Финансирање локалне самоуправе

• Основни закон који регулише финансирање

јединица локалне самоуправе је Закон о
финансирању локалне самоуправе. Једна од
кључних промена је порез на имовину који је
постао изворни приход локалне самоуправе.
Његово утврђивање и наплату врше
самостално локалне самоуправе, а не
Републичка – Пореска управа.
• Може се приметити да је пренос овлашћења
значајно унапредио наплату локалних
изворних прихода, у првом реду пореза на
имовину.
Приходи у буџету – финансирање надлежности
јединице локалне самоуправе
 
Сагласно одредбама Закона, буџету те јединице
припадају јавни приходи и примања, и то
(набројаћемо неке):
 
Порези
- Порез на доходак грађана;
- Порез на имовину;
- Порез на наслеђе и поклон;
- Порез на пренос апсолутних права;
таксе
- локалне административне таксе;
- локалне комуналне таксе;
- боравишна такса;
накнаде
самодопринос
остали јавни приходи:
- приходи од давања у закуп
- приходи од концесионе накнаде
- примања од продаје непокретности
- покретних ствари
• Изворни приходи јединице локалне
самоуправе

• Изворни приходи су приходи чију стопу,

односно начин и мерила за утврђивање висине
износа, утврђује јединица локалне самоуправе,
при чему се законом може ограничити висина
пореске стопе, односно утврдити највиши и
најнижи износ накнаде, односно таксе.
• Јединици локалне самоуправе припадају
изворни приходи остварени на њеној
територији и то:
• Порез на имовину
• Локалне административне таксе
• Локалне комуналне таксе
• Боравишна такса
• Накнада за коришћење грађевинског
земљишта итд...
Уступљени приходи
 
Уступљени приходи су они приходи чија се основица и
стопа, односно начин и мерила за утврђивање висине
износа утврђују законом, а приход остварен на територији
јединице локалне самоуправе се уступа у целини или
делимично тој јединици локалне самоуправе.
Јединице локалне самоуправе са нивоа Републике
припадају:
1. Уступљени приходи;
2. Трансфери;
 
Приходи од уступљених пореза
Приходи од уступљених накнада
Накнаде за коришћење природних добара
• Укупан ненеменски трансфер

• Укупан ненаменски трансфер је збир

трансфера за уједначавање, општег,
компензационог и транзиционог трансфера,
при чему је:
• трансфер за уједначавање
• општи трансфер
• компензациони трансфер
• транзициони трансфер
• Трансфер за уједначавање

• Право на трансфер за уједначавање има

јединица локалне самоуправе чији је
процењени износ прихода од уступљених
пореза по становнику, за годину за коју се
доноси буџет, мањи од 90 % процењеног
просечног прихода по становнику од
уступљених пореза у свим општинама у
Републици, без градова .
• Општи трансфер

• Право на општи трансфер имају све јединице

локалне самоуправе.
• Укупан износ средстава за општи трансфер добија се
када се од укупног износа ненаменског трансфераа
одбије потребан износ трансфера за уједначавање,
компензационог и транзиционог трансфера.

• Компензациони трансфер
• Надомешта део изгубљених прихода настао по
основу промене републичких пореских прописа,
који није надомештен другим приходима.
• Транзициони трансфер

• Уколико се изменом методологије утврђивања трансфера, износ

процењених укупних прихода јединица локалне самоуправе
умањи изнад прописаног лимита, тој јединици локалне
самоуправе додељује се транзициони трансфер, тако што јој се
надомешта део изгубљених прихода.

• Наменски трансфер

• Наменски трансфер је трансфер који се користи за финансирање

одређених функција и издатака, а који може бити:
• функционални трансфер- трансфер који се користи за
финансирање издатакак у оквиру одређене функције,
• наменски трансфер у ужем смислу – трансфер који се користи за
тачно одређену сврху, односно врсту издатака за коју је трансфер
додељен.
• Функционални трансфер
• Наменски трансфер у ужем смислу –
Република може јединицама локалне
самоуправе обезбедити наменски трансфер
за обављање одређених послова у оквиру
њиховог изворног или повереног делокруга.

• Самодопринос – реч о доношењу једне

нарочите одлуке, на онсову које се стварају
материјалне обавезе , како за учеснике
референдума, тако и за оне грађане који
нису учествовали на референдуму.
• Самодопринос може да се уведе за
територију општине и тада су прикупљена
средства од изворних прихода општине. У
пракси је чешћи случај да се самодопринос
уводи референдумом за одређено уже
подручје ( подручје месне заједнице , а тада
се та средства уплаћују на рачун месне
заједнице). Сама процедура за увођење
самодоприноса има три фазе: иницијатива,
скупштина општине утврђује предлог
одлуке, грађани се изјашњавају непосредно
предлогу одлуке.
• Одлука којом се уводи самодопринос
садржи податке који се односе на:

• потребе, односно намене за које се

средства прикупљају;
• подручје на коме се средстваљ прикупљају;
• време за које се средства прикупљају;
• укупан износ средстава која се прикупљају;
• обвезнике, начин и рокове извршења
самодоприноса, као и лица која се
ослобађају те обавезе
• Буџетски издаци

• Поред прихода у буџету морају, сагласно начелу

буџетске равнотеже, постојати и издаци,
односно расходи, који се распоређују за
одређене намене и кориснике, морају да буду
покривени планираним буџетским приходима.
Корисници којима се у оквиру буџета обезбеђује
одговарајућа средства за покриће расхода су
директни буџетски корисници (државни органи,
општине и градови) и индиректни буџетски
корисници (јавне службе - установе, јавна
предузећа на локалном нивоу и сл.)
• Јавно - приватно партнерство у локалној
самоуправи
• Јавно – приватно партнерство (ЈПП) и правни
оквир ЈПП у Европској Унији
• Јавно – приватно партнерство можемо дефинисати у
најширем смислу као заједничке иницијативе јавног
сектора, те приватног профитног и непрофитног
сектора у којима сваки субјекат улаже одређене
ресурсе и учествује у планирању и одлучивању.
• Данас с под овим појмом у ужем смислу сматрају
кооперативни подухвати у оквиру којих јавни и
приватни сектор удружује ресурсе и стручна знања
како би на најприкладнији начин задовољили неку
јавну потребу.
• Јавно – приватно партнерство је облик сарадње јавног
сектора и власника приватног капитала, у првом реду
приватних предузетника, са циљем реализације
инфраструктурних пројеката и пружања услуга.

• Правни аспекти, карактеристике и правна природа

уговора о ЈПП

• Уобичајена су два типа јавно – приватног партнерства:

уговорни и институционални.
• Уговорни тип може да буде концесиони, јавнонабавни
или мешовити.
• Институционални тип ЈПП подразумева оснивање
нових статусних облика нпр. Агенције.
• По правној природи уговор о ЈПП је двострано
теретни уговор – његовим закључењем настају
уговорне обавезе за обе стране и важи начело
једнаких давања.
• Уговорне стране јавни партнер и приватни
партнер.

• Уговор о јавно – приватном партнерству

• Такође наводи се да уговор о јавно-приватном
партнерству треба да садржи следеће:
• сврху и предмет уговора,
• јасну идентификацију ризика и поделу ризика
између јавног и приватног партнера,
• обавезу приватног партнера да потуно или
делимично сноси издатке а реализацију
пројекта, или, да пружи прихватљиво
јемство да ће ти издаци бити подмирени од
трећег лица,
• последице неизвршења уговорних обавеза
уговорних страна те могућност уговарања
уговорних казни,
• Оперативни закуп

• Приватни партнер може изградити грађевину

у свом власништву следеће захтеве јавног
партнера, како би се задовољила нека јавна
сврха, у којем случају јавни партнер плаћа
закуп те грађевине, укључујући ту и услуге која
даје приватни партнер.
• Закуп грађевине и услга које плаћа јавни
партнер за грађевину изграђену по моделу
приватне финансијске иницијативе сматраће се
оперативним закупом.
• Прописи који регулишу ЈПП у Републици
Србији
• Питања регулативе
• У Србији је крајем 2011.године донет закон
којим се регулише ова област, односно
успостављен је конкретан законски оквир за
оснивање и пословање субјеката јавно-
правног партнерства у разним сферама
друштвеног живота.
• ЈПП као иницијатор регионализације и
међуопштинске сарадње

• У управљању отпадом, економија обима за

депоније које су у складу са „захтевима ЕУ“
налаже да се прикупљање и транспорт
отпада организују на регионалном нивоу.
Модерна депонија би требало да задовољи
потребе приближно 200.000 људи, што
подразумева да ће неколико општина
користити централну депонију.
• Учешће приватног сектора у водоснабдевању

• Док се код управљања отпадом стратешки

инвеститори, углавном страни, у почетку
транзиције, усредсредили на градове средње
величине у којима је било неопходан релативно
мањи ниво инвенстирања, у сектору
водоснабдевања главне мете за концесије у
водоснабдевању су највећи градови. Имајући у
виду тренутно стање у Србији било би апсолутно
нереално да било која, са изузетком највећих
општина и градова, размишља о концесијама за
водоснабдевање.