Helsinešto; Početak aprila, 2012;

Put
Na kome postoji samo jedno pravilo Stalno menjati pravac I gledati u jednu tačku.

Boje
Postoji ta boja glasa Šta god da kaže Kaže Volim te.

Smrad
More smrdi Nema sunca Čitam knjigu Mislim na tebe

Smrt
Jedna devojčica nas je ubila bananom Na aerodromu A mi smo se tek upoznali Rukama.

4. 48.
Opet je u mom krevetu Neko koga ne volim Neko koga se ni ne sećam Neko za kog se molim, Dok naš sin ulazi u sobu, Da prestane da diše.

Grba
Mislio sam da ih zajebem, Pogrbio sam se Kao orao nošen vetrom u letu na zeca ali dali su mi isti krst kao i ranije tako da sam se ispravio a zec je pobegao.

Hotel Kuća.
Soba za pljuvanje Soba za maženje Soba za gaženje Soba za drkanje Soba za umiranje Soba za nestajanje Soba za rađanje Jebo te bog Kakav hotel U jednom čoveku.

Ja , ubica. Debil.
Izmisliću lik za potrebe pesme Koji će kasnije postati Ja Zvaću se Debil Debil D Biću težak za identifikaciju Zato će morati da bude brz Jer on je lik kome ne preostaje ništa drugo Za prijatelje sam Ubica Stari dobri prijatelj BamBam Ja Ubica Zaljubio sam se tačno osmog decembra Sve je počelo Život je postao nešto bolji Obično mi samo protne prste kroz kosu A onda šutne u jaja Sad stoji na odstojanju I lep je sa odstrelnice Maše mi Sa besplatnog ringišpila Moje dete Moj život Okreće se a stoji u mestu Ja Ubica Debil D Sam biram šta će da prođe Jer prolaznost nije moja stvar Prolaze ljudi Ptice Sunce I dim cigarete Ali ne ti Ne ti konjići Oni su tu da ostanu Dok budem disao kriću se

Kriću se pod njima Ispod tebe Pod krošnjama Strejama Pticama Nebom Maglom Dimom Ja Ubica Znam Da samo ono sakriveno traje zauvek Naše oči Naše uši Naše ruke Uvek vide Čuju i gledaju Samo prošlost Sve putuje Ništa ne miruje Ono što hoćeš da kažeš Već si rekao Ono što ćeš prećutati Već je čovek Ono što je u izlogu To je već bilo Ono To je zauvek To nije na prodaju To možeš samo da osetiš Ili ukradeš Ja Ubica Osećam najviše A kada kradem Kradem od najboljih Premažem potpis Dopišem svoje ime Prekrstim noge Zapalim cigaretu

I uživam u pogledu Ja Ubica Debil D Ne zamaram se drugima Ne zamaram se sobom Ja Ubica Naučen sam da legnem u prvoj rundi Naučen sam da volim život Naučen sam da budem neliteralan Ja Ubica Ubio sam Boga Budu Ljubav Harizmu Novac Odučio sam se od svega Odlepio sam kvalitete sa svih stvari Pokidao šavove sa svih rana Dobro ili zlo Skupo ili jeftino Živ ili mrtav Hoćeš ili nećeš Kakve to veze ima Kada si zaljubljen… … Stradaćeš od sebe Zato ne nosim mač Služim se tuđim oružjem Prevari ih sve Pokradi ih sve Odžepari ih Zanemari ih Ja Ubica Kažem sebi Ja, Debil D Ubio sam budu da bih znao Ubio sam isusa da bih verovao Ubio sam sebe da bih se otelotvorio Ko nije plesao sa apsurdom Nikada nije probao prave plesne cipele

Ljudska koža Premazana krvlju Udobna kao amputacija Srca Ja Ubica Debil D Ležim u krevetu Tačno je deset minuta od prethodne pesme Mislim o sledećoj i devotom decembru O danu kad se sve promenilo Odlučan sam da napišem kilometar pesama o nama Odlučan sam da negde stignem I popijem limunadu Na putu između dva mesta Tebe i smrti Ja Ubica Debil D Postajem ja Konačno Ne više sam Ne više razuman Ja Ubica Uspešan sam Kao samoubistvo

Deveti decembar
Kada ne znaš kuda ideš Budi brz Srljaj Kada nemaš ništa Budi pretenciozan Želi To će ti pomoći Da se utopiš u masu

… Ja Ubica Debil Nestao sam sa pticama Tačno u dva posle ponoći Stvorio sam istoriju Izgnanstva i praznine I cigaretom izgoreo zavesu Ja Ubica Čisto sam zlo Priučen i dokon Beskoristan i prazan Lenj i lep Dobar i malodušan Ja Koje nemam Koje je vaše Koje je nestalo Sa pticama I pregorelo zavesu U tačno u dva posle ponoći Slušam prazne otkucaje srca Nema više čoveka Prostora za identifikaciju Ni kazni, ni zločina Ovo ovde To ste vi iznutra Ja Ubica Savršeno ogledalo Gluposti Zlobe i pohlepe Ja Debil D Za prijatelje Ubica Znam Da iza svakog zla stoji ideja Da iza svake ideje stoji neznanje Da iza svakog neznanja stoji glad

Da iza svake gladi stoji potreba Da iza svake potrebe stoji sudbina Da iza svake sudbine stoji svinja Nesvarena, istrulela, od prošlog božića Ja Ubica Debil D Imam plan I znam kako da se izvučem Ja sam najpretencioznije đubre na svetu Svaki vaš slučajni prolaznik Svako odbačeno parče tkanine Svaka zalutala misao Svaka potpisana novčanica To sam ja Debil D Gluplji nego što mislite Želim više nego što možete da zamislite Želim jednog psa, nju i brvnaru U srcu borove šume Ja Vaše Ja Želim da vam otmem sve I zadržim samo za sebe Vezan za lance Stereotipa Lakih za razumevanje Lakših za varenje od svinjetine Ja Ubica Čisto zlo Lepši sam nego što mislite Privlačniji sam nego što biste smeli da priznate Ja Ubica Debil D Pronašao sam smisao Dok ste vi spavali Sada je red na mene

Da spavam Ušuškan u svrhu U neophodnost U potencijal U smisao Upisan u istoriju Koju mimoilazite svakog dana Urezan u vašu negovanu smrt U vaša lenja creva i srca U želje svih ljudi koje noćas puše Na javnim trgovima I urliču Volite me kroz ništa Ja Ubica Debil D Pevam hrkanjem … Ja Debil D Prespavao sam ceo dan Misleću na nju… … Mislio sam o kretanju Život je partija skvoša Gde god da kreneš Naiđeš na zid To je lepša strana Loptice se uvek vraćaju Onoliko jako koliko si udario Ja, Debil D Igrajući protiv zida Navijam za sebe Znajući da nijedna ljubav nije Neuzvraćena Patim unapred Jer to će se sve isplatiti S lososovima U zimu Ja Ubica Debil D

Navikao sam na kupovinu Visoko se kotiram na tržištu Sebe prodajem sebi Stalno Uvek se osećam Zajebano Ja Debil D Za prijatelj Ubica Nikada nisam mogao da kažem Hvala ti što si patio u moje ime Hvala ti što si nosio moje patike Broj 40 Ja Debil Ubijao sam svoje žrtve I pre nego što bi shvatili Da sam njihov prijatelj Ja Ubica Debil D Prespavao sam veći deo života Misleći o kretanju Lososa Čekajaći da se nešto Što nisam udario Odbije od zida Ja Ubica Debil D Čekaću još malo Tri nedelje.

Ne možeš dozvoliti svakom da te voli
Sećaš li se kada si pokušala da napraviš ljubomornu scenu ali ti nije uspelo? Bio sam hladan. Znao sam šta radiš. A sećaš li se kada si svima ispričala tajne koje sam ispričao samo tebi? Ni tada se nisam naljutio. Laknulo mi je. Nisam to više morao čuvati u sebi. A sećas li se onda kada sam ti rekao moju najveću neostvarenu želju? Sećaš li se i onda kada si je ostvarila pre mene, kada si došla, povila glavu u moje krilo i zaplakala, kada si se izvinila, kada si rekla da se kaješ? Ni to mi nije bilo važno. Shvatio sam da to i ne želim baš toliko. A sećaš li se kada si rekla da ćeš me zvati i kada je prošlo mesec dana a ti me nisi nazvala, ja sam nazvao tebe i pitao te šta radiš- sećaš li se toga? A sećaš li se kada si se pravila da me ne poznaješ, kada si se preglasno smejala samo da bih te čuo? Ja se nisam smejao. Nista mi nije bilo smešno osim tebe ali i to mi je bilo tužno. A sećaš li se kada si me molila da ti sve oprostim? To je bilo juče ali ti se sigurno ne sećaš. Ja se sećam. Ja ne umem da zaboravljam i opraštam. Ipak, do juče, kada si rekla da me voliš, nisam ni imao šta da ti oprostim.

Terasa
izašao sam na terasu imao sam potrebu da vidim mesec da stegnem pesnicu i uperim je tamo napolje, izvan, ka nebu bila je to iskrena potreba da kažem svetu šta mi sve duguje da kažem: ne može više ovako ali nisam imao snage da stegnem tu pesnicu prosto sam samo sedeo i gledao u mesec znao sam i ćutao neko je tamo, negde, umesto mene stegao šaku i ta pesnica će me nokautirati.

Izlaz

ne volim pozorišta ne volim događaje a, opet bolno sam svestan da ne možemo ponovo prvi put a, ipak postoji izlaz iz svesti i bola odmah tu iza ugla na zelenom vencu jedna žena već osam godina hrani pse a ja pušim.

Pasji život
Hteo sam nešto da zamolim boga Razum me sprečio Rekao je Dosta molitva za danas Naljutio sam se Poslao sam ga kod kučića Pa sam rekao Bože daj šta daš Ja ne mogu više I ne ljutim se A razum me samo pogledao Glodao je kosti Čak su i psi pobegli od njega

Toplo hladno
Naručio sam kafu I hladno pecivo I uzdahnuo Kao morski pas Teško je brinuti o sebi Mnogo teško Skoro nemoguć posao za jednog čoveka. I sklopio oči na tren Popeo noge na stolicu Ponovo uzdahnuo Nešto mi ipak uvek uspeva.

Kratko i jasno
Pustinja mačka bubamara zec kornjača pustinja ponovo.

Ništa
Ništa Ni levo, ni desno Brodovi se razmimoilaze Na tren, drugi se ne vidi od prvog Zažmurim Otvorim oči Ponovo su dva I zapišem to na slepo Po osećaju Sedim u mraku Na plaži Na drvenoj ljuljašci Onda Iz tmine začujem zvuk voza Iza mojih leđa I potpuno bez razloga Kažem sebi Vrediš Pa se uplašim od manijaka Džogera On trči Po celi dan Ja po celi dan vredim Jebeš ga Ne mogu sad da se upoređujem.

Cioran je rekao
cioran je rekao da je svaki susret sa prijateljima kao raspeće cioran je rekao da bi voleo da živi u svetu u kome se umire zbog pogrešnog zareza ja hoću da kažem da sam isus koji pokušava da piše al mu ne ide.

Sad

Jedem sendvič Sedim na fotelji Iznad moj odsjaj Iza njega magla Za sad je dobro Evo Promaljaju se svetla.

Metamorfoza
Čudna su to čuda jednog jutra probudiš se kao drvo i vidiš da su koreni otišli predaleko i da zvona zvone i da si izgubio sve i da nemaš ni rod, ni prijatelje da je sve ljudsko tvoje.

Ako bežiš od smrti, tražiš leš
vreme se razbolelo mi smo se zaigrali nismo ni primetili a ono je umrlo prvo su otkazala pluća a onda i srce molimo onog ko ga je stvorio da dođe i preuzme telo obećavamo, nećemo gledati mi bismo ga sahranili ali ne znamo gde sve oko nas je mrtvo bez prostora za groblje.

Devojčica sa sisama
Ona ima najveće sise na svetu i pogled devojčice koja tek treba da dobije svoj prvi odliv. Ne možeš s njom razgovarati o njenim sisama ali čitav svet je siguran da je zbog njih makar samo jednom pomislila - ovaj svet je moj, ja vladam njime ipak, ne možeš s njom razgovarati o tome. Ona ima pogled uplašene devojčice i strah iz njenih očiju prelazi na druge. To je svarno strašna pomisao da će te sise nastaviti da rastu da sve u sebi sadrži nezaustavljivi rast kojim ce jednog dana prevazići sebe i gotovo unistiti da će se te sise vući po podu Jednog dana kada ona više ne bude bila devojčica sa sisama Kada dobije svoj prvi odliv Nastaviće da se kreće sa nama Ka kanalizaciji Kada bude bila svesna sebe, kada bude bila samo ono što jeste Umorna žena nad sudoperom.

Skraćeno radno vreme
Pušio sam pikavce i možda zbog toga Pomislio: promeniću se Ta me je misao brzo prošla Nedostajalo mi je samo malo do pakle i mogao sam da pozajmim. Nisam hteo. Postoje ljudi od kojih vam je kesa đubreta draža. Eto šta je bilo degradirajuće u svemu tome. Izvukao sam još jedan pikavac, obrisao pepeo i povukao dim. Sreća je kružila mozgom. Kakve ona veze ima sa ljubavlju? Dođavola, trebao bih da pozajmim. Brzo sam se menjao. Pikavac je dogoreo do kože. Znam, neću se nikada promeniti i retko kada ću biti srecan. Voleću jedne a druge nikada necu. Imaću sve manje posla sa čovečanstvom.

Jezero pa fotelja
Sedim u sali, slušam predavanje i čitam Karvera Dopiru reči kao semantika, potpuna rima i polomljena leksika. Karver govori o suptilnosti rečne struje Kaze: dugo godina nisam pisao Kad bi mi se te godine vratile. Predavanje: šta je ono u knjizevnosti sto nas intrigira posle 50, 60, 70 godina? Sala ima 6 klima uređaja koji ne rade. Napolju je sneg i reke su zaleđene. Patke su odletele i voda je stala. Profesor gleda na sat. Gotovo je. Intrigantne nepovratne godine jos uvek traju. Ovo je šesta po redu. Nije me briga za pesnikovo ja, za semantiku, individualnu kontigenciju, za intrige… … Za svoj život, za sebe, za svoje misli. Želim da izbacim Karvera iz sistema. Želim sve da izbacim i plivam. Uskočim u reku i onda izađem, pojedem sendvič, ispušim cigaru i onda opet uskočim. U ledenu reku. Ili baru. A zatim smotam svoj štap i vratim se kući. Svojoj ženi. Ili psu. Svuda samo ne ovde gde je led nemoguće probiti. Gde ga izučavaju.

Igralište
Ležao sam na podu Zato što je ona ležala na podu Slušali smo istu pesmu U različitim zemljama Mislim da sam zaljubljen Mada kako bih to znao Znam samo da mi je prijatno Da previše mislim Da pijem previše kafe Da previše crvenim Da mi je kičma pukla kad sam legao na pod Ili nešto drugo Nije ni bitno Nikada ništa ni ne znam To je Extra time, on the ground.

Kap, crta, linija.
Otac je stavio kap na crtu Ja je načinio na liniju. Koja je čast moje iskrenosti? Nedelja, bela košulja u moga oca. Reci ti. Šta? Nama dvojici kaži kap. Ne znam šta. Zapiši to, to je je smisao a zamisli kako je bilo Tolstoju. Vas dvoje ste tako seli a ovaj sto je bio sam. Kad je Tolstoj čitao, mene su sahranili kao Dostojevskog. Niko nije živeo a bledo je kreč na balvanu. Kad se zoveš slep pogledaj nju kako je darovita. Je l slepo ono dugačko? Najdalje je ono dugo u liniji. Ja ujutru spavam i crtam. Od reči do reči. Beži, rekoh. A tad sam prvi put saznao da imam rođendan. A ti si se zvala isto. S, svetlost. Ipak je majka rodila tebe u meni. To nijedan Bog nije rekao a to je to. Uvek se zovem isto i gledam šah.

Jašite me i onda glagol Bam. Da sijam ti bi me udavila. Je l ti iko rekao isto? Isto je poznanstvo. Ja sam pizdarija svoje majke. Pogledaj ovaj svod. To je isto. Kenedi je ostao živ a hteli su da ga ubiju. Obojica te učimo da pišeš pismo a to je isto. Kenedi može jedno pivo radi šarma kafane? Ima neki smisao, je l tako? U vama nema ničega od svega. U vama je samo kap a ono je naše poznanstvo. Sutra je ionako kap. Među nama nema drug, kolega, prijatelj Kap, crta, linija. Pet šahista je umrlo.

Kafa
Posvađali smo se Bilo je brzo Imali smo ritam Ona je nešto rekla Ja sam nešto rekao Udarila mi je šamar Zamahnuo sam šoljom vrele kafe Art noise Parčići šolje klizali su po parketu Balet Sfumato Bilo nam je dosta tog džeza Želeli smo da odemo Jednostavno nestanemo Tišina Zatim smeh Prosta melodija Držeci se za stomake Pali smo na pod Poentilizam It`s art, darling Život ne razumemo Džekson Polok na zidu ispred nas True story.

Brzi voz za poneti
Gde si sad da napišem nešto o tebi? Gde si nestala? U šta si se rodila? Ili bolje da pitam sebe gde sam ja? Hm. U nekoj rupi sam. Gledam na mesec. Slušam vozove koje prolaze, nije patetika, stvarno ih čujem i stvarno je rupa. Zidovi su neokrečeni. Kreveti su puni prašine. I napadaju me neki leptiri. Ja ih zbog nekog filma, o liku koji je zaglavio samicu, i čiji je jedini prijatelj bio leptir, povezujem sa mrtvim dušama. I tako sedim, pijem kafu, slušam vozove koje prolaze, i prepuštam se mrtvim dušama. Jer tom glavnom liku, koji je je zaglavio samicu, umrla je zena i pretvorila se u leptira. Bio je to jako glup film, i ja, eto, vodim jako glup život.

Jer mislim da si umrla, mislim da sam te izmislio, mislim da se nećes pojaviti, i strah me je da ću te zamrzeti, i pre nego sto se pojaviš. Jer nema te jako dugo, ne znam ni gde si, ni ne javljaš se. Mislim da si sasvim slučajno Umrla, ali nisi ti kriva, to je bolest mojih misli Ja sam te stvorio Ja sam te, slučajno, pogrešnim udahom vazduha i ubio. Želim da ponovo udahnem svež Vazduh. Želim da leptiri ponovo postanu samo leptiri a ne mrtve duše. Želim da ljudi ponovo postanu ljudi a ne obrisi u sećanju. Želim da ljubav ponovo postane samo ljubav a ne izgovor za brutalnost. Želim da se svako ponovo ponovi i dogodi. U stvari, želim tebe. Želim da se sve ono što se nije dogodilo ponovo dogodi. Želim da se sve ono do kraja odsanjano, a nikad proživljeno, otelotvori Želim da se sve ono završeno a nikad započeto, konacno dogodi. Želim da ono mrtvorođeno oživi u smrti. Želim da se oslobodim, Secanja, Sećanja na strašno,

Sećanja na lepo, Secanja na ono što nikada nije bilo, Želim da se oslobodim, Želja, Obećanja Očekivanja Straha Mučnine Želim da se ovaj dan, koji nisam živeo, Odbije od zivota Kao što se mrtve duše odbijaju od zidova. Želim da sve ono nikad iskorišćeno u meni Prođe, Kao što prolazi pisak lokomotive. Želim da ne želim smrt, Ili želim smrt, Tvoju smrt, Smrt mašte. Želim da ne vidim Smrt U osmesima Zagrljajima Gestovima Ustajanju Početku Želim da se sve pojednostavi, da makar pošalješ telegram: umrla sam. Ili da se pojaviš, i kazeš: ej, gde si? I da te pitam: izvini, a ko si ti? Jer ne mogu više da te iščekujem, i da izmišljam tebe, i da sam dobro. Niko ne treba da iščekuje, Niko ovde više ne može više ništa da čeka, Niko ovde više ne može da se podseća, Niko ovde više ne može da se moli a da ne opsuje.

Ili to ja samo možda tako mislim. Ko zna šta ja zelim? Patim za onim što nikada nisam imao, Za onim što nikada nisam video, Za onim gde nikada nisam bio, Za onim što nikada nisam doživeo, Za osobom koju nikada nisam sreo. Glupo od mene, Glupo od mene, Da mislim, Da mislim da sam pametniji od života, Da mislim da sam pametniji od onog ko ne postoji, Jer ako samo jednom zamisliš boga, Ti si gotov, Samo ako ga jednom zamisliš, Kako pati za tobom, Kažem ti, Ti si gotov, Ti više nisi nigde, I glupo je da misliš Da misliš, Da misliš, Da nekud ideš Da se stvari dešavaju s razlogom, Da je dobro nedokučivo, Da je buducnost iza ugla, Da će jedna stvar promeniti sve, Da se ti u stvari pripremaš. Jer ovo ništa, Nije ništa, Ono se već dogodilo, I ponavlja se, Onaj ko je jednom čekao, Čekace doveka, Onaj ko je jednom zamislio, Bolji svet, Nikada više neće biti koristan. On je gotov,

Sasvim gotov, On samo čeka, Da ga nešto iznenadi, Brzi metak iza ugla, Unutrašnji svet u, Ogledalu, Brzi voz za poneti, Kažem nešto, Bilo šta, Jer on je pametniji od sebe, On je promenjen kroz sva lica, On je vec iznenađen, Prepadnut gotov.

Đubre
Džeromi, ponovo je rat i ja imam prijatelje na obe strane. Džeromi, nemoj da brineš za mene ja ću celi život biti žrtva mira. Džeromi, na kojoj si ti strani? Ja nikako da se odlučim. Džeromi, kažu na vestima Spalilu su naš oltar u ime vere. Džeromi, ja više tamo ne želim da se vratim. Džeromi, izgubio sam tvoju adresu Ali još uvek ti pišem. Džeromi, još uvek pušiš tri pakle dnevno? Džeromi, sutra je onaj dan ne znam da li ću se probuditi. Džeromi, kako si? poslednji put kad sam te video bio si mrtav. Džeromi, jedeš li dobro? Imaš li koga da zagrliš? Džeromi, svi su nekud pobegli, A brod nikako da potone. Džeromi, nekad smo bili prijatelji, a onda si rešio da ne izlaziš iz sobe. Džeromi, da li se još uvek grozno oblačiš? Džeromi, da li još uvek štediš na papiru i hlebu? Džeromi, da li me se sećaš? Džeromi, ja sam odlučio. Ne želim više ikada da te vidim. Džeromi, ja sutra neću doći. Reći ću tvojoj trećoj ženi da plače za mene. Džeromi, nekad si obećavao ali nisi ti kriv. Džeromi, đubre.

Cipele ( skica za nešto)
beograd. trola 29. jesen 2011.

... za sve će se pobrinuti onaj koji je sve u svemu koji je sve stvorio, pa i današnji dan je stvoren a današnji dan zahvaljujući tom apsulotnom danu svetom danu, gospodaru današnjeg dana, i njegovom iskrenom misaonom sistemu, saznaćemo da svi imamo vidno anatomski narušena stopala i deformisane, krive bangave prste na nogama, sprčene kao sardine u konzervama jer sva obuća u prometu je nehumana ne- hu- ma- na i muška i ženska, i dečija i sportska, i radna, i paradna, i vojna a najveća bruka to je najveća bruka u istoriji čovečanstva i sve to možemo videti na sopstvenim stopalima i suženim prstima jer naša obuća nema prirodni anatomski oblik nema prirodnu anatomsku osnovu i to svi možemo videti dragi naši poštovani uvaženi cenjeni beograđani i beograđanke dobar dan, svima eto tako dragi naši poštovani uvaženi cenjeni beograđani nemojmo brinuti...

Hvala
Profesoru muzičkog, Koji nas je posle smrti sina mesec dana terao da zatvorenih očiju samo slušamo Svim majčinim prijateljicama, Koje se uhvate za kvaku da krenu kući pa na tom mestu popiju još jednu kafu Ženi koja umrlice čita kao izvlačenje za loto i naglas Skladištu kod surčina, Jer uvek mogu da istovarim ribu da imam za cigare i kafu tog dana Crenom krstu, Na svim majicama za spavanje Prolazu na zelenjaku, Jer uvek mogu da se izgubim Ženi iz petshopa u balkanskoj, Jer je uvek nadrkana pa ne moraš da se smaraš sa hvala i doviđenja Babi na kalenić pijaci, Zato što je poklonila crvene ruže da bi otišla kući Kinezu sa tetom kukastog krsta na ruci odmah ispod frizerke što je sa trista cenu majice spustio na sto Ciganki na zelenjaku, Koja šiša za dvesta dinara, i kuva odličnu kafu, a sluša massive attack Prodavcu zmajeva u knezu koji je rekao zabranjeno je slikati zmajeve Prijatelju sa kojim sam ležao na ulici Prolaznicima koju sa nas, smejući se, preskočili Mojoj babi što valja oriflame Komšijama koji suše talog od kafe Mojoj majci koja kuva ljuske od jajeta Ženi koja je pričala sa kokoškama Dedi koji je zavijao politiku i pušio na klupi ispred kuće svakog jutra Hvala svima koji su pokušali da budu Oni I nisu mi smetali da pokušam i Ja.

Nauči da kažeš: jaoj

Kad ti daju inekciju nemoj da se opustiš kad te siluju nemoj da pristaneš kad ti noge prignječe vrata nemoj da trčiš kad ugledaš leš nemoj da zoveš policiju kad izbiju problemi nemoj da tražiš rešenje mir je maska očajnika mir je usireni rat žrtava kad te boli, molim te prvo kaži: jao i plači, i ćuti. ja ću razumeti, ja ću slušati.

Mrtvi labudovi
nisam gledao u more i sunce gledao sam u ono što je iznelo more kofe, patike, lopatice, kutije, flaše šetao sam mislio sam o radosti prvog čoveka koji je otkrio more a zaboravio ljude koji je poludeo zatim sam podigao kamen i jednu crvenu lopaticu zaključio sam da je bitno dodirivati stvar da je svet blizu ali to mi nije bilo dovoljno nešto je nedostajalo zatim sam ugledao mrtvog

labuda ležao je na obali bez glave i levog krila uštinio sam sebe za butinu kroz nogavicu pantalona i potisnuo vrisak disanjem odjednom, nije bilo bitno kuda sam gledao i koliko sam dodirivao svet se udaljio a čula prevarila ipak, morao sam dalje kroz par koraka više nisam primećivao mrtve labudove zaključio sam samo - ovde je nešto strašno bilo čovek a zatim sam otkrio more i zaboravio sve drugo što je iznelo more mene i crvenu lopaticu.

Tišina

Video sam ljude koji su digli kredite za svoje živote Iako nisu verovali u novac Video sam ljude koji verovali u laži, Laži veće, privlačnije od Boga. Laži kao što su ruž za usne, parfem i viski. Video sam ljude koji su grešili ne grešeći, Video sam ljude koji su imali običaj da pišu razglednice, Danima, reč po reč, da bi ih na kraju spalili U vatri u kojoj su samo oni samoživo goreli Video sam ljude koji su potiskivali Prdeže, groktaje, podrige Video sam najveće mistike ovoga sveta Ljude koji su preko cele nedelje bili neko drugi Budeci se u nedelju kao neko oni Video sam licemerje Perverziju veću od raskomadanog zmijskog oka u nirvani Video sam trista hiljada odraza u ogledalu Ogledala koje prikazuju ništa Video sam ljude koji su svake subote čekali Neposlate razglednice A zatim dimom odgovarali na njih Video sam ljude kojima je bog bio jedini prijatelj Jer su izdali sebe verujući u Ljude Koji su postali bogovi postajuci Vi Video sam najveće ateiste vernike Video sam prazan račun u banci Sedmodnevni loš trip u danu Žilet u ruci iznad koje visi blistava diploma Fakulteta zavrsenog u roku Video sam i one koji će doći Bez pristanka i želje Koji će doći slobodni i nevini Video sam ih kao Nas Nisam mogao da dišem

Bilo me je sramota Video sam umetnike koji su dva minuta nakon svojih Genijalnih i zabranjenih ispada Postajali kultura koja brani Video sam pedere koji se gnušaju analnog seksa Popove koji se gnušaju ljudi Video sam najveće askete koji su svake nove godine Postili uz sir i vino Najveće samoubice na najuzbudljivijim rođendanima Najvece proslave života na sahranama Onih koji nisu ni bili živi Koji su ubijeni rođenjem Vaspitanjem Perverzijom Verom Video sam duhove koji su izašli iz mlohavih tela Tela koja ni ne bi bila primljena na takmičenju za najbolju verziju sebe Čije su glave bile odrubljene i nakrivo posađene na debele vratove Video sam ljude koji nisu nikada pogledali u nebo Koji ne znaju na koju stranu izlazi sunce Koji ne znaju kakav je mesec bio prošle noći Horde izgladnelih, oslepelih ljudi Horde debelih, oštrovidih ljudi Ljude koji su verovali u svoj zivot Koji su ga ponizno prihvatili Koji su ga stoički proživeli Koji nisu očajavali kloneći se očaja Koji nisu grešili kloneći se grešaka Koji nisu bili zli kloneći se zla Koji nisu bili plašljivi kloneći se straha Čiji su životi bili unapred nadžilvljeni Prestrašeni, odbačeni i lažni Ljudi koji su postali veliko Drugo Najvece hipstere koji nikada nisu bili obični Čija je tiranija bila zabavna, posebna i izuzetna Kojima su noge amputirane zbog zazen polozaja Koji su vikendom isli u Paris i tamo ostajali bez daha Zbog vožnje bicikla

Koji su crtali scenografije za pozorišne predstave U svoje slobodno vreme Koga je bilo tako malo Glumce koji su znali i tuđe tekstove Pisce koji su pročitali i svoje nenapisane knjige Iznad zla i dobra, iznad pravde i krivice, iznad smisla i besmisla Iznad života Video sam ljude koji su se u ekstazi molili svake noći Koji nikada nece poludeti Koji nikada neće popiti pilule, preseći vene Skočiti, pucati, opsovati, mrzeti Video sam ljude koji su zaćutali Koji nikada nisu pronašli svoj glas Koji su svoje nervni slomove Posle kojih se nisu promenili Preziveli u tišini od koje je pucketanje lišća jača. Ljude, za koje me vise mrzi da ih nabrajam Koji su jedino odlučili Da ne saznaju nista Da se ne pomaknu sa Bozjeg mesta Koji u jednom trenutku žive budućnost, prošlost i sadašnjost… … nisam video ništa.

Možeš
Možeš da me varaš Možeš da spavaš u drugom krevetu Možeš da postaneš pesnik Možeš da odeš na Mesec Možeš i da me ostaviš Možeš da potrošiš sav moj novac Možeš da vičeš na mene Možeš i da mi lupaš šamare Možeš i da se preseliš Možeš i da pobegneš Možeš sve Samo nemoj da me zaboraviš Nikada Molim te Uvek budi tu Kad te lepo molim

Sve
Sve nepopušene cigarete Svi neproživljeni nervni slomov Svi odloženi orgazmi Svi neplaćeni računi Sva zgažena obećanja Svi nepriznati genocid Sve to je moje To ste mi vi ostavilii Nemojte me nazivati Bednikom Ako uzmem sve to Odjednom

krajičak

Još uvek ne mogu da gledam na more i nebo U potpunosti Krajičkom oka uhvatim se za nešto Za dimnjak neke kuće, stenu, fabriku ili dok I to je uvek tako Ako želiš da ostaneš živ moraš da ostaneš mali.

Običan dan
Ljudi sa kučićima Ljudi u zelenim prslucima Ljudi sa bebama Ljudi sa štapovima Ljudi ispred mora Čovek sa kafom Ja Izranja iz njih Sedeći na klupi Topao, svetao dan

Strah
Plašim se da govorim Da ne padnem u svest Da ne pokvarim

Jakov
Jakov je jednom bio napolju Po kiši Jakov je spalila sveća Po krajevima Jakov je dopremljen biciklom Po suncu Jakov može i bez sunca Po mraku Jakov se trudi da ne skuplja prašinu Nikako Jakov je najjeftinije cveće u radnji Drvo života. Dobio ime Iz dosade i promrzao na minus deset.

Parovi
Sve ide u paru Niko ne može sam I Noj je zvao u paru I ko god te zove kaže: povedi još nekog I ptice idu u paru I kornjače idu u paru Jedino možda dinosaurusi nisu išli u paru Ali otkud ja to znam? Kažem da je samo možda neki dinosaurus rekao Tražeći svoju drugu izgubljenu čarapu, rekao - Odbijam da se prilagodim! I mirno sačekao potop Nije ni bitno I nesreće sigurno idu u paru Rodio si se I sad ćeš da umreš

Ćebe
Ako želite da budete sve Nemojte da imate seks više od tri meseca Ne razgovarajte sa ljudima Jedite umereno Slušajte ptice Budite zahvalni I plačite dosta Mirujte Gledajte u ništa Ako imate sreće život će biti uz vas Ako ne Bar ste probali da budete niko.

Putovanje
Po ko zna koji put Ulazimo na brod Sve što mislim je Mi smo duhovi Ovaj brod je potonuo Zatim odem da pišam I ništa se ne promeni Samo jedna trpnja manje Uvek je tu jedno ništa koje se nikada ne menja I ovaj jebeni brod Gde on misli da ide.

Window shopper
Naručili smo pivo Pivo je bilo skupo Raspravljali smo se šta je skuplje Voditi život koji nije tvoj Ili plaćati svoj za previsoku cenu Rekla je joj novac nikada nije bio potreban Nikada ništa nije htela da kupi Oduvek je želela samo da šeta i gleda izloge Ja sam rekao da sam oduvek želeo samo da gledam kroz prozor Da nikada nigde nisam želeo da odem I ništa od svega što smo rekli nije pomoglo Onda je ona počela da plače Tad odjednom ništa nije bilo važno.

Za nekog
Neki dečaci nikad ne odrastu Neki dečaci odrastu u muškarci Neki dečaci odrastu u žene Oni sretni Nit su deca Nit su muškarci Nit su žene Oni sretni Još uvek, spavaju posle škole Još uvek, menjaju gume Još uvek, plaču kod frizera Oni sretni Još uvek, za sebe, ne postoje.

Kad krenem
Kad se vratim kući i osetim Moja baba će umreti I ja ću umreti Svi ćemo umreti Izgubim jos više mladosti Kada sam pio sveže mleko i ubijao ptice Kada je sutra bilo daleko kao Amerika Bolje da ostanem mlad Da se ne vraćam kuci Moja baba neće umreti A ja ću biti bilo ko, a oni nikada ne umiru Bilo kojih uvek ima jer moraš biti veliki I imati kuću Da bi umro Moja baba to zna.

Najbolji deo mene
Četiri i pedeset je Čuju se ptice One su moji prijatelji Čuje se i radijator I ventilator To su ljudi napravili Da im budu prijatelji Znam dečka kome je frižider prijatelj Ne znam da li smo mi prijatelji Kako uvek odem na drugu stranu? Svaka dobra pesma je fotografija Ti i ja na njoj se smejemo Slika nas noć I sve što beležim Tiho, sasvim tiho ide James Blake I only know Sedim u David Bowie majici I belim boksericama Na kojim su nacrtane lobanje Zaspao sam tačno u ponoć Posle našeg razgovora Sad sam ti napisao mejl I upalio sveću i cigaretu Vremena su se možda promenila Ali ja nisam Ovo što osećam Staro je sto godina Ovo je najbolji deo dana i mene Jer od skora Ja sam svaki dan A ti si izabrala njegov najbolji deo Ovo vreme, ja, Više se ni ne broji.

Blagoutrobije
Krečili smo zid u crno i crveno Bolno dosadan posao ali kao i svaki posao Oslobođa od samoubistva Mislio sam: - Crveno i crno, kakva užasna i primitivna kombinacija! - Ići ću da trčim kasnije, poneću cigare i termos kafe, za slučaj da mi ne ide sa većim koracima - Koliko li samo ljudi, svakog dana, ide na posao sa pištoljem u akt tašni, za slučaj da im se ne radi? - Akt tašna i crno odelo, to je nešto! - Hoću li ja ikada imati odelo? - Kupiće mi za kovčeg. - Mogao bih da nađem jeftinog krojača. - Hoću li ikada stići da živim svoj život? Ovaj dečko je dosadan Ne može da se odluči Crno ili crveno Turski kebab ili švedski kebab To bi bar turčinu trebalo da bude lako Njegovi odgovori su: Sve ima svoj ukus Možda da, možda ne Nikad ne znaš Videćemo Prošli put kad smo ovo radili Ja sam popio pet piva, on jedva dva Ne mogu da radim sa nekim Ko nema želju da se ubije, Od posla, ili života. To je nečuveno, kao devet sati ujutru Ali ovaj majstor je super Ima 70. godina i spava na poslu

Verovatno ni nema kuću Živi u nekoj straćari Govori mi nešto dva sata iako ne slušam Volim proste ljude Priče koje moraju biti ispričane Priče kojima nije bitno da li ih neko čuje Neotkrivene, straćene genije Odbačene sagovornike Napušteni socijalni talog Kroz koji je sve prošlo. Pa, pretpostavljam, da samo volim sebe. A, što da ne? Ide mi sasvim dobro, još se nisam ubio. Sad se i on pita zašto bi neko krečio zid u crno i crveno - To je kombinacija koja privlači najviše pažnje. Crveno je prva boja koju oko primeti, kaže turčin. Turčin, dizajner, to i zvuči neslavno. Mislio sam: - Pažnja, pažnja! - Svi bi da odvoje malo pažnje za sebe. - Prokleti neurotičari, treba pobeći od njih i umreti od sopstvene priče kada niko ne pazi - Kad bi to bilo moguće! - Odmah bih spakovao svoje crno odelo, u svoju crnu akt tašnu. - Ali, pogled odnekud uvek dolazi i gleda - Čak i kad si najusamljeniji, bez misli i reči, čak i kad si daleko od svih, bez duše i osećaja shvatiš da je tu neko već ranije bio i zapišao mesto u nameri da se vrati. - Uvek je neka gužva koja ti otima pažnju. - Kad bi samo bilo moguće pobeći i ne čekati - Ne gledati i ne govoriti. - Ne slušati i ne osećati. - Ne pridavati pažnju svakom mišu u sobi. - Jednostavno postojati - Ali ja imam zelene oči, kaže majstor

I, O! I, O! I, O! JEB'O TE BOG DA TE JEB'O Kako se samo smejem, Nedodirljiv sam, Izvan svega, Letim. Pa naravno, Kako se toga nisam setio? Prvo što vidiš, to su tvoje oči. - Mislio sam da si zaspao, kaže turčin.

Kao
Idući put kad ti neko kaže da te voli Upakuj mu bombu i raznesi ga Idući put kad ti neko kaže da te voli Kaži mu: sve se vraća i nestani Idući put kad ti neko kaže da te voli Zaplači, izvini mu se Idući put kad ti neko kaže da te voli Prisloni mu pištolj na slepoočnice Idući put kad ti neko kaže da te voli Izjavi mu saučešće i razumi ga Idući put kad ti neko kaže da te voli Poljubi ga najlošije što znaš Idući put kad ti neko kaže da te voli Natrpaj mu džepove kamenjem Idući put kad ti neko kaže da te voli Slegni ramenima i gledaj u nebo Idući put kad ti neko kaže da te voli Pretvaraj se da si gluv i klimni glavom Idući put kad ti neko kaže da te voli Radi šta hoćes, samo mu ne veruj Kao meni.

Novo
Kako krenuti ispočetka? Jedna cigareta. Jedna kafa. Jedna ptica. Od malog. Od sebe.

/ početak. /

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful