Радна обавеза је оно понашање, односно чињење или
нечињење, које се правном нормом захтева од радника у току трајања процеса рада, а које је правном нормом утврђено ради несметаног и безебедног одвијања процеса рада и остваривања производних и других резултата рада. Радник чини повреду радне обавезе кад својом кривицом не испуњава радне обавезе или ако се не придржава одлука донесених у привредном друштву.
Радник може радњу повреде радне обавезе извршити
чињењем (предузимањем одређеног понашања), као и нечињењем (пропуштањем одређене радње коју је био дужан да предузме УСЛОВИ ЗА ПОСТОЈАЊЕ ПОВРЕДЕ РАДНЕ ОБАВЕЗЕ Радње радника представљају повреду радне обавезе под следећим условима: да су те радње предвиђене правним актом као повреда радне обавезе да су те радње учињене на раду или у вези са радом да је те радње радник учинио својом кривицом да су те радње проузроковале одређене штетне последице које се односе на угрожавање средстава рада и имовине организације ВРСТЕ ПОВРЕДЕ РАДНЕ ОБАВЕЗЕ С’ обзиром на последице које производе, повреде радне обавезе се могу поделити на лакше и теже. За лакше повреде радних обавеза (нпр. неблаговремен долазак и одлазак са рада, неоправдан изостанак са посла један радни дан итд.) изриче се новчана казна. За теже повреде радних обавеза (заступање политичких уверења при обављањеу посла, неизвршење и неблаговремено извршење радних обавеза итд.) може се ирећи новчана казна, али и мера престанка радног односа. Пошто закон прописује да радник одговара за све повреде радне обавезе које учини својом кривицом, произилази да одговорност није условљена степеном кривице. То значи да радник одговара и за умишљај и нехат. Умишљај је тежи облик кривице и зато ће се у дисциплинском поступку изрицати теже казне за умишљај него за нехат.