ЗНА ОН УНАПРЕД

ЗНА ОН УНАПРЕД

(Позорница је само делимично отворена, па се види само сред њи део сцене који
приказује један крај учионице. Види се и учите љ и у клупи Миша, а иза њих
табла. Може се чути жамор, каш љање и смех других ђака, који се не виде.)

1 УЧИТЕЉ
УЧИТЕЉ:
Дакле, Мишо, кажи лепо зашто си опет закаснио? Кажи гласно да те цео разред
чуј
чује.
МИША:
Опростите, покидала ми се везица на ципели, па сам тражио другу и нисам је
нашао... Па сам ту покидану морао везати у чвор... Ето видите. (Закорачи левом
ногом да покаже.)
УЧИТЕЉ
УЧИТЕЉ:
Видим, видим, али и јуче си закаснио.
МИША:
Јесам. Опростите... То је било зато што сам задржао код пекара. Све нас је
задржао неки чича, који је ваздан превртао по џеповима да нагђе новац, а за то
време отегао причу како је хлеб пре седамдесет година био много бољбоље печен
него данас. „Е, то су били ма јстори!" Тако је све причао.
УЧИТЕЉ:
Лепо, али и прекјуче си закаснио. Сећаш ли се?
МИША:
Сећам се врло добро. Како се не бих се ћао! Joш ме пече језик колико сам се
опекао. Донели ми за доручак белу кафу тако врелу смо је морали претакати из
једне шољ
шоље у другу и све тако двадесетак пута. Па како да не задоцним!
 ЗНА ОН УНАПРЕД

УЧИТЕЉ:
Сећам се, сећам и ja. Причао си нам. Тако ти je у томе прошло пет минута.
Добро, Мишо, то je било пpeкјучe, у среду, али ти си закаснио и у уторак. Се ћаш
ли се?
МИША:
Како да не! У уторак смо хватали миша по соби. Нико нијe смео отворити врата.
Тако нам je тата наредио, да миш не би побегао.
 ЗНА ОН УНАПРЕД

УЧИТЕЉ
УЧИТЕЉ:
Да, да, сећ
сећам се. Зато ниси смео изић
изићи док се не заврши сав тaj џумбус...
џумбус... А у
понедељак? Ако се не варам, ти си и у понеде љак закаснио. Кажи ако се се ћаш,
али нам немој опет помињати ни везице, ни миша, ни белу кафу, а ни да je
можда било велико спремањ
спремање, па су ти затурили свеску или торбу.
МИША:
Сећам се врло добро. Није било велико спремање. У понедељак ми je био

3
рођендан, па док су се сви изре ђали да ми честитају...
УЧИТЕЉ:
Знам, знам, и ми смо ти овде честитали.
МИША:
Јесте.
УЧИТЕЉ:
Па лепо, сад знамо све од понеде љка до петка зашто си закашњавао у школу.
Кад би нам још знао казати зашто ћеш сутра, у суботу, закаснити, имали бисмо
испуњ
испуњену целу недељ
недељу, и ти би заслужио петицу из закашњ
закашњавањ
авања.
МИША:
Петицу?
УЧИТЕЉ:
Да, петицу. Али, наравно, ти не знаш унапред да ћеш закаснити... Не можеш
знати данас за сутра.
 ЗНА ОН УНАПРЕД

МИША:
Знам, знам и за сутра.
УЧИТЕЉ:
Како то? Откуд можеш знати унапред!
МИША:
Знам. Сутра ујутру, баш пред почетак школе, треба да нам стигне тетка из Ниша!
УЧИТЕЉ:

4
Тетка? Па шта онда?
МИША:
Па онда... Знате... Нисам се видео с њом три године... Увредиће се ако одем из
куће чим дође... Треба да поседим с њом бар пет минута...

(Завеса)

Гвидо Тартаља

Ко су лица у овом тексту?

Шта је драмски текст?
Где се он изводи?