VISOKO TEHNOLOŠKI KRIMINAL

-HAKOVANJE-

Mentor: Tanja Kaurin Student: Jovica Grkinić

Index: 17069/15
Smer: Bezbednost i kriminalistika
 Šta je haker?

- je pojam u informatici koji može značiti nekoliko stvari.

- starije značenje reči označava osobu koja zna puno o kompjuterima i voli
eksperimentisati sa njima i činiti nove stvari.

- danas, međutim, veoma često označava osobu koja se bavi nelegalnim

kompjuterskim aktivnostima, npr. pokušava upasti u kompjutere drugih ljudi i/ili
ih oštetiti koristeći maliciozni softver i ostale tehnike upada u kompjuterski
sustav, iako je ispravan naziv za ovakve osobe zapravo kreker (cracker).
 Koje sve tipove hakera imamo?
Razlikujemo hakere, tj. osobe koje iz neznanja ili znatiželje upadaju u tuđe
sastave bez namere da nanesu štetu, i krekere, tj. osobe s većim
stepenom znanja koji svesno provaljuju u tuđe sastave u većini slučajeva
iz koristoljublja.

Možemo ih podeliti u tri grupe:

▪ bele - osobe koje svoje znanje koriste kako bi testirale i poboljšale programe,
pa sarađuju sa proizvođačima softvera (white hats)

▪ crne - kriminalci koji namerno uništavaju sastave (black hats)

▪ sive - kombinacija belih i crnih, npr. špijuni (grey hats)

 Internet prevare
 - predstavlja obmanu korisnika interneta kako bi oni uradili nešto na sopstvenu štetu ili štetu nekog
drugog, a u korist (imovinsku, ili neke druge prirode) lica koja čine prevaru.

- jedan od načina prevare jeste fišing. Fišing je krađa ličnih podataka kao što su broj kreditne
kartice, šifra, informacije bankovnog računa, broj socijalnog osiguranja itd.
Obično se koristi imejl kako bi se korisnici usmerili na lažni veb sajt gde se od njih traži otkrivanje
ličnih informacija koje će se koristiti za krađu identiteta i pribavljanja imovinske koristi.
 Koje su najčešće prevare
preko interneta?
Često se koriste i onlajn aukcije koje su naizgled legitimne, međutim nude se proizvodi koje
prodavac ne poseduje, a kada dobije novac nestaje sa njim.

Takođe postoje prevare sa plaćanjem unapred. Kao što su prevare gde se putem mejla stupa u
kontakt sa korisnicima interneta i od njih traži novčana pomoć uz obećanje značajne finansijske
dobiti. Prevaranti se uglavnom predstavljaju kao vladini zvaničnici ili predstavnici agencije i
traže pomoć za obavljanje novčanih transfera ili pomoć u vezi nekog drugog finansijskog
problema.
Malver ili „zloćudni“ softver u svojim različitim oblicima predstavlja jednu od najvećih
pretnji po korisnike interneta. Maliciozni softver se može podeliti u više različitih kategorija i
uključuje računarske viruse, crve, trojance, spajver i adver.

Malver ima sposobnost da zaposedne veb brauzer, preusmeri zahteve ka internet

pretraživaču, preplavi ekran sa „pop-up“ reklamama i čak nadgleda aktivnosti korisnika.
Takodje može prouzrokvati da računar postane spor i nestabilan.

Ako se odmah ne ukloni, virus može vremenom prouzrokovati da operativni sistem

postane nefunkcionalan. Zato je neophodno imati adekvatnu zaštitu od virusa.
 Kako sprečiti zloupotrebu preko
interneta?
1. Nikad ne klikajte na linkove koje ne očekujete

2. Koristite različite lozinke na različitim stranicama

3. Nikad nemojte ponovno upotrijebiti lozinku glavnog maila

4. Koristite anti-virusni program

5. Kupujte online samo na sigurnim stranicama

6. Ignorirajte „pop up“ prozore

11. Budite oprezni s javnim Wi-Fi hotspotovima

THE END
HVALA NA PAŽNJI!