ТЕРИТОРИЈАЛИЗАЦИЈА ЛОКАЛНЕ

САМОУПРАВЕ
▪ Територијализација – привредни, економски, културни, социолошки, историјски и
,
други циљеви
- Дилема: да ли да се свако насеље посматра као јединица локалне самоуправе или да
се јединице локалне самоуправе стварају спајањем више насеља.

Општине са малим бројем становника:

▪ Предности: заједништво, солидарност, локалпатриотизам, административни апарат

је мањи и ближи потребама грађана, мање склон корупцији и др.

▪ Недостаци: мала економска моћ, мање финансијских средстава, зависност од

централних органа (државе).

Општине са великим бројем становника:

▪ Предности: финансијска самосталност, боља инфраструктура (образовање,

социјална заштита, култура и др.).

▪ Недостаци: мали осећај припадности локалној заједници, већа бирократија, већа

корупција и друго.
▪ Формирање јединице локалне самоуправе:

- простор, људи, локални интереси и делатности за задовољење тих интереса;

- јединице лок. самоуправе би требале имати одређену величину како би имале
економску снагу, и финансијску самосталност;
- међусобно приближне по величини, броју становника и економској снази (идеалан
модел).

Дефиниција: Територију јединице локалне самоуправе чини подручје једног или више
насељених места, односно катастарских општина које улазе у њен састав. (Закон о
локалној самоуправи).

▪ Критеријуми за утврђивање локалних послова:

1. Просторна близина корисника је услов за успешно обављање службе;

2. Предмет управног деловања је смештен у локалну заједницу;
3. Локална финансијска средства и људски ресурси;
4. Задовољење локалних потреба (нпр. комуналне службе).
▪ Врсте послова:

- Изворни послови: послови које локални органи обављају самостално, без директне
контроле виших нивоа власти.

- Пренесени послови: послови централних органа власти, који се преносе законом, уз

право контроле законитости и целисходности.

- Поверени послови: пуна контрола централних власти, обављање послова у име и за

рачун централних органа (финансијска средства у републичком буџету се
трансферишу локалној самоуправи за реализацију поменутих послова).
- Решавање проблема грађана на локалном нивоу.
- лимитирана средства ( јавно – приватно партнерство).
- начело супсидијарности (општи принцип за разликовање надлежности послова).
- Европска повеља – послове обављају органи који су најближи грађанима.
- Комунална предузећа ( тех. службе), високошколске установе – локални органи.
- Војска, полиција, судство – централни органи.
▪ ДЕКОНЦЕНТРАЦИЈА – поверавање послова државне управе нецентралним
државним органима.
Овим инструментом се постиже потпуна подређеност нецентралних органа
централним и успоставља централистичко државно уређење у унитарној држави.
▪ ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА – поверавање послова државне управе недржавним
органима (грађанима).
Помоћу овог инструмента се нецентралним органима оставља известан степен
самосталности у односу на централне органе и успоставља децентрализовано
државно уређење.
Правна заштита локалне самоуправе
- Локална самоуправа има правну заштиту у складу са Уставом и законом.
- Правна, односно законска заштита- последњи принцип Европске повеље о ЛС –
право на жалбу код суда.
- Као субјекти правне заштите појављују се органи јединица локалне самоуправе са
једне стране, а грађани ,организације и заједнице грађана, са друге стране.

Облици правне заштите:

1. Претходни облици – прописивање права локалне заједнице, финансијска

аутономија, гарантовање послова изворног карактера, самосталности у избору
органа и др.

2. Накнадни облици правне заштите: судска, уставно – судска заштита локалне

самоуправе од доношења незаконитих појединачних или општих аката и
предузимања радњи државних органа којима се нарушава аутономност локалне
самоуправе.

- Управни, Уставни суд, интервенција Владе РС или органа који врше надзор.