Porodica I Micrococcaceae

Rod I Micrococcus
Rod II Staphylococcus
Vrsta aureus
intermedius
epidermidis
saprophiticus
Rod III Planococcus

Porodica II Peptococcaceae

Rod I Peptococcus
Rod II Peptostreptococcus
Morfologija, kulturelne i fizioloke osobine
-Gram pozitivni koki grupirani u nepravilne formacije koje
podsjeaju na grozd (grki =stafilon =grozd). Promjer od 0,8 do 1,2
m. Nepokretne i asporogene. Virulentni sojevi posjeduju kapsulu ili
sluzni omota- glikokaliks i fimbrije.
Rastu na standardnim neobogaenim podlogama, pod aerobnim ili fakultativno
anaerobnim uslovima, formirajui kolonije koje su okrugle, glatke sjajne i
obojene: zlatnouto (S. aureus), bijelo (S. albus) ili limun uto (S. citreus). Na
krvnom agaru formiraju hemolitine i nehemolitine kolonije.

Selektivna podloga za Saphylococcus je manitol slani agar sa 7,5 do 10% NaCl,

apmanova podloga ili Baird-Parkerova podloga. U hranljivom bujonu stvaraju
osrednje zamuenje a na dnu prainast talog. Hromogeneza-stvaranje pigmenta
potencira se poslije 24 asovnog inkubiranja na 370C i nekoliko sati stajanja na
sobnoj temperaturi. Endopigment S. aureusa je lipohrom-karotenoid.
Sve vrste stafilokoka i mnogi sojevi Micrococcusa razgrauju glukozu sa
produkcijom kiseline.
S. aureus razgrauje manitol do produkcije kiseline i gasa aerobno i
anaerobno, dok ostali stafilokoki samo aerobno.
Svi sojevi S. aureusa produkuju vrlo aktivnu termostabilnu
dezoksiribonukleazu, a ostali stafilokoki produkuju termolabilnu
dezoksiribonukleazu.
Mnogi sojevi Staphylococcus aureusa rastapaju elatin.
Sve stafilokoke daju pozitivan katalaza i koagulaza test.
Antigena graa
Brojni su antigeni smjeteni u elijske omotae stafilokoka:
-Peptidoglikan-murein-predstavlja vrst egzoskelet elijskog zida. Vaan je
za patogenezu infekcije jer stimulie monocite na produkciju interleukina 1
(endogeni pirogen) i opsoninskih antitijela. Moe da djeluje hemotaktino na
polimorfonuklearne leukocite i da aktivira komplement.
-Teihoinske kiseline koje su polimeri ribitol ili glicerol fosfata, vezane su za
peptidoglikan i imaju antigenu aktivnost. titi eliju stafilokoka od aktivnosti
lizozima. Antiteihoinska antitijela mogu se nai kod pacijenata sa aktivnim
endokarditisom.
-Protein A je prisutan u elijskom zidu mnogih sojeva S. aureusa i vezuje se
za Fc fragment IgG molekule. Fab fragmenti imunoglobulina vezanog za
protein A su slobodni i mogu reagovati sa odgovarajuim antigenom
(koaglutinacija). Odgovoran je za specifinu precipitaciju i aglutinaciju
veine humanih sojeva Staphylococcus aureusa.
-Kapsula Staphylococcus aureusa ima osobinu da inhibira fagocitozu
polimorfonuklearnih leukocita, osim ako su prisutna specifina antitijela.
-Faktor aglomeracije ili nagomilavanja (Clumping factor)-vezana koagulaza.
S. aureus stvara koagulazu, enzimu slian protein koji koagulie oksalatnu ili
citratnu plazmu u prisustvu faktora koji su prisutni u veini seruma. On
izaziva gomilanje elija stafilokoka. Koagulaza moe deponovati fibrin na
povrini stafilokoka, vjerovatno tako to mijenja efikasnost ingestije od
strane fagocitnih elija, ili dovodei do destrukcije unutar fagocita.
 Faktori virulencije

Toksini i ostali faktori Aktivnost

virulencije
Hemilizin (, , , ) Citoliza;hemoliza eritrocita;
neurotoksian efekat,
dermonekrotian efekat, djeluju
kao bakteriocini
Koagulaza Koagulacija plazme
Fibrinolizin Digestija fibrina
Leukocidin Razara leukocite i makrofage
Hijaluronidaza Depolimerizuje hijaluronsku
kiselinu
Nukleaza Hidrolizuje DNA i RNA
Lipaza Lipolitika funkcija
Kapsula i glikokaliks Antifagocitna funkcija
Protein A Antifagocitna funkcija
Eksfoliatin (A i B) Epidermoliza i eksfolijacija koe
Enterotoksin ( A,B, C, D, E) Povraanje i dijareja
Toksini ok sindrom toksin ok, ospa i deskvamacija
Patogeneza

Patogene, koagulaza pozitivne stafilokoke najee izazivaju zapaljenske

ili gnojne procese na koi sa koje se ire direktno ili putem krvi do
udaljenih organa u kojima stvara apscese ili prodorom u krvotok izazivaju
sepsu.

-Karbunkuli, furunkuli i ostali piogeni procesi na koi i potkonom tkivu

nastaju procesom adherencije i penetracije uz sadejstvo lipaze, slobodnog
i vezanog proteina A. Tako nastaje kolonizacija.

Lokalna zapaljenska reakcija praena je infiltracijom polimorfonuklearnih

leukocita i eksudacijom. Zatim stafilokoke bivaju fagocitovane
posredstvom komplementa (C3b) -opsonizacija.

Fagocitovane i nefagocitovane stafilokoke produkuju leukocidin i

egzotoksine koji dovode do nekroze uz stvaranje fibrinske barijere
zahvaljujui produkovanoj koagulazi.

U centru lezije dolazi do likvefakcije nekrotinog tkiva i apsces vri

pritisak u pravcu najmanjeg otpora. Drenaa tenog sredita nekrotinog
tkiva praena je popunjavanjem upljine granulacionim tkivom i konanim
izljeenjem.
-Lizogeni sojevi stafilokoka putem produkcije enterotoksina,
eksfolijatina i toksinog ok sindrom toksina izazivaju toksiko-
infekcije ili intoksikacije djelovanjem na ciljne organe to je praeno
specifinom klinikom slikom.
-Koagulaza negativni stafilokoki -oportunistike infekcije, kolonizacija
sintetskih implantata i sepsa.
 Klinike manifestacije
Lokalna (povrinska i duboka)

Invazivna Generalizirana

Akutna trovanja hranom

Toksigena Sindrom ourene koe
Toksini ok sindrom

1. Lokalne povrinske primarne infekcije (infekcije na koi, potkonom tkivu i

sluzokoama, infekcije rana i konjuktivitisi)

2.Lokalne duboke primarne infekcije (infekcije respiratornog trakta sa

fudroajantnim tokom, postantibiotski enterokolitis)

3.Metastatske duboke infekcije (komplikacije primarnih stafilokoknih infekcija

praenih bakterijemijom sa razliitim lokalizacijama)

4.Generalizovane infekcije-septikemije (endokarditis, pneumonija, meningitis,

cistitis, osteomijelitis, septini artritis)
Toksigena oboljenja
1.Akutno trovanje hranom karakterie kratka inkubacija (1-8 sati) sa
prolivom i projektilnim povraanjem bez poveanja tjelesne temperature.

2.Stafilokokni sindrom ourene koe-bulozni impetigo, epidermalna

nekroliza.

3.Toksini ok sindrom je multisistemsko febrilno oboljenje izazvano

dejstvom pirogenog toksina koji dospjevi u cirkulaciju iz vagine ili rane
izaziva groznicu, pad pritiska, povraanje, proliv, difuzni osip po koi,
hiperemiju sluzokoe, diseminovanu intravaskularnu trombozu. esto se
zavrava smrtnim ishodom.

Navedeni toksini se nazivaju superantigeni jer njihovim vezivanjem za

MHC molekule van veznog mjesta za peptid dolazi do nespecifine
aktivacije velikog procenta T limfocita koji lue enormne koliine citokina
(IL-1 i TNF).
Klinike manifestacije infekcija uzrokovanih koagulaza negativnim
stafilokokom su vezane sa imunoloki kompromitovanim osobama i malom
djecom.
Ugradnja metalnih i sintetskih proteza je faktor rizika za pojavu
infekcija implantata i razvoj septikemija uzrokovanih sa Staphylococcus
epidermidis-
U vanbolnikim uslovima infekcije urinarnog trakta mogu biti uzrokovane
sa Staphylococcus saprophyticus.
Otpornost
S. aureus spada u veoma otporne bakterije. Veina sojeva ugine na
temperaturi od 600C poslije 1 sata. Niske temperature podnose
dobro, preivljavaju i na -300C. Otporni su na suenje, prema NaCl i
eeru, na fenol tako da u 1% rastvoru fenola uginu tek poslije 15
minuta.
Veina sojeva stafilokoka je otporno na dejstvo laktamskih
antibiotika a u bolnikoj sredini se sreu multirezistentni sojevi
stafilokoka koji predstavljaju znaajan medicinski problem.

Imunitet
Nakon preleane infekcije dokazana su zatitna protektivna
antitijela (antikapsularna i antitoksina).
U nespecifinoj odbrani najznaajnija je fagocitoza, intaktna koa,
bakterijska interferencija.
Dijagnoza: direktan preparat; kultivacija; izgled kolonija; hemoliza;
boja pigmenta; koagulaza; termostabilna DNA -aza; manitol aerobno
i anaerobno.
Terapija

Zbog uestale pojave sojeva rezistentnih na lijekove, za izolate

Staphylococcus aureusa neophodno je ispitati osjetljivost na
antibiotike. Za izdvajanje visoko rezistentnih sojeva koristi se
oksacilin koji se ukljuuje u antibiogram.

Sojevi koji su rezistentni na oksacilin oznaavaju se kao meticilin

rezistentni Staphylococcus aureus (MRSA soj) koji je rezistentan
na sve penicilinske i cefalosporinske preparate i aztreonam.

Lijei se u zavisnosti od teine klinike slike sa vankomicinom,

vankomicin+garamicin, linezolid, klindamicin, fucidinska kiselina,
trimetoprim + sulfametoksazol.

Za sojeve osjetljive na peniciline daje se eritromicin, klindamicin,

fucidinska kiselina ili oralni cefalosporini.