011001001010100111

Najpovoljnije mesto za digitalizaciju analognih

signala je na početku produkcionog lanca, što
bliže mikrofonu i video kameri.

Prednosti digitalnih signala najbolje dolaze do

izražaja u produkciji i distribuciji sve do samog
prikazivanja
Pre samog procesa digitalizacije, antialiasing
filterom obezbeđeno je poštovanje Teoreme o
odabiranju.
DIGITALNI AUDIO
AUDIO

20 kHz
 fgr = 22 kHz >> 44.000 odbiraka

Gornja granična učestanost je određena nešto iznad čujnog

opsega već kod specifikacije za CD (tačno 44.1 kHz)
 fgr = 22 kHz >> 44.000 odbiraka

16 bita po odbirku

44.000 x 2 = 88.000 byte/sec (704.000 bita/sec)

 fgr = 22 kHz >> 44.000 odbiraka

16 bita po odbirku

44.000 x 2 = 88.000 byte/sec (704.000 bita/sec)

za stereo 176.000 (1.408.000 bita/s)
fgr = 22 kHz >> 44.000 odbiraka
 fgr = 22 kHz >> 44.000 odbiraka

24 bita po odbirku

44.000 x 3 = 132.000 byte/sec

fgr = 22 kHz >> 44.000 odbiraka

24 bita po odbirku

44.000 x 3 = 132.000 byte/sec

za stereo 264.000 byte/sec
fgr = 22 kHz >> 44.000 odbiraka

24 bita po odbirku

44.000 x 3 = 132.000 byte/sec

za stereo 264.000 byte/sec
15.840.000 byte/min
fgr = 22 kHz >> 44.000 odbiraka

24 bita po odbirku

44.000 x 3 = 132.000 byte/sec

za stereo 264.000 byte/sec
15.840.000 byte/min
950.400.000 byte/čas
fgr = 22 kHz >> 44.000 odbiraka

24 bita po odbirku

44.000 x 3 = 132.000 byte/sec

za stereo 264.000 byte/sec

950.4 MB/čas
 https://www.youtube.com/watch?v=hRhVb6iRArg
https://www.youtube.com/watch?v=CXI66YTd47c
https://www.youtube.com/watch?v=vRUidri2wJ8&t=318s
https://www.youtube.com/watch?v=zC5KFnSUPNo
https://www.youtube.com/watch?v=BNVVq-iVPy8
DIGITALNI VIDEO
Učestanost odabiranja ?
f0 = ?
 Y Chroma

4,43 MHz

PAL Spektar
fc = 4.433.618,75 Hz ± 1Hz Y283  fc  Y284
 Y Spektar

Chroma Spektar

4,43 MHz
 Učestanost odabiranja ?
f0 = ?

Luminentni f0 = 13.5 MHz

 Učestanost odabiranja ?
f0 = ?

Luminentni f0 = 13.5 MHz

Zašto baš 13.5 MHz ?

 Učestanost odabiranja ?
f0 = ?

Luminentni f0 = 13.5 MHz

13.5 MHz je odabrana kao pogodna učestanost i

za PAL/SECAM i NTSC standard
 Učestanosti odabiranja
Kompozitnog PAL signala

Luminentni f0 = 13.5 MHz

svaki Hrominentni f0 = 6.75 MHz
 4:2:2

Y : 864

CR : 432
CB : 432

Broj odbiraka u jednoj TV liniji

(sa horizontalnim sinhroizacionim intervalom)
 4:2:2

Broj linija ?
Broj slika ?
 4:2:2

Broj linija 625

Broj slika ?

Ukupan broj linija

(sa vertikalnim sinhroizacionim intervalom)
 4:2:2

Broj linija 625

Broj slika 25
 4:2:2

Ukupan broj pixela ?

 4:2:2

Ukupan broj pixela u slici

(864+432+432) x 625
 4:2:2

Ukupan broj pixela u slici

(864+432+432) x 625

1.080.000
Broj (sub)pixela u jednoj TV slici
 4:2:2

Ukupan broj pixela

(864+432+432) x 625 x 25
 4:2:2

Ukupan broj pixela

27.000.000 ?
čega
 4:2:2

Ukupan broj pixela

27.000.000 ?
čega
 4:2:2

Ukupan broj pixela

27.000.000 čega?
 4:2:2

Ukupan broj pixela

27.000.000 odbiraka/sec
 4:2:2

Ukupan broj pixela

27.000.000 odbiraka/sec

Koliko bita je odbirak?

 4:2:2

Ukupan protok podataka

270.000.000 bit/sec

Svaki odbirak kvantovan sa 10 bit/odbirku

 4:2:2

Ukupan protok podataka

270 Mbit/sec
 ITU-R BT.601
SDI - Serial Digital Interface
D-1

Uncompressed

270 Mbit/sec (4:2:2)

Odabiranje
Struktura odabiranja
4:2:2
4:2:2
4:2:2
 4:2:2

Y : 720

CR : 360
CB : 360

Broj pixela u jednoj TV liniji

(samo aktiavan deo linije)
 4:2:2

Broj aktivnih linija ?

Broj slika ?
 4:2:2

Broj aktivnih linija : 575

Broj slika : 25
 4:2:2

Ukupan broj pixela ?

 4:2:2

Ukupan broj pixela u slici

(720+360+360) x 575
 4:2:2

Ukupan protok podataka

(720+360+360) x 575 x 25
 4:2:2

Ukupan protok podataka

20.700.000 čega?
 4:2:2

Ukupan protok podataka

20.700.000 čega?
 4:2:2

Ukupan protok podataka

20.700.000 bytes/sec
 4:2:2

Ukupan protok podataka

165.600.000 bits/sec
4:2:2
Izbor strukture odabiranja 4:2:2 je opravdan
imajući u vidu da crno-bele detalje vidimo pod
skoro dvostruko manjim vidnim uglom od onog
za detalje u boji.

4:2:2 je daleko najčešća struktura odabiranja

video slike, i smatra se ‘standardnom’.
4:2:0
4:2:0
4:2:0
 4:2:0

Y : 720
CB : 360

Broj pixela u TV liniji

 4:2:0

Y : 720
CB : 360

Broj pixela u TV liniji

 4:2:0

Ukupan broj pixela u slici

(720+360+0) x 287
(720+360+0) x 288
 4:2:0

Ukupan broj pixela u slici

(720+360+0) x 287 = 309.960

(720+360+0) x 288 = 311.040
 4:2:0

Ukupan broj pixela u slici

621.000
 4:2:0

Ukupan protok podataka

621.000 x 25
 4:2:0

Ukupan protok podataka

15.525.000 čega?
 4:2:0

Ukupan protok podataka

15.525.000 bytes/sec
 4:2:0

Ukupan protok podataka

124.200.000 bits/sec
Struktura odabiranja 4:2:0 je opravdana imajući
u vidu da detalje u boji bolje uočavamo po
horizontali. Ovu osobinu je koristio i PAL
analogni kolor sistem.

4:2:0 se po pravilu koristi za distribuciju i retko u

produkciji, posebno za vizuelne efekte i grafiku
4:1:1
4:1:1
4:1:1
 4:1:1

Y : 720
CB : 180

Broj pixela u TV liniji

 4:1:1

Y : 720
CB : 180

Broj pixela u TV liniji

 4:1:1

Ukupan broj pixela u slici

(720+180+180) x 575
 4:1:1

Ukupan broj pixela u slici

621.000
 4:1:1

Ukupan protok podataka

621.000 x 25
 4:1:1

Ukupan protok podataka

15.525.000 čega?
 4:1:1

Ukupan protok podataka

15.525.000 bytes/sec
 4:1:1

Ukupan protok podataka

124.200.000 bits/sec
Struktura odabiranja 4:1:1 ima istu količinu
podataka i isti protok kao i za 4:2:0 ali drugačije
raspored kolor podpiksela.

4:1:1 se više koristi u NTSC regionu nego u PAL

4:4:4
 4:4:4

Ukupan protok podataka

(720+720+720) x 575 x 25
 4:4:4

Ukupan protok podataka

31.050.000 čega?
 4:4:4

Ukupan protok podataka

31.050.000 bytes/sec
 4:4:4

Ukupan protok podataka

310.500.000 bits/sec
Struktura odabiranja 4:4:4 je najbogatija, i
obezbeđuje sve podatke o bojama. Koristi se za
video efekte i druge zahtevne video projekte kao
video snimanje za film.

4:4:4 se uspostavlja u procesu montaže i drugih

obrada bez obzira kakav video stigne do njega.
Takođe svaki displej na kraju prikaže 4:4:4
U vreme kada su definisani digitalni video
standardi (osamdesete godine XX veka) količina
i protok podataka je bio ogroman za tada
dostupna elektronska kola, što je duže vreme
ograničilo digitalni video samo na najkritičnije
produkcije sa velikim budžetima.