Sveti Sava bdi nad nama Moja nana ima obicaj da kaze da se svi mi radjamo sa sudbinom ispisanom na celu

ali samo neki posebni vide svoju pravu sudbinu. Ja verujem da je Sveti Sava jedan od tih posebnih ljudi. Rastko Nemanjic je rodjen kao sin velikog zupana Stefana Nemanje, znaci rodjen je sa sudbinom da upravlja I vlada. Ali Rastko je u dusi svojoj znao da njemu nije namenjen takav zivot, da se prava svrha njegovog zivota krije u necemu mnogo vecem I svetijem. To je bila crkva nasa I pravoslavna vera. Kao monah, Sveti Sava dugo joj je sluzio I mnogo dobra doneo. On je podigao Hilandar, prvi I jedini srpski manastir na Svetoj gori. Postao je prvi arhiepiskop srpski, izborio se za autokefalnost srpske crkve. Mnoge su zasluge ovog svetog coveka za sve sto je ucinio za Srpski narod, zato ga se uvek I secamo. Sveti Sava je je spaljen na Vracaru u Beogradu. Spalio ga Sinan-Pasa. Turski Pasa je to uradio u pokusaju da slomi srpski duh, nadu I veru. Ali to kod Srba nije tako. Sveti Sava je u dusama I srcima Srba ziveo I opstajao svih proslih vekova. Tako je I danas. Prisecamo se svih velikih I svetih dela njegovih, sa dubokim postovanjem I ljubavlju ga pominjemo I pevamo pesme o njemu u slavu njegovu. Tako su radili nasi preci, tako radimo mi I tako ce nasa deca I sledece generacije, jer velikani poput Svetog Save nikada nece nestati iz srca I duse ni jednog Srbina.