PRAVNE PRAZNINE I

NJIHOVO POPUNJAVANJE
Pravo kao sistem normi koje regulišu društvene
odnose.

Pravo neki odnos ili ponašanje

 (1) reguliše (pravom regulisani odnosi),
 (2) promišljeno ga ne reguliše (pravna šupljina
ili pravno slobodan prostor)
 (3) propušta, premda bi trebalo da ga reguliše
(pravna praznina)
 PAR PRIMERA

 Propisusvojen pre više od jednog veka usvojena je

“Zabranjen pristup u park kočijama, fijakerima i
konjanicima.”

 Pitanje:

Da li se ta zabrana odnosi na automobile? Ili na motore?

Ili na traktore za košenje trave? Ili na karnevalsku
povorku (sa ili bez konjanika)?
 Propis:

“Lekarima i medicinskim
sestrama zabranjeno je da
budu zaveštajni
(testamentarni) naslednici
svojih pacijenata.”

 Pitanje:

Da li ta zabrana važi i za
negovateljice u domovima za
stare? Ili se na njih primenjuje
opšte pravilo da svako može
biti naslednik?
 Zakon o slobodnom pristupu infomacijama od javnog
značaja definiše da su informacije od javnog značaja sve
one informacije kojima raspolažu ORGANIZACIJE
kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja (na primer,
državni organi, javna preduzeća, opštinski organi itd)

Pitanje:
Da li su onda takve i informacije kojima raspolažu
POJEDINCI koji vrše javna ovlašćenja (recimo privatni
izvršitelji ili notari)?
POJAM PRAVNE PRAZNINE
 Pravne praznine su odnosi u kojima ne postoji pravna
norma koja bi izričito regulisala pitanje koje je predmet
spora (pred sudom, na primer) a koje po prirodi tog odnosa
treba da bude regulisano.
 Šta znači “po prirodi odnosa”?

 Najčešće se radi o odnosima (slučajevima) koji po

svojim svojstvima spadaju u vrstu slučajeva, u
oblast odnosa koje jedan zakon reguliše, ali taj
odnos ne uređuje (primer zakona o slobodnom
pristupu...)

 Takođe,može da se radi o odnosima koji uopšte

nisu regulisani ali su (1) potencijalno konfliktni i
(2) važni za opstanak i dobrobit društva
POPUNJAVANJE PRAVNIH
PRAZNINA
 “Sudijakoji odbije da sudi pod izgovorom
praznine, nejasnosti ili nepotpunosti zakona,
moći će da bude gonjen zbog odbijanja da deli
pravdu” (CC, art.4).”
POPUNJAVANJE PRAVNE PRAZNINE I
TUMAČENJE
 Prilikom tumačenja sudija daje značenje normi. Prilikom
popunjavanja pravne praznine sudija daje novu normu.

 Sudije su uvek ovlašćene da tumače pravo, ali nisu uvek

ovlašćene da popunjavaju pravne praznine (na primer, u
krivičnom pravu se smatra da nema pravnih praznina)

 Tumačenje i popunjavanje pravnih praznina ne koriste uvek iste

argumente i metode. Jedni metodi (npr. istorijsko, sistematsko
tum.) se koriste da se utvrdi normativno značenje postojećeg
pravnog teksta a drugi (npr. analogija) da popunimo nepotpuni
pravni tekst.
 “Ako bi se slučaj kakvi na sudu pojavio, za koji
naročitog zakonskog propisa ne bi bilo, onda će se
isti po opštim u ovom Zakoniku postavljenim
osnovima, ili opštepoznatom dosadašnjem običaju
razumno i savesno rešavati, nikako ne ispuštajući
iz vida zakonske propise za podobne slučaje.”
(SGZ)
 “Ako se neki pravni slučaj ne bi mogao presuditi
ni po rečima niti po prirodnom smislu jednog
zakona, onda se treba obazreti na slične, u
zakonima jasno raspravljene, slučajeve i na
osnovu drugih, njima srodnih zakona....” (AGZ,
§7).
 Obeodredbe zakona jasno upućuju na ANALOGIJU kao
najvažniji način popunjavanja praznina

 Postojei drugi načini - norma koju sud može da primeni na

slučaj koji je praznina može biti i
 običajna norma
 norma koju je primenio neki drugi sud u sličnom slučaju,
 norma iz uporednog prava,
 norma koja je nekad važila (na primer, norma SGZ),
 norma koju preporučuje pravna nauka,
 norma koju sudija sam donosi po osećanju pravičnosti,
 norma koja izražava neki opšti pravni princip...
 ANALOGIJA

 U logici, analogno zaključivanje je oblik posrednog

zaključka kod kojeg se polazi od pojedinačnog i
zaključuje o drugom pojedinačnom po sličnosti.
 (1) A ima osobine O1 i O2;
 (2) B ima te iste osobine;
 (3) A takođe ima i osobinu O3, dok za B to ne znamo;
 (4) zato što A ima osobinu O3 ZAKLJUČUJEMO da
i B ima osobinu O3
 Analogno zaključivanje može da se tiče činjenica....

PREMISE (sličnosti)
 „Zemlja je planeta i Mars je planeta.”

 „Zemlja je stenovita i Mars je stenovit.”

 „Zemlja je u nastanjivom pojasu u odnosu na Sunce i Mars je u

nastanjivom pojasu...”

ZAKLJUČAK
 „Na Zemlji ima života, a pošto je Mars sličan Zemlji i na Marsu
ima života.”
 ...ili predviđanja događaja

PREMISE
 Mitar je Valjevac i Janko je Valjevac,

 Mitar je plavokos i Janko je plavokos,

 Mitar je pilot i Janko je pilot,

 Mitar je bio Milenin momak, Janko je sad Milenin momak

 Mitar je Mileni bio neveran i napustio je.

ZAKLJUČAK:
Janko će Mileni biti neveran i napustiće je.
Problem s analognim zaključivanjem: kod analogije nisu u pitanju dva
identična slučaja – oni su samo SLIČNI u nekim aspektima, a u
nekim različiti.

*Stoga, koliko će zaključak koji izvodimo analogijom biti tačan zavisi

od:
 od našeg znanja o pojavama koje poredimo,

 od što veće sličnosti, odnosno što manjih razlika između njih,

 od većeg značaja (bitnosti) odlika koje su im slične (odnosno od

manjeg značaja odlika koje su im različite)
 najzad, važno je ko i zašto donosi zaključak analogijom
 Primerrestorana – pitanje: “Da li će nam se
dopasti hrana u jednom restoranu ako nam se
dopala u nekom drugom?”

Nebitne sličnosti/razlike (da li se dva

restorana nalaze na istoj strani ulice, da li
imaju slično ime ili enterijer)
Ali je recimo bitno da li je isti šef kuhinje u
oba restorana, da li je u pitanju vrsta hrane
koju volimo, da li su namirnice istog
porekla, itd
 ANALOGIJA U PRAVU

 U pravu , analogija se ne tiče donošenja zaključka o

činjenicama ili predviđanja šta će se dogoditi, nego se
tiče donošenja normativnog suda – kako treba delati u
konkretnoj situaciji koja predstavlja pravnu prazninu.

 To je rasuđivanje u kojem se norma kojom se izričito

uređuje jedan tip slučajeva primenjuje na konkretan
slučaj koji je sličan tom tipu, ali koji nije uređen tom ili
nekom drugom normom.
 Prema tome, u analogiji postoji

 1. konkretan slučaj koji je neregulisan pravom (pravna

praznina)
 2. TIP slučajeva koji je SLIČAN tom konkretnom
slučaju i koji je regulisan nekom normom
 3. zbog sličnosti slučaja pod (1) sa tipom slučaja pod
(2) i na prvi slučaj se primenjuje norma koja uređuje
slučaj pod (2)

 Primena analogije u pravu počiva na jednom opštijem

pravnom principu – principu jednakosti ili pravde
U čemu je sličnost? Slučajevi pod (1) i (2) su slični
kada su im BITNE osobine istovetne ili slične.

U pravu se smatra da su bitne one osobine koje su u

tipu slučajeva koji je regulisan normom bile ratio
legis donošenja norme, a koje postoje i u konkretnom,
neregulisanom slučaju.

 Dakle,ne radi se o opštoj sličnosti (na primer da su

motor, bicikl i kočija vozila), već o sličnosti u
odgovoru na pitanje “zašto” se jedan tip slučajeva
uređuje na određeni način
 Primer:

Ako je lekarima i medicinskim sestrama zabranjeno pravo

nasleđivanja njihovih pacijenata, s obzirom na ratio legis te
norme, trebalo bi analogijom tu zabranu proširiti i na
negovateljice koje norma ne pominje jer i u njihovom
slučaju postoji isti ratio legis (mogućnost uticaja na
poslednju volju pacijenta)

I tada sudija STVARA novu normu koja npr. glasi

“Lekarima, medicinskim sestrama i negovateljicama je
zabranjeno da nasledjuju svoje pacijente”
RAZLOG SUPROTNOSTI (ARGUMENTUM A
CONTRARIO)
 Suprotno analogiji, prilikom primene razloga
suprotnosti se argumentuje da ako je nešto iz norme
izostavljeno, to nije praznina, već se primenjuje
suprotna normativna kvalifikacija.

 Zato se taj argument naziva još i razlogom suprotnosti

(argumentum a contrario):
 ako se normom nešto zabranjuje, onda je sve što nije
zabranjeno u stvari dopušteno,
 ako se normom nešto dopušta, onda je sve što nije
dopušteno u stvari zabranjeno itd.
U strogom smislu reči ovde se primenjuje pravilo jezičkog
tumačenja: Expressio unius est exclusio alterius
(“pominjanje jedne stvari isključuje drugu”)
 Njegova primena se zasniva na načelu „što zakon hoće, on
i kaže, a što neće, o tome ćuti“

PRIMER
 Ako je vozilima zabranjen ulaz u park, dozvoljen je svima
ostalima (majkama s kolicima, deci na rolerima itd). Ili
obrnuto, ako je ulaz u park dozvoljen samo pešacima,
svima ostalima je zabranjen.
 ODNOS ANALOGIJE I RAZLOGA
SUPROTNOSTI

 Da li će sudija oceniti neku situaciju kao

pravnu prazninu i popuniti je pomoću
analogije ili će da je posmatra kao pravno
regulisan odnos u kojem će primeniti
postojeću normu, tumačeći je pomoću
argumenta suprotnosti, stvar je odluke,
sudske prakse, a ponekad i zakonodavca.
 Krivično zakonodavstvo ne poznaje pravne
praznine odnosno zabranjuje upotrebu analogije,
tako da se problem „sukoba“ između analogije i
argumenta suprotnosti pojavljuje u nekim drugim
granama prava (građanskom, upravnom, radnom
itd.).
 Analogija se češće primenjuje kada se radi o starijim, a ne o
nedavno donetim, zakonima (jer zbog promena društvenih
okolnosti, oni ne idu u korak s odnosima koje uređuju pa
nastaju tkzv. naknadne praznine)

 Ukoliko se primenjuju propisi koji predstavljaju izuzetak u

odnosu na opštije pravilo, u takvim situacijama se više koristi
argument suprotnosti, a vrlo oprezno se postupa s analogijom.

 Ipak, nijedno od ovih “pravila” ne primenjuje se bezuslovno!