МАТЕРИЈАЛИ ЗА ПРОВОДНИКЕ

УВОД

 Проводници
 Бакар
 Добијање бакра
 Легуре бакра
 Употреба бакра
 ПРОВОДНИЦИ

 Проводници су материјали који добро проводе електричну енергију.

 У прву групу проводника спадају материјали који најбоље проводе електричну енергију, метали
велике проводности; бакар, алуминијум, сребро и злато.
 Другу групу проводника чине метали ( платина, молибден, волфрам), неметали ( графит,
електрографит, силицијум карбид) и легуре велике отпорности ( манганин, константан, цекас, кантал).

 Трећу групу проводника чине суперпроводници. Суперпроводност је појава која се јавља код неких
метала ( олово, алуминијум, кадмијум, волфрам и др.), легура, керамичких једињења са бакар- оксидом
итд. код којих потпуно ишчезава електрична отпорност на довољно ниским температурама.
 БАКАР

 Бакар је релативно мек метал, може се добро обликовати и доста је чврст. Као одличан проводник
топлоте и електричне струје пронашао је многе примене у техници.
 Чисти бакар је црвенкасто-браон боје, мек метал, врло велике топлотне и 
електричне проводљивости. 
 На ваздуху не подлеже корозији, али дугим стајањем на њему бакар се превлачи зеленом
патином базних соли бакра (хидрокси карбоната, хидроксисулфата или хидроксихлорида). Ако се
у ваздуху налази велика количина сумпордиоксида уместо зелене патине ствара се црни слој 
бакар сулфида
ДОБИЈАЊЕ БАКРА
 Удио бакра у рудама је релативно мали. Богате руде садрже 3-10% бакра. Захваљујући ефикасним методама обогаћивања

искоришћавају се и сиромашније руде, па се највећа количина бакра данас добија/производи из руда које садржавају 0,5-2% бакра. Стога
се мора пре топљења/обрађивања концентрисати уклањањем јаловине.

 Концентрирање се врши поступком флотације тако да се ситно самлевена руда помеша с пуно воде у коју је додато средство за пењење

(посебна врста уља). Руда заостаје у површинском пенећем слоју, јер се не кваси, а јаловина тоне на дно (премда јој је густина мања од
густине руде). Даљим поступком издваја се уље и враћа назад у процес флотације, а настали концентрат иде у даљу прераду.

 Механичка припрема руде обухвата следеће операције:

• дробљење и класирање,

• сушење,

• брикетирање и мешање руде с топионичким додатком (тј. састављање пуњења пећи — смеша руде и/или концентрата и топооничког додатка), док се
хемијска припрема своди на жарење и подешавање састава топионичког додатка.
ЛЕГУРЕ БАКРА

Према саставу бакрене легуре могу се поделити на:

 техничке легуре бакра,

 бакар с мањим додацима примеса,
 месинг (легуре с цинком),
 бронза.
 Месинг је легура бакра и цинка, мада може садржати и мање количине других метала (Сн, Фе, Мн,
Ни, Ал и Си). Месинзи су отпорни на корозију, те су тврђи од бакра и цинка; мекши су од бронзе,
због чега се од ње лакше обрађују — боље извлаче, ваљају и савијају; тј. могу се добро
прерађивати, лити и полирати.
 Та повољна својства месинга су последица његове кристалне структуре, која је фина и компактна
микроструктура. Различите врсте месинга чине значајну групу легура због својих добрих
механичких својстава, лаке обрадивости и лепе боје. Томбак је легура бакра и цинка, која садржи
већи постотак бакра него у месингу.
 Месинг се користи у електротехници, као конструктивни и украсни материјал, нпр. за израду 
музичких инструмената. Најчешће је жуте боје. Црвенкаста боја бакра губи се са повећањем
процента цинка у легури. Има већу чврстину од бакра, реагује на атмосферске утицаје.Примењује
се у изради лимова, цеви и жица.
 Бронза је назив за велики број легура бакра, најчешће с калајем, али и са другим елементима
као што су фосфор, манган, алуминијум и силицијум.[1][2] Од овога је изузетак легура с цинком која
се обично назива месинг
 Бронзе су све бакарне легуре које садрже више од 60% бакра уз додатак једнога (најчешће
калаја) или више легираних елемената (фосфор, силицијум, алуминијум или цинк), међу којима
цинк није главни састојак (главни легирни додатак).
 Својства многобројних врста бронзе, њихова примена и име зависе од врсте и удела доданих
састојака. Својствена им је велика чврстоћа и тврдоћа (тврђе су од бакра), као и отпорност на
корозију. Лакше се топе и добро се лију, па се користе за израду различитих вентила, зупчаника,
новца, украсних предмета, скулптура, делова бродских палуба и пропелера, итд.
УПОТРЕБА БАКРА

 Бакар се масовно употребљава за продукцију електричних проводника и уопште у електроници.

 Бакар се додаје у разне легуре
 Најмасовнија употреба бакра је у електроинсталацијама и уопште у инжењерингу, користи се за
израду делова за прецизне алате, кованица, прибора за јело, уметничких предмета, музичких
инструмената и слично
 Осим проводника, од бакра се израђују и проводничке траке, интегрирани прекидачки склопови
као и делови за трансформаторе, електротехничке завојнице и многи други технички производи.
 АЛУМИНИЈУМ

  Алуминијум је сребренасто-бели лаки метал

 Код производње алуминијума разликују се примарни, који се добија из боксита и секундарни који
се добија из алуминијумског отпада. Рециклирањем алуминијумског отпада могуће је уштедити и
до 95% енергије која је неопходна за производњу примарног алуминијума.
ДОБИЈАЊЕ БАКРА

 Алуминијум се у природи налази у облику различитих минерала којих има веома много. Основна
руда алуминијума је боксит. Поступак добијања из боксита је веома сложен и састоји се из
неколико етапа.
 Особине алуминијума, посебно физичка својства, зависе од његове чистоће (најчешће примесе у
технички чистом алуминијуму су: титан, ванадијум, хром и манган).

 Алуминијум је после железа други по реду метал који има примену у савременој машинској
техници. Употребљава се као чист метал у електротехници, прехрамбеној и хемијској индустрији,
али има значајнију примену код легирања у машинској индустрији.
ЛЕГУРЕ АЛУМИНИЈУМА

 легуре алуминијума са силицијумом и бакром

 легуре алуминијума са бакром

 легуре алуминијума са магнезијумом

 Дуралуминијум – Cu 2,5 – 5,5%, Mg 0,5 – 2%, Mn 0,5 – 1,2%, Si 0,2 – 1%. Врло тврда легура

(трипут тврђа од обичног челика, а лакша од њега), отпорна на ударце, па се користи у

грађевинарству, за израду превозних средстава, за оплату авиона и оквире тркачких бицикала.
УПОТРЕБА АЛУМИНИЈУМА

 Алуминијумум је добар електрични проводник. По једном граму масе, боље проводи 

електричну струју од бакра, али заузима већу запремину од њега, те је по квадратном центиметру
попречног пресека проводника бакар бољи проводник. Док је бакар мање реактиван и може се
лакше обрађивати од алуминијума, проводници од алуминијумума се користе само у случајевима
где је неопходно смањити тежину проводника.
 Алуминијум се нарочито користи као електрични проводник за струју у електричној мрежи, када се
ради о великим и дебелим проводницима као што су струјне шине и каблови за уземљење. У
овом погледу алуминијумум се показао јефтинијим од бакра.
 Код контаката од алуминијума је проблематично, јер се због притиска унутар контакта долази до
пластичне деформације (пузања) материјала. Осим тога, током времена се пасивизира стајањем
на ваздуху. Након дужег складиштења или интензивнијег додира са водом, тај пасивни слој
оксида се задебља, онемогућавајући рад контаката.