RORŠAHOV TEST

doc.dr BILJANA ŠAULA-MAROJEVIĆ

 istorijski kontekst
1890 godine nemački pesnik i lekar Justinius Kerner objavljuje zbirku pesama „Kleksografija“
(Klecksographien), sa mrljama od mastila kao ilustracijama.

Kleksografija krajem IX i početkom X veka postaje popularna društvena igra,

 a mrlje od mastila se istražuju kao potencijalni stimulus za ispitivanje inteligencije, kreativnosti

vizuelne imaginacije (Binet, Henri, Deabon, Kirkpatrick, Rybakov, Pyle, Whipple, Persons)
 istorijski kontekst
KLEKSOGRAFIJA (Klecksographien), Justinius Kerner, 1890.
Herman Roršah (Herman Rorschcah, 1884.-1922.)
 rad Hermana Roršaha

Eksperimetiše sa kleksografijom kao tehnikom razlikovanja mentalnih poremećaja i razlikovanja

normalnog od patološkog.
Izvodi opsežno istraživanje na preko 400 ispitanika od kojih je više od 100 iz zdrave populacije.
Zaključuje da je na osnovu načina na koji ispitanici osmišljavaju mrlje od mastila moguće razlikovati
shizofreniju od drugih poremećaja, ali i identifikovati neke navike, stilove, osobine ličnosti.

1921. godine objavljuje monografiju „PSIHODIJAGNOSTIKA“ (PSYCHODIAGNOSTIK)

10 mrlja od mastila istoventne onima koje danas koristimo
Procedure zadavanje, kodiranja i interpretacije odgovora
Veliki broj primera
 Kratak opis Roršah testa

1O simetričnih mrlja, pozicioniranih na

sredinu karte

Svaka mrlja je jedinstvena po obliku, boji i

senčenju, i ima tendenciju da provocira tipične
odgovore

Pet karata su ahromatske, crno-sive boje (I,

IV, V, VI, VII)

Dve karte (II i III) kombinuju ahromatske i

hromatsku, crvenu boju

Poslednje tri karte (VIII, IX i X) su hromatski

obojene
 rad Hermana Roršaha
(nastavak)

Proces formiranja odgovora interpretira kao rešavanje perceptivnog zadataka.

Formalne osobine odgovora (kako osoba opaža) su u osnovi razlika između ispitivanih grupa, a
ne sadržaj odgovora (šta vidi):
 Gde osoba vidi to što vidi (na celoj mrlji, detalju ili malom detalju)?
 Koje karakteristike mrlje koristi da bi formirala odgovor (oblik, boja, opažanje pokreta)?
 Kojoj kategoriji pripada opažni objekat (ljudske figure, životinjstke, priroda i dr.)?
 Psihodinamska i psihostrukturalna paradigma
Psihostrukturalni pristup Psihodinamski pristup
Situacija ispitivanja je situacija rešavanja problema. Situacija ispitivanja je projektivna situacija
Proces formiranja odgovora je proces perceptivno- U formiranju odgovora učestvuje atribucija,
kognitivnog strukturisranja. asocijacija, simbolizacija, kao reprezenti projekcije
Struktura odgovora je primarna za interpretaciju, Sadržaj odgovora, subjektivne tematske predstave
sadržaj je sekundaran su predmet interpretacije
Interpretacija je deskriptivna: kako osoba misli, Intepretacija uključuje eksplanatorne hipoteze o
opaža, oseća ne i zašto tako čini. nesvesnim dinamizmima u osnovi ponašanja
Interpretativni pristup je empirijski, nomotetski, Intepretativni pristup je, kvalitativni, idiografski,
ateorijski zasnovan na psihodinamskoj psihologiji ličnosti
Primer odgovora: „Anđeo sa podignutim rukama“
 Posle Roršaha: novi sistemi/novi testovi
Do 60-ih godina XX veka razvija se 5 velikih sistema Konstruišu se i alternative Roršah testu sa variranjem
primene Roršah mrlja: seta mrlja, uslova zadavanja, načina odgovaranja
 Bekov (Samuel Beck)  Beta Inkblot test (Wheeler)
 Klopferov (Bruno Klopfer)  Harrower blots (Harrower)
 Pjotrovskog (Zygmund Piotrowski)  Levy Blots (Zubin)
 Rapaportov i Šeferov (David Rapaport, Roy Schafer)
 HIT (Holtzman)
 Hercove (Margaurite Hertz)
 Behn Rorscach (Zulliger)
 .................
Razvijaju se i manje poznati interpretativni sistemi
zasnovani na dinamskoj paradigmi:
 Fenomenološki (Minkowska)
 Dinamičke analize (Muchielli)
 Psihoanalitički (Anzieu)
 Lingvističko -strukturalni (Rossel, Merceron)
 Savremeni Roršah sistemi
Obuhvatni sistem Džona Eksnera
Od 60-ih godina XX veka Džon Eksner (John E. Exner, 1928.-2006.) započinje projekat empirijske
provere i integracije dominantnih Roršah sistema.
 Osnovna ideja bila je da se zadrže i integrišu proverljivi, empirijski potvrđeni i praktično korisni elementi
svakog od prethodnih sistema.
Kroz nekoliko decenija skupljena je obimna empirijska građa (više od 50 000 protokola!).
Sistem je obogaćen novim indikatorima (specijalnim skorovima).
Izrađene su norme za uzrasne grupe od 5 do 16 godina i odrasle ispitanike.
Edukovano je više hiljada psihologa za primenu sistema.
Konstruisan je Obuhvatni sistem koji je Roršah tehniku transformisao u psihometrijski zasnovan test ličnosti.
Standardizovanost procedura i indikatora učinila ga je dostupnim i otvorenim za dalje provere i
unapređenja.
Sistem je psihostrukturalni, a projektivna hipoteza i kvalitativna analiza sadržaja odgovora uvedena je kao
dopunska.
 Savremeni Roršah sistemi
R-PAS (Rorschach Performance Assessment System)
U poslednjih 10-ak godina Gregori Majer (Gregory J. Meyer) i saradnici ponovo empirijski
proveravaju Roršah varijable Obuhvatnog sistema i rekonstruiše ga:

Smanjuju broj varijabli i pojednostavljuju sistem.

 Radi veće psihometrijske „čvrstine“, uvode u skorovanje percentile i standardne skorove.
Izrađuju internacionalne norme (uzorci iz 15 zemalja: SAD, Argentina, Brazil, Izrael, Evropa).
Uvode sistem za opservaciju i beleženje ponašanja subjekta.
Rezultat je novi, R-PAS sistem (Rorschach Performance Assessment System)
Dosadašnje provere ne daju prednost ni jednom od dva savremena sistema.
 kratak prikaz Obuhvatnog sistema
Džona Eksnera
procedure primene
Zadavanje testa je individualno:
 Faza zadavanja – prikupljanje odgovora
 Faza provere odgovora – provera sadržaja, lokacije i determinanti odgovora

Skorovanje odgovora: prevođenje odgovora u u sumbole 4-7 kategorija :

 Lokacija i razvojni kvalitet
 Determinante odgovora
 Kvalitet forme
 Sadržaj odgovora
 Uobičajenost odgovora za kartu (popular)
 Organizaciona aktivnost (Z skor)
 Specijalni skorovi

Formiranje strukturalnog sažetka: sažimanje podataka i formiranje izvedenih varijabli.

Interpretacija
 Identifikovanje strategije/redosleda interpretacije domena ličnosti na osnovu ključnih ili tercijalnih varijabli
 Interpretacija domena ličnosti/klastera podataka po u napred određenim koracima
 KODIRANJE ODGOVORA
kratak pregled kategorija kodova
lokacija odgovora (W, D, Dd, S) i razvojni kvalitet (DQ: v, o, v/+, +)

determinante: 9 kategorija sa ukupno 24 simbola

 Forma (F)
 Pokret (M, FM, m)
 Hromatska boja (C, CF, FC, Cn)
 Ahromatska boja (Cʼ,CʼF, FCʼ)
 Tekstura – senčenje (T, TF, FT)
 Dimenzionalnost- senčenje (V, VF, FV)
 Difuzno senčenje (Y, YF, FY)
 Forma - dimenzionalnost (FD)
 Par (2), i refleksija (rF, Fr)

kvalitet forme odgovora ( FQ: -, u, o,+)

 KODIRANJE ODGOVORA
kratak pregled kategorija kodova
(nastavak)
sadržaj odgovora, 27 kategorija:
 Oblaci (Cl)
 Humani i humanoidni sadržaji (H, Hd, (H), (Hd))  Eksplozija (Ex)
 Ljudsko iskustvo (Hx),  Vatra (Fi)
 Životinjske figure, životinjske imaginarne i mitološke  Hrana (FD)
figure (A, Ad, (A), (Ad)),  Geografija (Ge)
 Anatomija (An)  Delovi domaćinstva (Hh)
 Umetnost (Art)  Pejzaž (Ls)
 Antropologija (Ay)  Priroda (Na)
 Krv (Bl)  Nauka (Sc)
 Botanika (Bt)  Seks (Sx),
 Odeća (Cg)  Rendgenski snimci (Xy)
 Idiografski sadržaj (Id)
 KODIRANJE ODGOVORA
kratak pregled kategorija kodova
(nastavak)
Popularan odgovor (P) Specijalni skorovi - karakteristike
sadržaja:
 Apstraktni sadržaj (AB)
Organizaciona aktivnost (Z)  Agresivno kretanje (AG)
 Kooperativno kretanje (COP)
Kritični specijalni skorovi:  Morbidni sadržaj (MOR)
 Devijantna verbalihzacija (DV)  Personalizovani odgovor (PER)
 Devijantan odgovor (DR)  Kolor projekcija (CP)
 Inkongruentna kombinacija (INCOM)  Dobra reprezentacija ljudske figure (GHR)
 Fabularna kombinacija (FABCOM)  Loša reprezentacija ljudske figure (PHR)
 Kontaminacija (CONTAM)
 Alogični odgovor (ALOG)

Specijalni skorovi - perseveracija (PSV)

Odgovor: „Leptir,evo krila i telo.“
Odgovor: “dva medveda se tuku, povređeni su, imaju rane po telu”... “evo ovo su medvedi – glava,telo,
šape, noge,rep (“rekli ste da se tuku?”), ovde gde se dodiruju ove površine izgleda kao da se sudaraju, a po
telu su crvene mrlje, kao mrlje od krvi, pa zato mislim da su povređeni.”
 KODIRANJE ODGOVORA
primer
 Odgovor: “Leptir, evo krila i telo.”

D3 o Fo A

 Odgovor: “Dva medveda se tuku, povređeni su, imaju rane po telu”... “Evo ovo su medvedi –
glava,telo, šape, noge,rep (“Rekli ste da se tuku?”), ovde gde se dodiruju ove površine
izgleda kao da se sudaraju, a po telu su crvene mrlje, kao mrlje od krvi, pa zato mislim da su
povređeni.”

D6 + FMa, CF o (2) A, Bl P 3.0 AG, MOR, PHR

 PRIMER KODIRANOG PROTOKOLA
Broj Broj Kval.
Karta odg. Lok. DQ lok. Determinante forme 2 Sadržaj Pop Z skor Specijalni skorovi
I 1 W +   Ma     o 2 (H) Ad     4.0 GHR COP    
  2 WS o   F     o   (Hd)       3.5 GHR      
  3 WS o   Mp     u   Ad       3.5 AG PHR    
II 4 W +   Ma C   o 2 A     P 4.5 FABCOM2 AB PHR  

  5 DS o   F     u   Sc Art              
III 6 D +   Ma     o 2 H Ad   P 3.0 COP DR1 INCOM1 PHR
  7 DdS o   FC     -   Ad                
IV 8 W o   Ma FD   o   (H)     P 2.0 ALOG PHR    
  9 W +   FD C'F   u   Sc Ay Bt   4.0        
V 10 W o   F     o   A     P 1.0        
VI 11 W o   F     o   Ad     P 2.5 MOR DR1    
VII 12 W o   F     u   Art       2.5        
  13 W +   Mp     o 2 Hd     P 2.5 AB DR2    
VIII 14 W +   FC     o 2 (A) Ay   P 4.5        
  15 W +   Mp     -   H Id     4.5 PHR      
IX 16 W +   CF mp   u   Sc Hx     5.5 AB      
X 17 W +   FC FMa   u 2 A Ls   P 5.5        
  18 DS o   Mp     -   (Hd)         PHR      
 PRIMER STRUKTURALNOG IZVODA
                                   
KONTROLA I TOLERANCIJA STRESA   IDEACIJA   AFEKTIVITET  
R=18 L = 0.38     a:p= 5:5   FC : CF+C = 3:2  
EB =8:4 EA = 12 EBper= 2.00   Ma : Mp = 4:4   SumC' : Wsum C = 1:4  
eb =2:1 es = 3 D= 3   2AB+Art+Ay = 10   Čisto C = 1  
    Adj es= 3 Adj D = 3   M- = 2   Afr = 0.38  
                Sum 6 = 6   S= 5  
FM =1 C' = 1 T= 0   Nivo 2 = 2   mešavine : R = 0.28  
m =1 V= 0 Y= 0   WSum 6 = 26   CP = 0  
                Mnone (bez FQ)= 0            
                                     
MEDIJACIJA   PROCESSING   IP ODNOSI   SELF PERCEPCIJA      
XA% = 0.83   Zf = 15   COP = 2   3r+(2) / R = 0.33      
WDA% = 0.88   Zd = 4.0   AG = 1   Fr+rF = 0      
X-% = 0.17   W : D : Dd = 14:3:1   GHR : PHR = 2:6   FD = 2      
S- = 2   W:M= 14:8   a : p = 5:5   An+Xy = 0      
P= 8   DQ+ = 9   Food = 0   MOR = 1      
X+% = 0.50   DQv = 0   SumT = 0   Sum V = 0      
Xu% = 0.33   PSV = 0   Human Content 7   H : (H)+Hd+(Hd) = 2:5      
              Pure H = 2                
              PER = 0                
              Isolate Index = 0.11                
                                     
                                     
                                     
S-CON= 3   PTI = 2   CDI = 1   HVI = 7   OBS= 3   DEPI = 3  
                                     
NEGATIVNO   NEGATIVNO   NEGATIVNO   POZITIVNO   NEGATIVNO   NEGATIVNO  
 INTERPRETATIVNA STRATEGIJA BAZIRANA NA KLJUČNIM VARIJABLAMA

PTI> 3 procesiranje > medijacija> idacija > kontrola >afekat> samopercepcija>interpersonalna percepcija

DEPI > 5 i interpersonalna percepcija > samopercepcija > kontrola >afekat > procesiranje > medijacija >ideacija
CDI > 3

DEPI > 5 afekat > kontrola> samopercepcija> interpersonalna percepcija > procesiranje> medijacija >ideacija

D < Adj D kontrola> situacioni stres> (dalja strategija istraživanja zavisiće od sledeće pozitivne ključne varijable ili
liste tercijalnih varijabli)

CDI > 3 kontrola>interpersonalna percepcija > samopercepcija>afekat > procesiranje>medijacija > ideacija

Adj D je minus kontrola > (dalja strategija istraživanja zavisiće od sledeće pozitivne ključne varijable ili
liste tercijalnih varijabli)

LAMBDA > 0.99 procesiranje > medijacija > ideacija > kontrola > afekat > samopercepcija>interpersonalna percepcija

Fr +rF > 0 samopercepcija > interpersonalna percepcija >kontrola

(dalja strategija istraživanja zavisiće od sledeće pozitivne ključne varijable ili liste tercijalnih varijabli)

EB = introverzivni ideacija > procesiranje > medijacija > kontrola> afekat > samopercepcija> interpersonalna percepcija

EB = ekstratenzivni afekat > samopercepcija> interpersonalna percepcija> kontrola> procesiranje > medijacija>ideacija

p > a+1 ideacija > procesiranje > medijacija > kontrola > samopercepcija> interpersonalna percepcija > afekat

HVI pozitivno ideacija > procesiranje > medijacija > kontrola > samopercepcija> interpersonalna percepcija > afekat
INTERPRETATIVNA STRATEGIJA BAZIRANA NA TERCIJALNIM VARIJABLAMA
OBS pozitivno procesiranje> medijacija> ideacija> kontrola> afekat> samopercepcija>
interpersonalna percepcija

DEPI = 5 afekat>kontrola> samopercepcija>interpersonalna percepcija> procesiranje>

medijacija> ideacija

EA > 12 kontrola >ideacija>procesiranje> medijacija > afekat > samopercepcija> interpersonalna

percepcija

M - > 0 ili ideacija>medijacija > procesiranja>kontrola

Mp > Ma ili > afekat > samopercepcija> interpersonalna percepcijaSum6 SpSc > 5

Sum senč. > afekat>kontrola >samopercepcija>interpersonalna percepcija>

FM+m ili procesiranje>medijacija>ideacija
CF+C > FC+1
ili Afr < 0.46

X-% > 20% ili procesiranje > medijacija> ideacija > kontrola > afekat> samopercepcija
Zd > +3.0 ili < - 3.0 > Interpersonalna percepcija

3r+(2)/R < 0.33 samopercepcija> interpersonalna percepcija> afekat> kontrola > procesiranje >
>medijacija > ideacija

MOR > 2 ili samopercepcija> interpersonalna percepcija> kontrola > ideacija> procesiranje
AG > 2 > medijacija > afekat

T = 0 ili > 1 samopercepcija> interpersonalna percepcija> afekat > kontrola > procesiranje
> medijacija> ideacija
 KLASTERI I KORACI U INTERPRETACIJI
KONTROLA I TOLERANCIJA STRESA PROCESIRANJE INFORMACIJA
korak 1 - Adj D i CDI uslov (L,EB,OBS,HVI) SAMOPERCEPCIJA
korak 2 - EA korak 1 - Zf korak 1 - OBS i HVI
korak 3 - EB i Lambda korak 2 - W:D:Dd korak 2 - Refleksija
korak 4 – es i Adj es korak 3 – sekvence lokacija korak 3 – indeks egocentričnosti
korak 5 – eb korak 4 - W:M korak 4 - FD i Vista (u odnosu na istoriju)
korak 5 - Zd korak 5 - An+Xy
SITUACIONI STRES korak 6 - PSV korak 6 - Sum MOR
korak 1 - D skor u relaciji sa es and Adj es korak 7 - DQ korak 7 - H:(H)+Hd+(Hd) i pregled kodova za odgovore
korak 2 – razlika između D i Adj D korak 8 - DQ sekvenca sa hum.sadržajem
korak 3 - m i Y korak 8 – traganje za projekcijom u:
korak 4 - T, V+3r+(2)/R u odnosu na istoriju MEDIJACIJA korak 8a- minus odgovorima
korak 5 - D skor (ukoliko je odgovarajuće čisto C, M- i uslovi (R,OBS,L) korak 8b- MOR odgovorima
M none) korak 1 - XA% i WDA% korak 8c- odgovorima sa M hum. sadržajem
korak 6 – Blendirani-mešani odgovori korak 2 - FQnone korak 8d- FM i m odgovorima
korak 7 – kolor-senčeni mešani odgovori korak 3 – X-%, FQ- frekvencija, S- frekvencija korak 8e- ukrašavanju u drugim odgovorima
korak 3a- homogenost FQ- odgovora
OSOBINE AFEKTA korak 3b- nivo minus distorzija INTERPERSONALNA PERCEPCIJA
korak 1 - DEPI i CDI korak 4 – Popularni odgovori korak 1 - CDI
korak 2 - EB i Lambda korak 5 - FQ+ frekvencija korak 2 - HVI
korak 3 - EBPer korak 6 - X+% i Xu% korak 3 - a:p
korak 4 – desna strana eb i varijable u relaciji sa njima korak 4 – odgovori “hrana”
korak 5 - SumC':WSumC IDEACIJA korak 5 - Sum T
korak 6 – indeks afektiviteta korak 1 - EB i Lambda korak 6 - Sum hum. sadržaja i Sum čisto H
korak 7 – indeks intelektualizacije korak 2 - EBPer korak 7 - GHR:PHR
korak 8 – kolor projekcija korak 3 - a:p korak 8 - COP i AG frekvencije i kodovi
korak 9 - FC:CF+C korak 4 - HVI, OBS, MOR korak 9 - PER
korak 10- čisto C korak 5 – leva strana eb korak 10- indeks izolacije
korak 11- S odgovori korak 6 - Ma:Mp korak 11- sadržaj M i FM odgovora u paru
korak 12- mešani odgovori (Lambda i EB) korak 7 – indeks intelektualizacije
korak 13- mešani odgovori sa m i Y korak 8 - Sum6 i WSum6
korak 14- kompleksnost mešanih odgovora korak 9 – kvalitet 6 Spec. Skorova
korak 15- kolor-senčeni mešani odgovori korak 10- M kvalitet forme
korak 16- senčeni mešani odgovori korak 11- kvalitet M odgovora
 VREDNOST I ZNAČAJ RORŠAH TESTA
savremeni sistemi

Objedinjuje prednosti projektivnih tehnika i testova ličnosti

Daje obuhvatne informacija o ličnosti i psihičkom stanju ispitanika
Omogućuje interpretaciju podataka kombinovanjem različitih perspektiva (psihostrukturalne i
psihodinamske), na kontrolisan način
Nezamenljiv je u rešavanju diferencijalno-dijagnostičkih problema (prevashodno identifikovanju
psihotičnih stanja i poremećaja)
Savremeni Roršah sistemi su zasnovani na proverljivim procedurama i indikatorima: otvoreni
za dalje provere, usavršavanje i obogaćivanje informativnosti testa
 OGRANIČENJA I SLABOSTI RORŠAH TESTA

Za kompetentnu primenu potrebna je dugotrajna obuka, veliko iskustvo i stalno praćenje
literature.
Komplikovan i neekonomičan u uslovima kliničke prakse (trajanje zadavanja, kodiranja, obrade
podataka, procesa interpretacije).
Psihometrijska utemeljenost je upitna: empirijski podaci o pouzdanosti i valjanosti testa nisu
konzistentni.
Etički problemi primene testa za posebne ciljeve ( na primer, u forenzičkom kontekstu).
Novi problemi: objavljivanje karata, indikatora i različitih interpretativnih hipoteza u medijima i
na Internetu!
 ZAKLJUČAK

Roršahove mrlje su jedan od najčešće primenjivanih instrumenata u kliničkoj praksi. Prešao je dug
razvojni put od eksperimenta do psihometrijski proverljivog testa ličnosti, koji se i dalje usavršava.
Prevashodno je namenjen proceni ličnosti, ali i neposrednog psihičkog stanja subjekata. Primena
je kompleksna i zahteva dugotrajnu obuku i iskustvo. Pitanja psihometrijske valjanosti ovog
instrumenta su još uvek otvorena što od kliničara zahteva da podatke interpretira oprezno i u
kontestu drugih informacija o subjektu.
 
 
LITERATURA:
J.Berger, PSIHODIJAGNOSTIKA (2004.), poglavlje XIX: RORSCHACHOVA
(RORŠAHOVA) TEHNIKA, st. 451-484