HARDVER PC-ja

(drugi deo)
 U prvom delu smo naučili dosta o kućištu i komponentama koje se u njemu
nalaze. Pored kućišta, neophodne su i još neke jedinice (uređaji)...

 Ilustracija prikazuje
uobičajeni hardver u
okviru sistema stonog
računara. Vaš sistem
možda izgleda malo
drugačije, ali verovatno
ima većinu ovih delova.
Prenosni računar ima
slične delove, ali su oni
smešteni u pojedinačno
pakovanje veličine
sveske.
Služe za trajno čuvanje podataka (i kada računar nije
uključen). Važne karakteristike su: kapacitet memorije,
vreme pristupa i vrsta zapisa na medijumu.
 Spoljna memorija koja se nalazi u kućištu (osim eksternog
hard diska). Sastoji se iz nekoliko metalnih ploča koje se
nalaze na istoj osovini. Svaka ploča ima upisno-čitajuću glavu
koja lebdi iznad ploče na rastojanju manjem od zrna prašine.
Ploče se tokom rada okreću brzinama i preko 100km/h
 Zapisi na hard disku su magnetni.
 Kapacitet: od 500GB do 1TB i
više
 Vreme pristupa: od 5 do 15ms
 CD je danas najrašireniji optički uređaj za skladištenje podataka.
Princip rada se zasniva na laserskom očitavanju sadržaja, bez
direktnog fizičkog kontakta laserskog mehanizma i medija. Mali
prečnik laserskih zraka omogućava veoma gust zapis. Cena ovog
medija je veoma pristupačna.
 Kapacitet CDa je 700MB.
 Vreme pristupa CD-a iznosi oko 100ms.
 CD-R (CD Recordable) mediji omogućavaju samo jedno narezivanje,
dok CD-RW (CD Rewritable) medij omogućava višestruko narezivanje.
 ***Oznake na uređaju poput 52x, 48x i sl. predstavljaju brzinu CD
uređaja, koja je proizvod osnovne brzine. Osnovna brzina CD-a je 150
KB u sekundi. Ukoliko se pomnoži na primer, 52 sa 150 KB/sec dobiće
se 7.6 MB u sekundi što je brzina prenosa podataka današnjih CD
uređaja.
 DVD (Digital Versatile Disc) je sličan CD tehnologiji, jer se
zasniva na laserskom očitavanju optičkog diska. Razlika je u
tome što se koristi laserski snop manjih talasnih dužina što
omogućava gušće pakovanje, odnosno veći kapacitet. DVD
uređaji imaju mehanizam koji omogućava čitanje i DVD i CD
medija.
 Kapacitet DVD medija je 4,7GB (zavisi od toga da li je medij
jednostrani ili dvostrani, jednoslojni ili dvoslojni)
 Vreme pristupa iznosi oko 200ms
 Postoje DVD Recordable i DVD Rewritable uređaji. Slično
kao kod CD uređaja, DVD-R omogućava jedan upis DVD-RW
omogućava višestruki upis i brisanje.
 USB flash uređaj (USB flash stick ili jednostavno FLASH) je spoljna
memorija koji u sebi ima Flash memoriju. USB flash stick koristi USB port
za komunikaciju sa računarom koji je veoma praktičan jer ne zahteva
nikakve dodatne drajvere za rad.
 Trenutno se kapaciteti memorije kreću od 4GB do 64GB i više.
 USB flash uređaj se sastoji od male štampane ploče, na kojoj se

nalazi flash memorija, zatvorena u neko

plastično ili metalno kućište. USB flash
uređaj je jedino aktivan kada je uključen
u USB port koji joj i obezbeđuje napajanje
strujom.
 Pored Flash memorija u upotrebi su

i MEMORIJSKE KARTICE (SecureDigital:

microSD, miniSD; MMC, XD,
CompactFlash-CF...). Klase ukazuju na
brzinu upisa, npr klasa 4 daje 4Mb/s.
Uređaj Zapisi su Kapacitet Vreme pristupa
RAM magnetni 1GB i više 5-10 ns
Hard disk magnetni Od 500GB do 1TB 5-15 ms
CD optički 700MB Oko 100 ms
DVD optički 4,7GB Oko 200 ms
Flash magnetni 32GB 50 ms
 Osnovni uređaj za komunikaciju sa računarom
 Služi za:
 Unos podataka (slova, brojevi...)

 Upravljanje računarom (komande, tasteri)

 Najčešće 101, 102 ili više tastera, QWERTY raspored tastera

 Delovi: numerički (brojevi), alfanumerički (slova i brojevi),
funkcijski (F1 do F12), komandni (Insert, Del..) i pomoćni
tasteri (strelice)
 Ulazni uređaj pomoću koga upravljamo računarom (zadajemo
komande) i ređe unosimo podatke (npr. crtanje)
 Miševi najčešće imaju 2 ili 3 tastera (mogu imati i scroll taster)
 Vrste miševa - Danas je klasična podela na žične i bežične miševe.
Stariji miševi su miševi sa kuglicom i oni više ne postoje u prodaji. Za
ove miševe se uobičajeno koristila i podloga za miša (mousepad).
Optički miš se najčešće koristi i ne treba mu podloga. Pored optičkog
postoji i laserski miš. Bežični miševi se mogu podeliti po tome da li
koriste IRDA ili Bluetooth vezu za povezivanje sa bazom. Bežični
miševi se obično sastoje iz dva dela: miša i baze koja je kablom
spojena na kućište. 
Načini povezivanja: PS2 ili USB priključka.
Brzina miša se meri u DPI (Dots Per Inch). 

 Uređaji slični mišu su: tačped i trekbol

 Uređaj koji prenosi podatke sa papira u računar u obliku rastera.
 Pojavljuje se u različitim oblicima: stoni, ručni, automatski,
skenetske glave.
 Glava skenera prelazi preko slike i osvetljava je. Svetlost se
reflektuje od papira i prima optičkim delom skenera koji
registruje intenzitet i boju svakog piksela.
 Slika dobijena skenerom je u formi rastera ali se može
vektorizovati određenim programima.
 Monitor ili ekran je uređaj na kome pratimo rezultate obrade i
trenutna dešavanja.
 Služi za prikazivanje slova ili slika koje mogu biti pokretne ili
statične. Slika koja se prikazuje na monitoru obično se stvara u
grafičkoj kartici, posebnom sklopu čija je funkcija stvaranje i
obnavljanje slike.
 Postoji nekoliko različitih tehnologija koje koriste monitori. Na
osnovu primenjene tehnoligije razlikujemo vrste monitora:
 Monitori sa katodnim cevima - (engleska skraćenica CRT - catode ray
tube) - prva poznata tehnologija, poznata još od crno belih televizora,
ali pomalo nepraktična i glomazna jer daje izobličene slike koje stvara
zaobljena katodna cev.
 Tanki monitori
 LCD- monitori ispunjeni tečnim kristalom (engl. skraćenica LCD-

Liquid Cristal Display). Svetlost se apsorbuje a zatim se na različitim

delovima više ili manje reflektuje (iz različitih uglova se različito
vidi)
 Plazma monitori (engl. Plasma Display Panel – PDP) slika se formira

od minijaturnih sijalica ispunjenih gasnom plazmom, poređane su

u mrežu između dve staklene ploče
 LED monitori (Light-emitting diode –LED) slika se formira od LED

dioda poređanih u obliku mreže na ekranu

  OLED (Organic Light Emitting Diode) je organski materijal napravljen od ugljeničnih vlakana koja
emituju svetlo kada se kroz njih propusti struja. Ono što ga razlikuje od LCD tehnologije jeste da
OLED-u nisu potrebni pozadinsko osvetljenje i filteri. Na taj način ova vrsta tehnologije je energetski
efikasnija, jednostavnija i omogućava proizvodnju znatno tanjih ekrana u odnosu na modele koji
koriste LCD tehnologiju. OLED tehnologija pruža izuzetan kvalitet slike - omogućava postojane i jarke
boje, duboke crne tonove, veoma brzu ratu osveženja slike, kao i široki ugao gledanja.
OLED televizori su kao završni proizvod
daleko tanji od LED varijanti s obzirom
da zahtevaju daleko manje slojeva.
Zahvaljujući minimalnoj količini slojeva,
pojedine kompanije su nedavno već
krenule sa prodajom OLED televizora
koji su tanki svega 4 milimetara, veoma
nenametljivi i neverovatno lagani, tako
tako da okačeni na zid dnevne sobe predstavljaju pravo umetničko delo.  
 Ekrani osetljivi na dodir (engl. touchscreen) se najčešće viđaju na mobilnim
telefonima, tabletima i uređajima za GPS navigaciju, ali ih ima i u većem
obliku, recimo kod informacionih panela za turiste ili posetioce sajmova, kao i
komandnih panela za upravljanje procesima u fabrikama i postrojenjima.
 Najširi krug korisnika povezuje touchscreenove sa mobilnim telefonima, ne
sumnjajući da izum uopšte nije tako nov. Prvi članak u kojem je opisan način
da se napravi ekran osetljiv na dodir, po načinu rada identičan onom na
najmodernijim mobilnim telefonima, objavio je daleke 1965. godine izvesni E.
A. Džonson, službenik u kontroli leta iz Velike Britanije. 
 Touchscreenovi su doživeli procvat poslednjih godina na mobilnim telefonima i
tabletima, gde predstavljaju osnovni korisnički interfejs za rad. Donedavno je
većina touchscreenova mogla da detektuje dodir samo u jednoj tački. To je
počelo da se menja razvojem jednog tipa kapacitivnog displeja, koji se u
poslednje vreme masovno koristi na mobilnim telefonima i tabličnim
računarima.
 Rezolucija - je broj piksela (pixel), tj. obojenih tačaka, na
monitoru. Rezolucija je izražena u brojevima piksela
koji se nalaze u vodoravnim i uspravnim
linijama monitora
(npr. 1024x768, 1280x1024, 1600x1200...)
 Brzina osvežavanja - se odnosi na brzinu
osvežavanje slike monitora koja se meri u
hercima (Hz). Što je veća frekvencija to je
slika stabilnija i nešto mutnija. Ako je brzina
osvežavanja manja onda je slika puno
oštrija ali zato i nestabilnija i napornija za ljudsko oko.
 Veličina ekrana - se meri u inčima (1”=2,54cm), najčešće veličine
su: 19", 21", 22“, 23”.
 Standard prikaza -standard prikaza ili odnos širine i visine kod
većine monitora je 4:3, iako postoji i wide koji je 16:9 (pretežno
služi za DVD filmove na widescreen ekranima).
 Priključak može biti analogni (VGA, S-video) i digitalni (DVI,
HDMI)
 OSD - kontrole na monitoru pomoću kojih se na monitoru
podešava kontrast, osvetljenje, broj boja, geometrijski oblik slike
i još mnogo toga
 Najpoznatiji proizvođači: LG Electronics, NEC, Philips, Samsung,
Sony, ViewSonic...
 Izlazna jedinica koja služi za prenos podataka (tekstualnih ili
grafičkih) na papir
 Zasnovani su na četiri tehnologije:
 Matrični

 Laserski

 Ink Jet

 Termički
 Najstariji, rade na principu pisaće mašine
 Glava štampača udara preko trake (ribon) po papiru i ostavlja trag
na mestu udarca iglice preko ribona
 Najčešće se koriste matrični štampači sa 9 ili 24 iglice
 Tipična rezolucija je 120 dpi ili 240 dpi
(Dot Per Inch –tačaka po inču)
 Brzina štampanja se izražava brojem karaktera u sekundi (cps) od
100 do 400 cps
 Prednosti: jednostavni su, niska cena štampe i potrošnog materijala
 Nedostaci: mala brzina štampanja, loš kvalitet otiska, bučni su.
 Princip rada sličan fotokopiru
 Laserom se nanosi trag na valjku, privlači se mastilo u prahu
(toner) i ostavlja se otisak na papiru
 Tipična rezolucija je 600dpi ili 1200dpi
 Brzina štampanja se izražava brojem strana u minuti (10 do 30)
 Prednosti: najveća brzina štampanja, dobra rezolucija i najbolji
kontrast
 Nedostaci: Visoka cena štampača i potrošnog materijala
 Štampač sa mlaznicama (Jet), rade slično matričnim, a
umesto glave imaju cevčice iz kojih se pod pritiskom izbacije
mastilo (boja u kertridžima)
 Broj mlaznica određuje kvalitet otiska (najčešće imaju 48
mlaznica)
 Tipična rezolucija je 300 dpi,
 Brzina štampe: Brži su od matričnih ali sporiji od laserskih
(oko 5 strana u minuti)
 Prednosti: mala cena štampača, dobra grafika, nisu bučni
 Nedostaci: velika cena potrošnog materijala (boja u
kertridžima)
Termički štampači

TERMIČKI ŠTAMPAČI koriste toplotu za štampanje slike na specijalno

obrađenom papiru.
 Specijalni uređaji za iscrtavanje crteža na papiru. Štampači nam
omogućavaju veličinu papira do A3, za crteže većih dimenzija i
kvalitetnije crteže koristimo ploter
 Postoje:
 Vektorski ploteri (ploter sa perima)

 Rasterski ploteri (fotoploteri, elektrostatički, termalni ploteri)