ОСНОВИ

ЕКОНОМИЈЕ
Доц.др Божо Илић
E-mail bozo.ilic@vsar.edu.rs
 ЛИТЕРАТУРА
 Основна:
 Уџбеник: висока школа струковних студија
Аранђеловац.
Аутори,
проф.др Милан Милановић и
Доц.др Божо Илић .

 Н. Грегори Манкју, Марк Тејлор ,Принципи

економије, Економски факултет, Београд,
2006.

2
 Основи економије –теме за реализовање
наставног плана:
1. Појам и предмет економије
2. Развој економске мисли
3. Два економска субсистема
4. Основе микроекономије
5. Роба и робна производња
6. Тржиште и тржишни механизми
7. Понашање потрошача-избор индиферентности

3
8. Понашање произвођача-трошкови и
профит
9. Понуда робе и услуга
10. Тражња робе и услуга
11. Тржиште фактора производње
12. Конкуренција,равнотежа и структура
тржишта.

4
13. Основе макроекономије
14. Макроекономски агрегати
15. Активности становништва и
незапосленост
16. Цене и инфлација
17. Монетарно –кредитна политика
18. Пореска политика

5
1. ПОЈАМ ЕКОНОМИЈЕ КАО НАУКЕ
 
Име: грчке речи :
- oikos = кућа (домаћинство, газдинство...)
-    nomos = закон
 
Економ – лице које се стара о снадбевању материјалом и
опремом
 
Домаћин – онај који рационално прибавља и троши ствари
од економске вредности

- управља кућом, води домаћинство, газдинство

- управља економским активностима предузећа, државе...

6
 Економија проучава како друштво
управља својим ретким ресурсима

 Економисти проучавају:
како људи доносе одлуке,
колико раде,
шта купују,
колико штеде и
како инвестирају своју уштеђевину.

7
 Проучавање економије има много
аспеката;

 И поред поменутих више аспеката,

проучавање економије уједињује
неколико централних идеја које се
налазе у

Десет принципа економије.

8
 ДЕСЕТ ПРИНЦИПА ЕКОНОМИЈЕ
 Принцип 1: Људи се суочавају са избором

 Принцип 2: Трошак нечега јесте оно чега се

одричете да бисте то добили

 Принцип 3: Рационални људи размишљају о

„граничним случајевима“

 Принцип 4: Људи реагују на подстицаје

 Принцип 5: Трговина може сваког довести у

бољи положај
9
 Принцип 6: Тржишта су обично добар начин да
се организују економске активности

 Принцип 7: Владе су понекад у стању да

побољшају тржишне исходе

 Принцип 8: Животни стандард земље зависи од

њене способности да произведе добра и услуге

 Принцип 9: Цене расту кад држава штампа

превише новца

 Принцип 10: Друштво се на кратак рок суочава с

избором између инфлације и незапослености

10
ОСНОВНЕ ЕКОНОМСКЕ КАТЕГОРИЈЕ
 
1) економски закони
 
2) економски принципи
 
3) економске потребе и економски ресурси
 
4) економске активности

11
1) економски закони – правилности,

у истим условима, испољавају се на исти начин,

у односима између економских појава
- закон вредности
- закон понуде/тражње
- закон просечног профита

2) економски принципи
 
- економичност (П / Р)
 
- продуктивност (П / Q обим/Време)
 
- рентабилност (П(профит / Т(трошкови)

12
ТРИ ЕКОНОМСКА ПРИНЦИПА
 Пподуктивност укупна: P=Q/L+K
(разултати производње/утрошци у процесу
производње рад и капитал).
1. Продуктивност рада PL=Q/L
2. Продуктивност капитала PK=Q/K
 Рентабилност пословања
Рентабилност је економски принцип
максимална добит а сто манје
ангазована срества-капитал

13
 Економичност пословања
E=Q/T остварени разултат / утросени
елементи сви производње.
Економски принцип у коме треба да се
оствари максимални разултат ПРИХОД а
минимални троскови свих елемената
производнје.

14
3) економске потребе и економски ресурси
 
- економски мотиви – задовољавање потреба
- потребе неограничене – ресурси ограничени
 
 
4) економске активности / процеси
 
- производња
- расподела
- размена
- потрошња

15
ОСНОВНА ЕКОНОМСКА ПИТАЊА – ПРОБЛЕМИ
 
1) Шта производити ? / Структура
 
2) Како производити ? / Комбинација Фактора
 
3) За кога производити ? / Тржиште, Расподела

4) Како обезбедити континуитет процеса?

 
Одговори на питања налазе се
-     на тржишту и/или
- комбинацијом тржишта и планирања

16
Комбинација фактора производње
 
• ограничени и недовољни
• заменљиви (надокнадиви)
• могућа супституција
o    радно-интензивна,
o    капитално интензивна
 
 Структура производње и опортунитетни трошкови

Економија
– избор најбоље комбинације алтернативних фактора
конкретан избор – оквир могућности

17
Производне могућности
 
Потенцијал који у одређеном периоду
дата привреда може да оствари
одговарајућом комбинацијом фактора производње,
уз оптималну техничку ефикасност
 
Опортунитетни трошак
 
Производња једног добра (A) значи губитак (трошак)
због непроизводње неког другог (алтернативног) добра (Б)
 

18
ПРЕДМЕТ ЕКОНОМИЈЕ
 
конкретна економска стварност чију садржину чине
економски процеси:
Производњ роба и услуга
 расподела
 размена
 потрошња

Наука која проучава економска збивања која теку

треба да теку по
- економским законима и/или
- економским принципима (економичност, продуктивност,
рентабилност), с циљем
 
ИЗНАЛАЖЕЊА МЕТОДА КОЈИ ОМОГУЋУЈУ УСПЕШНО
(продуктивно - економично - рентабилно)
УПРАВЉАЊЕ ЕКОНОМСКИМ ПРОЦЕСИМА –
У КУЋИ, ДОМАЋИНСТВУ, ГАЗДИНСТВУ, РЕГИОНУ,
19
ПРОИЗВОДЊА
основни облик економске активности
резултати – материјална добра – материјалне потребе
 
Производња је економска активност током које
човек својим радом, помоћу средстава за рад обрађује
/прерађује предмете рада,
ради добијања финалних производа,
којима задовољава своје потребе
 
Елементи производње
 
1) Људски рад
2) Средства за рад (опрема- основна срества)
3) Предмети рада (репроматеријал и сировине)

20
ФАКТОРИ ПРОИЗВОДЊЕ
(савремена схватања)
 
1) Рад / знање / техонологије
2) Земља / природа / ресурси
3) Финансијски капитал
 

Карактеристике фактора производње

- ограниченост
- алтернативна употреба

21
РАСПОДЕЛА
процес у којем се материјална добра или ефекти/резултати
који су остварени у производњи (друштвени производ)
расподељују између одређених субјеката на тржишту,
друштвених групација и појединаца
 
1.Примарна расподела
Између предузећа/власника средстава за производњу, из
различитих производних делатности
-преко тржишних цена фактора производње
-Расподела новчаних прихода и доходака

22
2.Секундардна расподела -прерасподела
Новостворена вредност – друштвени производ или
национални доходак, дели се
између производног и непроизводног дела становништва
-систем / инструменти прерасподеле:
- Порези
- Доприноси -део
- Царине
- Таксе

Непроизводно становништво
1. Запослени непроизводни део
- државна управа, војска, полиција, судство,
школство, здравство
2. Радно способни – незапослени
3. Издржавана лица
- Пензионери, деца, социјалне потребе

23
РАЗМЕНА

Економски процес успостављања везе

између производње и потрошње

1. Натурална
- Трампа
- Бартер
- Компезација

2. Робно - новчана
- Новац – главни медијатор
- Трговина

24
ПОТРОШЊА
Економски процес трошења резултата производње
1. Финалана/непроизводна
2. Репродукциона/производна

3. Финална потрошња
а) лична потрошња становништва
- храна, огрев, одећа, обућа, превоз, забава, рекреација
б) јавна потрошња
- буџети: одбрана, безбедност, управа, школство, здравство
- индиректно задовољавање потреба личне потрошње
2. Репродукциона или производна
- сировине
- полупроизводи
- инвестиције

25
 2. НАСТАНАК И РАЗВОЈ
ЕКОНОМСКЕ НАУКЕ -МИСЛИ
 Почеци економске идеје(Платона и Аристотела)
 Меркантилизам и физиократизам предисторија
политичке економије.
 Настанак економије: класична политичка
економија
 Марксов допринос економији
 Маргиналистичка револуција и неокласична
економија.
 Развој економије у 20 веку

26
 ПОЧЕЦИ ЕКОНОМСКЕ НАУКЕ

 У историји економске мисли постојале су

две школе (настала током 16. и 17. века)
 Меркантилизам
 Физиократизам
Меркантилистичка доктрина(доктрина о
трговању) пажња усмерена на
истраживање трговине.
 Подстицати извоз и обесхрабрити тј.
ограничити увоз.

27
 Земља која више извози него увози стално
увећава своје богатство.
 Физиократизам- владавина природе,
односно природни поредак
 Указивање везе између економске
делатности и природе (земље).
 По њима трговци и занатлије – стерилна
класа која само прерађује производе оних
који су продуктивни.

28
 ФИЗИОКРАТИЗАМ
 Прва класа произвођачка : сељаци и
радници

 Друга класа трговци и занатлије

 Трећу класу чине земљовласници који

обезбеђују и управљају производњом у
којој производи продуктивна класа,

29
 МАРКСИСТИЧКА ЕКОНОМИЈА
ДИЈАЛЕКТИЧКИ МАТЕРИЈАЛИЗАМ

Карл Маркс (1818-1883)

Фридрих Енгелс, Карл Кауцки
Економски развој –
основа историјског развоја

Марксистичка концепција
Основе/извори:
1) класична немачка филозофија
2) класична енглеска политичка економија
3) француски револуционарни
утопијски социјализам
ДОМЕТИ МАРКСИСТИЧКE ЕКОНОМИЈE :
 Критика политичке економије капитализма
Откривање економских закона капитализма
 Развој научног метода економије/
индуктивно - дедуктивног
 објективна теорија радне вредности
 Закон пораста рел. в.в. и опадања рел.нјамнина
 Општи закон акумулације капитала
 Закон концентрације и централизације капит.
 Закон профита и дугорочне тенденц. опадања
прос.проф.стопе
 Трансформација вредности у цену производње
СУКОБ ТЕОРИЈЕ И ПРАКСЕ
преовлађујући економисти заступају теорију:
слободно тржиште и конкуренција

Пракса: несавршено тржиште и монополи

 хипер-продукција робе
 споро повећање надница
 енормно повећање профита и дивиденди
 пораст националног дохотка прелива се
у приватну акумулацију
 шпекулативна трговина акцијама
 крах финансијских и робних тржишта

 највећа економска криза - 1929-1933

32
 НЕОЛИБЕРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ
1. Теорија несавршене
конкуренције(доминира монопол)
2. Теорија економије благостања(слободна
конкуренција)
3. Школа рационалних
очекивања (рационално понашање и
регулисање понуде и потржње).
4. Неокласична економска
теорија(значајно укључивање државе)
запосленост и инфлација и др...

33
 Маркс показује како мења различита
уређења- робовласништво, феудализам
и капитализам.се друштво стално
 Претходни облици су нестали јер су
постали кочница даљем развоју
човечанства.
 Маркс усваја идеју о вредности- вредност
одређена радом утрошеним у процесу
производње.
 Теорија о вишку вредности као стварном
извору профита
34
 МАРКСОВ ДОПРИНОС ЕКОНОМИЈИ

 Карл Маркс један је од најутицајнијих

филозофа и друштвених мислилаца 19
века.
 Дело “Капитал”- ослањају се значајно на
класичну школу. Иако је био оштар
критичар класичне политичке економије
(поднаслов капитала гласи Критика
политичке економије)

35
 Зато се Маркс и данас сматра једним од
најбољих аналитичара капитализма без
чијих радова се често не могу разумети и
неки савремени догађаји.
 Развој друштва објашњава као борбу класа
(тако је нпр. Капитализам настао кроз
борбу трговаца и занатлија против
феудалаца)он предвиђа да ће се из
сукоба две савремене класе – радника
(пролетеријата) и капиталиста јавити
основе новог друштва.

36
3. ДВА ЕКОНОМСКА СУБСИСТЕМА
После светске економске кризе 1929-1933,
Економија као наука почиње нагло да се развија
у два правца:
 МИКРОЕКОНОМИЈА -процеси

 МАКРОЕКОНОМИЈА –појаве
 (макроекономски агрегати,укупне националне
економије БДП/БНП,
 инфација ,незапосленост,политике
монетарна ,фискална..)
Мезоекономија покушај стварање новог облика.

37
 4. М И К Р О Е К О Н О М И Ј А

ЕКОНОМСКИ ПРОЦЕСИ-АКТИВНОСТИ

Производња(привредни
субјекти,приход,трошкови,профит)
Расподела производа,приход,трошкови,профит, буџет
држава
Размена ,формиранје цена, продаја,дистрибуција роба и
услуге(увоз-извоз) спољнo и унутрашње тржиште
Потрошња купци(привреда,јавни сектор, потрошачи)
 Микроекономија и активности

истраживање понашања појединачних

економских субјеката на тржишту и то :
- потрошача као купаца и
- произвођача као продаваца производа и услуга

Сучељавање њихових међусобних супрот.интереса

Формирање цена њихових – производа-добара и услуга
-тржиште(производа,рада,капитала)
-производња роба и услуга(трошкови дир.индир.),профит
-понуда,тражња,цијена,конкуренција
-потрошачи
Економски ресурси

ограниченост

Производња било ког материјалног добра

захтева одређене економске ресурсе:

(1) предмети рада

(2) људски рад
(3) средства за рад
 ЕКОНОМСКИ РЕСУРСИ
ЕЛЕМЕНАТИ ФАКТОРИ ПРОИЗВОДЊЕ

- рад као фактор производње - радна снага;

- предмети рада, сировине, енергија, полупроизводи;
 средства за рад(СР), капитална, инвестициона
добра:

 (СР) у производном облику:

опрема, технологија,
постројења, машине, опрема ,зграде,остала осн.сред.

 (СР) у новчаном облику:

средства за финансирање инвестиција у опрему,
технологију, машине, земљиште.
41
Рад као економски ресурс
Рад - сврсисходна, рационална активност људи
усмерена ка стварању неког материјалног добра.

резултат рада (обим производње), ограничен количином

уложеног рада и квалификационом структуром радника.

Структуру укупног фонда рада чине

живи (текући) рад и минули (прошли) рад.

Степен трошења умне и физичке енергије радника

у јединици радног времена назива се интензивност рада.

Обим и структура производње,

а нарочито квалитет добара и услуга,
непосредно зависи од квалификационе структуре радника.
 Природни ресурси
у економији:
прво, добра на површини и у утроби земље
(земљиште, руде, воде, мора, генетички ресурси), и

друго, природни извори енергије

(фосилна горива, ветар, вода, сунчева енергија).

Природа сама по себи представља само потенцијално

богатство.
Тек када човек својим радом
утиче на природу, природно богатство
постаје фактор производње.
 границе економског раста
Економисти су традиционално сматрали
да физички свет не поставља никакве границе раста:
Став: у случају исцрпљивања ресурса,
заменити другим
одржати стопу привредног раста.

Еколошки аргументи,
70-их година 20. века довели у питање приступ,
развоја не може у недоглед.
ограниченa понудa необновљивих ресурса
(нафте, гаса, метала),
неминовно указује на
физичке границе привредног раста.
Начела
рационалног коришћења
природних ресурса

1) 1)Начело конзервације

2) Начело иновације

3) Начело супституције
1) НАЧЕЛО КОНЗЕРВАЦИЈЕ
 ограничење употребе природних извора
у циљу заштите од прекомерне потрошње.

 Државе које поседују природне изворе

дугорочно планирају динамику њихове употребе.

Пример:
 земље OPEC-а

договарају квоте нафте за извоз

46
2) НАЧЕЛО ИНОВАЦИЈЕ
 омогућава обнављање,
рекултивацију
утрошених (обновљивих)
природних извора.

Примери:
 пошумљавање голети после
прекомерне сече и крчења шума.
 рекултивација после површинске

експлоатације угљенокопа.
47
3) НАЧЕЛО СУПСТИТУЦИЈЕ
 наводи на замену природне сировине
вештачким производима
 у циљу уштеде природних сировина и
смањења трошкова производње.

Пример:
у текстилној индустрији
природна влакна се замењују синтетичким

48
 Ресурси средстава за рад
Tехнички прогрес (ТП)
 трансфер савремене опреме,
 увођење нових метода, преношење постојећих
из напреднијих јединица у мање напредне.

 основа економског раста,

већа производња са истим инпутима рада и капитала.
 скраћује време производње, штеди сировине,
нижи јединични трошкови, виши квалитет.

Успешност примене ТП - економски показатељи:

- продуктивност,
- ефикасност,
- техничка опремљеност
Продуктивност рада:
однос количине произведених добара и количине уложеног
рада (по раднику / јединици радног времена).

Ефикасност средстава за рад:

однос вредности укупно утрошених средстава и остварене
производње
- уз мањи утрошак капиталних инпута произвести више
аутпута.

Техничка опремљеност рада:

обим средстава по раднику,
супституција живог рада опредмећеним радом.

Производна специјализација и
економска кооперација.
 Економски и технолошки развој
"индустријске револуције"
Прва, проналазак парне машине у Енглеској (2. пол.18. в),
пароброд и парна локомотива,
утицај на развој светског тржишта.
Друга, увођење електричне енергије у производњу
(2. пол. 19. почетак 20. в)
мотори СУС, аутомобилска, авио-индустрија, саобраћај.

Трећа (2. пол. 20. в.), технолошка :

нуклеарна енергија, аутоматизација, компјутеризација,
роботизација;
нове гране и производи: рачунари, процесна опрема,
телекомуникације.
 Човекове потребе
- да ли су неограничене ?

Фундаменталнo питањe економске науке

- зашто се људи баве економском активношћу?
- то је начин задовољења човекових потреба.
- људске потребе су покретач
економске активности,

Теоријски, људске потребе су неограничене.

Ограниченост ресурса

Природни и материјални ресурси којима је

могуће задовољити потребе,
ограничени, односно ретки.

Зато - суштина економије

дефинисана као
вештина алтернативног коришћења ретких ресурса.

Човекове потребе :
- физичко-биолошке и
- друштвено створене потребе
 Животне/биолошке потребе
Егзистенцијалне,
одржавање физичког бића појединца:
потребе за храном, водом, одевањем, становањем, радом.

Задовољавање ових потреба условило

природну поделу рада између људи,
на основу природних разлика међу људима,

према полу, старости и физичким способностима

и нужности обављања активности
за одржавање голог живота (лов, риболов).

Друштвена подела рада,

као структура друштвене организације
Прва велика подела рада,
у епохи првобитне заједнице, природни услови
раздвојили људе на оне које се баве гајењем стоке,
и оне које су обрађивали земљу.

Друга велика подела рада, из крила пољопривреде,

кућна радиност се развила у занатство,

Трећа велика подела рада, у време робовласништва,

из занатства се издваја трговина као посебна делатност.

Ратарство, сточарство, занатство и трговина,

вековима основне делатности којима људи задовољавају своје
физичко-биолошке потребе.

Техничко-технолошки напредак,
економски и социјални развој
- суштински мења структуру физичко-биолошких потреба
5. РОБА И РОБНА ПРОИЗВОДЊА
Роба –
производ рада произведен ради размене;
мора имати одређено корисно својство
којим се може подмирити нека људска потреба,
вода - на извору, корисна, задовољава потребе,
није роба.

роба је добро,
произведено с циљем да се
разменом на тржишту
за њега добије одговарајућа противвредност,
у виду другог добра или новца.
ДВА СВОЈСТВА РОБЕ
 употребна вредност
- скуп корисних својстава (физичких, хемијских,
естетских)
- којима се могу задовољити одређене људске потреб.

 прометна вредност способност да буде размењена

сразмера - колико се може добити јединица друге

робе.
(пр: 1 кг пшен. за 2 кг кукуруза; 1 л ракије за 1 кг
меда)

 унутрашња суштина - релативна вредност робе.

57
 Теорије вредности робе

Једна од главних преокупација економије од њеног

формирања као науке,

Објашњења вредности,
поделила су економску науку
на два теоријска правца:
а) објективну теорију радне вредности, и
б) субјективну теорију граничне корисности.
ПРЕДМЕТ ТЕОРИЈЕ КОРИСНОСТИ
 Предмет изучавања :
не производи - него потрошачи

 Истражују се субјективне оцене потрошача о

корисности производа

 појединац се у подмиривању потреба

понаша хедонистички
- што више задовољстава,
са што мање напора и жртвовања.

59
 6. ТРЖИШТЕ И ТРЖИШНИ МЕХАНИЗАМ

 ПОЈАМ И КЛАСИФИКАЦИЈА ТРЖИШТА

 ТРЖИШТЕ У УЖЕМ СМИСЛУ
 ТРЖИШТЕ У ШИРЕМ СМИСЛУ
 ОСНОВНЕ ФУНКЦИЈЕ ТРЖИШТА
 ПРЕДНОСТИ И ОГРАНИЧЕЊА ТРЖИШТА
 ПОНУДА
 ТРЖЊА
 ЕЛАСТИЧНОСТ
 ЗАКОНИ ТРАЖЊЕ
 ЗАКОНИТОСТИ ПОТРОШЊЕ
КЛАСИФИКАЦИЈА
ПРЕМА ПОСЕБНИМ ОБЕЛЕЖЈИМА

ПРЕМА:
- ПЕРСОНАЛНОЈ ДИМЕНЗИЈИ
- РОБНОЈ ДИМЕНЗИЈИ
- ПРОСТОРНОЈ ДИМЕНЗИЈИ
- ВРЕМЕНСКОЈ ДИМЕНЗИЈИ
- НОВЧАНОЈ ДИМЕНЗИЈИ
- ИНСТИТУЦИОНАЛНИМ ДИМЕНЗИЈАМА
- ТЕХНИЧКИМ ДИМЕНЗИЈАМА
Тржишни сукоб
два супротстављена интереса - произвођача и потрошача,
отвара простор за конкуренцију,
формирање одговарајуће/равнотежне цене

Претпоставкa
- да се економски субјекти на тржишту
понашају рационално,
подразумева
да произвођач, као и сваки потрошач,
настоји да из своје економске активности
извуче максималну корист.
ОСНОВНЕ ФУНКЦИЈЕ ТРЖИШТА
суштинска:
 повезивањe произвођача и потрошача
РОБА-РОБА-НОВАЦ
продавци и купци добара и услуга,
- посредством размене добара
 остварују своје економске интересе.

Посебнe функцијe.
1. ИНФОРМАТИВНА
2. АЛОКАТИВНА
3. СЕЛЕКТИВНА
4. ДИСТРИБУТИВНА
(1) ИНФОРМАТИВНА ФУНКЦИЈА ТРЖИШТА
 о ценама производа и услуга,
 трж. механизам,
теорија информација, кибернетика, теорија система.
 привреда - динамички и сложен систем,
- Доноси одлуку о плановима производње и
потрошње.

 Тржиште, путем свеукупне понуде и тражње,

- јасан сигнал сваком субјекту,
- о општем односу између производње и потрошње,
- о производним или куповним могућностима.

 На основу информација, економска индивидуа

- одлуке о плановима производње и потрошње.

64
(2) АЛОКАТИВНА ФУНКЦИЈА ТРЖИШТА
Кад учесници добију обавештење о ценама,
- произвођачи одлучују шта производити
 тако се прерасподељују ресурси
 тржиште врши алокацију, просторно и грански

У свакој привреди, у времену, постоји

дата количина економских ресурса,
за производњу одређених комбинација производа

а) у савременој економији, олигополи и монополи, деформишу

функцију алокатора.

б) тржиште увек делује ex post, као накнадна провера и

корекција (марксисти: "скупо плаћено искуство").

65
(3) СЕЛЕКТИВНА ФУНКЦИЈА ТРЖИШТА
награђује ефикасније и продуктивније,
кажњава неефикасне и непродуктивне.
 кроз механизам конкуренције.

Успешнији - уз ниже трошкове, већa зарадa,

 исте ресурсе користе
са различитим степеном економске ефикасности.
 конкуренција стимулише успешне - још успешнији,
неуспешне приморава да се уклоне, или прилагоде
Тржиште - информација како производити,
 који је минимум ефикасности услов опстанка
 посредством цена - селекција произвођача
 на оне који опстају и на оне који пропадају
 Унапређење организације и технолоског процеса

66
(4) ДИСТРИБУТИВНА ФУНКЦИЈА ТРЖИШТА
Цене фактора производње,
примарна расподела друштвеног производа:

 власници фактора производње

 у расподели укупне новостворене вредности
 у датом времену, на датом економском простору

цене појединих фактора

одређују расподелу прихода
између власника основних производних фактора:
рада, земље и капитала.

67
КЛАСИФИКАЦИЈА И МОРФОЛОГИЈА
ТРЖИШТА :ПРЕМА

 НАМЕНИ ПРОИЗВОДА
 ОПШТЕ,
 СПЕЦИЈАЛИЗОВАНО, СУБСПЕЦИЈАЛИЗОВАНО
 ОБИМУ ПРОМЕТА
 НА ВЕЛИКО
 НА МАЛО
 ПРОСТОРНОЈ ОБУХВАТНОСТИ
 ЛОКАЛНО, МЕСНО, РЕГИОНАЛНО,
 НАЦИОНАЛНО,
 МЕЂУНАРОДНО, СВЕТСКО
 ИСПОЉАВАЊУ ТРЖИШНОГ МЕХАНИЗМА
 СЛОБОДНО (ПОТПУНА КОНКУРЕНЦИЈА),
 МОНОПОЛСКО,
 ОГРАНИЧЕНЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ
ТРЖИШТЕ ЈЕ ВРЛО КОМПЛЕКСНО-
ЕКОНОМ.ПОЈМОВИ СУСРЕЋУ СЕ:

 -понуда
 Тражња
 Процес размене
 Купци –продавци
 Роба,квалитет
 Цена
 новац

Роба се претвара у новац или се размењује за

другу робу.

69
 Тржиште роба и услуга
 Тржиште капитала
 Тржиште рада

На величину понуде утиче:

- Број купаца
-Њихова куповна снага
-Склоност ка потрошњи
-Величина националног дохотка
-Куповна моћ

70
 Тржиште Купљени
Рад, земља,

фактора
капитал

производње
производње

Плате, рента,

фактори
Доходак
профит

Становништво Привреда
(потрошачи) (предузећа)

Продата роба
добра и услуге

Трошкови

Приходи
(издаци)

и услуге
живота
Купљена

Тржиште
потрошних
добара

Ток робе Ток новца

7. ПОНАШАЊЕ ПОТРОШАЧА
избор и индиферентност

Теорија рационалног потрошачког избора

теорија тржишне тражње.

Потребе, у складу са склоностима и жељама.

Потрошачи рационална бића, купују само:
- у њиховом најбољем интересу,
- максимално задовољавање потреба,
- пружа највеће задовољство.

Различите жеље, склоности и потребе

потрошача
- индивидуалне преференције.
Корисност
степен задовољавања
неке економске потребе,
на основу индивидуалних преференција.

Рационалност потрошачког избора

способност потрошача
да своје дохотке троше
у складу са индивидуалним преференцијом
(различите жеље ,склоности и потребе)
уз максимизирање корисности

Заснована маргиналној теорији корисности

 Индиферентност потрошача
Корисност у микроекономији
- појединачна добра
- комбинације различитих добара

Различитом комбинацијом добара –

задовољавање укупне корисности.
Понуда два различита добра-
избор оног које најбоље одговори укусу-воће-сок
Ако оба добра подједнако одговарају укусу,
подједнако склон избору једног или другог-
индиферентност (равнодушан) потрошача.
Буџетско ограничење избора

Претпоставка теорије индиферентности

да потрошач на тржишту увек може

извршити избор

Основна потрошачка јединица

- домаћинство ограничено је својим буџетом
(хлеб,млеко)
Сваки потрошачки избор
условљен буџетским ограничењем
има свој опортунитетни трошак.
8.ПОНАШАЊЕ ПРОИЗВОЂАЧА
трошкови и профит

Теорија рационалног понашања произвођача

детерминисано са три врсте проблема:
прво, коју врсту и количину добара да произведе и понуди
по датим ценама.
друго, да оствари што већу разлику између укупног прихода
и укупних трошкова.
треће, да обезбеди производ по цени и квалитету
конкурентан на тржишту, уз максималну технолошку
ефикасност.
Понашање произвођача
усмерено је на два питања:
(1) како минимализовати трошкове и
(2) како максимализовати профит

Маршалова микроекономска анализа-

максимална продуктивност
- када се просечан производ изједначи са
маргиналним (гранични)

све док је маргинални већи од просечног,

предузеће има интерес да повећава производњу.
 Укупан производ (УП)
укупна количина одређеног економског добра
коју произведе једно предузеће у одређеном
периоду

просечан производ (ПП):

могуће посматрати као продуктивност рада
ПП = УП/РД.

гранични производ (ГП)

- повећање укупног производа
као резултат додавања нове јединице
неког инпута – рада
ГП = ΔУП/ΔПП
Трошкови производње и профит
(1) понашање трошкова
при промени обима производње, и
(2) начин мерења и исказивања трошкова,

Укупни трошкови (УТ)

- збир уложене количине инпута и
њихових цена,

- збир фиксних и варијабилних трошкова

(УТ = ФТ + ВТ).
Закон о приносима
међузависност раста варијабилних трошкова
и повећања производње - испољава се тројако:

1. закон растућих приноса –

раст маргиналног производа уз истовремено
смањивање маргиналних трошкова.

2. закон константних приноса

престаје раст маргиналног производа,
а маргинални трошкови престају да се смањују.

3. закон опадајућих приноса –

тачка на линији производне функције,
када маргинални производ почиње да се смањује,
па расту маргинални трошкови.
9. ПОНУДА РОБА И УСЛУГА

ОСНОВНЕ ОДРЕДНИЦЕ ПОНУДЕ –ШТА ЈЕ ПОНУДА

 ПРОИЗВОДНЕ МОГУЋНОСТИ
 ПОЈЕДИНАЧНА ПОНУДА
 ПОНУДА ГРАНЕ
 ПОНУДА НАЦИОНАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ
 УКУПНА ПОНУДА НЕКОГ ПРОИЗВОДА
НА ОДРЕЂЕНОМ ПРОСТОРУ
У ОДРЕЂЕНОМ ВРЕМЕН
Понуда је разлтат производње робе или услуге коју
произвођач нуди на тржишту.
ЕЛЕМЕНТИ ПОНУДЕ
 Опис карактеристике производа
 Количина производа
 Цена производа
 Начин плћање(жирално –компезација)
 Валута плаћања
 Паритет производа
 Начин испоруке
 Рок испоруке
 Опција рок понуде важења

82
РОЧНО ПРИЛАГОЂАВАЊЕ ПОНУДЕ ПРОМЕНИ
ЦЕНА

Да ли понуда робе може, како и колико,

реаговати на промене цена,

стварна еластичност понуде зависи

од више фактора:
(1) од техничко-технолошких могућности;
(2) од трошкова производње;
(3) од могућности употребе на више начина,
потреба;
(4) од могућности лагеровања и
(5) од могућности транспорта.

83
ВРЕМЕ – ФАКТОР ЦЕНОВНЕ ЕЛАСТИЧНОСТИ
Врло кратак рок
Кратки рок
Дуги рок

Врло кратак рок - понуда се може (тренутно)

 повећати,
само ако је има на залихама.

 смањити - повући са тржишта

(због неповољне цене)
само ако се та роба може лагеровати,
чувати, транспортовати и слично.

84
 ОДНОС ПОНУДЕ И ТРЖИШТА
-конкурентном –слободном(бензинска пумпа)
-монополно –затворено(водовод)

-ДОМАЋЕ –СПОЉНО ТРЖИШТЕ

-ПОСТИЦАЈИ НА ТРЖИШТУ
1.Еластичност –када расте цена на тржишту
2.Нееластичност или нулта еластичност

85
• 10. ТРАЖЊА РОБЕИ УСЛУГА
-појединачна, лична,
-натурална
-новчана
-агрегатна, укупна
-------------------------------------
-стварна-ефективна, куповна моћ
-могућа-потенцијална, потребе, преференције
---------------------------------------
- т. Потрошних добара и услуга
- т. Средстава за репродукцију
 ТРАЖЊА ЈЕ РАЗУЛТАТ ИСКАЗАНИХ ОДРЕЂЕНИХ
ПОТРЕБА ЗА НЕКОМ КОЛИЧИНОМ ПРОИЗВОДА
 ЕЛЕМЕНТИ ТРАЖЊЕ

-Потреба
-Производ(основна роба и луксузна роба)
-Цена
-Начин плаћања
-Количина новца
-Облик потрошње производа
-Информација са тржишта..

87
ZAKON TRAŽNJE:
kada cena nekog dobra
raste, tražena količina
se smanjuje, a kada
njegova cena pada,
tražena količina se
povećava.
88
ЦЕНОВНА ЕЛАСТИЧНОСТ ТРАЖЊЕ И ЊЕНЕ ДЕТЕРМИНАНТЕ

Ценовна еластичност тражње показује

колико тражена количина реагује на
промене цене.

89
ПЕТ ТИПОВА ЕЛАСТИЧНОСТИ
ПОНУДЕ
 ЕЛАСТИЧНА ТРАЖЊА
 НЕЕЛАСТИЧНА ТРАЖЊА
 ЈЕДИНИЧНА ЕЛАСТИЧНОСТ
 САВРШЕНА ЕЛАСТИЧНОСТ
 САВРШЕНА НЕЕЛАСТИЧНОСТ

90
 ЕЛАСТИЧНА И НЕЕЛАСТИЧНА
ТРАЖЊЕ

1. За тражњу за неким добром каже се да

је еластична ако тражена количина
знатно пропорционално реагује на
промене цене.

2. За тражњу за неким добром каже се да

је нееластична ако тражена количина
само незнатно реагује на промене
цене. 91
3. ЈЕДИНИЧНА ЕЛАСТИЧНОСТ ТРАЖЕЊА
Када иста јединица тражнје доводи до истог
пада.
4. САВРШЕНА ЕЛАСТИЧНОСТ ТРАЖЊЕ
Када тржиште апсорбује сваку тражњу робе
или услуге а нема промене цене.
5. САВРШЕНА НЕЕЛАСТИЧНОСТ
Нулта еластичност ,када промена цене не
утиче уопште на количину тражње.

92
11. ТРЖИШТЕ ФАКТОРА ПРОИЗВОДЊЕ
Основне карактеристике и специфичности
факторских тржишта
посебан облик тржиштa
понуда и тражња - три основна производна фактора
- рада,
- земље и
- капитала
формирају факторске цене,
- наднице,

- рента и
- камате.
2. Тржиште радне снаге
Укупност човекових физичких и умних
способности које могу да се користе у
процесу прозводње и пружања услуга

разликовати радну снагу и рад.

Рад - сам процес трошења радне снаге.

Функционисање тржишта радне снаге,

у односу на робна тржишта.
- изведенатражња,
- институционални утицаји
Цена рада,
зарада (наднице, плата, лични доходак)
често независнa од понуде и потражње за
радном снагом.

Ако би тржишне радне снаге функционисале

као робно тржиште,
незапосленост
висока понуда радне снаге
истовремено тече процес опадања плата и
смањивања незапослености.
 Синдикати
постају преговарачки субјекти

 С друге стране,
послодавци, као власници капитала,
организују се у своја (гранска) удружења.

 А са треће стране, држава

- као фактор макроекономске стабилности,
- развојна политике пуне запослености,
- регулаторнa функција на тржишту радне
снаге.
3. тржисте капитала
Појам капитала:
производни чинилац,
настао као резултат претходне пословне
активности људи у економском систему.

У ужем смислу, капитал чине

 средства за рад (капитална добра)
 и предмети рада.

Капитал означава новчани износ

који његовом власнику
обезбеђује повећање финансијске имовине.
 Капитал је новац који се улаже у
елементе процеса производнње.

-Рад ,предмети рада,средства за

рад

Који има способност да се у том

процесу ОПЛОДИ И УВЕЋА
КАПИТАЛ.
98
 Капитал престављја
акумулацију добара која су
произведена у прошлости.

 Капитал користи се за
производњу новог производа
(добара и услига) у
садашњост.
99
 Новац имамо :
-Новчанику за плаћања и
потрошњу.
- Банци штедњу(камата)

. Сваки капитал у тржишној

привреди може да се
преобрази у новчани облик.
100
 Новацу чистом новчаном
облику се неоплођује.

 Новчаниоблик може да
се окамаћује.

101
 ДВА
ОСНОВНА ОБЛИКА
КАПИТАЛА:

1.Реални капитал
2.Финасиски капитал

102
 1.РЕАЛНИ КАПИТАЛ
 (капитал који се оплођава)
-срества за
производњу(машине,
опрема,објекти)
-репро материјал
-готов производ

103
 КАПИТАЛ СЕ МЕРИ
-количини (валуте)

-време (период)

104
2.КАПИТАЛ У ФИНАНСИЈСКОМ
ОБЛИКУ (други облик)

(1) Новчани кредити.

(2) Штедни улози.

(3) Обвезнице

(4) Акције (деонице).

(5) Комерцијални записи

2
 12.КОНКУРЕНЦИЈА и ТРЖИШНА РАВНОТЕЖА
Појам конкуренције
- потиче од латинске речи: concurentia
- такмичење, супарништво, ривалство
Односи конкуренције зависе од

--броја и величине учесника на тржишту

--могућности уласка нових учесника

на тржиште,
--хомогености или хетерогености производа,

-степена еластичности понуде и тражње и сл.

 ТРЖИШТА И КОНКУРЕНЦИЈА
Тржиште је место где се сусреће
купаца и продаваца одређеног
добра или услуге

1. Купци као група одређују тражњу за неким

производом.

2. Продавци као група одређују понуду за неким

производом.

107
КОНКУРЕНЦИЈА И ТРЖИШНА СТРУКТУРА

Кључна обележја тржишне структуре:

- броји величина предузећа/фирми,
-степен међусобне

сличности/различитости производа
- сложеност процедура или економских
баријера за улазак/излазак неке фирме на
одређено тржиште.

Конкуренција у реалном свету је сложен феномен .

Четири основна типа тржишне
структуре:
(1) потпуна конкуренција,
(2) монополистичка конкуренција,
(3) олигопол и
(4) монопол

Оваква типологија,
сачињена је из угла понуде,
Подразумевајући са друге стране много купаца.

Слична тржишна понашања и

на страни тражње
Класификација тржишних стања
Штакелберг, утврдио модел девет тржишних стања
- полазећи од броја учесника на тржишту
 економска моћ сваког појединачног продавца утолико
мања, уколико је њихов број већи на тржишту

БРОЈ КУПАЦА

МНОГО МАЛО ЈЕДАН

Број Много потпуна ологопсон монопсон

прода конкуренција
ваца

Мало олигопол билатерални квази-монопсон

олигопол

Један монопол квази-монопол билатерални монопол

.
Потпуна (савршена) конкуренција

а) велики број малих фирми,

од којих ниједна нема доминантан удео

б) производи су хомогени а купци и продавци су

потпуно обавештени о ценама које
прихватају,

в) фирме слободно и са лакоћом улазе и излазе

из постојећих грана делатности.
 НПК
Модел потпуне конкуренције заснива се
на три битне претпоставке:

(1) великом броју учесника и малом утицају на цене,

(2) извесној нехомогености производа и
(3) слободном уласку конкурената на тржиште.

Предузеће у положају непотпуне конкуренције

има више конкурената на тржишту,
формира релативно мали део укупне понуде
од занемарљиво малог удела
до највише 10%.

112
2. МОНОПОЛИСТИЧКО ТРЖ.
НЕ ПРОДАЈУ СЕ СВА ДОБРА И УСЛУГЕ НА
САВРШЕНО КОНКУРЕНТНИМ ТРЖИШТИМА.

 На неким тржиштима постоји само један продавац и тај

продавац одређује цену.

 Такав продавац зове се монополиста –

(електродистрибуција)

113
Државна предузећа
- елекстродистрибуције,
- градски водовод
примери грана које су близу стања чистог монопола.

већина суочена са конкуренцијом.

једно железничко транспортно предузеће - конкуренти
аутобуска предузећа, камионски превозници и
авиокомпаније
Чист монопол
врло ретко може функционисати,
- држава задужена да својим инструментима
спречава монополизацију тржишта
(антимонополско законодавство).

Узроци настанка
и услови опстанка монопола

а) баријере економског карактера-технич-

тех
б) баријере административног карактера.
Олигополска структура
тржишна структура у којој на страни понуде
доминира неколико великих (доминантних)
предузећа,
могу на дуги рок да контролишу цене
својих производа и
остварују високе профит.
највише 4-5 предузећа
формира до три петине (40% - 60%)
укупне гранске понуде.

пример
мобилна телефонија у Србији
-аутомобилска инд;челика;цемента