ТРАГОВИ КРВИ

ОДРЕЂИВАЊЕ УГЛА УДАРА КАПИ КРВИ НА

ОСНОВУ ДИМЕНЗИЈА КРВНЕ МРЉЕ

Проф.др Ивана
Бјеловук, дипл. инж.
војног машинства

1
*Трагови крви се јављају на лицу места, на жртви, на
предметима – средствима извршења кривичног дела и сл.
и то код крвних деликата, деликата са елементима
примене насиља над жртвом, саобраћајних деликата и др.

Mогу бити:
- сасушени или свежи
- у виду млазева, сливања, капи, локви, мрља и брисотина;

- микротрагови

2
 АНАЛИЗА ТРАГОВА КРВИ

* ДНК, крвна група;

* реконструкција њиховог настанка анализом

физичких карактеристика крвних мрља на лицу
места.

3
АНАЛИЗА ФИЗИЧКИХ КАРАКТЕРИСТИКА ТРАГОВА КРВИ
•у ком положају се налазила жртва, а у ком извршилац тј. да ли
је особа трчала, ходала, стајала, клечала или лежала у моменту
настанка трагова крви;
•да ли су трагови крви настали услед тупог ударца, убода,
удара пројектила;
•да ли су трагови крви настали услед директног ударца или
услед кретања уназад употребљеног оружја тзв. “одбачена
крв”;
• да ли је био један или више удара о жртву;
•да ли је жртва померана са места на ком је ударена;
•да ли је између жртве и површине на којој су уочени трагови
крви било препрека у смислу указивања на којим површинама
се још може наћи крв, нпр. на телу или одећи/обући
извршиоца;
•да ли је било капања крви у крв, као и одређивање положаја
4
изворишта крви у простору
ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ТУМАЧЕЊА ТРАГОВА КРВИ
Тумачење трагова крви на лицу места (распоред,
положај у простору, облик крвних мрља идр.)
започиње у Америци педесетих година 20. века са
Dr Paul L. Kirk – ом.
У литератури се тумачење трагова крви појављује
још далеке 1900., али само са теоријског аспекта.
Под тумачењем трагова крви се подразумева, у овој
анализи, шта се догађа са крвљу када напусти тело.
Притом треба напоменути да када крв напусти тело
у виду капи, прскања, шикљања из артерија она се
понаша по законима спољашње балистике
(аеродинамике и динамике лета прецизније) попут
пројектила по изласку из цеви ватреног оружја.

5
* Приликом кретања кроз ваздух крв заузима
најмању могућу запремину тј. кап крви има облик
лопте, што је у супротности са тзв. обликом сузе,
која подразумева уметничку представу кишне капи
односно људске сузе.
* Запремина једне капи крви је приближно 0,05ml.

6
 Карактеристике крвних мрља
* Када кап крви удари у неку равну површину, било да
је појединачна било у маси капи, облик крвне мрље на
тој површини ће бити округао, елипсаст или налик на
комету (са репом на једном крају).

* Уколико је крвна мрља округлог облика, кап крви се

кретала под углом од 90° у односу на подлогу, док
уколико је крвна мрља елипсастог облика, крв се
кретала под одређеним падним углом.

7
 Одређивање смера кретања
* Смер кретања је обично очигледан с обзиром да један
крај крвне мрље има правилнији (овалнији) облик у
односу на други – крв се увек кретала у правцу према
неправилнијем крају.
d

Смер кретања
крви
l

8
* Одређивање смера кретања крви у случају када се
ради о већим падним угловима (>65°) је мало
компликованије голим оком посматрано.

9
 Одређивање тачке (зоне)
конвергенције крвних мрља
* Повлачењем замишљених права дуж фамилије крвних
мрља добиће се пресечна тачка – тачка конвергенције
(зона конвергенције, с обзиром да се у пракси готово
никад те праве не секу у једној тачки).

10
Одређивање тачке (зоне)
конвергенције крвних мрља

11
 Одређивање положаја
изворишта крви у простору
* Произвољно се изабере једна тачка – крвна мрља и
измери њено растојање од тачке центра конвергенције –
s [mm].

tgα = x / s одакле следи: s = x / tgα , где је

α = arcsin (d/l), угао под којим крв пада на подлогу,
x – растојање од изворишта крви до подлоге на којој су
пронађене крвне мрље;

12
13
14
 Одређивање положаја
изворишта крви у односу на
хоризонталну подлогу (нпр. под)

* Растојање од хоризонталне подлоге (висина)

изворишта крви може послужити за оцену да ли је
жртва у моменту удара стајала, седела, клечала или
лежала.

15
 ЕКСПЕРИМЕНТ:
* Из пипете је накапавана крв и то увек са исте висине
Н = 1m, на папирну подлогу (бели папир А4 формата)
која је постављена у жљебове под различитим угловима:
α = 10º; α = 20º; α = 30º; α = 40º; α = 50º; α = 60º; α = 70º;
α = 80º и α = 90º.
* Мерене су димензије крвних мрља обележене као траг
бр.1, бр.2, бр.3 и бр.4 и то дужина l и ширина d, однос
димензија d/l и тригонометријска функција односа
ширине и дужине arcsin(d/l). Добијени резултати су
приказани табеларно.

16
 α = 10°

Табела 1:
ТРАГ l- d- d/l arcsin(d/l)
ДУЖИНА ШИРИНА [°]
[mm] [mm]

1 45 7,3 0,162 9,33

2 40 6,9 0,173 9.93

3 3,8 0,7 0,184 10.61

4 2,4 0,4 0.167 9.59

НАПОМЕНА: Трагови 3. и 4. су настали као последица прскања крви при

удару о подлогу капи 1. и 2.сукцесивно. Посматрањем под лупом уочава се
пропорционалност са траговима 1. и 2.
17
 α = 20°
Табела 2:
ТРАГ l– d- d/l arcsin(d/l)
ДУЖИНА ШИРИНА [°]
[mm] [mm]

1 30 10 0,333 19,47

2 30 10 0,333 19,47

3 2,5 0,8 0,32 18,66

4 2,2 0,8 0,36 21,32

НАПОМЕНА: Мањи трагови (3. и 4.) су настали као последица

прскања крви при удару о подлогу капи 1. и 2.сукцесивно

18
 α = 30°

Табела 3:
ТРАГ l– d- d/l arcsin(d/l)
ДУЖИНА ШИРИНА [°]
[mm] [mm]

1 22 11,8 0,536 32,4

2 24 12 0,5 30

3 2,8 1,2 0,428 25,4

19
 α = 40°
Табела 4:
ТРАГ l– d- d/l arcsin(d/l)
ДУЖИНА ШИРИНА [°]
[mm] [mm]

1 21 13 0, 62 38,25

2 1,8 1,1 0,61 37,66

3 22 14 0,63 39,52

4 0,9 0,65 0,72 46,23

20
 α = 50°

Табела 5:
ТРАГ l– d- d/l arcsin(d/l)
ДУЖИНА ШИРИНА [°]
[mm] [mm]

1 18 14 0,778 51,06

2 1,9 1,5 0,789 52,14

3 18 14 0,778 51,06

4 1,8 1,4 0,778 51,06

21
 α = 60°

Табела 6:
ТРАГ l– d– d/l arcsin(d/l)
ДУЖИНА ШИРИНА [°]
[mm] [mm]

1 18 15,5 0, 861 59,44

2 1,8 1,5 0, 833 56,44

3 1,9 1,6 0, 842 57,36

4 17,5 15 0,857 58,997

22
 α = 70°

Табела 7:

ТРАГ l– d– d/l arcsin(d/l)

ДУЖИНА ШИРИНА [°]
[mm] [mm]
1 17 16 0,941 70,25

2 16,5 16 0,969 75,8

3 1,9 1,8 0,947 71,33

23
α = 80°

Табела 8:

ТРАГ l– d– d/l arcsin(d/l)

ДУЖИНА ШИРИНА [°]
[mm] [mm]
1 18 17,5 0,972 76,46

2 17 16,7 0,982 79,22

24
 α = 90°

ТРАГ l– d– d/l arcsin(d/l)

ДУЖИНА ШИРИНА [°]
[mm] [mm]
1 17,5 17,5 1 90

2 1,5 1,5 1 90

3 17 17 1 90

25
 Анализа резултата:
Из добијених експерименталних података вредности
димензија крвне мрље се може одредити падни угао
коришћењем напред наведене тригонометријске
једначине са уоченом већом прецизношћу за издуженије
крвне мрље (случај мале вредности угла удара) у односу
на крвне мрље кружног облика.

26
27