GEOMETRIJSKA OPTIKA

SVETLOST
Geometrijska optika prouava zakone irenja i odbijanja svetlosti Prouavanjem fenomena poput difrakcije, polarizacije i aberacije svetlosti bavi se FIZIKA ili TALASNA OPTIKA U geometrijskoj optici svetlost posmatramo u pojednostavljenom smislu, kao zrak Svetlost ima dvojaku prirodu Vidljiva svetlost je elektromagnetski talas talasne duine izmeu 400 nm i 750nm

Osnovni predmeti prouavanja geometrijske optike

1) 2) 3) 4) Ravna ogledala Prelamanje svetlosti Sferna ogledala Soiva

Osnovni zakoni optike

I. II. U homogenoj sredini zrak svetlosti iri se po pravcu Ako se zraci svetlosti seu, ne utiu jedan na drugi.

Ravno ogledalo i refleksija svetlosti

Svetlost se moe odbijati SPEKULARNO, to znai putem ogledala ili DIFUZNO, to jest RASPRENO. Na kakav se dakle nain zraci svetlosti odbijaju od jezera na slici?

OGLEDALO
Objekat koji ima svojstva dobrog spekularnog odbijanja svetlosti Najeda vrsta ogledala je obino ravno ogledalo, ija je svrha formiranje jasnog odraza Ogledala su stakla sa reflektujudim premazom (npr. srebro) sa zadnje strane

Zakon odbijanja svetlosti

Razlika spekularnog i difuznog odbijanja

Nain odbijanja zraka svetlosti zavisi od hrapavosti, tj. glatkode povrine na koju svetlost upada ili od koje se odbija

Prelamanje svetlosti
Kad zrak svetlosti prelazi iz jedne sredine u drugu, dolazi do pojave prelamanja svetlosti

Snellov zakon
Prelamanje zraka na granici izmeu dve sredine nastaje zbog razlike brzine svetlosti u te dve sredine. Zbog toga je zrak u sredini sa vedim indeksom prelamanjna blii normali.

Snellov zakon- formula

sin 1 n 2 sin 2 n1

n1 sin 1 n2 sin 2

Sferna ogledala
Ogledala sa zakrivljenom reflektujudom povrinom Postoje dve vrste:

1. Konkavna (udubljena) 2. Konveksna (ispupena)

Pojmovi optike sfernih ogledala

a) INA DALJINA ili FOKUS sfernog ogledala, oznaka F b) SREDITE SFERNOG OGLEDALA, to jest sredite SFERE, oznaka C c) NAJUDUBLJENIJA (konkavno ogledalo) to jest NAJISPUPENIJA (konveksno ogledalo) taka sfernog ogledala - TEME, oznaka T

Konkavno ogledalo

Opta konstukcija slike konkavnog ogledala

Zrak 1 je paralelan optikoj osi i odbija se kroz iu F. Zrak 2 prolazi kroz iu F i odbija se paralelno optikoj osi. Zrak 3 prolazi kroz sredite zakrivljenosti C i odbija se sam u sebe. Zrak 4 ide do temena T i odbija se pod istim uglom pod kojim je upadni zrak pao na ogledalo.

Posebni sluajevi
Ako nam se predmet nalazi na sreditu zakrivljenosti C; slika nam je realna, obrnuta i jednake veliine kao i predmet.

Posebni sluajevi
Ako nam se predmet nalazi izmeu sredita zakrivljenosti C i ie F; slika nam je realna, obrnuta i uvedana.

Posebni sluajevi
Ako nam se predmet nalazi u ii F; slike nema, odnosno ona je u beskonanosti.

Posebni sluajevi
Ako nam se predmet nalazi izmeu ie F i temena T; slika nam je virtuelna, imaginarna, uspravna, uvedana.

Opta konstrukcija slike kod konveksnog ogledala

Zrak 1 je paralelan sa optikom osom i odbija se kao da dolazi iz ie F. Zrak 2 usmeren je prema ii i odbija se paralelno sa optikom osom. Zrak 3 usmeren je prema sreditu zakrivljenosti C i nakon to dolazi do ogledala odbija se u istom smeru odakle je i doao, dok njegov produetak ide prema sreditu zakrivljenosti C.

Jednaina sfernog ogledala

1 1 1 a b f

2f R
1 1 R a b 2

Uvedanje sfernog ogledala

Odnos veliine slike i predmeta:

S m P
Veza povedanja slike u odnosu na teme T:

S b m P a

Poreenje konkavnog i konveksnog sfernog ogledala

Kod konkavnog ogledala slika je realna, obrnuta i umanjena, ako nam se predmet nalazi iza sredita zakrivljenosti C
Kod konveksnog ogledala slika je virtualna, uspravna i umanjena.

PRIZMA
U optici, prizma je transparentan optiki element sa ravnim ispoliranim povrinama, koji prelama svetlost. Taan ugao izmeu povrina zavisi od same primene prizme. Tradicionalan geometrijski oblik je oblik trougaone prizme sa trouglom kao bazom i pravougaonicima kao stranama, pa se esto sintagma "prizma" odnosi na ovaj tip. Neke vrste optikih prizmi nemaju oblik geometrijske prizme. Prizme se najee prave od stakla, dok mogu biti napravljene od bilo kojeg materijala koji je transparentan za talasnu duinu za koju je predviena primena. Prizma se moe koristiti za razlaganje polihromatske (bele) svetlosti na vie boja (primer. dugine boje). Isto tako mogu se koristiti za prelamanje svetlosti ili razlaganje svetlosnog snopa na komponente razliite polarizacije

PRIZMA
Oznake: A ugao prizme - ugao devijacije - ugao upadnih zraka ' - ugao izlazne zrake Sa slike je vidljivo:

A = + ' i = + '

PRIMENA
Ravna ogledala se koriste u svakodnevnom ivotu u kozmetike, saobraajne i druge svrhe. Ogledala imaju veliku primenu u nauci i tehnici (mikroskop,teleskop). Konkavna ogledala se koriste kada snop svetlosti treba usmeriti u odreenom pravcu. Ovakvu ulogu imaju kod farova automobila, projekcionih aparata, velikih raflektora i dr. Konveksna ogledala se upotrebljavaju za rasipanje svetlosti. Nala su primenu kod retrovizora automobila jer voza moe da vidi mnogo vei prostor bono i iza automobila, na raskrsnicama uzanih ulica, i dr.

KRAJ