Kako životne krize

mogu doprineti
ličnom razvoju
Suzana Kulja
 Kriza
Kriza- reč potiče od grčke reči krino –
odvojiti, izabrati, odlučiti, suditi, meriti,
sporiti.
Kineski ideogram za krizu je spoj dva
ideograma- onog za opasnost i za priliku.

Kriza u somatskoj medicini- presudni

trenuci u toku bolesti.
 Kriza
Jaspers- tokom razvoja kriza označava trenutak u
kojem celina podleže preokretu iz kojeg će čovek izaći
preobražen, bilo s novim početkom neke odluke, bilo
zahvaćen propadanjem.

On takođe smatra da kriza ima svoje vreme te da se

ne može preduprediti niti preskočiti. Mora da sazri, baš
kao i sve u životu. Ne mora da nas pogodi kao
katastrofa, već može da se odvija tiho, neupadljivo
spolja, ali uvek je presudna.
 Kriza i izbor
U krizi uvek postoji izbor:

- Svesno prihvatanje
- Odbrana i pokušaj bekstva

Krizna situacija-
spoljašnje okolnosti koje dovode
do krize.

Krizno stanje- subjektivni doživljaj

pokrenut kriznom situacijom.
Kada neki izazov nije primljen u svest, energija
mora da pobegne u nesvesno, što se često ispoljava
kao slika bolesti. Mi neprestano odlučujemo između
svesnog suočavanja sa svojim temama i njihovog
odlaganja i kasnijeg obrađivanja pod težim
okolnostima.

Ovu odluku uvek donosimo, iako je često svesno ne

opažamo pošto iz navike biramo prividno lakši put,
a to je potiskivanje.
 Razvojne krize
Razvojne krize- promene koje nastaju u prelaznim fazama
razvoja ličnosti i rezultat su privremenog nesklada
između razvojnih mogućnosti pojedinca i zahteva
socijalne sredine. One nisu inicirane nekom iznenadnom
promenom u spoljašnjem okruženju osobe, već su
podstaknute samim razvojem.
 Akcidentne krize
Akcidentne krize- stanja kratke psihičke
pometnje koje nastaju pod uticajem nekog
dovoljno snažnog i najčešće iznenadnog
životnog događaja.

U čemu je suština stresogenosti

životnih događaja?
Promena- svojom iznenadnošću, snagom ili
brojem, životni događaji remete ravnotežu
između organizma i životne sredine, dovode
do nesklada i stavljaju na probu naše
sposobnosti za adaptaciju.

Dimenzije samog događaja- objektivne

karakteristike događaja, dizmenzije
subjektivnog doživljaja događaja i posledice
koje ima u kontekstu celokupnog životnog
ciklusa čoveka.
 Dimenzije događaja-
objektivne karakteristike
Usaglašenost sa godinama
Kontekst
Trajanje
Integracija
Verovatnoća
Iznenadnost- postupnost
Redosled
Vreme
Prevalencija
Reverzibilnost
Sekvencijalnost
Poreklo događaja
Tip događaja
 Dimenzije percepcije-
subjektivni doživljaj događaja
Poželjnost
Kontrola
Očekivanost
Familijarnost
Dužina očekivanja
Značenje
Dobitak ili gubitak
Socijalna poželjnost
Stresogenost
Vreme
 Dimenzije efekta-
posledice koje događaj ima
Kontekstualna čistota- da li je usamljen ili
pokreće lanac događaja.
Pravac u odnosu na životni tok- u kom pravcu
nam menja životni tok.
Pravac kretanja- prihvatanje ili napuštanje
određene uloge.
Oblast- oblast koja je pogođena događajem.
Fokus- da li je osoba neposredno pogođena ili
se uticaj odigrava preko posrednika.
Snaga- koliko promena ( kognitivnih,
emocionalnih, bihejvioralnih) događaj izaziva.
 Značenje životnog događaja

Prošlo životno iskustvo- iskustvo sa sličnim

događajima u prošlosti menja procenu stresne
vrednosti događaja koji se odigravaju u
sadašnjosti.
Rezilijentnost- emocionalna stabilnost.
Uverenje o mogućnosti uticaja na životni
događaj – Lokus kontrole. Osobe sa
unutrašnjim lokusom kontrole ređe procenjuju
životne događaje kao stresne.
Smisao životnog događaja- Ako situacija za nas
ima smisao, opažamo je kao manje stresnu.
 Razvojne krize

Prema razvojnoj psihologiji celokupnog

životnog ciklusa stabilne faze se smenjuju sa
tranzitornim ili prelaznim fazama. Za razvoj su
ključne upravo tranzitorne faze jer se u njima
događa razvojni pomak- manje zrele strukture
se razgrađuju da bi se stvorile nove.
Osnovni zadatak svake razvojne faze-
promena, restrukturacija postojećeg i
uspostavljanje novog sklada između zahteva
koji se postavljaju pred osobu i mogućnosti da
na njih odgovori.
 Erikson
Sve što se razvija ima svoj osnovni plan i svaki deo
ima nezamenjiv uticaj u određenom periodu razvoja.

Razvoj svake sposobnosti mora biti adekvatno

uvremenjen jer pojava nove sposobnosti može da
ugrozi sposobnost koja se ranije javila.
 Faze razvoja
Faza sticanja osnovnog poverenja traje tokom prve
godine života i njen osnovni zadatak je izgrađivanje
osnovnog poverenja koje je temelj kasnijeg
samoprihvatanja, ljubavi i nade. Osnovna poruka
koje dete treba da ponese iz ove faze je: ,, Ja sam
nada koju imam i koju pružam.,, Međutim često se
događa da dete ponese poruku: ,, Ja sam očajanje
koje nosim i koje pružam.,,
 Faze razvoja
Faza sticanja autonomije- zadatak ove razvojne faze
je sticanje samopouzdanja, osećanja moći i ponosa.
Međutim ova faza može se završiti osećanjem
nesigurnosti, sumnje, nemoći i stida, ukoliko odrasli
imaju preoštre zahteve u odnosu na dete. Osnovna
poruka koje dete treba da ponese iz ove faze je: ,,
Ja sam slobodna volja koju posedujem.,, ali često se
događa da zaključi: ,,ja sam zarobljenik koji ne
može da bira.,,
 Faze razvoja
Faza sticanja inicijative traje tokom predškolskog
uzrasta i dete tada postaje sposobno da kroz igru i
maštu menja realnost. Zadatak ove faze je
izgrađivanje inicijative koja će kasnije biti osnova za
težnju ka postignuću. Izlazeći iz ove faze dete treba
da ponese poruku: ,, Ja sam ono što mogu zamisliti
da ću biti.,, Međutim često dete nastavlja život sa
porukom: ,, Ja sam ono što jedino smem da budem.,
I umesto inicijative stvaraju se stid, otpor i agresija
prema svemu što je novo i neistraženo, a osećanje
krivice prati pokušaje traganja za drugačijim
rešenjima.
 Faze razvoja
Faza usvajanja odgovornosti- traje tokom školovanja
i osnovna poruka ove faze je: ,, Ja sam ono što
naučim da ostvarim.,,Umesto ove poruke dete često
zaključi: ,, Ja sam ono što mi govore da treba da
ostvarim. ,, Prezaštićivanje deteta ili stalno
poređenje sa rezultatima koje postižu druga deca
može dovesti do nesamostalnosti ili osećanja
nemoći i inferiornosti. Takva deca postaju bojažljivi
odrasli, skloni da svaku, najmanju teškoću vide kao
nepremostivu prepreku ili konformisti koji žrtvujući
sopstvene želje žive u bezličnom usaglašavanju sa
drugima.
 Faze razvoja
Faza adolescencije- je prema Eriksonu najburnija faza
životnog ciklusa jer se u njoj prelamaju svi problemi i
sva loša rešenja iz ranijih razvojnih faza. Način na koji
je dete prošlo kroz prethodne faze, određuje kako će se
rešavati problemi u ovom životnom periodu. Promene
u adolescentnom periodu imaju za cilj sintetizovanje
svega što se događalo u ranijim razvojnim fazama i
izgrađivanje pouzdanog i stabilnog osećanja identiteta.
Osnovna poruka ove faze je: ,, Ja sam ono što sam.,, ali
je moguće da neki adolescenti ponesu poruku: ,, Ja
sam ono što priželjkujem da sam.,,te tako nastaju
konfuzije identiteta, strepnja, neodlučnost i sumnja u
pogledu sopstvene budućnosti.
 Faze razvoja
Faza intimnosti- nastaje posle adolescentnog
perioda i njen zadatak je uspostavljanje bliskosti i
intimnosti sa drugim osobama. Uspešno
prevaziđena, ona dovodi do proširenog osećanja ja
i poruke: ,, Mi smo... Ono što volimo.,, Neuspeh u
ovoj fazi dovodi do usamljivanja, straha od
intimnosti i poruke: ,, Ja sam... Ono što volim.,,
Umesto intimnosti u ovoj fazi se često razvija
pseudointimnost, a telesni kontakti služe kao
zamena za osećanje potpunog pripadanja.
Sputavanje druge osobe javlja se kao posledica
nemogućnosti da je prihvatimo bez straha za
sopstveni identitet.
 Faze razvoja
Faza stvaranja- osoba je spremna da formira sopstvenu
porodicu i podiže potomstvo. Neadekvatna rešenja u ovoj
fazi vode do usamljenosti i osećanja duboke uskraćenosti
i nezadovoljstva.
Faza integracije dovodi do sintetizovanja svih prethodnih
iskustava. Ona donosi mudrost i osećanje: ,, Ja sam ono
što od mene ostaje.,, nasuprot osećanju: ,, Ja sam ono što
je moglo ostati od mene.,, Dakle umesto pomirenosti sa
sobom i svojim izborima osoba nastavlja život sa
osećajem da je mogla više, da su je omele nesrećne
spoljašnje okolnosti, da je život trebalo drugačije da
proživi. Kao rezultat nezadovoljavajućih rešenja u ovoj
fazi dolazi do psihosomatskih smetnji, depresivnih
epizoda, hroničnog nezadovoljstva sobom i drugima,
kompulsivnog rada...
 Kriza srednjeg doba
Ova kriza nadmašuje sve druge životne krize,
najviše jer je tada potrebno izvesti promenu pravca.
Kod ranijih razvojnih kriza dolazi do promena, ali se
tek na sredini života više ne ide napred, već nazad.
U ovim godinama takođe se svodi životni bilans i na
svetlo dana izbijaju nezavršeni poslovi.
Postoji i potreba da se otarasimo balasta, što je
materijalistlički orijentisanim ljudima posebno
neprijatno. Do ovog trenutka čovek se širi i gradi, a
sada treba pustiti da ode sve ono što može samo da
smeta na putu povratka duše.
,,U dvanaest sati, tačno u podne, počinje sunčev
zalazak. A zalazak je preokretanje svih vrednosti
i ideala jutra. Najgore u svemu je što pametni i
obrazovani ljudi nastavljaju da žive i ne znajući
za mogućnost takvih promena... U popodne svog
života stupamo najdublje nepripremljeni,
odnosno, što je još gore s pogrešnim
preduslovima naših dotadašnjih istina i ideala. ,,

K. G. Jung
 Krize i lični razvoj

Ne postoji problem koji u svojim

rukama ne nosi poklon za tebe.
Ti tražiš probleme, jer su ti
potrebni njihovi pokloni.

Ričard Bah
 Kriza i lični razvoj
Svi mi tragamo za iskustvima koja nam
omogućavaju da prevaziđemo neke nama
važne, aktuelne teme, možda češće nesvesni
toga da upravo tragamo za neprijatnim
iskustvima kako bismo od njih mogli da
stvorimo biser. Kad god mislimo da je nešto
toliko teško za nas da to prosto ne možemo da
prevaziđemo, na pomolu je veliki skok u
spoznaji i razumevanju.
 Ka prevazilaženju krize
Prihvatanje situacije ( događaja) bez prosuđivanja
Prihvatanje onoga što jeste najvažniji je korak ka promeni
sebe, a i svoje okoline. 

Zašto je teško?

Moguće je da nam prihvatanje ponekad izgleda kao

pasivnost, a ono to nikako nije. Prihvatiti znači delovati
onako kako je najbolje moguće u datim okolnostima, ali
prihvatiti u potpunosti te okolnosti koje su uvek
ograničene. Spremnost da prihvatimo situaciju takvu kakva
je povezana je sa strpljenjem, jer ponekad je jednostavno
potrebno da zastanemo i sačekamo i sve će izgledati
drugačije.
 Ka prevazilaženju krize
Ponekad je korisno da istražimo proces odupiranja
nekom događaju, da se zapitamo šta smo očekivali,
kako smo želeli da se odvijaju stvari i zašto smo
odlučili da se odupremo upravo tom događaju.
Naime, neki deo nas ima razlog zašto se odupire
upravo tom događaju, jer u našem životu ima
mnogo situacija koje prihvatamo i u odnosu na koje
nemamo očekivanja. Pošto se naše ideje o tome
kako bi stvari trebalo da se odvijaju razlikuju,
razlikuju se i naša očekivanja i problemi. Međutim,
mi uvek imamo mogućnost izbora i možemo da
odlučimo da se oslobodimo svojih očekivanja, u
svakom trenutku.
Ka prevazilaženju krize
Prihvatanje promena

Promena je jedina konstanta u životu.

Promena = Razvoj
 Ka prevazilaženju krize
Razumevanje bez okrivljavanja

Traženje krivca, bilo u sebi, bilo u drugome,

dodatno otežava situaciju.

Problemi nisu kazne, već prilike.

Preuzimanje odgovornosti smanjuje stres.

 Ka prevazilaženju krize
Poverenje
U kriznim situacijama često nas
preplave neprijatne emocije, što nam
otežava razmišljanje i udaljava nas od rešenja.
Verovanje u pozitivan ishod događaja
je značajno jer podstiče pozitivne
emocije, dovodi do opuštanja, tako
da smo spremniji da se suočimo sa
problemom.
Kada istinski prihvatimo neku situaciju ili
okolnosti, postaće nam jasno da smo
upravo mi bili ti koji su svojim opiranjem
otežavali proces izražavanja života i
njegovog toka.
 Ka prevazilaženju krize
Otkriti poklon, odnosno smisao krize
Kada shvatimo koji je poklon u pitanju, odnosno koji
je dublji smisao neke situacije, biće nam mnogo
lakše da je prevaziđemo. Može se dogoditi da nam
nikako nije jasno o čemu se radi i šta je u pitanju,
tada je bolje da pustimo nego da se mučimo,
odgovor će doći u trenutku kada budemo spremni
da ga vidimo.
 Ka prevazilaženju krize
Prihvatiti kriznu situaciju kao blagoslov
Kada neki događaj

procenjujemo

kao problematičan,
mi ga
sagledavamo samo
iz
svoje perspektive
koja je vrlo
ograničena.

Upravo zato što ne vidimo celu sliku, skloni smo da neku

situaciju zovemo nesrećnom ili lošom.
U stvarnosti, mi ne možemo da znamo da li smo u pravu, jer
nikada ne znamo da li je možda moglo da se dogodi i nešto
 Prevazilaženje krize
Životne krize je nemoguće izbeći, ali one mogu
ostaviti različit trag na nama. Da li ćemo i kako
prevazići neku kriznu životnu situaciju u velikoj
meri zavisi od toga kako smo je prihvatili i
razumeli, kako smo dakle sebi protumačili taj
događaj.
 Prevazilaženje krize
Usmerite pažnju na sadašnji trenutak.
Ohrabrite se.
Obezbedite podršku.
Odmorite se.
Hvala na pažnji!