Anglicizmi u srpskom jeziku

: najčešći domeni upotrebe i

perspektiva
 UVOD
• Jezik je živ organizam. Menja se. Prilagođava se. Troši se. Uzima ono što mu treba i daje
onoliko koliko je potrebno. Jezik je forma kojoj je promena svojstvena. Upravo ćemo o tome
govoriti u ovom radu kroz temu anglicizama.

• Tema anglicizama je veoma aktuelna i popularna u savremenom svetu i stalno se obrađuje,

gradi, menja, rađa nove definicije i potrebe. U svakom jeziku, pored određenog i uvek
obimnog broja reči, postoji određen broj reči koji je preuzet iz drugog jezika. One su poznate
kao pozajmljenice i definišemo ih prema odnosu između dva jezika i statusu koji imaju u
jeziku u kome se koriste.

• Više pažnje će biti posvećeno samoj istoriji anglicizama, uticaj na druge jezike kao i na srpski
jezik, ali će najviše pažnje biti usmereno na oblasti koje koriste anglicizme, turizam, sport,
muziku, medije, forume i internet portale i njihovu promociju i korišćenje anglicizama u
savremenom svetu i ovom trenutku.

• Cilj ovog rada je istraživanje, koje će nam pomoći da otkrijemo novo razumevanje o važnosti
pozajmljenica u srpskom jeziku i da odgovorimo na pitanja:

1) Da li smo danas dostigli nivo u kome postojeće reći našeg jezika nisu dovoljne pa nam je
potrebno da nove reči izmišljamo, “uvozimo” ili postojeće krivimo i dajemo im novu formu?

2)Da li smo dostigli nivo gde smo lenji da novo napravimo, da ispravimo krivo i da “uvezemo”
ispravno?

3)Posmatramo li jezik kao nešto što više nije bitno, nije dovoljno važno ili ne znamo kako da
jezik prati nove trendove i uticaje koji na njega utiču eksterno?
 POZAJMLJENICE
• Pozajmljenice stvaraju značajan sloj našeg književnog jezika. To su reči koje je srpski
književni jezik, kao i drugi jezici, preuzeo iz drugih jezika i koje su postale sastavni deo
rečničkog (leksičkog) fonda .

• Reči iz stranih jezika mogu se na dva načina preuzimati u srpskom jeziku: pozajmljivanjem i
kalkiranjem.
• 1.1 Pozajmljivanje osnovnog oblika reči iz određenog stranog jezika
1) turcizmi- reči pozajmljene iz turskog jezika:
džezva, buregdžija, boja, čamac, bakar, tobdžija
2) romanizmi- reči pozajmljeni iz romanskih jezika kao što su italijanski, španski, francuski,
latinski:
nacija, literatura, doktor, opera, balkon, nivo, bife, bulevar, avenija
3) grcizmi (grecizmi)- reči pozajmljeni iz grčkog jezika:
atmosfera, anđeo, filolog, manastir, hlor, biblioteka, gips
4) germanizmi- reči pozajmljene iz nemačkog jezika:
pegla, štrudla, buter, moler, šraf, vaga, šminka
5) rusizmi- reči iz ruskog jezika:
kružok, sputnjik, zapeta
6) anglicizmi- reči iz engleskog jezika:
tenk, sport, vikend, džemper, film, parking
7) hungarizmi- reči iz mađarskog jezika:
gulaš, vašar, lopov, ašov

1.2 Kalkiranje (bukvalni prevod strane reči)

Ovakvim postupkom nastaju reči koje se nazivaju kalkovi.Primeri za kalkove su sledeće reči:
Handbuch (nem.)= priručnik
Ubermensh (nem.)= nadčovek
Superman (engl.)= superčovek, nadčovek
autocratie (franc.)= samovlašće
• Treba imati u vidu da uvek postoji dobar i dovoljan razlog da se neka reč
pozajmi.

• Tvrtko Prćić pravi sledeću podelu:

1) očigledni anglicizmi su leksičke jedinice preuzete iz engleskog, koje su postale

manje ili više integrisane u sistem srpskog jezika: fajl, imejl, modem, skener,
bodibilder, dizajner
2) skriveni anglicizmi su reči, sintagme ili rečenice koje odražavaju normu ili
slede običaje engleskog jezika: miš od mouse, kopija od copy (primerak),
locirati od locate (pronaći), sapunska opera od soap opera...
3) sirovi anglicizmi su direktno preuzete reči bez ikakve adaptacije: e-mail, web
site, fashion week, styling, make up...
4) potpuno odomaćeni anglicizmi su reči koji se suštinski ne razlikuju od
(etimološki) domaćih reči: tramvaj, hamburger, marketing, kompjuter,
tinejdžer...
5) delimično odomaćeni anglicizmi su uklopljeni samo sadržiniski, jer za njima
postoji objektivna ili subjektivna potreba, ali su po obliku u prelaznoj fazi
između engleskog i srpskog: fer, seksi, pripejd (ili prepaid), postpejd, lajv (ili
live)
6) neodomaćeni anglicizmi su samo delimično sadržinski uklopljeni, dok im
oblička adaptacija nije još otpočela: by the way, no comment, sorry
7) integrisani: tramvaj, hamburger, marketing, trend, seksi, stilista, šoping / il
denim, il latex, il jersey, il jet-set
8) neintegrisani: e-mail, stylist, fashion week (ili fešn vik), look, make-up...
 ANGLICIZAM

 Anglicizam je reč preuzeta iz engleskog jezika u neki

drugi jezik. Anglicizam, i to tačnije, opisuje englesku
sintaksu, gramatiku, značenje i strukturu upotrebljenu
u drugom jeziku.

 Anglicizmi su reči preuzete iz engleskog jezika i

prilagođene nekom drugom jeziku. Anglicizam je
svaka reč preuzeta iz engleskog jezika koja označava
neki predmet, ideju ili pojam kao sastavne delove
engleske civilizacije. Ona ne mora biti engleskog
porekla, ali mora biti adaptirana prema sastavu
engleskog jezika i integrisana u engleski vokabular.
Posebno ih koriste adolescenti zbog uticaja engleskog
jezika i anglofone kulture u oblasti informatike,
muzike i filma.
 Istorija anglicizma
 Engleski je svetski jezik broj jedan. Živimo u svetu u kome se to
potvrđuje svakodnevno.

 Da li će engleski jezik postati globalni jezik i da li već to jeste nema

toliko veze sa brojem ljudi koji ga govore i ko su govornici tog jezika,
koliko ima sa tim ko ima političku, vojnu i ekonomsku moć.
 Jezik može biti uspešan na internacionalnoj pozornici ukoliko su ljudi
koji ga koriste uspešni. U slučaju engleskog jezika, britanski
kolonijalizam je „poslao“ engleski jezik širom planete tokom
devetnaestog veka.
 Vrednost engleskog jezika može biti ilustrovana upravo kroz veliki
uticaj koji engleski ima na druge jezike, i to na brojne jezike. Upravo taj
uticaj je doveo do pozajmljivanja, manje ili više, korisnih reči iz
engleskog jezika pretočene u pozajmljenice, u slučaju pozajmljenih
reči iz engleskog jezika nazvanih – anglicizmima.

 Anglicizam (nlat. anglicismus) engleska reč koja je ušla u neki tuđ

jezik i odomaćila se u njemu; izvesna osobina engleskog jezika
prenesena u neki strani jezik; osobenost engleskog jezika.
 Anglicizam, - (zma, m) lingv. osobenost engleskog jezika, reč ili izraz
preuzet iz engleskog jezika.
 Upotreba anglicizama
 Osnovna i najjednostavnija upotreba anglicizama je strukovna i statusna.
 Strukovna upotreba anglicizama najčešće je motivisana nedovoljno
utemeljenim, ali zato sve uvreženijim, verovanjem stručnjaka iz gotovo svih
oblasti da su u današnje vreme jedino termini iz engleskog jezika oni koji na
pravi, autentičan i ubedljiv način izražavaju određeno stručno značenje, dok se
postojeće domaće reči ili ignorišu ili se, što je češće (ali i poraznije), za njih
uopšte i ne zna.
 Zbog svoje očigledne zvučnosti na posebnoj su ceni višesložni izvorni latinizmi
koji se završavaju na -acija, kao što su aplikacija, asocijacija, edukacija,
evaluacija, finalizacija, harmonizacija, implementacija, notifikacija,
participacija, spekulacije, te glagoli koji su s njima tvorbeno povezani, poput
edukovati, evaluirati, finalizovati, implementirati, participirati i drugih.
 S druge strane, statusna upotreba anglicizama najčešće je motivisana
neutemeljenim, ali zato vrlo čvrstim, verovanjem nekih ljudi da je povremeno
ili stalno korišćenje takvih reči u govoru i pisanju modernije, otmenije i
elegantnije, jer stvara utisak pripadnosti nadmoćnijem anglofonom kulturnom
i jezičkom obrascu, u prvom redu američkom kao najpoželjnijem
 Tako, recimo, turističke agencije organizuju putovanja radi šopinga, a ne
kupovine, u inostranstvu; glumce, pevače i sportiste saleću njihovi fanovi, a ne
obožavaoci; prijatelji pozivaju prijatelje da dođu na njihov parti, a ne na žurku,
zabavu ili prijem.
 ANGLICIZAM U SRPSKOM JEZIKU
 Već smo govorili o pozajmljenicama u srpskom jeziku i odakle one preovlađuju
i sada ćemo više govoriti o samom anglicizmu u srpskom jeziku. Povezanost
srpske sredine sa anglofonim jezičkim i kulturnim prostorom ima dugu
tradiciju, ali do stvarne ekspanzije anglicizama u srpskom jeziku dolazi tek sa
promenom političkog uređenja Evrope posle 1989. godine. Srpska kultura je u
tom periodu izložena do tada najvećem uticaju engleskog jezika, s obzirom na
njegovu dominantnu ulogu u međunarodnim političkim odnosima,
diplomatiji, trgovini, stručnoj terminologiji i pop-kulturi.

 Anglicizmi se danas u srpskom jeziku koriste veoma aktivno i srećemo se sa

njima na svakom koraku – u reklamama, novinskim člancima, govoru mladih,
političara, u telekomunikaciji, na internetu, u računarskim tehnologijama,
bankarstvu, marketingu, turizmu, filmu, književnosti, farmaciji, kozmetici i
modi.
 „Srbliš“
 Govornici srpskog, čiji je to maternji jezik, nemaju na raspolaganju „gotove“
izraze kojima bi mogli da izraze novi kocept i oni sežu za engleskom rečju kao
za najjednostavnijim, najbržim, ali takođe i najmanje kreativnim načinom za
izražavanje novih sadržaja.
 To nas dovodi do pitanja da li su anglicizmi zaista neophodni, odnosno
opravdani.
 Opravdanost istih povlači sa sobom jezičko istraživanje i uvid u stav lingvista
po pitanju opravdanosti, što nas dovodi do Prćića i njegove (ne)opravdanosti
upotrebe anglicizma:
 Anglicizam je sasvim neopravdan ukoliko već postoji domaća ili odomaćena reč
ili izraz za dati strani sadržaj. Takvi su npr. kasting ili casting prema audicija;
fan prema obožavalac.
 Anglicizam je neopravdan ukoliko postoji mogućnost prevođenja stranog
sadržaja, primenom produktivnih morfosintaktičkih i semantičkih
sredstava srpskog jezika, npr. bilbord, pošto se dato značenje može prevesti
kao reklamni pano; all-inclusive prema sveuključivi ili sveuključujući; open day
prema otvoreni dan, fashon week prema nedelja mode.
 Anglicizam je uslovno opravdan ukoliko nudi mogućnost upadljivije kraćeg
i ekonomičnijeg izražavanja novog ili postojećeg sadržaja od domaće ili
odomaćene reči ili izraza. Takvi su: PR, pošto je kraće i ekonomičnije od
domaćeg (a) služba za odnose s javnošću, (b) osoba zadužena za odnose s
javnošću; afteršejv prema losion posle brijanja; bičvolej prema odbojka na
pesku.
 Anglicizam je opravdan ukoliko uvodi novu nijansu značenja u sistem
jezika- primaoca. Takvi su: be(j)bisiter(ka), pošto se i značenjski i suštinski
razlikuje od domaćeg dadilja; kambek prema povratak; dil prema dogovor
ili sporazum;
 Anglicizam je sasvim opravdan ukoliko unosi sasvim novo značenje u
sistem jezika-primaoca i time popunjava neku leksičku i/ili pojmovnu
prazninu. Takvi su: milkšejk, fišburger, džetset, tabloid, repovati, džogirati,
mobilni telefon, pošto za njihove sadržaje u srpskom ne postoje druge, i
možda bolje, reči ili izrazi.
 SRBLIŠ – spoj srpske osnove srb i zadnjeg dela engleske reci English.
 Imamo brojne primere koji pokazuju ovu jezičku tvorevinu:

 „Hejtujem te što mi nisi lajkovao status na fejsu!“

 „Sori, ali nisam u fulu ovih dana.“

 OMG, LOL

 Dawnloadovao sam onaj fajl, pa ću ti ga poslati e-mailom kao

atačment.

 Išla sam sa bff danas u šoping da kupim neke krpice.

 Prevođenje anglicizama
 Ono što je specifično kod anglicizama je upravo prevod same reči na
srpski jezik. Određene reči i uz prevod na srpski jezik i to adekvatan ne
zažive, jer prevedene na srpski jezik zvuče kao da su bez ikakvog smila ili
zvuče previše smešno.
 Kada smo pitali mlade između 17 i 25 godina starosti, grupa koja je
brojala 20 učesnika,da prevedu reč brainstorming dobili smo različite
odgovore od kojih je većina odgovorila da im reč ne zvuči prirodno kada
se prevede na srpski , zatim da nema potrebe da se prevodi, neki ne
razmišljaju o tome da li je to srpska reč ili ne dok je najmanji broj njih
rekao da im prevod nije ni bitan.
 Dali smo licima starosti od 17 do 25,grupa od 30 učesnika, da prevedu reč
brainstorming. I ono što je sigurno zapaženo je kreativnost same reči, te
navodim primere prevoda: munje iz mozga, mozgalica, moždana oluja,
mozgotron, mozganje, bacanje ideja, bujica ideja, bežanje od mozga ...
 Vidimo da je jako teško prevesti reč u duhu srpskog jezika, naročito što
su svi odgovori zaista drugačiji i jako je teško odabrati kriterijum po
kome će neka reč biti primerna ili ne.
 Kao moguće rešenje za ovakve reči bi moglo biti takmičenje u
predstavljanju najboljeg prevoda odgovarajuće reči.
 ENGLESKI KAO UBICA MATERNJEG JEZIKA
 Neko može reći da prevelika popularnost i neophodnost engleskog
jezika dovodi do nestanka određenog jezika ili stapanja u engleski.
 Ipak, da bi došlo do izumiranja jednog jezika neophodno je da prođu
decenije i generacije, i da dođe do smanjenja same populacije i brojnih
drugih socioloških faktora. Postoje dva tipa nestanka ili “ubistva”
jezika:
 Language suicide – kada jezik polako, ali sigurno pozajmljuje reči iz
drugog jezika i čini ih svojim, do trenutka kada je teško razlikovati
jedan jezik od drugoga; naravno, suicide ne znači da populacija
jednostavno donese odluku i da ubije svoj jezik, iako naziv to govori.
 Language murder – populacija usvaja popularan jezik, koji nije u vezi
sa njihovim; deca u školi uče dominantan jezik i tako se uče da ga
upotrebljavaju kao svoj.
 Ne treba smetnuti s uma da je srpski jezik nekada bio pun nemačkih i
francuskih reči, ali da je danas engleski jezik, jezik trenda i da je
zamenio nemački i francuski samim tim što je sada to nezvanični jezik
globalizacije
 Profesor na katedri za anglistiku Filološkog fakulteta u Beogradu Boris
Hlebec tvrdi da je „nekada ekonomičnije i brže preuzeti reči iz
engleskog jezika, i to su već sada internacionalizmi. Bestseler, laptop,
bandžidžamping su duboko ukorenjene reči u našem jeziku i nema
potrebe izgoniti ih. Lakše je reći ne volim bandžidžamping, nego ne
volim da skačem s velike visine zakačen užetom za nogu“.
 Ali Hlebec ističe da još ne treba brinuti za budućnost srpskog jezika, jer
se anglicizmi nisu previše ukorenili, pa ih iz tog razloga u slengu, gde bi
se očekivala njihova najveća upotreba, nema previše.
 Sve nam ovo govori da mi odlučujemo kako ćemo predstaviti
pozajmljene reči i na koji način ćemo voditi jezik. Ipak, postoje reči
koje su toliko saživele sa srpskim jezikom da bi njihovo menjanje
verovatno donelo više pometnje nego koristi. Mada, sve što se preuzima
se mora preuzeti sa merom i znanjem.
 Mladi su pokretači promena. Velikih društvenih i malih promena na
svakom polju. Upravo oni su ti koji su učinili engleske reči potrebnim i
neophodnima. Kretanja i interesovanja mladih danas su ispraćena
anglicizmima i njihovom popularizacijom.
MLADI KAO POKRETAČI STVARANJA MODERNOG
JEZIKA
 Spomenuli smo mlade kao pokretače velikih promena, društvenih, tako
i jezičkih. Mladi su ti koji oblikuju jezik po svom nahođenju, najbrže
dolaze do promena, najbrže se uključe u sve promene i ono što je
najbitnije, najbolje ih razumeju.

 Ustanovili smo da interesovanja dosta utiču na jezik i na termine, sam

jezik, koji će se koristiti. Živimo u dobu brzih i neograničenih
informacija. More informacija nas deli na samo klik.

 Ako danas živimo u svetu u kome je normalno pristupiti tolikom broju

informacija, onda je razumljivo kako se i jezik menja, pokušavajući da
iskaže što veći broj informacija za isto ili za što kraće vreme. Ta potreba
donosi veliki broj skraćenica i to skraćenica stranih reči koje se koriste
svakodnevno.
 Anglicism online
 Društvene mreže nam omogućavaju brzu komunikaciju, pobedu daljine i
brzinu informacija.
 Kao mreža (mreža = sve društvene mreže) koja okuplja ljude iz različitih
zemalja, predstavlja posebnu raznovrsnost koja ima dve zajedničke spone
među svim korisnicima: slike i engleski jezik.
 Engleski jezik služi kao osnovni jezik komunikacije sa prijateljima u
drugim zemljama, dok na društvenim mrežama služi za uštedu vremena.
 Nema potrebe pisati rečenicu:
See you tomorrow. I’m laughing so out loud. Can’t believe that happened.
 Vec može biti ispisano u mnogo kraćem obliku:
See you 2mor. LOL! OMG!
 Skraćene forme su popularne, ne zahtevaju mnogo vremena, a opet se
njima puno kaže.
 Društvene mreže komunikaciju podržavaju u onome po čemu je ona
specifična, a to je brzina.
 Facebook

 Kao deo društvenih mreža Facebook se izdvaja kao najveće

mesto za komunikaciju, i to ga čini sajtom koji budi najviše
interesa naučnicima koji se bave proučavanjem jezika, jer
upravo ovaj sajt obiluje anglicizmima.

 Na osnovu mog istraživanja uočio sam da je na ovoj

društvenoj mreži primećeno sledeće: skraćivanje izraza,
izmenjeno pisanje, upotreba velikog slova u pisanju
prideva, pisanje svih reči u nazivu velikim slovom,
neobeleženi iskazi, mešanje slova, pod uticajem norme
engleskog jezika piše se: ch, sh, zh, zz, tsh,w, C prelazi u
TZ.
 Muzika

 Mladi veliki deo svog vremena provedu uživajuću u muzici. Kako

stranoj, tako i muzici sa naših prostora ili istog govornog područja.
Ipak, to ne znači da u njima anglicizma nema. To samo znači da postoji,
i da je lepo “upakovan”.

 U muzici se izdvaja hip-hop kao posebno bogato područje

anglicizmom, koji sluša najveći broj maldih ljudi u godinama
formiranja.

 Ako je neka umetnost dostupna mladima u neograničenom broju onda

je to muzika, jer ne postoji nikakvo njeno ograničenje.
 Sport

 Anglicizmi su na polju sporta jako rasprostranjeni i engleski termini su

usvojeni na fonološkom, morfološkom i semantičkom niovu. Broj
anglicizama u sportskoj terminologiji je ogroman.

 Mladi kada raspolažu slobodnim vremenom, često se okreću i sportu,

pa je s toga neizbežno ukazati i na neke primere upliva anglicizama i iz
ove oblasti i to osnovne najčešće primere: back-bek, drop kick-dropkik,
fitness-fitnes, offside-ofsajd, team-tim, itd.

 Prisustvo anglicizama u sportu je zaista ogromno i dostiglo je nivo kao

potpuno normalne pojave, kao da je oduvek bilo tako.
 Časopisi
 Časopisi prate trendove na globalnom nivou. Jako ih brzo usvajaju i
popularizuju.
 Tako su časopisi druga reč za = anglicizam.
 Veliki broj anglicizama vezanih za modu i lepotu ulaze u upotrebu putem
časopisa i gotovo je nemoguće zamisliti članak u novinama ili razgovor između
dvoje mladih bez anglicizama.
 Primeri koji slede, preuzeti su iz srpskog izdanja magazina Elle, februar 2008.

- „Wild torbice. Animal print je vrlo u trendu ove zime“ (str.20)

- „Beretka. Tako french i tako chic“ (str.26)
- „Slatki underwear“ (str.92)

 U svemu ovome u potpunosti su zanemareni čitaoci, gledaoci i slušaoci,

kojima se ovakve reči, njima uglavnom nepoznate, nerazumljive i
neizgovorljive, svakodnevno „serviraju" u dnevnoj i nedeljnoj štampi, na
televiziji i radiju, u titlovanim prevodima i „prevodima" filmova, itd., pri čemu
se malo ko obazire na to da li će ih oni razumeti ili neće .
 Marketing
 Marketing predstavlja blago za izučavanje spoja srpksog jezika i
anglicizama, kako u pisanom govoru tako i u pisanoj formi.

 Marketing ima veliku ulogu u obraćanju potrošačima, gledaocima i

svima koji su na neki način zainteresovani za neki vid promocije,
brenda itd.

 Reklame su tako veliki deo ovog polja i preko njih kompanije targetiraju
svoje kupce, kupuju svoje tržište i tako podjednako utiču na govor,
pismenost i popularnost nekog jezika.

 Marketing diktira vrednosti određene kampanje, određene kompanije i

kroz reklame prenosi samu njihovu srž. To su uglavnom strane
kompaniije koje svakako koriste engleski kao osnovu, što dovodi do
toga da komuniciraju sa svojim potrošačima kratke i jasne poruke; istu
tehniku onda usvajaju i domaće kompanije i koriste anglicizme da se
približe određenoj grupi.
 Najveći anglosrpski sinonimi
 Ovaj popis sadrži 120 anglicizama , na koje se u trenutnoj našoj praksi najčešće
nailazi, i njihove potisnute ili već istisnute srpske sinonime. Neki od njih su:
 advertajzing -reklamiranje
 apdejtovati -ažurirati, inovirati
 aplikacija -zahtev, molba, prijava
 brend -marka, ime
 bukirati -rezervisati
 definitivno -sigurno, zacelo
 departman -katedra, odsek
 edukacija -obrazovanje
 ekonomija -privreda
 mejkap -šminka
 ofis -kancelarija, biro
 parti -žurka, zabava, prijem
 kertridž -patrona, kaseta
 username -korisničko ime
 Turizam
 Anglicizmi jako veliku upotrebu u srpskom jeziku imaju u oblasti
turizma kao i povećanju terminologije ljubaznosti.

 U rečniku turizma primetno je da se preklapaju strani anglicizmi i

domaće forme istoga; preklapaju se lingvistički problemi, ali i problemi
koji nisu lingvistički. Tako, na primer managment -rukovodstvo,
uprava; marketing i reklame, EPP.

 Sinonimi srpskog jeziak su često prevodom ekvivalentni tautologiji

koja može biti definisana kao upotreba komponenti sa istim osnovnim
značenjem.

 To dovodi do primera koje je naveo student škole za hotelijerstvo:

Hotdog (virsla), workshop radionica (workshop workshop), hemendeks
sa sunkom (ham and eggs with ham), fast food hrana (fast food food).
 WHERE DO WE GO NOW?
 Gde se u budućnosti nalaze anglicizmi u srpskom jeziku i kakav će to jezik biti?
 Da li će engleski jezik uticati na sve jezike na svetu u još većoj veri i da li ćemo
na kraju svi govoriti istim jezikom?!
 Koji su konkretni koraci za očuvanje jezika bez potrebe za bojazni da će jezik
nestati?
 Treba da imamo na umu stalno da je to sada engleski, a da je nekada bio
francuski, a pre toga nemački i da je srpski jezik ipak opstao. Ukoliko je nešto
tuđe, drugačije, ne mora da znači da će poništiti postojeće, pa tako kaže:
 - Varaju se svi oni koji misle da se upotreba stranih reči može zauzdati.
Oni zaboravljaju da je jezik prepun stranih reči iz različitih perioda.
Svaki Srbin koji se agresivno buni protiv stranih reči svaki put kada,
misleći da govori srpski, stavi „pasulj“ ili „sarmu“ na „šporet“, kada stavi
„kašiku“ u taj pasulj, kada stavi „ćevape“ na „roštilj“, kada jede
„krompir“, kada nazdravi „rakijom“, kada obuje „čarape“ i „cipele“, kada
obuče „pantalone“ i „džemper“, kada legne na „dušek“, stavi pod glavu
„jastuk“, pokrije se „ćebetom“ ili „jorganom“, treba da zna da zapravo
koristi strane reči - objašnjava Đukanović. - I kao što su se ove reči s
vremenom zapatile u srpskom jeziku te nikome više i ne pada na pamet
da „rakija“ ili „pasulj“ nisu srpske reči, tako će mnogobrojni današnji
anglicizmi sutra postati najnormalnije srpske reči. I nema prirodnijeg i
normalnijeg načina razvoja jezika.
 ZAKLJUČAK
 Uticaj engleskog jezika na većinu svetskih jezika je veliki,pa i srpski jezik nije
izuzetak. Istraživanje za ovaj rad mi je pokazalo da je anglicizam veoma čest u
srpskom jeziku, čak i tamo gde je jednak sa srpskim,ali se i pored toga sve više
upotrebljava.

 Anglicizmi su sada više od trenda, to je ne zaustavljiv proces koji je postao deo

živog organizma zvanog – jezik.

 Naučnici su ti koji prvi moraju da postave norme što se tiče anglicizama, da

postoje pravila, da se uvede red i da pokusaju da se usvoje jezicki standardi za
uvodjenje anglicizama. Da se reči ne ubacuju bez preke potrebe ili da se koriste
razumno.

 Svakako, jezik je živ organizam, menja se, prilagođava, nestaje i rađa se opet i
upravo zbog toga smo mi ti koji su odgovorni da prate te promene.

 Ako ste nekada poslali poruku sa OMG ili LOL nemojte kuditi sebe, već se
samo setite da je i to način izražavanja i da korišćenje tih izraza ne znači da
srpski jezik ne volite, već da ga samo doživljavate drugačije.
KRAJ