SEMINARSKI RAD

ELEKTRONSKO POSLOVANJE
ZLOUPOTREBE U ELEKTRONSKOM
POSLOVANJU

Definisanje elektronskog
poslovanja
Elektronsko poslovanje je opti koncept koji
obuhvata sve oblike poslovnih transakcija ili
razmene informacija koje se izvode
korienjem informacione i komunikacione
tehnologije i to:
izmeu preduzea,
izmeu preduzea i njihovih kupaca, ili
izmeu preduzea i javne administracije.

Elektronsko poslovanje ukljuuje i

elektronsku trgovinu dobrima i uslugama.
Elektronsko poslovanje moe se posmatrati
sa vie stanovita.
Sa aspekta komunikacija elektronsko
poslovanje je elektronska isporuka
informacija, proizvoda i usluga i elektronsko
plaanje korienjem raunarskih i drugih
komunikacijskih mrea.

Sa poslovnog aspekta to je primena

tehnologije u svrhu automatizacije
poslovnih transakcija i poslovanja.

Sa stanovita usluga to je alat koji

omoguuje smanjenje trokova poslovanja
uz istovremeno poveanje kvaliteta i brzine
pruanja usluga.

Evolucija elektonskog
poslovanja

Elektronsko poslovanje ima korene u

sedamdesetim godinama prolog veka,
nastankom elektronskog prenosa gotovine (EFT,
Electronic fund transfer) koji se odvija izmeu
banaka putem sigurnih privatnih mrea.
Osamdesetih godina razvijena su dva nova oblika
elektronskog poslovanja:

elektronska razmjena podataka (Electronic

data interchange - EDI)
elektronska pota

Korienje raunara i mrea nije vie

privilegija velikih i bogatih preduzea, ve
se u trku na globalnom tritu mogu
ukljuiti i najmanja preduzea. Rizik
neblagovremenog ukljuivanja u savremeno
poslovanje je zaostajanje i gubljenje pozicija
na tritu.

Tokom devedesetih godina, pojavom World

Wide Web-a u okviru Interneta, prvi put je
omoguen jednostavan rad na mrei i
jednostavno i jeftino objavljivanje i irenje
informacija

Mogunosti zloupotrebe u
elektronskom poslovanju

Zloupotrebe elektronske pote

Zloupotrebe karae indetiteta

Zloupotrebe na bankomatima i POS

terminalima

Zloupotrebe elektronske pote

Spamovanje
predstavlja slanje velikog broja jedne iste
poruke velikom broju osoba, a od strane
samo jednog poiljaoca (najee su to neke
vrste oglasa za proizvod ili uslugu koju
poiljalac eli da proda ili navede na
prevaru).

Tri kategorije spamovanja

Prva kategorija su oni koji svoju slobodu na Internetu

koriste da se jednostavno zabavljaju na tu raun,

Druga kategorija su oni koji ele da ostvare neku

vrstu dobiti, opet na tu raun,

Trea kategorija, moda ak i najbrojnija kategorija

su obini korisnici Interneta koji iz sopstvenog
neznanja urade neke stvari koje nanose tetu
drugima.

Zloupotrebe karae indetiteta

Kraa identiteta je zloin kojim zloinci

imitiraju druge ljude, obino za finansijsku
dobit.
Lane kupovine ili kreditna zaduivanja sa
promenama podataka pravog vlasnika
kartice
Korienje tuih informacija radi dobijanja
dokumenata (vozakih dozvola i sl. )

Zloupotrebe na bankomatima i
POS terminalima

Kraa podataka radi podizanja novca ili

kupovine sa rauna oteenih bez njihovog
znanja.

Opasnost za kradljivce je minimalna

Internet kupovina kao osnova za

zloupotrebe

Zakonska regulativa u svetu i

kod nas

U naoj zemlji je prisutna i sve vie se razvija svest o

neophodnosti i velikoj koristi od primene elektronskog
poslovanja. Taj novi model poslovanja obezbeuje
ekonominost poslovanja, lake komuniciranje sa
domaim i inostranim partnerima i komercijalne
prednosti na tritu.
U poslovnim krugovima EU i SAD je sve vie prisutno
shvatanje da se elektronskim poslovanjem zadobija
znaajna komparativna prednost na tritu.
Aprila meseca 2003. kao dodatak postojeem Krivinom
zakonu dodata je itava glava pod nazivom Krivina
dela protiv bezbednosti raunarskih podataka

lanovi Krivinog zakona

Oteenje raunarskih podataka i programa (l.298),

Raunarska sabotaa (l. 299),
Pravljenje i unoenje raunarskih virusa (l. 300),
Raunarska prevara (l. 301),
Neovlaeni pristup zatienom raunaru, raunarskoj
mrei i elektronskoj obradi podataka (l. 302),
Spreavanje i ograniavanje pristupa javnoj
raunarskoj mrei (l. 303)
Neovlaeno korienje raunara ili raunarske mree
(l. 304).
Zakon je stupio na snagu 1.januara 2006. godine.

Zakljuak
Bezbednost informaciono-komunikacionih mrea je
jedan od osnovnih preduslova za elektronsko
poslovanje, a posebno za sisteme elektronskog
plaanja. Zatita informacija je neophodna
komponenta elektronskog poslovanja koja na eljeni
nivo redukuje eventualne opasnosti u ovoj oblasti.
Krivina dela protiv bezbednosti raunarskih
podataka iz Krivinog zakonika dobrim delom
pokrivaju ove oblasti.
ivot kasni za razvojem novih tehnologija i moguih
zloupotreba a samim tim da pravo kasni iza ivota u
njegovom ureivanju.

Literatura

Matijaevi, J., Spalevi, Z., Ignjatijevi, S., 2012. Vrste internet

prevara - pojam, znaaj i uticaj na ekonomske i moralne
aspekte drutvene zajednice. Meunarodni nauno-struni
simpozijum Infoteh-Jahorina. Jahorina, Bosna i Hercegovina,
21-23 Mart 2012. Vol. 11, Mart 2012. Istono Sarajevo:
Elektrotehniki fakultet Istono Sarajevo.
http://www.politika.rs/sr/clanak/24958/-
http://www.pravniportal.com/zloupotreba-licnih-podataka-nainternetu/
[6]; [7] Krivini zakonik Republike Srbije, Sl. glasnik SR br.
85/05.
[7] Zakon o elektronskom potpisu, Sl.glasnik RS 135/04

HVALA NA PANJI!