VTS Nis

Teorija rizika
Firma Balkan Nis

Studenti:
Profesor: Dzunic Vladan Rii
08/09
Sladjana Nedeljkovic Brkovic Miljan Rii 16/09
Mincic Filip Rii 18/09
SADRZAJ

Uvod

Radna mesta

Cek liste
UVOD
Firma D.O.O BALKAN nalazi se u Nisu u
prostorijama nekadasnje ELEKTRONSKE
industrije.

Firma BALKAN bavi se pre svega
remontom I odrzavanjem termoelektrana sirom
Srbije, transportom robe, prevozom putnika,
montazom kao I izradom raznih delova, pumpi,
I sl.
RADNA MESTA:

Rad na strugu
Rad sa viljuskarom

Gasno zavarivanje
Automehanicarska radnja
OPSTI POJMOVI O STRUGU
Strug uopsteno sluzi za izradu masinskih
delova od metala kruznog poprecnog preseka.
Prilikom izrade delova koriste se dve vrste
kretanja rotaciono njega vrsi obradak I
pravolinisko njega vrsi noz.
Pored toga na strugu je moguce
narazivanje navoja, busenje rupa, odsecanje I
td.


ALATI PRI OBRADI STRUGANJEM


Strugarski noevi su raznovrsni po obliku,
dimenzijama i vrsti alatnog materijala.
Prema vrsti obrade razlikuju se strugarski
noevi zaspoljanju obradu (uzdunu I
poprenu), unutranju obradu, usecanje i
odsecanje, izradu navojai sl.
Prema kvalitetupovrine strugarski noevi se
razvrstavaju na strugarske noeve za grubu
(prethodnu) izavrnu (finu) obradu.
Prema obliku strugarski noevi mogu biti
pravi, savijeni i krstasti
a prema obliku poprenog preseka drke
pravougaoni, kvadratni i kruni.
Prema smeru kretanja u toku obrade
strugarski noevi se dele na leve, desne I
eone



Otpori rezanja zavise od uslova obrade,
tehnolokih i geometrijskih parametara
rezanja,geometrije alata itd.
Reim obrade
Pri obradi struganjem je odreen
brzinom rezanja
brojem obrta predmeta
korakom
MASINE PRI OBRADI STRUGANJEM
Maine u obradi struganjem (strugovi) se, u
zavisnosti od obima proizvodnje,razvrstavaju na
strugove za:

pojedina nu proizvodnju,

serijsku proizvodnju i

masovnu proizvodnju.


CEK LISTA O RIZICIMA ,OPASNOSTIMA I
STETNOSTIMA PRI RADU NA STRUGU
Da li su podovi neravnih povrsina, sa rupama, I
pukotinama - DA
Da li se podovi odrzavaju urednim NE
Da li se radnik moze okliznuti ili pasti zbog
neodgovarajuce obuce - DA
Da li postoje neki opasni pokretni delovi masina bez
obezbedjenja DA
Da li moze da upadne neki predmet u pokretne delove
masine DA
Da li se ventilacioni sistem redovno proverava NE
Da li se visok nivo buke javlja kao rezultat procesa rada -
DA

Da li se proces rada obavlja u uslovima de
se cesto ili posle duzeg vremena jasno
osecaju vibracije DA
Da li je radno mesto dovoljno osvetljeno za
efikasno I bezbedno obavljanje radnih
zadataka NE
Da li zaposleni mogu da vide treptanje
svetla DA

Da li postoji mogucnost da radnik bude
izlozen strenim situacujama na poslu - DA
Da li radnik mora da nosi rukavice prilikom
rada na strugu DA
Da li radnik mora da nosi zastitne naocare
DA
Da li radnik mora da nosi zastitno odelo DA
Da li radnik mora da nosi odgovarajucu
zastitnu obucu DA

RAD SA VILJUSKAROM

Viljukari su pretovarna sredstva sa
prekidnim ciklusom rada namenjena transportu
unutar fabrikih hala i skladita, kao i
transportu na kraim rastojanjima u krugu
preduzea. Slue za transport veih komadnih
tereta, manjih komadnih tereta
na paletama i rasutog tereta u sanducima ili
korpama.


Osnovno obeleje je ureaj u obliku rama
za podizanje, odnosno slaganje tereta po
visini. Du rama za podizanje i sputanje tereta
kree se zahvatni ureaj u obliku viljuke po
kojoj je viljukar i dobio ime.


Kovencionalna konstrukcija viljukara je
primarno prilagoena za rad sa kompaktnim
jedinicama u obliku palete ili kontejnera. Viljuka
nije jedini oblik zahvatnog ureaja koji se koristi u
viljukarskoj tehnici, a pored viljuke koristi se
itav niz razliitih oblika zahvatnih naprava koje su
prilagoene razliitim oblicima tereta i zadataka
(transport cevi, rolni, buradi itd.).
Sastoje se iz:
asije osnovnog vozila sa pogonom kretanja,
vertikalnog stuba sa jednim ili vie ramova,
pogonskog sistema za dizanje sa zahvatnim
organom
sistema za naginjanje rama i
upravljakog ureaja smetenog u kabini
viljukara.


Oslanjaju se na etiri ili tri toka, tako da su
prednja dva toka pogonska I neupravljaka,
a
zadnja dva ili samo jedan slue za upravljanje.
CEK LISTE O RIZICIMA OPASNOSTIMA I
STETNOSTIMA PRI RADU SA VILJUSKAROM
Da li se ikada koriste viljuskari u
neispravnom stanju DA
Da li su viljuskari I oprema za dizanje tereta
ikada preoptereceni DA
Da li u prolazima za kretanje I saobracaj ima
prepreka NE
Da li viljuskari ikada koriste neovlascena
lica DA

Da li je teret uvek adekvatno obezbedjen
NE
Da li je vidno polje vozaca ikada ograniceno
ogromnim teretom DA
Da li se visok nivo buke javlja kao rezultat
procesa rada - DA
Da li postoje senke u prostorijama za rad sto
moze uticati na bezbednost I efikasnost
rada DA



Da li zaposleni okolo imaju dovoljno prostora
za promenu polozaja NE
Da li su svi prolazi za kretanje viljuskara
obelezeni NE
Da li radnik na viljuskaru mora da nosi radno
odelo DA
Da li je izlozen prasini DA

OPSTI POJMOVI O GASNOM ZAVARIVANJU
Gasno zavarivanje je postupak zavarivanja
topljenjem pri kome se toplota potrebna za
topljenje osnovnog i dodatnog materijala
dobija sagorevanjem smee gorivnog gasa i
kiseonika. Za gorivni gas koristi se metan,
benzol, vodonik ali najee acetin.
Gas potreban za zavarivanje proizvodi se na
licu mesta ili se dobija u naroitim elinim
bocama.


OSNOVNE MERE I POSTUPCI ZA BEZBEDAN I
ZDRAV RAD
Ko sme obavljati poslove gasnog
zavarivanja:Gasno zavarivanje sme obavljati
samo zaposleni koji ispunjava posebne
uslove za rad na tim poslovima:
Ako je struno osposobljen za rad na njima
Ako je obuen za bezbedan i zdrav rad
Primenjuje propisana sredstva line zatite.
Za vreme obavljanja poslova gasnog
zavarivanja koncentrisati se na rad i ne
razgovarati s drugim radnicima. Posebno su
opasne razliite ale i igre, jer mogu biti uzrok
nastanka povrede ili tete.

OSNOVNI IZVORI OPASNOSTI PRI RADU
SU:
1 Pad elinih boca sa gasom pod pritiskom i
oteenje ventila.
2 Opekotine pojedinih delova tela zbog
prskanja uarenih metalnih estica, kao i pri
dodiru s vruim ili uarenim metalnim
povrinama.
3 Oteenje oiju zbog tetnog zraenja na
vidljivom podruju koje se manifestuje
blijetanjem.
4 Oteenje oiju zbog tetnog ultraljubiastog
i infracrvenog zraenja.
5 Oteenje organizma udisanjem tetnih
gasova, para i dimova koji nastaju pri
zavarivanju.
6 Eksplozija gasne smese zapaljivih gasova i
kiseonika.




7 Poar zapaljivih materija u blizini mesta
zavarivanja.
8 Pad elinih boca sa gasom pod pritiskom i
oteenje ventila.
Boce pod pritiskom:
eline boce za gasove moraju se drati uvek
privrene draima za zid, ili na posebnim
kolicima zatiene od pada.Boce moraju biti
udaljene od mesta zavarivanja najmanje 3 m.Boce
je najbolje drati izvan radnih prostorija, ali
zatiene od sunevih zraka, mraza ili kie.Boca s
acetilenom mora stajati uspravno, ili pod uglom ne
manjim od 45 stepeni u odnosu prema vodoravnoj
podlozi.
Gumena creva za dovod gasova:
Pre poetka rada potrebno je proveriti da li su
gumene cevi za dovod gasova u dobrom stanju
i
dovoljno savitljive, da li su:
-odgovarajue boje za pojedinu vrstu gasa
(plava za kiseonik, crvena za gorivi gas),
-nepropusne naroito na spojevima,
-dobro privrene na spojna mesta
odgovarajuim draima (nikada icom),
-zatiene od iskri i vruih predmeta,
-zatiena od oteenja na prolazima.
Ureaji za zatitu od povratnog plamena:
Ako se za zavarivanje koriste gasovi iz elinih
boca, na njima moraju biti postavljeni ureaji
za zatitu od povratnog udara plamena. Takvi
ureaji mogu biti postavljeni i na plameniku, na
prikljunim mestima gumenih cevi.
Postupak paljenja i gaenja plamena:
Pri paljenju plamenika mora se voditi rauna o
redosledu proputanja gasova. Prvo se otvara
ventil za kiseonik do odgovarajueg pritiska, a
zatim ventil za acetilen. Takva se smea zapali
upaljaem, a zatim se jo naknadno regulie
protok acetilena. Plamen se gasi obrnutim
redosledom.
Propustljivost ventila:
Za vreme rada potrebno je spreiti irenje gasova
u okolinu proverom ventila na plameniku,
drugim ventilima i spojnim mestima. Propusnost
se mora proveravati sapunicom.
Ureenje radne okoline:
Pri zavarivanju se uvek stvara vrlo visoka
temperatura pa se mnogi materijali, koji dou u
dodir
s delovima koji se zavaruju, mogu zapaliti. Uz to
najvea opasnost za nastanak poara su
uarene estice koje se stvaraju pri zavarivanju i
padaju oko mesta zavarivanja, ak na
udaljenost i do 10 m.
Ako takve vrue ili uarene estice dou u
dodir sa zapaljivim materijalima, mogu
prouzrokovati poar ak i nekoliko dana nakon
zavarivanja. Zbog toga se na mestu rada
moraju osigurati svi uslovi kako ne bi nastao
poar i obezbediti odgovarajua
dokumentacija, a nakon zavrenih radova
obaviti zapisnika primopredaja radova.
Iz okoline mesta zavarivanja moraju se ukloniti
sve lako zapaljive materije kao to su masne
krpe, drvo, zapaljive tenosti, kako ne bi
nastao poar.
Poslovi zavarivanja se mogu obavljati iskljuivo na
mestima koja su obezbeena od nastanka
poara i na kojima su preduzete potrebne mere za
spreavanje nastanka poara. To se naroito
odnosi na privremena mesta rada, na kojima se
ne zavaruje stalno nego prema potrebi.
Ventilacija radnog prostora:
Pri gasnom zavarivanju u zatvorenom prostoru
moraju se koristiti ureaji za odsisavanje gasova
i dimova neposredno sa mesta rada, naroito ako
se radi na predmetima od cinka, i ostalih
obojenih metala, ili na predmetima koji su obojeni i
sl.
Lina zatitna sredstva:
Pri gasnom zavarivanju moraju se koristiti sva
propisana lina zatitna sredstva kao to su
zatitna kapa, zatitne naoare s tamnim
staklima, zatitne rukavice za zavarivae,
zatitno
odelo, zatitna kecelja, zatitne cipele s
elinom kapicom i dr.Radi zatite oiju od
bljetanja i ultraljubiastog i infracrvenog
zraenja, koje se pojavljuje pri gasnom
zavarivanju, moraju se nositi zatitne naoare
sa tamnim staklima takvog zasenenja koje
odgovara vrsti posla.
Kvarovi:
U sluaju bilo kakvog kvara na elinim bocama ili
priboru za gasno zavarivanje ugasiti
plamenik, zatvoriti sve ventile i kvar prijaviti
nadlenom predpostavljenom.
Kraj rada:
Na vrue predmete obrade postaviti znak kojim se
upozoravaju radnici koji obavljaju poslove u
okolini u kojoj su vreni poslovi varenja na
opasnost od nastanka opekotine ili po potrebi
prostor i ograditi.
Nakon zavretka rada zatvoriti sve ventile na
bocama, rasteretiti redukcione ventile, a pribor za
zavarivanje odloiti tako da nije mogue
neovlateno koritenje gasova.
ZABRANJENO
Rad zaposlenim koji nisu struno obueni.
Rad bez korienja sredstava line zatite.
Propustljivost ventila proveravati ibicom ili drugim
otvorenim plamenom.
Kiseonikom se ne smeju nikada prozraivati
prostorije, izduvavati odelo ili se hladiti.
Ventili za kiseonik ne smeju se mazati uljem ili
mastima odnosno dodirivati masnim rukama ili
rukavicama.