OBLICI DRAVE

OBLIK DRAVE JE NAIN NA KOJI JE DRAVA ORGANIZOVANA, TJ. SASTAV I VEZE NJENIH ORGANA, KAKO MEU SOBOM TAKO I SA NARODOM OBLICI DRAVNE VLASTI (SISTEM JEDINSTVA I PODELE VLASTI) OBLICI POLITIKOG REIMA (DEMOKRATIJA I AUTOKRATIJA) OBLICI DRAVNOG UREENJA (JEDNOSTAVNA I SLOENA DRAVA I SAVEZ DRAVA) OBLICI VLADAVINE (MONARHIJA I REPUBLIKA)

1.

2.
3.

4.

OBLICI DRAVE
1. MERILA ZA KLASIFIKACIJU PREMA MEUSOBNOM ODNOSU GLAVNIH OBLIKA DRAVNE VLASTI (ZAKONODAVNE, IZVRNE I SUDSKE): SISTEM JEDINSTVA I SISTEM PODELE VLASTI PREMA ODNOSU DRAVNOG APARATA SA NARODOM: DEMOKRATIJA I AUTOKRATIJA PREMA ODNOSU CENTRALNIH I NECENTRALNIH DRAVNIH ORGANA: JEDNOSTAVNA DRAVA I SAVEZ DRAVA PREMA ORGANIZACIJI POGLAVARA DRAVE: MONARHIJA I REPUBLIKA

2. 3.

4.

OBLICI DRAVNE VLASTI

JEDINSTVO VLASTI
POLITIKO I TEHNIKO JEDINSTVO VLASTI - POLITIKO JE ZAMILJENO KAO SREDSTVO DA SE IZVRNA VLAST IZNUTRA OGRANII USPOSTAVLJANJEM PREVLASTI DEMOKRATSKOG PREDSTAVNIKOG ORGANA NAD DRUGIM DVEMA VLASTIMA - ORGANIZACIONO-TEHNIKO NAELO ODNOSI IZMEU GLAVNIH NOSILACA DRAVNE VLASTI UREUJE SE TANIM UTVRIVANJEM NJIHOVE NADLENOSTI (TAKO TO JEDAN ORGAN VRI SVE TRI VLASTI) APSOLUTNO I RELATIVNO JEDINSTVO VLASTI

OBLICI DRAVNE VLASTI

APSOLUTNO KAD JEDAN ORGAN VRI SVE TRI VLASTI RELATIVNO UTICAJ ORGANA JEDNE VRHOVNE VLASTI VRI SE KORIENJEM ORGANIZACIONIH (OVLAENJA ZA IZBOR NOSILACA DRUGE DVE VLASTI, MOGUNOST OPOZIVANJA) I FUNKCIONALNIH SREDSTAVA (NADZOR NAD RADOM, ZAMENA ILI PREUZIMANJE POSLOVA) AUTOKRATSKO I DEMOKRATSKO JEDINSTVO VLASTI
AUTOKRATSKO KAD DOMINIRA IZVRNO UPRAVNA VLAST DEMOKRATSKO KAD DOMINIRA ZAKONODAVNA VLAST

OBLICI DRAVNE VLASTI

KONKRETNI OBRASCI JEDINSTVA VLASTI
FRANCUSKI REVOLUCIONARNI SKUPTINSKI SISTEM JAKOBINSKA DIKTATURA 1793. VAJCARSKI SKUPTINSKI SISTEM SKUPTINA I FORMALNO VRI UPRAVNU VLAST PREKO SAVEZNOG VEA

OBLICI DRAVNE VLASTI

PODELA VLASTI
APSOLUTNA I RELATIVNA PODELA VLASTI POLITIKA I TEHNIKA PODELA VLASTI RAZLOZI ZA I PROTIV PODELE VLASTI

KONKRETNI OBRASCI PODELE VLASTI ENGLESKI PARLAMENTARNI SISTEM PODELE VLASTI

-SVI MINISTRI SAINJAVANJU VLADU - VLADA MOE DA PODNOSI ZAKONSKI PRELOG PARLAMENTU - LANOVI VLADE SU ISTOVREMENO LANOVI PARLAMENTARNE VEINE - KAD IZGUBE POVERENJE VEINE MINISTRI PODNOSE OSTAVKU - PITANJE POVERENJA VLADI SE NE POSTAVLJA - VLADA MOE DA RASPUSTI PARLAMENT

OBLICI DRAVNE VLASTI

FRANCUSKI PARLAMENTARNI SISTEM PODELE VLASTI - USTANOVA INTERPELACIJE - PITANJE POVERENJA VLADI AMERIKI PREDSEDNIKI SISTEM - USTAV IZ 1787. GODINE
PREDSEDNIKA BIRA NAROD VRHOVNI KOMANDANT OS I EF IZVRNE VLASTI SAM BIRA MINISTRE DONOSI UREDBE IMA PRAVO ODLOENOG ODBACIVANJA ZAKONA KOJE JE IZGLASAO KONGRES - PODNOENJE PREDLOGA ZAKONA PUTEM POSLANICE JEDNOM GODINJE

OBLICI DRAVNOG UREENJA

JEDINSTVENA DRAVA (JEDNOSTAVNA I SLOENA) JEDNOSTAVNA DRAVA
CENTRALNA DRAVA CENTRALIZOVANA DRAVA DECENTRALIZOVANA DRAVA

postoji samo kad je jedinstvena najvia vlast u njoj

SLOENA DRAVA
REGIONALNA DRAVA SAVEZNA DRAVA (FEDERACIJA)

SAVEZI DRAVA
KONFEDERACIJA (PRAVO NA NULIFIKACIJU I SECESIJU) SEVERNOAMERIKI SAVEZ LIGA PRIJATELJSTVA OD 1777. DO 1787. GODINE, VAJCARSKA, NEMAKA KONFEDERACIJA

Jednostavne drave
Nazivaju se se jo i prostim ili unitarnim.
Vrste: Centralne drave Centralizovane drave Decentralizovane drave

Centralne drave
U njima jedan ili vie centralnih dravnih organa vri celokupnu dravnu vlast, odnosno sve glavne vrste dravnih poslova
Tipian primer su primitivne drave, karakteristine za poetke nastanka drave uopte

Centralizovane drave
Najee u formi unitarnih drava, postoje kada pored jednog ili vie centralnih organa koji neposredno obavljaju sve dravne poslove (npr. sam monarh ili monarh i parlament zajedno), postoje i i podruni organi koji su u punoj zavisnosti od centralnih i za njih izvravaju dravne poslove.
Podrucni organi samo rastereuju rad centralnih organa, ali nemaju nikakvu nezavisnost u pogledu nadlenosti, organizacije

Decentralizovane drave
Dravne poslove istovremeno vri vie decentralizovanih organa. Svaki od njih je samostalan i nezavisno od centralnih organa obavlja izvesne dravne poslove iz okvira svoje nadlenosti.
Tipini primeri decentralizovane drave su drave u kojima postoje jedinice lokalne samouprave i autonomne oblasti.

Sloene drave
Postoje u sistemima sa izraenim stepenom decentralizacije dravnih organa, sastavnih oblasti ili lanica
Regionalne i savezne drave

Regionalne drave
Drave sa jedinstvenom najviom dravnom vlau, koja je izdeljena na vie oblasti ili regiona, koji raspolau politikom decentralizacijom, te raspolau izvesnim stepenom samostalnosti u obavljanju dravnih poslova.
Ovaj stepen samostalnosti u izvrenju osnovnih oblika dravne vlasti, ini ih politiki i teritorijalno privilegovanim, ali ne u tolikoj meri da naruava jedinstvo dravne vlasti.

 Kao prevencija moguim zloupotrebama, centralni organi zadravaju u potpunosti nadlenosti u pogledu vrenja ustavotvorne i zakonodavne vlasti, kao i u nekim drugim vidovima delatnosti, te decentralizovani organi uvek u odreenoj meri ostaju zavisni od organa centralne vlasti.
Po svojoj prirodi nastanka, regionalna drava je reakcija na preteranu administrativnu centralizaciju poslova. Ona je tenja ka samostalnijem ivotu oblasti u jednoj dravi XIX v. Pruska i Francuska Pravi primeri regionalnih drava su: Nemaka, Francuska i vedska.

Savezna drava (federacija)

Najsloeniji tip dravnog ureenja. Ona nije zajednica drava, ve u najveoj moguoj meri decentralizovana jedinstvena drava. Odlikuje je jedinstvena stanovnitvo i suverena vlast teritorija,

Iako krajnje decentralizovana, savezna drava je jedinstvena i u njoj sve najvanije odluke donosi savezna (centralna) vlast, kao najvia, suverene dravna vlast, a ne vlasti drava lanica (tzv kvazidrava).

 Savezna vlast je suverena, a vlast drava lanica je delegirana (izvedena) iz suverene vlasti centralnih organa.
Savezna vlast se prostire na celokupnoj teritoriji i stanovnitvom drave, dok se vlast drava lanica prostire samo na njenoj teritoriji

Secesija i nulifikacija
Odluke i akti drava lanica ne smeju biti u suprotnosti sa odlukama i aktima savezne vlasti odnosno, ove druge imaju primat nad njima (iako postoji tzv, dvostruko zakonodavstvo). U saveznoj dravi drave lanice nemaju pravo nulifikacije (drave lanice nemaju pravo ulaganja veta na odluke organa federacije) i secesije (otcepljenja, putem jednostranog akta drave lanice)
Primeri saveznih drava: USA (cvrsta federacija), vajcarska i biva SFRJ

Savezi drava
Uspostavljaju se izmeu vie jedinstvenih drava, radi ostvarenja zajednikog cilja
Veze izmeu drava lanica saveza mogu biti vre i labavije, te u odnosu na to razilkujemo konfederacije i ugovorne saveze

Konfederacija (dravni savez)

Iako nije jedinstvena drava, spolja deluje kao labava federacija. Meutim od federacije, kao jedinstvene drave, razlikuje se po dva osnova: prema nainu nastanka konfederacija ne nastaje faktikim putem kao federacija, ve pravnim putem ustavotvornim aktom, i prema nadlenosti organa saveza ovi organi mogu da zapovedaju samo dravama lanicama, ali ne i njihovim graanima (to mogu samo organi drava lanica i to samo na svojoj teritoriji), jer se radi o pravim suverenim drzavama clanicama (konfederativni organ cine predstavnici drzava clanica).

1)

2)

Organi i odluivanje u konfederaciji

Drave lanice federacije su nezavisne i suverene drave, pa je njihova nadlenost prava a vlast vrhovna, dok je vlast organa konfederacije delegirana i izvedena. Zajednike organe konfederacije osnivaju lanice konfederacije i delegiraju im izvesne nadlenosti. Neku vrstu konfederativnog parlamenta ine predstavnici drava lanica koji su iskljuivo odgovorni vlastima svoje drave lanice. Unutar ovog organa sve odluke se donose jednoglasno konsenzusom, a sprovode ih drave lanice samostalno i neposredno na svojim teritorijama, preko svojih dravnih organa.

Dravljanstvo, moneta, secesija u konfederaciji

Graani drava lanica imaju dravljanstvo svoje drave, jer konfederacija ne poseduje ni jedan od elemenata dravnosti izvornu suverenu vlast, teritoriju i stanovnitvo Ovo je jo jedan od razloga zbog kog konfederacija nema meunarodno-pravni subjektivitet, ve ga zadravaju drave lanice Drzave clanice konfederacije zadravaju svoju monetu, spoljanju i unutranju politiku, fiskalnu i finansijsku politiku, predstavnitva u inostranstvu i u organizacijama i sl. Drzave clanice konfederacije imaju pravo na istupanje iz

Unija
Savez dve ili vie drava na osnovu ugovora, a retko ustavotvornog akta (ustavne deklaracije ili povelje)

Drave se udruzuju radi ostvarenja zajednikog cilja, ali ne moraju da imaju nikakve zajednike organe. Dakle, jo labaviji oblik saveza drava, koji se javlja u dva modaliteta- kao realna i personalna unija

Realna i personalna unija

Realna unija isto ugovorna zajednica dve ili vie drava, pri emu svaka drava zadrava svoju zakonodavnu, izvrnu i sudsku vlast, a u domen zajednikih poslova prenosi nadlenosti iz oblasti spoljnih poslova, odbrane i finansija. U meunarodnim odnosima realna unija nastupa kao jedinstven subjekt. Primer: Austro-Ugarska monarhija i SCG (njena neobinost je bila u ogranienom vremenskom trajanju na 3 godine) Personalna unija kada dve ili vie samostalnih drava imaju na svojim prestolima istog monarha iz iste dinastije (Austro-Ugarska, Holandija I Luksemburg XIX).

Komonvelt
Najlabavija forma saveza drava, uspostavljena izmeu matice drave i kolonija
Primer: Velika Britanija u XVII, XVIII I XIX v. - Priznanje Irskoj od strane Engleske prava na samostalnu drzavu (1921), osim Severne Irske - U XX v. 1926. Vel. Britanija preuredjena u zajednicu britanskih naroda, danas su to samostalne drzave

Evropska unija

Stabilna Konfederacija?
zajednica

Postsuverena nadnacionalna suverenih drzava

EU jos uvek nema status pravnog lica tj. subjekta medjunarodnog prava, iako u praksi implicitno jeste subjekat jer zakljucuje medjunarodne ugovore (cl. 24)

Kratak test
1. Glavni oblici dravne vlasti su: a) jedinstvo i podela vlasti; b) jedinstvena drava i savezi drava; v) demokratija i autokratija; g) monarhija i republika. 2. Najstariji konkretni obrazac demokratskog jedinstva vlasti predstavlja; a) francuski revolucionarni sistem jedinstva vlasti; b) vajcarski skutinski (konventski) sistem; v) ruski sistem sovjeta; g) bivi jugoslovenski samoupravni sistem.

3. Sistem u kome je podela vlasti najdoslednije izvedena naziva se: a) ameriki predsedniki; b) francuski parlamentarni; v) engleski parlamentarni sistem
4. Glavni oblici dravnog ureenja su: a) jedinstvo i podela vlasti; b) jedinstvena drava i savezi drava; v) demokratija i autokratija; g) monarhija i republika 5. Jedinstvena centralna i centralizovana drava drugaije se naziva: a) unijom; b) unitarnom; v) decentralizovanom; g) federalnom dravom 6. Sloena drava je: a) regionalna i savezna; b) savezna i konfederalna; v) unitarna i savezna; g) regionalna i konfederalna drava.