MODELI DECENTRALIZACIJE U ZEMLJAMA EU

Dr Sneana orevi

Decentralizacija
Prenoenje poslova, nadlenosti i finansija na lokalne vlasti (sa centralnog nivoa). EU podstie decentralizaciju mada ne daje uniformni model. Otuda i modeli variraju. Ona preporuuje niz principa organizacije vlasti koja svakako podrazumeva demokratinost. Oigledna je tendencija jaanja lokalnih i regionalnih vlasti u Evropi. Decentralizacija je priprema svih nivoa vlasti za: a) bolje funkcionisanje u globalnom i nacionalnom okruenju i b) uspenije reavanje politikih, ekonomskih i socijalnih problema EU preporuuje princip subsidijariteta: a. Svi poslovi koji se mogu obaviti to blie graanima preuzima najnii nivo vlasti, uz ukljuivanje graana (demokratinost). b. Svaki projekat realizuje onaj nivo koji moe da ga realizuje najkvalitetnije i najefikasnije (efikasnost).

Pojavni oblici decentralizacije

Decentralizacija moe biti politika, administrativna, ekonomska i finansijska. Politika decentralizacija jaa autonomiju lokalne vlasti, ali takoe i aktivnije ukljuuje graane u procese odluivanja: jaa civilno druvo, identifikacija sa reformama, sistem demokratskih vrednosti Administrativna decentralizacija znai modernizaciju drave, preciziranje nadlenosti svakog nivoa vlasti i uspostavljanje partnerskih umesto hijererhijskog odnosa Fiskalna decentralizacija je sutinska komponenta svih vidova decentralizacije posebno devolucije: lokalne vlasti moraju imati stalne, sigurne,dovoljne, predvidljive izvore finansiranja i vlast da donose finansijske odluke (utvruju stope izvornih poreza, prikupljaju poreze itd). Ekonomska decentralizacija topi pravo drave i svih vlasti da monopolski usmeravaju ekonomiju i preraspodeljuju resurse. Obuhvata privatizaciju (kao prenoenje odgovornosti za proizvodnju odreenih roba i usluga sa javnih subjekata (vlasti) na privatne) i deregulaciju (kao eliminaciju zakonskih i drugih prepreka konkurenciji) na oba, centralnom i lokalnom nivou.

Efekti decentralizacije
Decentralizacija topi dobar deo politike moi centralne vlasti. Ona smanjuje centralizovanu redistribuciju, politiki intervencionizam i ugroava sistemsku korupciju. Podie kapacitete lokalnih vlasti, transparentnost u pruanju usluga (laka kontrola, ukljuivanje). Lokalne vlasti postaju motori ekonomskog razvoja. Otvara mogunosti za bolju, efikasniju i odrivu preraspodelu ogranienih resursa: smanjivanje siromatva i zaostalosti tradicionalno siromanih regiona i optina. Jaa demokratsku strukturu drutva, graansku participaciju, jaa identifikaciju graana sa dravom, titi manjine. Merni instrumenti su: poveane investicije, ekonomski razvoj primereniji potrebama graana, uejdnaeniji regionalni razvoj, rast standarda graana, pasd siromatva itd.

Statistiki standardi u Evropi

Evropa ima NUTS klasifikaciju (Nomenclature Unit Territorial Statistique) koja je tehnika ali olakava uvoenje standarda i harmonizovanje celine mree nivoa vlasti. Po NUTS klasifikaciji postoje: NUTS 1 drava, NUTS 2 regioni, NUTS 3 okruzi, NUTS 4 su vee optine i NUTS 5 male optine i naselja. Tako je orjentaciono za NUTS 2 dat raspon od 800 000 do 3 miliona stanovnika, a za NUTS 3 od 150 000 do 800 000 stanovnika. Nivoi lokalne vlasti: Optina, Grad (postoji i podoptinska jedinica ponekad: MZ, kvart, word) Okrug (distrikt, upanija, povjat, distrikt itd) Region (administrativni, statistiki ali i samoupravni - jai ili slabiji) Uvek je bitno pitanje ustavnog i zakonskog statusa jedinica, postojanje izbora organa vlasti tog nivoa od strane graana (samoupravni), irine nadlenosti (poslova), tipa odnosa izmeu ovih nivoa (umesto hijerarhije, partnerstvo i subsidijaritet), stepena finansijske autonomije, otvorenosti vladanja, demokratinosti i mehanizama ukljuivanja graana u donoenje odluka ili kreiranja politika.

Modeli decentralizacije u zemljama EU

Federalne drave (Belgija, vajcarska, Nemaka, Austrija) Jake regionalne drave (panija i Italija) Specifian sluaj Velike Britanije - asimetrinost (devolucija: jaka
kotski region, ali slabiji Vels, severna Irska dok Englska nema ni organe) Slabe regionalne drave (razliit stepen snage regiona) a. Jai regioni (kotska) b. Umereno jaki regioni (Francuska, Poljska) c. Slabiji regioni (Slovaka, eka) d. Statistiki, administrativni regioni (Maarska, Rumunija, ) Unitarne drave a. Decentralizovane (vedska, ima samoupravne okruge i vrlo jake optine,
Holandija) b. Umereno decentralizovane samoupravni okruzi (Hrvatska, Slovenija,) c. Slabo decentralizovane (sa okruzima ili bez njih) Bugarska, Kipar, Malta

Srbija: trenutna situacija

Reforme su delimino sprovedene (formalni i funcionalni potencijali optina nerazvijeni, uvedeni statistiki regioni) Sistem je jo uvek u velikoj meri centralizovan i drava ima previe nadlenosti Nije razvijena mrea nivoa organizacije lokalne vlasti (mesna zajednica, optina, grad, glavni grad, okrug, pokrajina ili region) Lokalnim vlastima (optinama, gradovima) kao i Pokrajini su tek delimino vraene neke nadlenosti a svojina im uopte nije vraena uraen je Zakon o imovini u javnoj svojini Lokalne finansije su reformisane / Zakon 2006. Participacija graana je potisnuta i marginalizovana

Ustavna i zakonska regulativa

Ustav (usvojen 2006) Zakon o lokalnoj samoupravi (donet 2002, 2007) Zakon o teritorijalnoj organizaciji (donet; treba doneti Zakone o regionima) Zakon o gradovima i o glavnom gradu (doneti) Zakon o osnovnom obrazovanju (donet), Primarna zdravstvena zatita (doneti zakoni). Zakon o socijalnoj delatnosti (treba doneti) Zakon o finansijama lokalne vlasti (donet, 2006). U krizi zamenjana reenja uredbama i ugroena finansijska autonomija. Zakon o javnim nabavkama (donet), Zakon o koncesijama (donet ali ls nije samostalna) itd. Zakon o regionalnom razvoju (Statistiki regioni) donet Zakon o imovini u javnoj svojini (odlae se donoenje 10 godina)

Statistiki regioni
Zakon o regionalnom razvoju (2009, 2010) Statistiki region je prva stepenica prema regionalizaciji. Napravljeni su da bi se omoguilo korienje sredstava evropskih regionalnih fondova 2009. godine su uvedena, prema NUTS klasifikaciji 7 regiona: Vojvodina, Beograd, zapadni, istoni, centralni, juni region i Kosovo i Metohija, a amandmanima svedeno na 5 regiona. Sem Vojvodine i Beograda koji imaju svoje izabrane organe vlasti (pa bi mogli biti samoupravni regioni), u ostalim regionima se organi (regionalni razvojni saveti) imenuju od strane optina i gradova u sastavu regiona i Vlade, to je pouzdan indikator slabog stepena decentralizacije. Statistiki regioni nisu posebni nivo organizacije lokalne vlasti ve instrumenti za finansiranje i realizacije projekata.

Mogui modeli decentralizacije Srbije

Za svaki od modela (ili podmodela), treba ukljuiti javnost u procese odluivanja, pokrenuti javne debate, izraunati odnos troka i mogue dobiti i ukljuiti sve bitne inioce u analizu i u debate. Decentralizacija je kompleksan proces koji trai ukljuivanje celog drutva i posveenost politike elite. Osnovni indikatori : nivoi valsti, krug nadlensoti, odnsno izmeu nivoa. Drava bi u svakom od pomenutih modela trebalo da se odrekne veeg dela svoji poslova i da se zadri na funkcijama koje su izvorno njene: bezbednost i odbrana, donoenje zakona i obezbeivanje funkcionisanja jedinstvenog pravnog sistema, monetarni sistem, koordinacija rada, informisanje... Svi ostali poslovi bi bili preputeni lokalnim nivoima vlasti.

Elementi za model
Drava: Opcije: preirok, umeren ili adekvatna obim nadlenosti. Odnos ka lokalnim vlastima: 1. hijererhijski ili 2. partnerski odnos. Region: Opcije: ne postoji, postoji kao administrativan, ili kao autonoman: a. slab, b. umereno jak ili c. jak) Okrug: Opcije: ne postoji, postoji kao administrativan, ili kao autonoman: a. slab, b. umereno jak ili c. jak. Optina: Opcije: slaba, zavisna (politiki - obim nadlenosti i finansijski) ili samostalna, autonomna.

Opcija 1. Unitarna drava u procesu decentralizacije Poveati ovlaenja i finansijsku autonomija optina i gradova (okruzi administrativni kao i regioni). Ovaj proces bi znaio vraanje imovine lokalnim vlastima, proirenje stepena nadlenosti, poveanje finansijske autonomije, modernizaciju uprave (odnosi saradnje umesto hijerarhije), transparentan nain rada, podizanje menaderijalnih kapaciteta lokalnih vlasti, ukljuivanje graana. Primeri: Bugarska, Kipar, Malta, Estonija, Letonija, Crna Gora, Makedonija, Opcija 2. Decentralizovana unitarna drava Ojaati optine i gradove, a okruge pretvoriti u samoupravne (okruni izbori). Preispitati adekvatnost mree okruga (broj, granice, veliina, funkcije, finansije, kotanje novog nivoa vlasti). Odnos optina okrug - drava partnerski, a ne hijererhijski.

Izmeu optina i okruga bi trebalo podeliti nadlenosti putem subsidijariteta. Izraunati funkcionalnu dobit u sistemu i odnos dobiti i trokova nastalih uvoenjem jo jednog nivoa vlasti. Slini primeri: Norveka, Danska, vedska, Hrvatska,

Opcija 3: Slaba regionalna drava

Okruzi ostaju administrativni, a uvodi se samoupravni region (sa regionalnim izborima) Slini primeri: eka, Slovaka kao i Slovenija, Maarska i Grka koji imaju i neku vrstu statistikog regiona to je opcija 2-3.

Opcija 4. Regionalna drava

Uvesti samoupravne regione (preispitati adekvatnost mree regiona (broj, granice, veliina, funkcije, finansije) kao i odnos optina okrug region. Slini primeri: Italija, panija

Mogue opcije za Srbiju

Opcija 5 Federalna drava Regioni dobijaju funkcije federalne drave (proirenje obima nadlensoti regiona preuzimanjem i dela dravnih poslova) Odnos drava- federalna jedinica okrug - optina je partnerski. Principi subsidijariteta. Slini primeri: vajcarska, Belgija, Austrija, Nemaka.

Procena opcija
Opcija 5 vrlo nerealna u duem vremenskom periodu. Opcija 4 dostina u duem evolutivnom razvoju. Opcije 1, 2 i 3 predstavljaju faze ili alternative u procesu decentralizacije. Demokratska kultura, demokratski sadraji i porcedure sutinski opredeljuju efekte ovog procesa.

HVALA NA PANJI