Univerzitet u Beogradu

Filozofski fakultet

Seminarski rad iz uvoda u etiku

Tema: Egoizam

Profesor:

Student:

Voin Milevski

Marija Popovi, PE 09/58

Maj, 2013.

Egoizam
Tipini egoisti usmereni su samo na sebe, nepaljivi su, bezoseajni, neprincipijeni,
bezobzirno se hvaliu, zahtevaju samo dobre stvari u ivotu ma koliko one ile na tetu
drugome. Egoisti misle samo na sebe, a na druge misle samo kao na sredstva za
sopstvene ciljeve.
Egoizam, ma kog stepena ili nivoa bio, podrazumeva stavljanje sopstvenog dobra,
interesa i vanosti iznad dobra, interesa i vanosti ostalih/drugih ljudi. Autor teksta
smatra da egoizam ne nastaje i ne nestaje u srazmeri prema broju sluajeva u kojima sebe
stavljamo iznad drugih, niti da smo egoisti ukoliko vie brinemo o sopstvenom zdravlju,
nego o zdravlju drugih ljudi. Ve ono to nas ini egoistom zavisi od neke posebne
osobine sluaja u kojem tako postupamo.
Nazvati nekoga egoistom znai pripisati mu moralni nedostatak, odnosno, reenost da
zastupa svoje dobro ili interes ak i iznad onoga to je moralno dopustivo. Autor pod
egoistikim ponaanjem smatra ono ponaanje u kojem se ne ograniava sopstveno dobro
u situacijama kada se ono sukobljava sa tuim, a moralno je potrebno ili poeljno da se
potuje to ogranienje, dok je egoista ona osoba ija srazmera egoistikog ponaanja
prevazilazi datu meru, prosek.

Psiholoki egoizam
U knjigama o etici, odnosno u mnogim knjigama o etici, zastupa se shvatanje da je
svako egoista i da se egoizam ne posmatra uvek kao loa/rava stvar. Postoje dve teorije
koje tvrde to: prva je psiholoki egoizam i ona jeste jedna eksplanatorna teorija, koja
smatra da smo svi mi egoisti u smislu da su svi nai postupci uvek motivisani brigom za
na najbolji interes ili najvee dobro; a druga teorija egoizam shvata kao ideal koji od nas
trai da egoistiki postupamo.
Psiholoki egoizam hoe da objasni, ne celokupno ponaanje, ve samo ono ponaanje
koje se moe objasniti preko agensovih elja i uverenja ili preko razmatranja i razloga

koji preteu kod agensa. Egoizam kako ga shvata psiholoki egoist se ne moe
stepenovati i nije ogranien na ono to je moralno sumnjivo. To je motivacioni obrazac
ljudi ije je motivisano ponaanje u saglasnosti sa principom da ine samo ono to titi i
unapreuje njihovo blagostanje, dobrobit, najbolji interes, sreu, napredovanje ili najvee
dobro, ili zato to su ravnoduni prema tim stvarima kod drugih ili zato to, kada se one
nau u konfliktu, uvek vie brinu i svojim nego o tuim stvarima. Da bi bili takvi egoisti
nije potrebno da svesno primenjujemo ovaj princip prilikom svakog postupka; dovoljno
je da se neije hotimino ponaanje poklapa sa ovim modelom.
Ipak, dostupna empirijska evidencija pobija ovaj psiholoki egoizam prosto motivisanog
ponaanja. Mnogi ljudi veoma esto su zainteresovani ne za sopstveno najvie dobro, ve
za postizanje neega za ta znaju ili veruju da e biti na njihovu tetu ( npr. ovek moe
da se udvara gazdinoj eni, iako zna ili veruje, da e ga navedena tenja ili postizanje
ovoga cilja kotati prihoda za ivot, da e unititi njegov brak, otuiti decu i prijatelja od
njega, i na mnoge druge naine upropastiti njegov ivot).
Da bi otklonio ove oigledne kontra-primere, psiholoki egoizam mora da na prihvatljiv
nain pokae kako su oni prividni, odnosno da naglasi injenici da su mnoga neegoistika objanjenja neijeg ponaanja sumnjiva. Iz razloga to se egoistiko ponaanje
moralno neodobrava, ljudi mogu eleti da sakriju svoju pravu egoistiku motivaciju i da
nas ubede kako je njihovo ponaanje stvarno ne-egoistiki motivisano. Mi smo u stanju
da takva ne-egoistika objanjenja prepoznamo kao licemerna ili bar kao ona koja treba
pripisati samo zavaravanju. Ipak, nije opravdano uoptavanje na sve sluajeve, jer vrlo
esto ne samo da neije ponaanje ne moemo da demaskiramo na ovaj nain, ve i
nemamo razloga da sumnjamo u postojanje skrivenih egoistikih motiva. uli smo za
sluajeve ljudi koji svesno ugroavaju svoje zdravlje ili ak sopstveni ivot u nadi da e
postii neki cilj, kao to je zadovoljenje elja kojima su zalueni ili prema kojima, iz
drugih razloga, oseaju obavezu (npr. pokloni bubreg sestri sa kojom godinama ne govori
ili krv osobi koju ak i ne poznaje).
Psiholoki egoisti, navodi autor, ne bi trebalo da na ove prima faciae sluajeve neegoistikog ponaanja gledaju kao na sluajeve u kojima mora postojati neko egoistiko
objanjenje. Opte je poznato da, pametan psiholoki egoist moe da izmisli prihvatljivo
egoistiko objanjenje za neko oigledno ne- egoistiko ponaanje, ba kao to i neki

pritajeni egoist moe pruiti jedno plemenitije objanjenje svog stvarno egoistikog
postupanja. Insistiranje da mora postojati takav motiv i izmiljanje njegove mogunosti,
ne ine taj motiv operativnim.
Po tumaenju da je pretpostavljeno ne- egoistiko ponaanje, u stvarnosti egoistiko i da
je linost uinila ono to je stvarno najvie elela da uini, mi smo egoistiki motivisani
ne samo kada smo motivisani da inimo neto za to mislimo da je nae najvee dobro,
ak ako to kodi drugima, ve i ako inimo ono to najvie volimo, bilo da to jeste ili nije
ono to smatramo svojim najviim dobrom, ak i ako je na cilj da koristimo drugima na
nain koji bi nas skupo kotao. Za razliku od egoiste koji eli neto specifinije, da
unapredi svoje sopstveno dobro, da unapredi svoj najvaniji interes, da zadovolji samo
sopstvene elje ili ciljeve, ne- egoist ne eli najvie ove stvari, pogotovo kada je to
moralno nedopustivo. I zbog toga, po pravilu, egoisti se karakteriu eljama ili
motivacijama kojima upravlja samo-uvaavanje, a ne-egoisti eljama i motivima koji
uvaavaju druge.
Ova verzija psiholokog egoizma liena je smisla, zbog toga to po njoj psiholoki
egoizam smatra da smo svi mi egoisti samo zato to smo svi motivisani sopstvenom
motivacijom a ne neijom tuom; ali, u tom smislu motivacija nikako ne moe biti tua.

Egoizam kao sredstvo za zajedniko dobro

Egoizam kao praktini ideal u ekonomskoj sferi je ideja koja potie iz dela Adama
Smita Istraivanje prirode i uzroka bogratska nacija objavlejnog 1776. g. On je
zastupao slobodu preduzetnika da unapreuju sopstveno dobro, odnosno, svoje interese
koji su u skladu sa metodama proizvodnje, prodaje, itd., iz razloga to bi takvo opte
ureenje najbolje unapredilo dobra zajednice. Po miljenju Adama Smita, unapreenje
dobra svakog preduzetnika, koji nije ometan zakonskom ili moralnom obavezom da
zatiti dobra drugih, istovremeno e biti i najefikasnije unapreenje opteg dobra, a sve to
zbog toga jer, kako je Smit verovao, postoji jedna nevidljiva ruka ( proimajui efekti
samog sistema slobodnog preduzetnitva) koja usklauje ove mnoge, inae neuskalenje,
individualne ekonomske aktivnosti.

Ova ideja, da uklanjanje zakonskih ili moralnih ogranienja ostvarivanja sopstvenih

interesa jeste opte-korisno, irila se i izvan usko ekonomske sfere. Tako je postala uenje
da ako svako ide za sopstvenim interesom, onako kako ga on shvata, onda se na taj nain
unapreuje interes svih. Teorija da ako svako unapreuje svoj sopstveni interes, onda se
time nuno unapreuje i interes svi ostalih, esto se kao greka pripisuje Donu Stjuartu
Milu. Ovo je svakako pogreno gledite, jer se interesi razliitih pojedinaca i klasa mogu
sukobiti i stvarno dolaze u sukob, tako da je interes jednog teta za drugog.
Neizvesno je da li je ovo uopte oblik egoizma, jer ne obuhvata egoizam kao takav, ve
moe da se posmatra jedino kao strategija da se postigne opte dobro. Ove teorije uzdiu
egoizam ne kao suprotnost moralu, ve pre kao najbolji nain da se postigne legitimni
cilj, opte dobro. Bilo da je stvarno egoistiki ili ne, ovaj praktini ideal poiva na
sumnjivim injenikim stavovima, jer samo ukidanje zakonskih ili samonametnutih
moralnih ogranienja individualnog ostvarivanja sopstvenog interesa, moi e da
unapredi opte dobro samo ako ovi individualni interesi nisu u sukobu. Dakle, ukoliko se
egoizam razmatra kao sredstvo za zajedniko dobro, treba poi od toga da ostvarivanje
individualnog dobra ne unapreuje nuno opte dobro, ve i da moe da bude u
suptotnosti sa njim.

Racionalni i etiki egoizam

Nasuprot prethodno navedenim uenjima o egoizmu, kao o sredstvu za zajedniko
dobro, racionalni i etiki egoizam se ne zasnivaju na injenikim stavovima o drutvenim
ili ekonomskim posledicama stanja, kada svako od nas unapreuje sopstveno najvie
dobro. Oni smatraju da je to neto to to je samo-oevidno ili neto na to su se ljudi
odluili im su videli da je prikladno; da je ostvarenje sopstvenog najvieg dobra uvek u
saglasnosti sa razumon i moralom. Oba ova ideala imaju svoju jau i slabiju verziju. Jaa
se zasniva na tome da je racionalno (mudro, razumno), uvek ispravno (moralno,
pohvalno, pravedno) stremiti sopstvenom najviem dobru, a nikada racionalno itd... nikad
ispravno itd.. ne postupati tako. Slabija verzija tvdi da je uvek racionalno, uvek ispravno
tako postupati, ali nije nuno nikad racionalno ili ispravno tako postupati.

Racionalni egoizam je veoma prihvatljiv- skloni smo miljenju da kada inimo neto to
je u naem interesu, to injenje zahteva opradanje, uvek je u naem interesu da pruimo
takvo opravdanje. Racionalni egoizam ukljuuje i etiki egoizam, uenje da, ako neki
moralni zahtev ili preporuka treba da budu zasnovani i prihvatljivi, onda usvajanje tog
uenja mora biti u saglasnosti sa umom. Zato, ukoliko prihvatimo slabu verziju etikog
racionalizma- da su moralni zahtevi zasnovani i prihvatljivi ako je povinovanje njima u
saglasnosti sa razumom- i takoe prihvatimo slabu verziju racionalnog egoizma- da je
odreeno ponaanje u saglasnosti sa razumom, ako ponaajui se na taj nain agens tei
ka sopstvenom najviem dobru- onda moramo da dosledno, takoe, prihvatimo slabu
verziju etikog egoizma- da su moralni zahtevi zasnovani i prihvatljivi ako, povinujui se
njima, agens tei ka svom najviem dobru. Slino vai i za jake verzije.
Ipak, etiki egoizam je u direktnom sukobu sa drugim visoko prihvatljivim
ubeenjem, sa ubeenjem da moralni zahtevi moraju biti sposobni za autoritativno
regulisanje meulinih sukoba interesa. Ovo uenje, autor naziva etikom regulisanje
sukoba, a ono ukljuuje element nepristrasnosti ili univerzalnosti u etic. Autor ovde
navodi jedan primer: moe li za mene da bude moralno ravo da ubijem svog dedu, tako
da on ne moe da promeni svoju volju i lii me nasledstva? Pretpostavljajui da je ovo
ubistvo u mom najboljem interesu, ali tetno po mog dedu, tada, ako je etiko regulisanje
sukoba utemeljeno, onda moe da postoji i utemeljeno moralno usmerenje koje ovaj
sukob regulie (zabrana ubistva). Ali onda etiki egoizam ne moe biti zasnovan, jer ga
iskljuuje interpersonalno autoritativno regulisanje interpersonalnih sukoba interesa, jer
takvo regulisanje podrazumeva da se ponaanje koje je suprotno neijem interesu,
ponekad moralno zahteva od njega, dok je ponaanje u neijem najboljem interesu
ponekad za njega moralno zabranjeno. Iz tog razloga je etiki egoizam nespojiv sa
etikim regulisanjem sukoba. On doputa samo line autoritativne principe ili propise;
oni mogu da mi naloe da ubijem svoga dedu, a mom dedi da da ne dozvoli da bude
ubijen; moda da on mene u samo-odbrani preventivno ubije, ali oni ne mogu da
regulativno saopte obojici iji interes mora da se povue. Treba li da prihvatimo etiki
egoizam i tako odbacimo etiko regulisanje sukoba ili treba da odbacimo etiki egoizam i
zatim, takoe, da odbacimo ili etiki racionalizam ili racionalni egoizam? Veina ljudi
odbacuje etiki egoizam, a mali broj ljudi eli da napusti etiko regulisanje sukoba. Ipak,

zadravanje etikog regulisanja sukoba i odbacivanje egoizma ukljuuje naputanje ili

etikog racionalizma ili racionalnog egoizma, a mnogi smatraju da je taj izbor veoma
teak. Neki utilitaristi zadrali su etiko regulisanje konflikata, etiki racionalizam i
racionalni egoizam, odnosno, oni tvrde da nikada nije suprotno razumu raditi ono to je u
naem najboljem interesu, niti je suprotno razumu raditi ono to je moralno potrebno ili
poeljno, i da je kada se ovo dvoje nae u sukobu, initi i jedno i drugo saglasno razumu.
Oni su mogli da zadre racionalni egoizam samo u njegovoj slaboj verziji, jer su etiko
regulisanje konflikata i etiki racionalizam, uzeti zajedno, nespojivisa racionalni
egoizmom u njoegovoj jakoj verziji.
Druga mogunost je da se zadri racionalni egoizam u njegovoj jakoj verziji, ali napusti
etiki racionalizam. Prema ovoj vrsti shvatanja, injenica da raditi ispravnu stvar moe
biti tetna za nae interese, i stoga suprotna razumu, ne implicira da mi moemo da
radimo ono to je u naem interesu, pre nego ono to je moralno potrebno. Izbor izmeu
moralnog i racionalnog stvar je ukusa, izbor koji je iskljuivo stvar onog koji bira.

Zakljuak
U tekstu prepoznajemo pet verzija egoizma. Prva, zdravorazumska verzija ga tretira
kao porok, unapreivanje moralnog dobra iznad moralno dopustivog. Druga, psiholoki
egoizam, jeste teorija prema kojoj smo svi mi duboko u sebi egoisti u smislu da, ukoliko
je re o naem ponaanju objanjivom preko uverenja i elja, uvek usmereni na ono za ta
verujemo da je nae najvee dobro. Trea verzija, jeste teorija prema kojoj je, pod
odreenim uslovima, unapreenje sopstvenog dobra najbolje sredstvo za postizanje
legitimnog cilja morala- zajednikog dobra. etvrta i peta verzija, etiki i racionalni
egoizam, pretstavljaju ga kao praktine ideale, ideale morala i razuma.
Kao i prva, zdravorazumska verzija egoizma, i druga verzija, verzija psiholokog
egoizma, koji je zbog svog odlunog razotkrivanja ljudske prirode, imao znaajnu
privlanost, smatra se neodrivom. to se tie tree verzije, egoizma kao sredstva za
opte dobro, smatra se da je i ona neodriva, jer je poprilino jasno da niko jo nije
pronaao takve uslove pod kojima bi grupa neobuzdanih egoista postigla opte dobro.
etvrta verzija, verzija etikog egoizma je isto tako neprihvatljiva, jer on zahteva

naputanje ili morala kao etikog reglatora sukoba intersa ili skoro sasvim izvesno
istinitog uverenja da su takvi sukobi neizbena injenica ivota. Nakon svega pretodno
navedenog, ostaje samo racionalni egoizam kao najdublje utvrena normativna teroija
egoizma.