JAVNE FINANSIJE

1. LEKCIJA

POJAM I PREDMET JAVNIH FINANSIJA

-finansije predstavljaju ukupne novčane iznose, pravne odnose izražene u novcu

- predmet javnih finansija su finansije javnog sektora; odnosi koji se formiraju između onih koji
obezbeđuju sredstva i onih koji određuju korišćenje sredstava za javne potrebe

PREDMET JAVNIH FINANSIJA, SADRŽINA, ZADACI I CILJ JAVNIH FINANSIJA

-predmet izučavanja javnih finansija su odnosi između samih korisnika sredstava javne potrebe;
raspoređivanje budžetskih i fondovskih sredstava za njihovo izvršavanje u okviru države, na svim
nivoima
-predmet javnih finansija jeste finansijsko upravljanje javnim potrebama, odnosno javnimm rashodima
i javnim prihodima

SADRŽINA, ZADACI I CILJEVI JAVNIH FINANSIJA

-sadržina javnih finansija se može svrstati u nekoliko grupa:

1. javni rashodi
2. javni prihodi – dažbinski (porez) i nedažbinski (javni zajmovi)
3. budžet
4. finansijski odnosi između različitih nivoa državne zajednice
5. finansijska (fiskalna) politika, koja obuhvata alokativnu, distributivnu i stabilizacionu ulogu
javnih finansija

JAVNA DOBRA I JAVNE POTREBE

-javna dobra su ona dobra koja nam savremena i moderna država stavlja na raspolaganje putem
mehanizma javnog sektora; društvena dobra koja se svim subjektima stavljaju ravnopravno na
raspolaganje
-u javna dobra spadaju: vazduh, voda, Sunce, zemlja, šume, more, ulice, parkovi, trgovi, rudna
bogatstva, internet i kulturna baština u najširem smislu, sudstvo, vojska, policija, obrazovanje, zaštita
životne sredine, sport, kultura, zdravstvena zaštita, protivpožarna zaštita, vodovod i kanalizacija itd.

EKSTERNALIJE (POZITIVNE I NEGATIVNE)

-eksternalije su pozitivni ili negativni efekti na okruženje usled privrednih ili neprivrednih aktivnosti
koje se ne izražavaju u novčanim jedinicama, a sprovodi ih država

JAVNE POTREBE

-javnim potrebama upravljaju država i javnopravna tela, tj. Političke sile i strukture koje su na
izborima dobile poverenje od građana da organizuju vlast i kontrolišu one organe koji javne potrebe
ostvaruju i odlučuju o njima

KRITERIJUMI ZA DEFINISANJE JAVNIH POTREBA

-psihološko, subjektivno stanovište ima 3 pravca:

 1. prvi pravac govori da su sve potrebe subjektivne, bilo da su neposredne (hrana, odeća) ili
posredne (saobraćaj), a da čovek potrebe zadovoljava prema skali važnosti
2. drugi pravac govori da sve subjektivne potrebe jednog pojedinca nisu iste i da postoje
individualne, a posebno kolektivne (javne) potrebe
3. treći pravac zastupa tezu dad država ima svoje vlastite potrebe i ciljeve koji često puta nisu u
skladu sa interesima pojedinaca

FISKALNI SUVERENITET KAO GLAVNI KRITERIJUM

-faktori koji utiču na obim, nivo i kvalitet zadovoljavanja javnih potreba su: politika, dostignuti stepen
demokratizacije države, materijalne mogućnosti poreskih obveznika, doraslost javnim funkcijama onih
koji ih obavljaju, preferencije pojedinaca, socijalni sistem, tradicija, pripadnost međunarodnim
organizacijama itd.

2. LEKCIJA

JAVNI RASHODI

-javni rashodi kao element javnih finansija, odnose se na finansiranje države i njenih funkciija
(uključujući javne potrebe)
-javni rashodi predstavljaju sustem zadovoljavanja državnih potreba izraženih u novcu
-optimalnost u određivanju njihove visine i načinu njihovog trošenja, određeni su standardima u
okviru države
-javni rashodi su opšti, namenjeni su svim korisnicima, fizičkim i pravnim licima, a ostvaruju se u
okviru principa uzajamnosti i solidarnosti
-poreski obveznik se mora povinovati plaćanjima zbog njihovog fiskalnog karaktera i adekvatnosti
trošenja sredstava prikupljenih na taj način (zavisno od tipa političkog i ekonomskog uređenja države,
od stepena razvoja ekonomije, istorijske tradicije i običaja itd.)

KLASIFIKACIJA JAVNIH RASHODA

-klasifikacija javnih rashoda pomaže preglednosti namene i kontrole javnih rashoda:

1. Redovni i vanredni javni rashodi

2. Produktivni i neproduktivni javni rashodi
3. Funkcionalni, investicioni i transferni javni rashodi
4. Rentabilni i neretabilni javni rashodi

1. REDOVNI I VANREDNI JAVNI RASHODI

o Kriterijum za podelu na redovne i vanredne javne rashode je d ali se svake godine javljaju u
budžetu i da li se mogu predvideti
2. PRODUKTIVNI I NEPRODUKTIVNI JAVNI RASHODI
o Kriterijum podele javnih rashoda na produktivne i neproduktivne javne rashode je porast
prihoda, tj. Društvenog proizvoda, u načinu na koji oni utiču na povećanje proizvodnih
kapaciteta zemlje
3. FUNKCIONALNI, INVESTICIONI I TRANSFERNI JAVNI RAHODI
o Klasifikacija prema osnovnim vrstama funkcija koje danas država obavlja: vojni rashodi,
rashodi socijalnog osiguranja, rashodi obrazovanja, rashodi državne uprave i sudstva, rashodi
za naučno-istraživački rad, rashodi namenjeni zaštiti životne sredine, rashodi za potrebe
kulture, sporta, javnog saobraćaja, izgradnju stanova itd.
o Proizvodni investicioni javni rashodi su ulaganja države u izgradnji nekog privrednog
objekta,a odgovara im protivvrednost dobijena efektiranjem investicija u ekonomskim
dobrima koja kasnije donose prihode
 o Transferni javni rashodi označavaju prenos, transfer delova dohotka iz jedne privredne
delatnosti u drugu ili iz jedne socijalne grupe u drugu
o U transferne javne rashode spadaju donacije, subvencije, socijalne pomoći iz državnog
budžeta i imaju slične efekte kao i poreska oslobođenja ili olakšice:
o Trasferi stanovništvu (penzije, nezaposleni, socijalno ugroženi, stari, poplave itd.)
o Transferi u korist privrednih subjekata (donacije, subvencije)
o Transferi u obliku kamata na javni dug
o Transferi u korist javnih ili društvenih službi
o Transferi u inostranstvo

4. RENTABILNI I NERENTABILNI JAVNI RASHODI

o Rentabilni su oni javni rashodi za ulaganja u državna preduzeća u kojima se ostvaruju prihodi,
odnosno veći prihodi od rashoda i stvara profit
o Nerentabilni ne donose nikakvu dobit državi (administrativni rashodi državnog budžeta koji
produkuju samo troškove)

KLASIFIKACIJA JAVNIH RASHODA PREMA MMF-u

-jedna od najbitnijih finansijskih institucija na svetskom nivou, MMF, klasifikuje javne rashode u dve
strukture:
1. struktura koja ima za cilj da pokaže osnovne funkcije javnih rashoda (opšte javne službe,
narodna odbrana, školstvo, zdravstvo, socijalno osiguranje, stanovanje, komunalne usluge,
ekonomske javne službe)
2. struktura koja prikazuje ekonomsku prirodu javnih rashoda (tekući javni rashodi,
investicioni, transferni i oni koji su povezani sa inostranstvom)
-u rashode prema ekonomskom sadržaju spadaju:
o Rashodi na kupovinu dobara i usluga, kao i rashodi na plate i nadnice zaposlenih u javnim
službama
o Interes na javni dug
o Transferi, gde spadaju transferi u korist domaćinstva, ali i preduzeća, kao i transferi između
centralne vlade i nižih nivoa, kao i transferi u korist inostranstva
o Javni rashodi u inostranstvu, koje čini otplata inostranih javnih dugova i kredita datih
inostranstvu

FINANSIRANJE JAVNIH RASHODA

-javne potrebe se finansiraju novčanim sredstvima koja čine javne finansije, a one obuhvataju
pribavljanje (obezbeđivanje) finansijskih sredstava za finansiranje javnih rashoda
-prikupljanje i trošenje tih sredstava propisuje se zakonima, budžetom i korišćenjem javnih rashoda

RAVNOTEŽA DRŽAVNOG BUDŽETA

-javne potrebe se po obimu i kvalitetu određuju srazmerno materijalnim mogućnostima poreskih

obveznika

MAKRO I MIKRO ASPEKTI FINANSIRANJA JAVNIH RASHODA

-makro aspekt finansiranja javnih rashoda označava finansiranje države, pokrajina, gradova i opština i
njihove finansijske odnose povodom prikupljanja i trošenja sredstava
-mikro aspekt finansiranja javnih rashoda označava kako se deluje na privredna društva, druga pravna
lica i na fizička lica
-država mora imati efikasnu poresku administraciju koja sprovodi poreske zakone i prikuplja poreske
prihode, a na drugoj strani država treba da ima efikasnu kontrolu trošenja sredstava za javne potrebe
OBIM JAVNIH RASHODA

-obim javnih rashoda je krupno pitanje javnih finansija, a razlog tome leži u čvrstoj povezanosti javnih
rashoda i javnih prihoda
-obim javnih rashoda ima dve granice:
1. socijalno-ekonomsku (da bude zadovoljen donji nivo javnih rashoda)
2. finansijsku (određeno na osnovu snage, mogućnosti društva i privrede)

POKRIĆE JAVNIH RASHODA

-faktička podela javnih rashoda poznaje dve teorije pokrića:

1. klasična teorija pokrića – da se redovni javni rashodi pokrivaju iz redovnih prihoda
(dažbine), a vanredni iz vanrednih prihoda i javnih zajmova
2. savremena teorija pokrića – gleda na aktivne javne rashode kao na snažan faktor u opštoj
ekonomskoj politici; nije preporuka da se javni rashodi finansiraju deficitarno, odnosno iznad
mogućnosti ostvarenja javnih prihoda jer se doštampava novac

TENDENCIJA PORASTA JAVNIH RASHODA

-apsolutni porast javnih rashoda (iznos povećanja u odnosu na prethodnu godinu)

-relativni porast javnih rashoda (u strukturi potrošnje nacionalnog dohotka)

PORAST JAVNIH RASHODA U ZEMLJAMA EU

-najrazvijenije zemlje EU (Nemačka, Francuska, Italija) zbog tendencije rasta su potpisale Ugovorom
o EU, usvojenim u Mastrihtu 1992. godine, jedinstvenu politiku ograničavanja rasta javnih rashoda,
tako da su javni rashodi stavljeni pod kontrolu i uravnoteženi su
-zemlje u tranziciji smanjuju ulogu i obim javnih rashoda i prihoda jer se prelazi na tržišnu privredu,
pa su veća sredstva usmerena na privredne institucije da bi se ubrzao privredni razvoj
-Srbija je poslednjih godina smanjivala javnu potrošnju jer se tako smanjuje pritisak na budžet,
odnosno smanjivala je rashode primenom restriktivnih mera štednje, zatim smanjila zarade i penzije
zbog smanjivanja budžetskog deficita, bez umanjenja javnih prihoda

JAVNI RASHODI KAO UZROK PORASTA JAVNIH PRIHODA I FISKALNE PRESIJE

-prividni uzroci nastanka javnih rashoda:

o Smanjenje kupovne snage novca (inflacija)
o Promene u tehnici iskazivanja javnih rashoda (neto i bruto prihod)
o Promene veličine teritorije i stanovništva (povećanje broja stanovnika)
-stvarni uzroci rasta javnih rahoda:
o Ekonomski uzroci – brzi privredni razvitak, zatim državna intervencija (povećanje izvoza,
zaposlenosti, ispravljanje dispariteta cena, obuzdavanje inflacije
o Politički uzroci – unutrašnji i spoljašnji razlozi
o Finansijski uzroci – troškovi otplate javnih dugova, loše vođenje javnih finansija

3. LEKCIJA

POJAM I PRIRODA JAVNIH PRIHODA

-karakteristike javnih prihoda:

o Državni prihodi koji služe za podmirivanje javnih potreba, određeni su kvantitativnim
iznosima, a treba da budu dovoljni da finansiraju javne potrebe
o Državni prihodi se ubiraju uglavnom fiskalno, dažbinski ili prinudno
o Javni šrihodi se ubiru u novcu, izuzetno u naturi
 o Prihodi države su novostvorena vrednost, deo BDP, stvaraju se u privredi, u tržišnom sektoru,
a služe za podmirenje javnih potreba
o Javni prihodi se ubiru iz obnovljivih ekonomskih izvora, a samo delimično iz prihoda imovine
(realni porezi na imovinu)
-ostali oblici javnih prihoda su: pokloni, prihodi od javne imovine, javnii dug, odnosno državni zajam,
sredstva trezora, nova emisija novca itd.

VRSTE JAVNIH PRIHODA

1. Fiskalni (kriterijum obaveznosti i nepovratnosti)

2. Nefiskalni (javni zajam, emisija papirnog novca, prihodi od državne imovine, prihodi od
državnih preduzeća, od usluga državnih organa, pokloni itd.)

-fiskalni sistem je sistem obaveznih dažbina koje se uvode i naplaćuju u korist budžeta države
-fiskalna politika ukazuje na široke mogućnosti koriščenja instrumenata fiskalnog sistema

1. REDOVNI I VANREDNI JAVNI PRIHODI

o Porezi, carine i takse (redovni)
o Donacije, pokloni i doprinosi (vanredni)

2. PRIHODI OD STANOVNIŠTVA
o Dohoci, porezi, doprinosi, pokloni, legati

3. PRIHODI OD PRAVNIH LICA

o Porezi, carine, takse i druga plaćanja

4. POREZI KAO JAVNI PRIHODI

OSTALI NEDAŽBINSKI PRIHODI

-tri grupe ostalih nedažbinskih prihoda:

1. domenski – imovina koja daje prihod
2. prihodi od državnih privrednih subjekata – državna preduzeća
3. prihodi od državnih organa i ustanova – određene aktivnosti državnih organa i ustanova koje one
naplaćuju

POREZI KAO JAVNI PRIHODI

-porez je ključni instrument formiranja javnih prihoda, budžetskih rashoda i predstavlja najizdašniji
izvor državnih sredstava
-porez je davanje u novcu koji država ubira od pojedinaca na osnovu svog suvereniteta bez direktne
protivnaknade, a u cilju da pokrije javne terete
-obeležja poreza:
o Javni, državni prihod
o Prinudno davanje
o Odsustvo direktne naknade
o Porez je davanje iz viška proizvoda ili iz imovine
o Redovan prihod države
o Jednostrano utvrđen od strane države
o Nedistinirani javni prihod
-porez kao instrument fiskalne politike postaje jedan od najvažnijih elemenata stabilizacione politike,
posebno kada se radi o borbi protiv prekomerne inflacije, pošto deluje na sužavanje novčane tražnje na
tržištu i na uspostavljanju robno-novčane ravnoteže
-teritorijalno načelo poreza podrazumeva da se plaćanje poreza vezuje za državljanstvo - to je
finansijski suverenitet države;
Sva pravna i fizička lica koja ostvaruju prihode na teritoriji države podležu obavezi plaćanja poreza
(važi i za strane državljane i strana pravna lica)

TEORIJE OPRAVDANJA POREZA

1. Teorija sile – najstarija po nastanku, nastaje primenom sile koju pobednici nameću
pobeđenima, tako da se ubiranje poreza opravdava pravom jačeg (u Starom Rimu, slobodni
građani nisu morali da plaćaju porez, već samo porobljeni)
2. Teorija ugovora – nastala u ranom srednjem veku kada je vladar morao da traži od skupštine
staleža dozvolu da ubire porez, pa se pristanak regulisao ugovorom
3. Teorija cene usluge – to je cena za uslugu koju država čini stanovništvu; javlja se u dva oblika
– teorija osiguranja i teorija uživanja
4. Teorija reprodukcije poreza – država se obavezuje da će na posredan način vratiti određena
davanja poreskim obveznicima, što znači da prikupljena sredstva treba trošiti na taj način da
doprinesu povećanju dohotka poreskog obveznika
5. Organska teorija – država obavlja niz neophodnih funkcija, pa građani imaju obavezu da
svojim sredstvima finansiraju državu
6. Teorija državnog intervencionalnizma – porezi više nisu „nužno zlo“ već instrument
ekonomske i socijalne politike za ostvarivanje ciljeva države u privredi (alokacija privrednih
resursa, redistribucija nacionalnog dohotka, ekonomske i socijalne stabilizacije i privrednog
rasta i razvoja)

CILJEVI I UČINCI OPOREZIVANJA

-ciljevi oporezivanja su usko vezani za delovanje i ulogu države

-porez kao regulator ekonomije je kao štednja, a ona samo delom odlazi na investicije i proširenje
proizvodnje

POSTEKNZIJANSKA TEORIJA OPRAVDANJA POREZA

-u periodima uspona ekonomije treba povećanjem poreza ograničiti raspoloživi dohodak i novčani
kapital kako bi se ograničile investicije i potrošnja
-u periodima kriza, država treba da smanjuje poreska opterećenja na dohodak, odnosno kapital i tako
stimuliše rast zaposlenosti i investicija
-neokenzijanska teorija opravdanja poreza razvija tri varijante:
1. porezi kao stimulatori proizvodnje
2. antikrizna teorija poreza
3. antiinflaciona teorija
- stimulisanje prizvodnje je cilj države koji ostvaruje preko poreza u preiodima stagnacije, odnosno
pada privrednih aktivnosti
-antikrizna teorija – porezi su stabilizatori privrednih kretanja
-antiinflaciona teorija polazi od toga da su porezi regulatori preterane tražnje stanovništva, smanjuju
njihovu platežnu moć, pa tako smanjuju inflaciju – smanjenje potrošnje smanjuje i budžetske prihode,
pa se zato antiinflaciona teorija smatra neutemeljenom (neopravdanom)

CILJEVI I UČINCI OPOREZIVANJA II

-fiskalni cilj je prvi i najznačajniji cilj oporezivanja

-fiskalni cilj se usklađuje sa socijalnim, ekonomskim, političkim i drugim ciljevima

EKONOMSKI CILJEVI OPOREZIVANJA

-porezi kao sredstvo privrednog regulisanja zaslužuju posebno mesto

-porezima država utiče na odnose osnovnih makroekonomskih agregata
-porezima država uz druge instrumente ekonomske politike ostvaruje politiku cena, usklađuje ponudu
i tražnju, usmerava obim i strukturu investicija, drži inflaciju pod kontrolom, utiče na
spoljnotrgovinski balans itd.
-područja delovanja ekonomskih efekata poreza:
o Ponašanje, kretanje i struktura cena
o Razvoj raznih grana i oblasti delovanja
o Spoljnotrgovinska razmena
o Oblik preduzeća i proces koncentracije rada i sredstava
o Privredna kretanja, odnosno ciklične oscilacije konjukture i veća ili manja stabilnost privrede
o Novčana tražnja i kupovna snaga na tržištu
o Efikasnot i visina investicija
o Regionalni razvoj i razmeštaj resursa
o Sklonost štednji i akumulaciji

MIKROEKONOMSKI CILJEVI OPOREZIVANJA

-ciljevi mikroekonomske prirode su:

o Zaštita i favorizovanje pojedinih grana, kao što je nekad bilo kod automobilske industrije
preko visokih carina i poreza na uvoz automobila;
Podsticanje malih i srednjih preduzeća i malih trgovina na razvoj, a veće poresko opterećenje
velikih preduzeća
o Podsticanje stranih ulaganja krzo razne oblike poreskih olakšica
o Investiciono podsticanje, tako što bi investicije preko određenog nivoa bile trajno oslobođene
poreza
o Povećanje radndog napore kod poreskih obveznika;
Kod bogatijih se povećava stopa na dohodak, a kod siromašnijih se smanjuje
-makroekonomski ciljevi oporezivanja su ekonomski, socijalni, demografski i politički

4. LEKCIJA

POREZI

-poreski sistem savremenih država sadrži više poreskih oblika koji su različiti po prirodi i dejstvu, pa
se moraju grupisati po nekim osobinama
-klasifikacija poreza je opravdana sa teorijskog i praktičnog stanovišta
-poreski sistem ostvaruje zadate ciljeve, unutrašnje i međunarodno upoređenje poreskog opterećenja i
pokušaj harmonizacije poreskog zakonodavstva sa razvijenim zemljama i poreskim sistemima
-kvalifikacije sa ekonomskog stanovišta:
1. porezi na imovinu
2. porezi na dohodak
3. porezi na potrošnju

REDOVNI I VANREDNI POREZI

-redovni porezi se pojavljuju svake godine, finansiraju redovne rashode i naplaćuju se u određenim
vremenskim intervalima
-vanredni porezi se u poreskom sistemu pojavljuju s vremena na vreme, finansiraju vanredne javne
rashode (ratna opasnost, elementarne nepogode)

DIREKTNI I INDIREKTNI POREZI

-kriterijum za podelu: individualna poreska snaga

-poreska snaga se manifestuje putem imovine i dohotka i to je direktno ispoljavanje poreske
sposobnosti: oporezivanje ovih izvora bilo bi direktno oporezivanje (porez na dohodak, porez na
prihode, porez na dobit, porez na imovinu, porez na kapitalne dobitke, porez na nasleđe
-osobine direktnih poreza: relativna stabilnost, pravednost, neelastičnost, ne postoji opšta obaveza za
sve, troškovi ubiranja poreza su relativno visoki, neugodni su za poreske obveznike jer se direktno
naplaćuju iz dohotka
-kada se poreska snaga manifestuje trošenjem dohotka, tada se javljaju indirektni porezi (opšti porez
na promet, akcize, carine, fiskalni monopoli, porez na kapitalne i finansijske transakcije)
-osobine indirektnih poreza: elastičnost im je velika, obaveznost plaćanja je sve više izražena, ugodniji
su za poreskog obveznika jer ih on samo indirektno oseća kroz cene robe i usluga, dovoljnost i
izdžljivost, nesocijalni su – plaćaju ih svi i lako se prevaljuju

OBJEKTNI I SUBJEKTNI POREZI

-kriterijum za podelu: predmet oporezivanja

-objektni porezi su realni i pogađaju dohodak ili imovinu i oporezuje se svaki poseban izvor prihoda
prema realnim elementima (laki za sprovođenje, posmatraju samo predmet oporezivanja, a ne i ličnost
poreskog obveznika)
-subjektni porezi su lični (personalni) i oporezuju bogatstvo kao celinu, vezuju se za konkretnog
poreskoh obveznika (njegovu snagu i prilike obveznika: porez na dohodak građana, porez na ukuoan
prihod, porez na ukupnu neto imovinu)
-osnovu savremenih poreskih sistema čine objektni porezi