EKOLOKO-EKONOMSKI

INSTRUMENTI
U ZATITI IVOTNE SREDINE

Msc Mesud Ademovi-Fakultet za primenjenu ekologiju FUTURA

IDENTIFIKACIJA INSTRUMENATA ZA
FINANSIRANJE
ZATITE IVOTNE SREDINE
Zatita prirode, kao aktivnost i preokupacija javlja
se kao iznueni odgovor na sve naglaenije
probleme, odnosno savremeni globalni fenomen
zagaenja i degradacije prirode.
Multidisciplinarnost i irok i sloen problem
zagaenja i zatite prirode.
OPTI PRISTUP U ZATITI IVOTNE SREDINE
Sfera zatite ivotne sredine obuhvata brojne
institucionalno-administrativne i praktinopreduzetnike aktivnosti koje se izraavaju kao

EKOLOKO-EKONOMSKI
INSTRUMENTI
U ZATITI IVOTNE
SREDINE

EKOLOKO-EKONOMSKI
INSTRUMENTI
U ZATITI IVOTNE
TEORIJSKI ASPEKTI ZATITE IVOTNE
SREDINE
SREDINE
Medijalna zatita ivotne sredine koncentrisana je
na medije (sadraje) ivotne sredine, kao to su
vazduh (atmosfera), voda, zemljite, ume, klima
i dr. za koje najee postoje posebni ili implicitni
zakoni o zatiti, kao: o zatiti voda, vazduha,
prirode itd.
Kauzalna zatita ivotne sredine koncentrisana je
na spreavanje tetnog uticaja i opasnosti
prilikom upotrebe i koritenja odreenih
hemijskih preparata i sredstava zatite, kojima se
inae tretira flora i zemljite radi boljih prinosa i
roda.

EKOLOKO-EKONOMSKI
INSTRUMENTI
U ZATITI IVOTNE
Vitalna zatita koncentrisana je na
SREDINE
neposrednu zatitu ivih bia, kako

ivotinjskog tako i biljnog sveta, to ukljuuje i

njihove retke vrste.
Integralna zatita nije orijentisana na
pojedine parcijalne delove, ve na celokupno
podruje zatite, u ijem okviru mogu biti
konkurentni i komplementarni zakonski propisi
zatite.Konkurentni su oni propisi zatite koji
ureuju prostorno planiranje, i meu njima je
potrebno da se uspostavi optimum ravnotee.
Komplementarni propisi se meusobno
dopunjavaju, a u njih se ubrajaju oni koji
reguliu tehniku zatitu i zatitu zdravlja.

EKOLOKO-EKONOMSKI
INSTRUMENTI
U ZATITI IVOTNE
Teorije
o zatiti ivotne sredine,
SREDINE

koje odraavaju razliite etike stavove

oveka prema prirodi i ivotnoj sredini :
Antropocentrina teorija polazi od toga da je
zatita ivotne sredine namenjena iskljuivo
zdravlju i ivotu ljudi i optem blagostanju
oveanstva.Ova teorija se temelji na
filozofskom shvatanj ekoloke etike po kojem
ovek ima obvezu da zatiti pojedine elemente
ivotne sredine u skladu sa svojim interesima,
odnosno da je ovek u sreditu sveta i sve oko
njega slui njegovim potrebama.

EKOLOKO-EKONOMSKI
INSTRUMENTI
U ZATITI IVOTNE
Ekocentrina
teorija zatite ivotne
SREDINE

sredine polazi od prirode kao vrednosti za

sebe, to vredi i za njenu zatitu, bez
obzira na njene funkcije za oveka, dakle
priroda ima vlastito pravo egzistencije .
Teorija polazi od filozofske ekoloke etike
da svi entiteti (sadraji) prirode (ljudi,
flora, fauna) poseduju vrednosti u
integritetu prirode, odnosno svako od njih
egzistira u interesu celine.

EKOLOKO-EKONOMSKI
INSTRUMENTI
U ZATITI IVOTNE
Resursno-ekonomska
teorija
SREDINE

koncentrisana je na zatitu prirodnih izvora,

pogotovo neobnovljivih, uvaavajui tako
interese buduih generacija.
Za razliku od regulativno-centralizovanog
modela zatite, ova teorija se u veoj meri
oslanja na sistem trine zatite.Ova teorija
postavljaju dva bitna zahteva, od kojih prvi
trai definisanje vlasnitva nad prirodnim
resursima, a drugi trai definisanje trine
cene zagaenja.

EKOLOKO-EKONOMSKI
INSTRUMENTI
U ZATITI IVOTNE
OPTE KARAKTERISTIKE OSNOVNIH VRSTA
SREDINE
INSTRUMENATA U FUNKCIJI ZATITE
IVOTNE SREDINE

Kao glavne vrste instrumenata u funkciji zatite

ivotne sredine identifikuju se:

*administrativno-regulatorni; i
*ekonomsko-financijski.

Direktni instrumenti po svojoj prirodi su jednostavni,

reaguju direktno na obim uinjene tete, odnosno na
koliinu isputenog zagaenja.Naknade za isputanje
predstavljaju sredstva koja se direktno plaaju za
odreenu koliinu isputenog zagaenja u vazduh, tlo ili
vodu.

EKOLOKO-EKONOMSKI
INSTRUMENTI
U ZATITI IVOTNE
Razmenjive
SREDINE dozvole polaze od modela da
se na odreenom podruju limitira
dozvoljena koliina zagaenja, a unutar
toga limita pojedini subjekti mogu da
kupe dozvolu za svoj obim zagaenja. Te
dozvole mogu se prodavati drugim
kandidatima, ukoliko prvi kupac svoju
kvotu nee da iskoristi.Ovaj model nije
uspean na malim, ve na velikim
prostorima, i to za zatitu vazduha.

EKOLOKO-EKONOMSKI
INSTRUMENTI
U ZATITI IVOTNE
SREDINE
Indirektni ekonomski instrumenti deluju na

konaan cilj zatite ivotne sredine preko nekih drugih

pokazatelja ili posrednih pojava, koje su tek u posrednoj
vezi sa direktnim izazivaima zagaenja. Meu takvima
su porezi na faktora proizvodnje ili samu proizvodnju, koji
su dobili ime po svom autoru, ekonomisti i teoretiaru
ekonomije blagostanja Pigou.
Porezima se tereti potronja odreenih sirovina ili
resursa koji sadre sastojke tetne za ivotnu sredinu,
kako bi se redukovalo njihovo koritenje, kao i za gotove
proizvode sa tim tetnim sastojcima.Primarna vanost
ovih poreza je restrikcija elemenata tetnih za ivotnu
sredinu, a sekundarna, prikupljanje sredstava za borbu za
istiju ivotnu sredinu na globalnom planu.

EKOLOKO-EKONOMSKI
INSTRUMENTI
U ZATITI IVOTNE
SREDINE
Depozit i povrat sredstava trai da se za predmete ili
proizvode , potencijalne zagaivae, poloe odreena
depozitna sredstva srazmerno veliini procenjene tete
koja bi nastala pri eventualnom zagaenju.Ukoliko do
zagaenja ne doe, deponovana sredstva se vraaju,
tako da je ovaj model primenjiv kada zagaenje nije
izvesno, kada su subjekti zagaenja mobilni i brojni.
Subvencije slue za podupiranja onih delatnosti
(proizvoda) koje su istiji za ivotnu sredinu, a prema
drugim parametrima mogu uspeno zameniti one
tetnije.Drugi modalitet subvencije ide za tim da se
podupire odustajanje od potronje nekog materijala
tetnog za ivotnu sredinu, dok se ne nae ekoloki
prihvatljiva supstitucija.

EKOLOKO-EKONOMSKI
INSTRUMENTI
U ZATITI IVOTNE
SREDINE
Administrativno-regulatorni instrumenti

manje su raznovrsni od ekonomskih i svode se na

ograniavanje nivoa zagaenja na utvreni broj
jedinica mere, ili se propie obaveza reduciranja
zagaenja za precizirani broj jedinica mere (tona,
litara, m).
U indirektnom obuhvatu ovi instrumenti svode se
na tehnike normative i standarde za opremu i
tehnika sredstva kao i za same tehnoloke
postupke i procese, kako bi se u proizvodnji
regulacijskom merom suzbijalo zagaenjeje, uz
pretnju sankcijama.

EKOLOKO-EKONOMSKI
INSTRUMENTI
U ZATITI IVOTNE
Glavna razlika izmeu ekonomskih i regulatornih
SREDINE
instrumenata svodi se na nekoliko karakteristinih prednosti:

u nadlenosti je samih subjekata, uzronika zagaenja , da iznau

najpogodniji nain i metode , kako bi dostigli poeljan ekoloki
kvalitet ivotne sredine;
oni omoguavaju dodatne poticaje za smanjenje zagaenja ispod
zadate granice, a podstiu inovacije, bilo u novim proizvodima
ili u postupcima i metodama, kao i zatitnim sredstvima;
ekonomski instrumenti omoguuju veu fleksibilnost , bilo s
gledita subjekata uzronika zagaenja, bilo s gledita
dravnih tela koja uvode odreeni instrument, odnosno neku
meru;
ekonomski instrumenti (osim subvencija) uglavnom imaju
dvojake efekte, a oni su u istovremenom smanjenju zagaenja i
u skupljanju fiskalnih sredstava za dalje aktivnosti.

ZELENA PORESKA
REFORMA
Zelena poreska reforma opravdano
zauzima najistaknutije mesto u
arsenalu zelenih formacija, iji je
smisao da uspostavi poresko
optereenje na upotrebu granienih
resursa i zagaivanje ivotne sredine,
uz uklanjanje poreskih optereenja za
poeljn(ij)e proizvode i proizvodne
inioce.

ZELENA PORESKA
REFORMA
Zelena poreska reforma kree od injenica:
*ista, zdrava i sigurna ivotna sredina je deo
materijalnog ivotnog standarda svakog oveka;
*trine cene, same po sebi, ne pokazuju ekoloku
istinu;
*osvedoenim zagaivaima treba natovariti deo
trokova leenja zatrovane prirode.
Osnovni mehanizmi podsticanja promena u
smeru internalizacije ekolokih trokova su:
propisi i kontrola, samoregulacija i ekonomski
instrumenti.

ZELENA PORESKA
REFORMA
Drava, nesumnjivo najmonija politika
institucija, najee preuzima brigu za
zajednika dobra; ona centralizuje sve akcije
zatite i ouvanja prirode (apeli, zabrane,
proizvodne dozvole, procene, sanacije, kazne,
naknade, kompenzacije, subvencije, porezi,
prostorni planovi, tehnike norme i standardi)
unutar svog represivnog aparata.
Od svih instrumenata ekoloke politike koji su
teorijski raspoloivi da bi se premostio jaz
internalizacije najvaniji su ekonomski
instrumenti.

ZELENA PORESKA
REFORMA
Adekvatna primena ekonomskih instrumenata na
dui rok donosi nesumnjive prednosti:
*podstiu se korisne inovacije (to vodi porastu
produktivnosti rada i viem kvalitetu outputa);
*ostvaruju se znatne utede (zagaivaima se
preputa da odrede najprikladniji nain postizanja
utvrenih standarda eko-zatite, bez suvinog
administriranja); i
*pruaju se dodatni poticaji oblikovanju novih
simbioza izmeu odgovornog politikog vostva,
privrednog sektora i naunog pogona (koje su
usklaene s temeljnim naelima ekoloke politike:
zagaiva plaa; plati za ono to uzima, a ne za ono
to stvara; oporezuj prekomernu potronju, a ne
rad).

ZELENA PORESKA
REFORMA
Zato to trine cene ne pokazuju ekoloku
istinu, zadatak ekolokih poreza je da iskau
stvarne trokove, punu cenu proizvodne ili
uslune aktivnosti koja moe imati tetne
uinke po ivotnu sredinu, a samim tim i po
zdravlje i sigurnost ljudi.
Zeleni porezi trebaju da obuhvate odreene
emisije (ugljen dioksida, sumpor dioksida,
azotne okside), komunalni otpad, nuklearnu
energiju, benzin, fosilna goriva (za grejanje),
odreene hemikalije (kadmij, iva, hlor),
betoniranje tla, itsl.

ZELENA PORESKA
REFORMA
INTERNALIZACIJA EKSTERNALIJA

Eksternalije predstavljaju uinke,

pozitivnog ili negativnog karaktera, koje
za jedan subjekat proizilaze iz odreene
aktivnosti drugog subjekta, bilo da se
radi o proizvodnji ili potronji, a da pri
tome nisu rezultat delovanja mehanizma
cena.
Termin eksterni uinak prvi je
upotrebio teoretiar ekonomije
blagostanja A. S. Pigou (1912) koji je
postavio osnove standardne teorije
eksternalija.

ZELENA PORESKA
REFORMA
INTERNALIZACIJA EKSTERNALIJA
Posmatrano sa teorijskog stanovi ta, kako bi se izbeglo
prenoenje ekonomskih trokova na celokupnu drutvenu
zajednicu, neophodna je njihova internalizacija, odnosno
ukljuivanje trokova zagaenje u cenu proizvoda ili aktivnosti
koje uzrokuju zagaenje.
Jedan od naina internalizacije eksternalija je uvoenje
poreza po jedinici proizvodnje, koji bi bio jednak trokovima
zagaenja.
Prema Piguovoj ekonomiji blagostanja, jedini nain dostizanja
optimuma je nametanjem poreza ili nadoknada zagaivau u
vrednosti koja je jednaka razlici izme u drutvenog i privatnog
troka. Internalizacija eksternalija, kao vantr ini
fenomen, se vri plaanjem odreene cene za nanetu
tetu.

ZELENA PORESKA
REFORMA
INTERNALIZACIJA EKSTERNALIJA

Cena proizvedenog dobra je jednaka marginalnom

drutvenom troku tog dobra, koji je jednak zbiru
marginalnog privatnog troka i poreza. Ovo reenje
je
poznato pod imenom porez na emisije (Pigouov
porez).
Pored klasinog Pigouovog poreza, kod koga se
visina poreskog optereenja odreuje prema jedinici
emitovanog zagaenja, u fiskalnoj teoriji se pravi
razlika izmeu jo dve grupe poreza koji se koriste u
ekoloke svrhe:
- para-pigouvijanski porezi; i
- dvostrano korisni porezi.

ZELENA PORESKA
REFORMA
Para-pigouvijanski porezi su posredni porezi:
carine, opti porez na promet i akcize.
Dvostrano korisni porezi podrazumevaju da
se na proizvode ijom se proizvodnjom ili
potronjom uzrokuje zagaenje primenjuju
razliite poreske stope. Na taj nain
prikupljena sredstva se koriste za
finansiranje ekolokih izdataka, te korist od
njihovog plaanja imaju svi lanovi
drutvene zajednice.
HVALA