СТАНОВНИШТВО И

КУЛТУРА
ЕВРОПСКИХ НАРОДА
Проф. Мирослав Маркићевић
Број становника Европе
• Цела Европа (са Русијом): 720 милиона
• Европа без Русије: око 600 милиона
• Удео европског у светском становништву опада
• Током 21. века очекује се опадање броја становништва
упркос значајној имиграцији.
Кретање броја становништва Европе
(без Русије)
Густина Удео у светском
Број становника
Година насељености становништву
(милиона)
(ст./km2) (%)
1950. 394 61 15,6
1990. 573 89 10,9
2000. 585 91 9,6
2010. 597 93 8,7
2050. 593 92 6,3
Густина насељености
• Просечно 70 ст./km2
• Руски део Европе:
27 ст./km2
• Остатак континента:
93 ст./km2
Неравномерна насељеност
Највећа густина насељености
• Урбане области Истанбула,
Лондона, Париза; рударско-
индустријски региони Рур,
Мидленд, Шљонск; речне
долине Рајне, Поа, Дунава;
морска приобаља...
• Државе са највећом густином
насељености су Малта (1.300
ст./км2), Холандија (410
ст./км2), Белгија (345 ст./км2) и
тзв. патуљасте државе (Монако
има више од 15.000 ст./км2).
Најмања густина насељености
• Високопланински предели
Алпа, Пиринеја, Динарида...
и хладне северне области
Скандинавије, Исланда и
европског дела Русије.
• Државе са најмањом
густином насељености
Исланд (3 ст./км2), Финска
(16 ст./км2) и Шведска (21
ст./км2).
Природни прираштај
• Готово нулти (наталитет и морталитет око 11‰).
• „Континент седих глава“
• Стопе природног прираштаја негативне код Европљана
староседелаца, а позитивне код имиграната из азијских и афричких
земаља.
• Релативно високе су у северној и северозападној Европи, а
негативне у бившим совјетским републикама на истоку Европе.
• У неким земљама високе стопе природног прираштаја који има
муслимански део популације, а ниске или негативне стопе
природног прираштаја осталог становништва (Босна и Херцеговина,
Србија, Македонија, Албанија).
• Изразито негативне стопе природног прираштаја имају Бугарска,
Украјина, Белорусија, Летонија и Немачка, а највише позитивне
Ирска, Исланд и Албанија.
Природни
прираштај
становништва
Европе
Миграције становништва
• Колонијална епоха: исељавање ка Аустралији, Латинској и
Англоамерици.
• Бројни ратови и промене граница – масовна померања
становништва.
• Економске миграције:
• из сиромашне јужне и источне Европе, потом из Турске,
Алжира, Марока, Индије и Пакистана,
• из већине бивших колонија,
• Из мање развијених држава централне и југоисточне Европе,
после њиховог пријема у Европску унију 2004. и 2007. године,
нарочито из Пољске и Румуније.
Народи Европе
ИНДОЕВРОПСКИ НАРОДИ
• Словени – гранају се на:
• Источне Словене (Руси, Украјинци, Белоруси);
• Западне Словене (Пољаци, Чеси, Словаци, Лужички Срби) и
• Јужне Словене (Бугари, Срби, Хрвати, Словенци и други народи
проглашени у у Југославији после Другог светског рата);
• Романи – Французи, Италијани, Шпанци, Каталонци,
Португалци, Румуни;
• Германи – Немци, Енглези, Шкоти, Холанђани,
скандинавски народи.
• Келтска група – Ирци, Велшани, Шкоти, Бретонци
• Остали народи – Грци, Албанци, Литваници, Летонци.
Народи Европе
НЕИНДОЕВРОПСКИ НАРОДИ
• Угро-финске породица – Мађари, Финци, Естонци,
• Турско-татарска породица – Турци,
• Семитска породица – Јевреји...

• О пореклу неких народа још постоје велике дилеме: Баски,

Албанци, Малтежани, Корзиканци, Роми...
Религиозна структура
• Православца има 26% и доминирају у европском делу Русије,
источној и југоисточној Европи;
• Римокатолика је 37% и заступљени су у јужној и већем делу
централне и западне Европе;
• Протестанти чине нешто мање од 14% становништва Европе и
распрострањени су у северној Европи, већем делу Немачке,
Холандије, Швајцарске и Велике Британије (изузимајући део
Северне Ирске);
• Исламској вероисповести припада 5% становништва и то учешће
убрзано расте због прилива имиграната и високог природног
прираштаја исламске популације у западној Македонији, јужној
Србији, Албанији, централном и западном делу БиХ, у европским
областима Турске и делимично Русије.
Зоне цивилизација
• Европа – колевка старих цивилизација:
• Античка грчка цивилизација
• Античка римска цивилизација
• Хришћанска цивилизација
• Источно-православна цивилизација
• Западна цивилизација
Источно-православна цивилизација
• Проистекла је из наслеђа Источног римског (Византијског) царства и
цивилизације
• Заснива на прожимању старе грчке културе и православног хришћанства
• Пренела се на Јужне и Источне Словене
• Нагласак на духовним вредностима, достигнућа у култури и уметности,
цркве и манастири фасцинирају архитектонским стилом, мозаицима и
фрескама (црква Св. Софије у Цариграду, манастири на Атосу и Метеорима,
бугарски, српски, руски манастири...)
• Писмо: ћирилица
• Ареал Источно-православне цивилизације јесте европски део Русије,
Белорусија, Молдавија, Румунија, већи део Украјине и Балкана.
• Са отоманским освајањима, на Балкан су продрли и утицаји исламске
цивилизације, који су данас снажни код исламизованих Словена и
Албанаца.
Западна цивилизација
• Корени: латински језик и римокатоличка вера.
• Одвајање протестантизма у XVI веку.
• Римокатоличка црква – дуго била главни носилац знања, културе и
уметности, али се често сурово обрачунавала са неистомишљеницима.
• Најстарији универзитет у Болоњи, из 1088. године.
• Епоха хуманизма и ренесансе – процват културе и уметности.
• Велелепни замкови (пр. у долини Лоаре, у Француској) и градови којима
доминирају катедрале, палате и тргови (Верона, Фиренца, Венеција, Амијен,
Ремс, Авињон, Ахен, Келн...).
• У ову цивилизацију укључени су и Западни Словени.
• Колонијализам
• Индустријска револуција
• Научно-технолошка револуција
• Врхунац у XIX, XX и XXI веку.
Крај предавања

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!