Univerzitet u Beogradu

Fakultet političkih nauka

Kulturna politika Irske

prof dr Stojković V. Branimir Bojan Vukadinović 355/2014

 1. – Istorija kulturne politike:

 Irska je zvanično osnovana 1921.

 Kulturna politika Irske vuče korene iz britanskog
sistema.
 Fokus na nacionalnoj umetnosti i kulturi
 Prvi zakon o kulturi je donesen 1951. godne, kada je
osnovan Kulturni savet
 1. – Istorija kulturne politike:

 1973. godine se menja zakon o kulturi i moć

odlučivanja dobijaju lokalne vlasti
 Tek se 1993. godine osniva Odeljenje za umetnost,
kulturu i Geltaht
 Poslednje velike promene u vezi sa kulturnom
politikom su izvedene 2003. godine kada je veliki broj
zakona stupilo na snagu.
 2.1 - Organizaciona struktura

Odeljenje za umetnost,
Odeljenje za kulturu i Geltaht Odeljenje za
komunikaciju, okolinu,
Energetski i društvo i
prirodni resursi lokalnu vladu
* Savet za kulturu
* Odbor za film Irske
* Kultura Irske
* Nacionalna biblioteka
* Nacionalna galerija
Lokalne vlasti
Prenosi * Nacionalni muzej
ovlašćenja na * Irski muzej modernih umetnosti
Irsku
* Biblioteka Čester Beti
* Maršova biblioteka
* Nacionalni arhiv Umetničke
zbirke
* Irska komisija za rukopise
* Arhitektosnki arhiv Irske
 2.2 - Opis sistema:

 Odeljenje za umetnost, nasleđe i Geltaht

 Politikča odgovornost:
 očuvanje
 zaštita
 prezentacija nasleđa, kulture i irskog jezika na Geltahtu

 *Geltaht – naziv za područja u kojima se pretežno

govori irski jezik
2.2 - Opis sistema - Ključne funkcije:

 Umetnost, kultura, muzika i institucije

 Izgradnja Irske i nacionalnog nasleđa
 Briga o irskom jeziku, Geltaht i ostrva
 Saradnja između severa i juga
 Waterways Ireland i Foras Teanga saradnja
 Šira uloga odeljenja
2.2 - Opis sistema:

 Umetnički savet – deluje samostalno

 Učešće lokalnih vlasti u upravljanju u Irskoj je daleko
manje nego što je slučaj u drugim zemljama EU
 Nakon poslednje revizije, ta greška je primećena i radi se
na povećanju uloge lokalnih vlasti u kulturi
 Umetnički savet podržava kulturne programe Udarás na
Gaeltachtha i Ealaíon na Gaeltachta, ali plaća i deo plata
zaposlenih u kulturi
 Nakon krize 2012. godine ovo predstavlja problem
 2.2 - Opis sistema:
 Donacije EU
 1990-ih godina su bile učestale donacije
 Ulaganja
 Grantovi
 Obuke

 National Museum, National Gallery, National Concert Hall,

Irish Museum of Modern Art, National Library, Chester Beatty
Library and Turlock Park, House in Co. Mayo
2.3 - Saradnja između ministarstava i između
vlada:

 Odeljenje za umetnost, nasleđe i Geltaht

 Iako je samostalno telo, ima konstantu potrebu za
saradnjom s drugim institucijama
 Finansije, Edukacije i sposobnosti, Okolina, Društvo i lokalne
vlade, Energetika i nacionalni izvori,...
 2013. Potpisan ugovor između Odeljenja za umetnost i Odeljenja
za edukaciju i sposobnosti:
 Smnjanjenje cena karata na kulturnim događajima
 Podsticaj uvođenju kulture i umetnosti u škole
 Podsticaj posećivanju kulturnih instuticuja
2.3 - Saradnja između ministarstava i između
vlada:

 Doniranje vremena za uzvrat za novac od poreza:

 Svaki umetnik ima obavezu da svake godine određeni deo vremena
posveti edukaciji u školama (predavanj i sl.)
 Kulturne škole:
 uvođenje kulturnih aktivnosti u osnovne i srednje škole
 Posete muzejima i galerijama:
 Nacionalne institucije kulture će se pobrinuti da svaki učenik poseti
kulturnu instituciju makar jednom tokom druge godine školovanja
 Smanjene cene karata:
 Učenicima će biti dostupne povoljnije karte u određenim delovima
godine. Cena karte ne sme biti skuplja od 5 eur.
2.3 - Saradnja između ministarstava i između
vlada:

 Umetnici u rezidenciji:
 Umetnici su u obavezi da povremeno posećuju određene delove
zemlje i upoznaju ljude sa njihovim radom i kulturom uopšte
 Oblikovanje nastavnog programa:
 Umetnički savet će u saradnji sa drugim institucijama oblikovati
nastavni program
3.1 - Glavni ciljevi i principi kulturne politike

 Kulturna politika i danas vuče korene iz britanskog

sistema.
 Fokus je na nacionalnoj umetnosti i kulturi
 Kultura, umetnost i jezik
 U prvih trideset godina nije postojao zvanični aparat
koji se bavio kulturom. To je rezultat situacije u kojoj
je bila zemlja, u kojoj su pre svega morali da se
rešavaju ekonomski problemi.
3.2 - Nacionalna definicija kulture:

 Definicija kulture po Zakonu o umetnosti iz 2003.

godine:

“svaki kreativni ili interpretativni izraz (bio da je

tradicionalan ili nov) u bilo kojoj formi, pre svega vizaulne
umetnosti, teatar, literaturu, muziku, ples, opera, film,
cirkus i arhitektura, uključujući svaki medij korišćen u tu
srhu.”
3.3 - Ciljevi kulturne politike:

 Odeljenje za umetnost, nasleđe i Geltaht:

„Promocija i zaštita irskog nasleđa i kulture, razvoj
kulturnog turizma, unapređenje korišćenja irskog
jezika i podrška održivom razvoju ostrva.“
 Podrška umetnicima svih disciplina
 Promocija javnog udela u umetnosti (uživanje i
stvaranje)
 Demonstriranje i osvešćivanje važnosti kulture u
društvenom i ekonomskom životu Irske
4 - Trenutni problemi u razvoju kulturne politike i
debate:
4.1 - Glavni problemi kulturne politike i prioriteti

 U decembru 2011. godine je proslavljeno 60 godina postojanja

Kulturnog saveta:
 Događaj obeležen nagoveštajima propadanja umetnosti u Irskoj
 Problemi sa fondovima
 Loša preraspodela fondova
 Smanjenje fondova zbog krize i dr.
 Problemi sa slobodama i samoupravljanjem
 Veoma centralizovano upralvjanje (Odeljenje za umetnost, nasleđe i Geltaht)
 Nezadovoljstvo lokalnih vlasti
4.2 – Specifični problemi i nedavne debate
4.2.1 - Glavni problemi kulturne politike i prioriteti

 Fokus debate je na fondovima

 Opsežne mere štednje su imale efekat i na kulturu
 Glavni projekat vlade, proširenje Nacionalne koncertne sale je sklonjen na
stranu
 Mnoge kulturne organizacije su ukinute ili su im programi smanjeni
 Nacionalne institucije kulture se bore sa finansijksim problemima jer su im
fondovi za grantove desetkovani
 Odeljenje za umetnost, nasleđe i Geltaht i drugi su upućeni na fondove iz
privatnog sektora (donacije i sl.)
4.2 – Specifični problemi i nedavne debate
4.2.2 – Problemi sa nasleđem i zakonima

 Odeljenje za upravljanje nasleđem i upralvjanje između

državnih aparata je u periodu između 2000 i 2010. godine
proglašeno kao nelogično i okrivljeno za uništavanje sektora.
 Konzulat za nasleđe se smatra za jedino telo koje ima
integralan i prirodan pristup brizi o državi.
 Uspostavlja standarde, izdaje akreditacije, brine se o muzejskom sektoru, organizuje
treninge itd.
 Poslovi: pravljenje planova za očuvanje nasleđa, procenjivanje nasleđa, skupljanje
podataka o kolekcijama, briga o društvu, odnosi s javnošću na lokalnom i nacionalnom
nivou, javno savetovanje u vezi sa nacionalnim nasleđem, razvoj i implementacija
strategija, savetovanje, informisanje i obuka lokalnih radnika
4.2 – Specifični problemi i nedavne debate
4.2.2 – Problemi sa nasleđem i zakonima

 Konzulat za nasleđe ima posebnu ulogu u „promovisanju

interesa, edukacije, znanja i ponosa u nacionalnom nasleđu,
kao i u vrednovanju i uživanju u njemu“.
 Promoviše Dane nacionalnog nasleđa, poznatiji kao Nedelja
nacionalnog nasleđa u Irskoj
 Dani nacionalnog nasleša su se pokazali kao jako uspešni
 Podstiče se rad sa osnovcima na ternu i upoznavanje sa
nacionalnim nasleđem
4.2.3 – Kulturne/kreativne industrije, zakoni i
programi

 Veoma je komplikovano izneti konkretne podatke o veličini i

ekonomskom doprinosu od kulture
 2007. – 48000 zaposlenih
 2009. – vrednost kult. Ind. 11.8 bilion evra, 170000 zaposlenih,
ukupna vrednost 330 milona evra
 Istaknuta je neophodnost ulaganja u kulturni turizam zbog
doprinosa ekonomiji Irske
 Zahvlajujući podršci kulturi, svi zaposleni u kulturi su
oslobođeni plaćanja poreza
4.2.3 – Kulturne/kreativne industrije, zakoni i
programi

 Odbor za film Irske – je 2012. podržao 52 filmska projekta

 Izdavačka industrija – maltene najniži procenat izdatih knjiga
po glavi stanovnika (jedva preko 20%)
 Verovatno zbog velikog udela izdavača iz Velike Britanije
 Veliki broj nezavisnih instituta drže obuke za ljude koji su
zainteresovani da rade u muzičkoj i filmskoj industriji
4.2.4 – Kulturna raznolikost i zakoni o inkluziji

 Zvanično u Irskoj nema nacionalnih manjina

 Irski romi (nomadi) čine 0,6% i vlada odbija da ih prihvati kao etničku
manjinu
 Irska je 2011. svrstana među prvih deset EU zemalja po diksriminaciji u
svakodnevnom životu zbog slabe podrške u edukaciji nomada
 Putujuće zajednice su definisane kao ljudi sa podeljenom istorijom,
uključujući kulturu, tradiciju i nomadski način života
 Postoje nevladine organizacije koje se bave promovisanjem prava
Roma, i nomada uopšte, i njihovim uključivanjem u normalan život
u Irskoj
4.2.4 – Kulturna raznolikost i zakoni o inkluziji

 Broj stranaca rođenih u Irskoj se drastično povećao u

prethodnom periodu:
 1991. 6%
 2011. 17%
 Od toga je najviše imigranata iz Velike Britanije, Poljske, Litvanije,
Nigerije, Letonije, kao i veliki broj ljudi iz Rumunije
4.2.5 – Problemi sa jezicima i zakonima

Zvanični jezick:
 Irski – 1.7 mil. ljudi (40,6%) – 77000 ljudi ga redovno koristi
 Pored irskog, zvanični jezik je i engleski
 Sprovode se zakoni u cilju promocije i popularizacije irskog jezika
 Granotvi za prevode
 Podrška projektima koji se bave irskim jezikom
 Tv i Radio
 Ne postoji korektno ophođenje prema stranim jezicima
 2006. – je istaknuto da ne postoji strategija za razvoj jezika
 Strani jezici nisu obavezni u školama
4.2.6 – Medijska raznolikost

 Postoje 3 nacionalna kanala

 Jedan nezavisni komercialni kanal
 Četiri nacionalne radio stanice
 Jedna nezavisna radio stanica

 Jedan tajkun poseduje dve nacionalne stanice, ali ima i udeo

u Nezavisnim vestima i medijima

 50% emitovanog materijala je domaće proizvodnje

4.2.7 – Interkulturalni dialog: glumci, strategije,
programi

 Palata pravde – Nacionalni plan za borbu protiv rasizma 2005-

2008. i reforma zakona
 Izgradnja društva sa inkluzijom
 Stvaranje interkulturnog društva
 UN: ispituje se neuspeh irske vlade da sprovede zakon o
imigraciji
 Umetnički savet – vodi se idejom o nepostojanju
diskriminacije i podstiče manjine da prijavljuju svoje projekte
4.2.8 – Društvena kohezija i kulturna politika

 Umetnički savet – ističe važnost učešća javnosti u kulturnim

događajima
 Fokus je na socijalnoj inkluziji
 Vlada je smanjila budžet za ove aktivnosti i u avgustu 2008.
godine je podneta žalba po tom pitanju Evropskoj komisji
 Radi se na što većem uključivanju dece u svet umetnosti
4.2.9 – Zakon o zapošljavanju u kulturnom
sektoru

 Umetnički savet – izveštaj iz 2011.

 888 ljudi direktno zaposleno u organizacijama za podršku
umetnosti
 U širem sektoru umetnosti je zaposleno 12972
 U širem sektoru uključujući industriju je 20755
 Filmska industrija
 6000 zaposlenih (0,3% BDP)
 Dostupne su studije o medijima i kulturi
 Raste popularnost među mladima
4.2.10 – Polna jednakost u kulturi

 Trenutno ne postoji strategija za podršku ženama u kulturi

kao profesionalcima
 Država je odlučila da u javnom sektoru treba da bude
najmanje po 40% zaposlenih oba pola
 Procenat zaposlenih žena u kulturi je 36%
4.2.11 – Nove tehnologije i digitalizacija u
umetnosti i kulturi

 Nacionalne kulturne instituacije su dobile 21 milion evra za

digitalizaciju i omogućavanje dostupnosti nacionalnim
kolecijama preko interneta
 Biblioteke:Google Books, Flickr, Europeana, web crawl data,
Google maps, and the Open Library
 Irski muzej moderne umetnosti: digitalizacija kolekcija,
virtualni obilasci, virtualni muzej, baza podataka,...
4.3 – Druga bitna pitanja i debate

 Umetnost je u Irskoj i dalje dostupna samo privilegovanima ili

onima koji imaju sreće
 U društvu se oseća potreba za kulturnim sadržajima, ali zbog
ekonomske krize je teško uslišiti je

„The show must go on!“

5 – Glavni doprinosi na polju kulture

 5.1 – Opšti zakon

 5.1.1 – Ustav: Nema specifičnih tačaka u vezi sa kulturom
 5.1.2 – Podela nadležnosti:
 Odeljenje za umetnost, nasleđe i Geltaht – ZAKONI
 Odeljenje za transport, turizam i sport – TURIZAM
 5.1.3 – Preraspodela javnih fondova – Zakon o umetnosti iz
2003. po prvi put daje deo upravljanja lokalnim vlastima. Sve
ostalo ide po normalnim procedurama.
5 – Glavni doprinosi na polju kulture

 5.1.4 – Plan socijalne bezbednosti

 Van normalnog sistema socijalnog osiguranja ne postoji poseban
sistem za ljude iz kulture
 Umetnici često moraju da se bavi i drugim stvarima pored
umetnosti kako bi preživeli
5 – Glavni doprinosi na polju kulture

 5.1.5 – Zakon o porezima

 Ne postoji opšti zakon koji stimuliše podršku umetnosti, ali
postoje određene poreske olakšice:
 Poslovna sponzorstva za umetnike u zamenu za promociju
 Doniranje određenim ustanovama
 Izdatak za gradnju i bašte
 Prilog blagajni
 Robne donacije
 Doniranje predmeta muzejima donosi nadoknadu u vidu
smanjenja poreza u vrednosti predmeta
5 – Glavni doprinosi na polju kulture

 5.1.5 – Zakon o porezima

 Visok PDV (21,5%) za sve gostujuće izvođače predstavlja problem
 PDV za prodaju umetnina i za izložbe je smanjen na 12,5%
 Samostalni umetnici imaju određene poreske olakšice:
 Zaposleni umetnici u Irskoj podležu istim zakonima o porezu
 Stranci zaposleni u Irskoj plaćaju umanjen poreza na 10% ili 0% za pojedine
zemlje sa kojima Irska ima potpisan ugovor o duplom oporezivanju
5 – Glavni doprinosi na polju kulture

 5.1.6 – Zakon o radu: Umetnici podležu istim zakonima kao i

svi ostali građani Irske
 Autorska prava: Zakon o autorskim i srodnim pravima iz
2000. godine obezbeđuje zaštitu autorskih prava uključujući i
proizvode modernog doba
 Autorska dela nakon 70 godina postaju javna svojina
 5.1.8 – Zakon o zaštiti podataka: Zakon o zaštiti podataka iz
1998. i amandman iz Zakona 2003. godine regulišu procese
prikupljanja čuvanja i korišćenja ličnih podataka. Isti zakoni
važe i za kulturne institucije
5 – Glavni doprinosi na polju kulture

 5.1.9 – Zvanični zakon o jezicima:

 Zakon o zvaničnim jezicima iz 2003. godine obezbeđuje
građanima Irske pravo da na maternjem jeziku komuniciraju s
javnim telima.
 Podržan je plan za očuvanje nacionalne baštine.
 Obezbeđen je i program na irskom jeziku
5.2 – Zakoni o kulturi

 Zakon o umetnosti iz 2003. obezbeđije okvir za stvaranje

kulturne politike u Irskoj
 Trenutno se radi na povraćaju Nacionalnih kulturnih
institucija pod Odeljenje umetnosti, nasleša i Geltahta
5.2 – Zakoni o kulturi
Spisak postojećih zakona o kulturi

 Zvanični zakon o bibliotekama – 1947.

 Zakon o finansiranju – 1969.
 Zakon odbora za film – 1980.
 Zakon lokalne vlade – 1994, 2001.
 Zakon o nacionalnim kulturnim institucijama – 199.
 Zakon o jačanju poreza – 1997.
 Zakon o autorskim i srodnim pravima - 2000.
 Zakon o fondu nasleđa – 2001.
 Zako o umetnosti – 2003.
 Zakon o emiterima – 2003.
 Zakon o planu i razvoju – 2003.
 Zakon o nacionalnim spomenicima – 2004.
 Zakon o emiterima – 2009.
5.3 – Zakoni o specifičnim sektorima

 5.3.1 – Vizualne i primenjene umetnosti:

 Ne postoje posebni članci o vizualnim i primenjenim umetnostima. Sve je
regulisano zakonom o umetnosti iz 2003. godine.
 5.3.2 – Izvedbe i muzika:
 Sve je regulisano zakonom o umetnosti iz 2003. godine.
5.3 – Zakoni o specifičnim sektorima

 5.3.3 – Kulturno nasleđe:

 Arheologija – Zakon o nacionalnim spomenicima 1930-2004.
 Novi zakon u izradi – dodatak koji ojačava zaštitu nasleđa
 Zakon o divljini 2000. (amandman) – u skladu je sa evropskim -
zakonima i evropskim direktivama .
 Savet o nasleđu – osnovano stacionarno telo po zakonu o nasleđu
iz 1995. godine. Ono identifikuje, štiti i čuva nacionalno nasleđe
 Zakon o jačanju poreza iz 1997. godine – Omoguća poreske
olakšice donatorima bitnih nacionalnih predmeta
5.3 – Zakoni o specifičnim sektorima

 5.3.4 – Literatura i biblioteke

 Zakon o javnim bibliotekama iz 1947. godine – osniva Savet
bibliotekara, dok Zakon o lokalnoj vladi iz 2001. određuje funkciju
saveta. Savet bibliotekara je ukinut 2012. godine.
 5.3.5 – Arhitektura i prostorno planiranje
 Tačka 4 Zakona o planiranju i razvoju iz 2003. godine određuje
odgovornost za arhitekturu i listing zaštićenih zdanja
5.3 – Zakoni o specifičnim sektorima

 5.3.6 – Film, video i fotografija

 Odbor za film je rekonstruisan 1993.
 Bavi se promocijom kreativnih i kulturnih elemenata u irskim
filmovima
 Ohrabruje razvoj i obuku tehničara, umetnika i producenata
 Pomaže produkciju i stvaranje irskih filmova
5.3 – Zakoni o specifičnim sektorima

 5.3.7 – Masovni mediji

 Zakon o emiterima iz 2003. godine širi svoj reon delovanja i na
internet
 Direktive EU Televizije bez granica:
 50% programa mora da bude iz Evrope
 10% posvećeno nezavisnoj režiji
 *Ove kvote se računaju mimo vremena posvećenog vestima, sportu...
 20% posvećeno vestima i aktuelnim temama
 5.3.8 – Drugi delovi posebnih zakona o kulturi
 Nedostupni podaci
6. – Finansiranje kulture

 6.1 – Kratak pregled

 Umetnički savet dobija fondove od
narodne lutrije
 Drugi bitan izvor su donacije

 6.2 – Javni izdaci za kulturu

 6.2.1 – Svi indikatori
1. 2012. Izdaci u kulturi 37.81 EUR
2. Ovo je 0.1084$ GDP
3. Udeo troškova na kulturu u javnim
troškovima u 2012. je bio 0.31%
6. – Finansiranje kulture

 6.2.2 – Javni trošak na kulturu sveden na nivo vlade

 Odeljenje za umetnost, nasleđe i Geltaht 173 mil. DUR u 2012.
 2011. utrošeno 192 447 541 od čega je 142 987 682 EUR utrošeno za
Biblioteke i Arhitekturu, 49 459 859 EUR zar umetničke programe
6. – Finansiranje kulture

 6.2.3 – Podela na sektore

 Kulturno nasleđe 61,5%
 Vizaulne umetnosti 2,1%
 Gluma 15,3%
 Knjige i novine 1,0%
 Audiovizualne umetnosti i
mediji 7,8%
 Interdisciplinarije 2,0%
 Drugo 10,3%

 Ukupno: 232 987 EUR

6. – Finansiranje kulture
6. – Finansiranje kulture

 6.3 – Trendovi i indikatori privatnog finansiranja u kulturi

 Ovaj vid finansiranja je još uvek u povoju
 Veoma je nizak procenat donacija iz korporativnog sektora
7. – Javne institucije u kulturnoj infrastrukturi

 7.1 – Infrastrutkura kulture: tendencije i strategije

 Glavna promena od 2002. godine je u tome što se sada za
internacionalnu umetnost stara Kultura Irske (2005.)
 Upravljanje je vraćeno na centralizovano iz ekonomskih razloga
7. – Javne institucije u kulturnoj infrastrukturi

 7.2 – Osnovni podaci o izabranim javnim institucijama iz kulture

7. – Javne institucije u kulturnoj infrastrukturi

 7.3 – Status i saradnje između javnih institucija u kulturi

 1996. senat odlučuje da je Odeljenje za umetnost, nasleđe i Geltaht
najbitnije telo u funkcionisanju kulture
 Sistem za kontrolu zaposlenosti je odgovoran za rezove u budžetu za
kulturu
 Kako bi se smanjili troškovi vrše se pripajanja institucija
8. – Promocija kreativnosti i učešća

 8.1 – Podrška umetnicima i drugim kreativnim radnicima

 8.1.1 – Pregled strategija, programa, direktnih i indirektnih oblika
podrške
 Umetnički savet je zadužen za podršku države
 Istraživanja pokazuju da su zarade zaposlenih u kulturi u proseku niže
od drugih radnika sa nižim stepenom obrazovanja
 8.1.2 – Specijalni fondovi za umetnike
 Aosdána (1983.) – podška umetnicima koji su život posvetili
umetnosti.
 Cnuas – petogodišnji sistem finansiranja
 Penzioni programi
 Kulturni savet: grantovi, nagrade, programi, obuke,...