Kosti Tamara

IV3

Zagaenje vode je kontaminacija

vodenih sistema (npr. jezera, reka,
okeana, izdana i podzemnih voda).
Zagaenje vode se javlja kad se
zagaivai drektno ili indirektno isputaju
u vodu bez adekvatnog tretmana za
uklanjanje tetnih jedinjenja.

Osnovni izvori zagaivanja prirodnih voda su: otpadne vode

urbanih sredina, mineralna ubriva, organske i neorganske materije,
kisele rudnike, drenane vode, otpadne vode, prerade i korienja
mineralnih sirovina, sedimentne i radioaktivne materije i otpadna
toplota. Zavisno od uzroka zagaivanja i efekta koje izaziva zagaena
voda na ivi svet, postoje sledee kategorije prirodnih voda:
atmosferske, povrinske i podzemne.
Zagaivai vodenih ekosistema mogu biti prostrono
koncentrisani i rasuti. Koncentrisani zagaivai su urbane sredine,
industrijski, rudarski kompleksi, energetska postrojenja, poljoprivreni
objekti. Sakupljene vode se, posle preiavanja ili bez daljeg
tretmana, putaju u vodotokove. Kod rasutih zagaivaa, zagaujue
supstance se u vodene ekosisteme unose nekontrolisano i
koncentrisano: padavinama, bujicama, spiranjem poljoprivrednog
zemljita, spiranjem erozijom etaa povrinskih kopova, izlivima
probojima rudnikih voda, spiranjem sa javnih puteva itd. Kontrola
rasutog zagaivanja je veoma teka. Vid koncentrisanog zagaivanja
je i havarijsko zagaivanje (iznenadno, nekontrolisano).

Izvori zagaivanja vode su:

* industrija (otpadne vode)

* gradska naselja (komunalne otpadne vode)
* poljoprivreda (mineralna ubriva,
pesticidi)

* radio-aktivne materije
* toplota
* kisele kie
* deponije
* saobracaj

Fiziko zagaivanje voda odnosi se prvenstveno na

promene osnovnih fizikih svojstava (temperature, providnosti,
odnosno zamuenja, radioaktivnosti i dr.), koja mogu biti znaajna
za ivot vodenih organizama i za oveka koji ih koristi u
svakodnevnom ivotu. Najznaajnije oblike fizikog zagaivanja
voda predstavljaju termalna, a naroito radioaktivna zagaivanja. U
velikom broju raznih industrijskih i energetskih procesa koristi se
voda kao sredstvo za hlaenje. Ogromne koliine toplih otpadnih
voda snano utiu na temperaturni reim vodenih tokova i
akumulacija, poveavaju njihovu temperaturu i za desetak stepeni
(izlivi iz termoelektrana, nuklearnih centrala, eljezara).

Prema hemijskoj prirodi zagaujuih materija, zagaivanje moe biti

neorgansko i organsko. Osnovne kategorije neorganskih zagaujuih materija
su: rastvorljive soli, rastvorljivi minerali iz razgradjenih stena i kiseli ostaci
(najee iz metalurgije ili iz takozvanih kiselih kia). Osnovni izvori organskog
zagaivanja su otpadne materije iz ljudskih naselja, industrije, koncentracije
minerala, metalurgije, poljoprivrede i stoarstva.
Industrijske otpadne vode sadre razne hemijske toksine supstance.
Njihove koliine i vrste zavise od niza faktora, pre svega od prirode industrijskih
procesa. Mogu sadrati organske, neorganske ili razliite kategorije razgradivih ili
nerazgradivih hemijskih materija. Koliina industrijskih otpadnih voda varira od
doba dana i noi, a zavisi i od niza drugih faktora.
Industrijske vode mogu poticati iz bazne i hemijske preraivake
industrije, mogu nastati pri proizvodnji metala ili pri njihovoj obradi, eksploataciji
mineralnih sirovina, pripremi, korienju fosilnih goriva, istraivanju i eksploataciji
nafte, ili prilikom prerade drugih prirodnih materijala i sirovina. Velike koliine
otpadnih voda nastaju prilikom korienja hemijskih sredstava u poljoprivrednoj
proizvodnji i produkata prehrambene industrije.
Posebnu kategoriju otpadnih voda predstavljaju komunalne otpadne
vode. Interesantna je i kategorija otpadnih voda koju ine atmosferske vode, koje
se u gradskim i industrijskim naseljima slivaju u kanalizacionu mreu. Izvor
zagaivanja voda je i zagaivanje raznim transportnim sredstvima vagonima,
brodovima, tankerima, lepovima, prilikom utovara, istovara ili transporta robe .
Znatnu opasnost za vodene ekosisteme predstavljaju i zagaivanja nastala
havarijskim oteenjem tankera.

Pod biolokim zagaivanjem se

podrazumeva prisustvo patogenih organizama
(bakterija, virusa, gljiva, insekata) Ovi
organizmi su prenosioci kao I uzronici raznih
bolesti, ali su u isto vreme I istaci prirode.
Atmosferske vode su u dananje vreme
takoe izloene zagaivanjima. Pri prolazu
kroz atmosferu, padavine rastvaraju okside, I
tako nastaju kisele kie, koje nepovoljno utiu
na vegetaciju. Te estice nose I estice ai I
dima koje padaju na sve povrine na zemlji.