Etička pitanja i standardi etičke prakse psihologa

Teme
 Etička pitanja i koncepti za donošenje etički ispravnih odluka
 Moralno mišljenje, moralni razvoj i ponašanje
 Vrednosti i stаndаrdi usluga i ponašanja psihologa
 Etički kodeks psihologa Srbije
 Etičke dileme
 Korаci zа rаzrešаvаnje etičkih dilemа

Šta (ni)je etika?

 Etika ne predstavlja skup zabrana, koje se odnose na pojedine oblasti života
 Etika kao sistem vrednosti - u teoriji idealan, a u praksi manjkav?
 Praktična primenljivost i realna dostižnost

Univerzalnost etike Tradicionalna stanovišta

 Judaizam:
„Nemoj da činiš svom bližnjem ono što je tebi samom mrsko.“ (Talmud,Sabat,31.a)
 Judeo-hrišćanska tradicija:
10 Božijih zapovesti- zabrane - Mojsije
 Hrišćanstvo:
„Sve ono što bi hteo da ljudi tebi čine, isto to čini i ti njima.“ (Matej,7:12)
„Volimo svog bližnjeg kao sebe samog“
 Narodna tradicija:
„Što ne želiš sebi, ne čini drugome“
„Ni po babu, ni po stričevima, već po pravdi Boga istinoga“
„Čojstvo- braniti drugog od sebe“
 Islam:
„Niko od vas nije vernik dok ne želi svom bratu ono što želi samom sebi.“ (Suna,Hadit)
 Konfučijanizam:
„Ne čini drugima ono što ne bi voleo da oni čine tebi.“(Odabrani pisani odlomci 15.23)
 Budizam:
„Nemoj da naškodiš drugima na načine za koje bi se i sam uverio da su štetni.
“(Udana-Varga 5.1)
 Hinduizam:
„Suština dužnosti: ne čini drugima ništa što bi te bolelo ako bi tebi bilo učinjeno.
“ (Vede, najstariji religijski zapisi na svetu:Mahabharata, 5.1517)

Tradicionalna stanovišta
 „Zlatno pravilo”:
 Nalaže nam da prevaziđemo sopstvene interese
 Da poštujemo interese drugih kao svoje sopstvene
 Kantov kategorički imperativ:
“Radi samo tako da maksima tvoga delovanja može postati univerzalni zakon.”

Komponente etike
 Razum igra značajnu ulogu u etičkim odlukama
 Etički sud koji u praksi nije valjan, mora i u teorijskom smislu da bude sporan.
 Smisao etičkog suđenja je da rukovodi praktičnim ponašanjem.
 Nema jednostavnih etičkih pravila – jednostavna pravila/zabrane (npr. “ne laži”, “ne ubij”,
“ne kradi”), međusobno mogu da se sukobljavaju, a ponašanje u posebnim situacijama, u
skladu sa nekim pravilom može dovesti do kobnih posledica.
 Primeri?

Primeri etičkih konflikata

 Konflikt „dvostrukog odbijanja“ ili „izbor između dva zla“
 Priča o lovcu i majmumu (Sijera Leone) “Na dalekom putu – Memoari dečaka vojnika”
Išmael Beah, Čarobna knjiga, 2007
Bio jedan dečak-lovac koji je otišao u šumu da ubije majmuna. Ugledao je majmuna kako
udobno sedi na grani drveta. Majmun nije obraćao pažnju na njega. Kad je bio dovoljno blizu,
podigao je pušku i nanišanio. Baš kada je hteo da povuče obarač, majmun je rekao “Ako me
ubiješ, tvoja majka će umreti, a ako me ne ubiješ umreće tvoj otac.” Majmun se vratio u svoj
položaj, žvakao svoju hranu i svaki čas se češkao po glavi i stomaku.
 „Sofijin izbor“- film
 Zašto je to i etička dilema?
Etička pravila
DEONTOLOGIJA (grčki- deon- što treba biti i logos- reč, govor)
 Nauka o dužnostima - implikacije na etičko ponašanje;
Bentam („zadovoljstvo i bol su naši vrhovni gospodari“) nauka o onome što treba činiti -
empirijsko (pre)ispitivanje različitih posebnih dužnosti koje odgovaraju raznovrsnim
prilikama u životu (npr. medicinska deontologija, deontologija profesije psihologa, pravnika,
medijatora,...).
 Profesionalna etika predstavlja sistem pravila profesionalnog ponašanja i postupanja u
specifičnim situacijama
 Traga za složenijim pravilima koja neće biti u međusobnoj koliziji ili postavlja pravila u
hijerarhijsku strukturu koja će razrešiti njihovu koliziju.

Etički ciljevi
KONSEKVENCIJALIZAM – etički ciljevi u fokusu
 Konsekvencijalisti ne polaze od moralnih pravila, već od ciljeva (konsekvenci, posledica).
 Radnje (njihova moralna ispravnost) se procenjuju prema tome koliko su u stanju da ostvare
moralne posledice.
 Neke radnje koje su ispravne u jednoj situaciji s obzirom na njihove dobre posledice, mogu
biti rđave u drugoj situaciji s obzirom na njihove loše posledice.
- Npr. laž može biti u nekim prilikama loša, a u drugim dobra, zavisno od okolnosti.

Etika i interesi
UTILITARIZAM – interesi u fokusu
 Po klasičnom utilitarizmu, jedna radnja je ispravna ukoliko više nego neka druga
(alternativna), proizvodi što više sreće za što veći broj ljudi kojih se ona tiče, a rđava je ako to
ne čini.
 Demokratski principi
 Interes je sve ono što ljudi žele, ukoliko nisu nesaglasni sa drugom željom/željama.
 Moji vlastiti interesi, samo zato što su moji, ne mogu da vrede više od nečijih drugih.
 Moji vlastiti interesi, samo zato što su moji, nisu preči od interesa drugih ljudi.
 Umesto svog sopstvenog interesa, uzimaju se u obzir interesi drugih ljudi, koji trpe
posledice lične odluke.
 Opredeljenje za onaj postupak koji će najverovatnije maksimizirati interese svih onih kojih
se tiče. Uključujući i sopstvene interese - ne postupanje na sopstvenu štetu. Žrtvovanje za
opšte dobro?
 Najbolje posledice su one koje pospešuju interese svih zainteresovanih strana- integrativno
(„win-win“ rešenje).

Etički principi
 Etika pravde- princip pravednosti
 Etika brige- princip dobrobiti Sukob dva principa?
 Moral- vrednosna procena (šta je ispravno, dobro)- suđenje
 Moral- voljno-motivacioni koncept (sportski moral, vojnički moral,...)- ponašanje
2