ПОЈАМ ПОВРЕДЕ РАДНЕ

ОБАВЕЗЕ

Мирјана Антонић III3

 ШТА ЈЕ УОПШТЕ РАДНА ОБАВЕЗА?

 Радна обавеза је оно понашање, односно чињење или

нечињење, које се правном нормом захтева од
радника у току трајања процеса рада, а које је
правном нормом утврђено ради несметаног и
безебедног одвијања процеса рада и остваривања
производних и других резултата рада.
 Радник чини повреду радне обавезе кад својом
кривицом не испуњава радне обавезе или ако се не
придржава одлука донесених у привредном друштву.

 Радник може радњу повреде радне обавезе извршити

чињењем (предузимањем одређеног понашања), као и
нечињењем (пропуштањем одређене радње коју је
био дужан да предузме
 УСЛОВИ ЗА ПОСТОЈАЊЕ ПОВРЕДЕ
РАДНЕ ОБАВЕЗЕ
 Радње радника представљају повреду радне обавезе
под следећим условима:
 да су те радње предвиђене правним актом као
повреда радне обавезе
 да су те радње учињене на раду или у вези са радом
 да је те радње радник учинио својом кривицом
 да су те радње проузроковале одређене штетне
последице које се односе на угрожавање средстава
рада и имовине организације
 ВРСТЕ ПОВРЕДЕ РАДНЕ ОБАВЕЗЕ
 С’ обзиром на последице које производе,
повреде радне обавезе се могу поделити на
лакше и теже.
 За лакше повреде радних обавеза (нпр.
неблаговремен долазак и одлазак са рада,
неоправдан изостанак са посла један радни дан
итд.) изриче се новчана казна.
 За теже повреде радних обавеза (заступање
политичких уверења при обављањеу посла,
неизвршење и неблаговремено извршење
радних обавеза итд.) може се ирећи новчана
казна, али и мера престанка радног односа.
 Пошто закон прописује да радник одговара за све
повреде радне обавезе које учини својом кривицом,
произилази да одговорност није условљена степеном
кривице.
 То значи да радник одговара и за умишљај и нехат.
 Умишљај је тежи облик кривице и зато ће се у
дисциплинском поступку изрицати теже казне за
умишљај него за нехат.