Природно – математички факултет универзитета у

Приштини са привременим седиштем у Косовској

Митровици

ЛИНЕАРНО ПРОГРАМИРАЊЕ

МАТЕМАТИЧКЕ ИГРЕ
ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ И ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ТЕОРИЈЕ ИГАРА

ментор: др Милена Петровић студент: Андријана Томашевић, 208/2020

ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ПРИНЦИПИ ТЕОРИЈЕ ИГАРА

Основни појмови који карактеришу теорију игара су:

• играчи- стране у конфликту;

• игра- модел реалног понашања учесника у конфликтној ситуацији;

• добитак (губитак)- резултат игре;

• игра са нултим збиром- једна страна добија онолико колико друга губи;

• скуп стратегија- план развоја игре;

• оптимална стратегија- омогућава максимално могући средњи добитак, одн. минимално могући средњи губитак.
 КРИТEРИЈУМИ КОЈИ СЕ КОРИСТЕ ЗА ИЗБОР ОПТИМАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ СУ:
• min max/max min критеријум (Валдов; песимистички);
• max max/min min критеријум (оптимистички);
• Hurwitz критеријум (метод оптимизма-песимизма);
• Laplace-ов критеријум (принцип недовољног разлога);
• Savage-ов критеријум (метод minimax кајања);
• Критеријум очекиване вредности;
• Bernulijev критеријум...
• Првих пет се примењују за услове неизвесности, док се критеријум очекиване
вредности примењује у условима ризика.
• Min max (max min)- основни критеријум који се користи у теорији игара и за њега се
користи оптимална стратегија.
• Wald „Ако су ми непозната стања природе, заузећу најопрезнији став.“
• Полазећи од оваквог правила, могу се дефинисати следећи принципи:
-Играч бира своје понашање тако да му добитак у игри буде максималан уз најнеповољније
претпостављено понашање противника.
-Играч бира своје понашање тако да му губици буду минимални при најнеповољнијем
претпостављеном деловању противника.
• Ови принципи указују на огромну разлику између теорије игара и коцке.
• Термин „игре“ се користи као научна метафора за широки круг интеракција људи у којима исход интеракције зависи од међусобних стратегија
две или више страна које имају конфликтне интересе.

• Основна питања која се постављају у теорији игара су:

- Шта значи изабрати „рационалну“ стратегију кад исход зависи од стратегије коју изабере противник и кад је информација непотпуна?

- Да ли је рационално у играма које дозвољавају добитак обе стране, узајамно сарађивати да би се обезбедио највећи узајамни добитак или је
рационално деловати агресивно?

- У којим ситуацијама је рационално понашати се агресивно, а у којим сарађивати?

- Да ли из процеса интеракције спонтано настају морална правила сарадње рационалних егоиста?

- Какво је реално понашање људи у односу на „рационалне“ препоруке теорије игара?

- Ако је реално понашање различито, у ком је то смеру? Да ли су људи више кооперативни или су више агресивни у односу на препоруку теорије
игара, или пак обоје?
 ПРИМЕНА
• Теорија игара се може користити за анализу хазардних игара, као што је покер, или у анализи спортских игара, али и неких појава које нису игре у том
смислу, рецимо тржишна конкуренција, трка у наоружању, еколошки проблеми и неке сасвим егзотичне ситуације. Сваки од играча има могућност
избора одговарајуће стратегије, али исход зависи од стратегије коју бирају и остали учесници у игри.

• За практично коришћење теорије игара интересантно је испитати везе са економском теоријом. Главна веза између ове две теорије је концепт
рационалног понашања.

• Концепт рационалног појединца који бира своје стратегије тако да максимизира очекивану корист је свакако апроксимација реалног понашања људи.

• Претпоставка рационалности има двоструку улогу у истраживањима алокације ресурса. Прво, она сужава скуп могућих решења, а друго пружа
критеријум за оцену ефикасности економских система. Уколико економски систем омогућава да једни губе више него што други добијају, са тим
системом нешто није у реду.

• У неокласичној економији, рационални појединац делује у оквиру специфичног система институција, као што су приватна својина, новац и слободно
тржиште. Кад год је конкуренција ограничена или кад приватна својина није добро правно регулисана, не може се применити неокласична економија,
већ такве проблеме решава теорија игара.
 ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ

• Ернест Зермело-важна тврђења о постојању победничких стратегија.

• Џон вон Нуман и Оскар Моргенштерн су поставили темеље теорије игара „Theory of Games and Economic Behavior “.

• Данциг је 1951. показао везу између линеарног програмирања и теорије игара.

• Џон Наш- Логичка структура теорије игара крије у себи много могућности у погледу доношења одлука у привреди.

• У оквиру теорије игара развијени су модели који пружају помоћ у решавању проблема типа како остварити најбољу равнотежу
између шанси за добијање понуде с једне стране и остварење задовољавајућег профита са друге.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!