11/28/2013

1
Moralni Moralni razvoj razvoj
Maja Savi
Filoloki fakultet u Beogradu
Hajncova dilema
Jedna ena je umirala od raka. Postojao je lek koji je mogao da je
spase, oblik radijuma koji je jedan apotekar u istom gradu
nedavno otkrio. On je za taj lek traio 2000$, deset puta vie nego
to je njega kotalo da ga napravi. Mu bolesne ene, Hajnc, otiao
je kod svih koje je poznavao da bi pozajmio novac, ali je sve
ukupno skupio oko polovine potrebnog novca. Rekao je apotekaru
da mu ena umire i zamolio ga da mu proda lek jeftinije ili da mu
dopusti da ga plati kasnije. Ali apotekar nije pristao. Mu je postao
oajan i provalio je u apotekarovu radnju da bi ukrao lek za svoju
enu.
Da li je mu trebalo to da uradi? Zato? (Kohlberg, 1969:379)
11/28/2013
2
Pijaeovo shvatanje moralnog Pijaeovo shvatanje moralnog
razvoja razvoja
Pijae - Moralno rasuivanje deteta (1932)
Kognitivistiki pristup moralnom razvoju
Odvija se kroz stadijume koji su povezani sa promenama u
kognitivnom razvoju
stadijumi se odvijaju univerzalnim i nepromenljivim
redosledom
Na odreenom uzrastu postoje neke opte karakteristike
moralnog ponaanja i miljenja koje su zajednike,
nezavisne od prirode situacije doslednost manifestovanja
Pijaeovo shvatanje moralnog Pijaeovo shvatanje moralnog
razvoja razvoja
Posmatranje kolektivne deije igre (npr. klikeri)
Kako formiraju i primenjuju pravile igre
Postavljao im pitanja o uslovima pod kojima se
pravila mogu menjati ili zanemariti
Kako deca reavaju moralne dileme
Prie u kojima se kontrastiraju namere glavnih
likova i objektivne posledice njihovih postupaka
11/28/2013
3
Pria A: Luka je u svojoj sobi. Mama ga je pozvala na veeru. On
ulazi u trpezariju, ali iza vrata, na ulazu u trpezariju, nalazi se
stolica, a na stolici posluavnik sa 15 olja. Luka nije znao da se
sve to nalazi iza vrata. Uao je, vrata su udarila o posluavnik i
svih 15 olja se polomilo.
Pria B: Bio jednom jedan deak koji se zvao Mia. Jednoga
dana, dok je njegova majka bila u kupovini, pokuao je da
dohvati kutiju sa kolaima sa police u kuhinji. Popeo se na stolicu
i ispruio ruku, ali kutija sa kolaima je bila suvie visoko pa nije
uspeo da je dohvati. Dok je pokuavao da je dohvati, oborio je
olju. olja je pala na pod i polomila se.
Da li su deaci podjednako krivi?
Ako ne, koje od njih je vie nevaljao ?
Pijaeovo shvatanje moralnog Pijaeovo shvatanje moralnog
razvoja razvoja
2 stadijuma moralnog rasuivanja:
1. Stadijumheteronomije (moralnost prinude)
- Predkolski uzrast (5 7 god)
- Posledica:
Kognitivne nezrelosti
Jednosmernog potovanja i prinude koji postoje u odnosu roditelj-
dete
autoritet odreuje ta je dobro, a ta ne
vodi se rauna samo o objektivnim (fizikim) posledicama
dela, a ne o namerama i motivima poinioca
iza svakog krenja pravila mora slediti kazna
11/28/2013
4
Pijaeovo shvatanje moralnog Pijaeovo shvatanje moralnog
razvoja razvoja
2. Stadijum autonomije
8 11 god
Rezultat kognitivnog razvoja i socijalnog iskustva
Poinju da shvataju da su pravila rezultat dogovora
meu ljudima i da se mogu menjati
Vodi se rauna o namerama i motivima poinioca
Kolbergova teorija moralnog Kolbergova teorija moralnog
rasuivanja rasuivanja
Lorens Kolberg (1927 1987)
Sutina moralnosti je moralno miljenje (Pijae)
Transferzalna m. (razliiti uzrasti i kulture)
Longitudinalna m. (20 godina, svake 3 godine)
Hipotetike moralne dileme npr. Hajncova dilema
Analizirao razloge zbog kojih se neki postupak smatra
ispravnim ili neispravnim
Sadraj (odreeno reenje) i struktura rezonovanja (zato?)
11/28/2013
5
Stadijumi moralnog rasuivanja Stadijumi moralnog rasuivanja
6 stadijuma u 3 nivoa
Stadijume odlikuje karakteristina struktura rezonovanja
Organizovani su na hijerarhijski nain
Redosled javljanja je nepromenljiv, konstantan i
univerzalan
Brzina razvoja moe biti razliita i zavisna od sredine
Stadijumi moralnog rasuivanja Stadijumi moralnog rasuivanja
1. Prekonvencionalni nivo mo i autoritet
Stadijum 1: Poslunost i kazna
Stadijum 2: Instrumentalna razmena
2. Konvencionalni nivo socijalne konvencije i standardi
Stadijum 3: Uzajamna meusobna oekivanja
Stadijum 4: Zakon i red
3. Postkonvencionalni nivo apstraktni moralni principi
Stadijum 5: Drutveni dogovor i individualna prava
Stadijum 6: Univerzalna moralna naela
11/28/2013
6
Prekonvencionalni nivo Prekonvencionalni nivo
Konkretno individualistika perspektiva
Stadijum 1: Poslunost i kazna
Pod uticajam straha od kazne i poslunosti prema autoritetu
Moralnost je spolja nametnuta od strane autoriteta
Nagrada i kazna odreuju da li je postupak ispravan
Stadijum 2: Instrumentalna razmena
Relativistiko stanovite, svako ima pravo da sledi svoje
individualne potrebe
pravda se vidi kao sistemrazmene i dogovora: ja tebi, ti meni
Kazna se ne smatra kao nuna
Nema identifikacije sa vrednostima porodice ili zajednice
Konvencionalni nivo Konvencionalni nivo
Perspektiva lana drutva
Stadijum 3: Uzajamna meusobna oekivanja
13 16 godina
Biti moralan znai ispunjavati oekivanja porodice, prijatelja i
drugih znaajnih osoba
ini drugima ono to bi eleo da oni uine tebi
Rasuivanje karakteristino za ene
Stadijum 4: Zakon i red
Srednja i kasna adolescencija
Najvaniji je drutveni poredak sa svojim pravilima i zakonima
Ispunjavanje dunosti, potovanje zakona
Karakteristino za mukarce
11/28/2013
7
Postkonvencionalni nivo Postkonvencionalni nivo
Naddrutvena perspektiva
Stadijum 5: Drutveni dogovor i individualna prava
Kasna adolescencija i zrelo doba
Potuje se drutveni sistem, ali ne nuno
Razlikuju se moralno i legalno
Zakoni se vide kao stvar drutvenog dogovora koji treba da tite
osnovna prava, slobodu i jednakost ljudi
Nikada nije dominantan oblik rasuivanja
Stadijum 6: Univerzalna moralna naela
Univerzalna moralna naela (pravda, ljudsko dostojanstvo, sloboda) su
iznad zakona
Ljudski ivot i pravda su najvee vrednosti
moralno postupanje je stvar linog izbora, line savesti
dostie ga veoma mali broj ljudi, teorijski konstrukt?
Hajncova dilema
Primer odgovora
Stadijum 1:
Strah od kazne
Hajnc ne sme da ukrade lek jer e ii u zatvor.
Hajnc moe uzeti lek, jer ne vredi mnogo novca, pa se niko nee
mnogo uzrujati zbog toga.
Stadijum 2:
Instrumentalna razmena
Hajnc bi trebalo da ukrade lek jer e moda on jednog dana imati
rak i elee da ga neko ukrade za njega.
Hajnc bi trebalo da ukrade lek zato to je apotekar gramziv jer
naplauje toliko.
Stadijum 3:
Meusobna oekivanja
Da sam ja Hajnc, ja bih ukrao lek za svoju enu. Ljubav nema cenu,
niti pokloni ine ljubav. Takoe, ni ivot nema cenu
Stadijum 4:
Red i zakon
Hajnc ne bi trebalo da ukrade lek zato to je to protiv zakona, a on
ima dunost da potuje zakon.
ta bi se desilo kada bi svi poeli da kre zakon kad god nam se ini
da imamo dobar razlog? Rezultat bi bio haos, drutvo ne bi moglo da
funkcionie.
Stadijum 5:
Drutveni dogovor
Hajnc bi trebalo da ukrade lek zato to njegova obaveza da spase
ivot svojoj eni mora da prevlada nad obavezom da potuje
apotekarovo pravo na svojinu.
Stadijum 6:
Univerzalna moralna naela
Hajnc bi trebalo da ukrade lek ak i da je u pitanju nepoznata osoba,
a ne njegova ena. On mora da sledi svoju savest i da ne dozvoli da
apotekareva elja za novcem prevlada nad vrednou ljudskog
ivota.
11/28/2013
8
Stadijumi Stadijumi moralnog moralnog rasuivanja rasuivanja
Kognitivni stadijumi Moralni stadijumi
Preoperacionalni Stadijum 1: strah od kazne
Konkretne operacije Stadijum 2: instrumentalna razmena
Poetak formalnih o. Stadijum 3: meusobna oekivanja
Rane osnovne formalne o. Stadijum 4: red i zakon
Konsolidacija formalnih o. Stadijum 5: drutveni dogovor
Logiko rezonovanje prethodi razvoju moralnog rasuivanja,
nuan je, ali ne i dovoljan uslov
Neophodan je razvoj empatinosti, tj. sposobnosti da se stavi
na tue mesto
Moralno Moralno rasuivanje rasuivanje ii ponaanje ponaanje
Moralno rasuivanje je nuan ali ne i dovoljan
uslov za moralno ponaanje
to je osoba na viem stupnju moralnog razvoja
moe se oekivati vea doslednost u ponaanju
11/28/2013
9
Kritika Kritika Kolbergove Kolbergove teorije teorije
Univerzalnost stadijuma
Kroskulturna istraivanja ne potvruju
Nepromenljivost redosleda
Povremeno dolazi do regresije na nii stadijum rezonovanja
Polne razlike
Kolberg - dominantan stadijum
Za ene 3 meusobna oekivanja
Za mukarce 4 red i zakon
Karol Giligen razlike u socijalizaciji deaka i devojica
Mukarci moralnost pravde
ene - etika brige i odgovornosti
Razmiljanja o pravilima pravednosti
Dejmon - kako podeliti sredstva ili raspodeliti nagrade
Jedno odeljenje uenika provelo je dan crtajui. Neka deca
su nacrtala puno crtea; neka samo nekoliko. Neka deca su
lepo crtala; druga nisu tako lepo. Neka deca su se lepo
ponaala i vredno radila; druga su se igrala. Neka deca su
bila siromana, neka su bila deaci, neka devojice i slino.
Odeljenje je prodalo crtee na kolskoj priredbi. Kako bi
trebalo poteno razdeliti dobit od prodaje crtea? (Damon,
1975)
11/28/2013
10
Razmiljanja o pravilima pravednosti
Pre 4. god sebi e dati vei deo nagrade, ne daju objektivne razloge za
svoje izbore
Veina 4- i 5- godinjaka - i dalje prvenstveno usmerena na sopstveno
zadovoljenje, ali poinju da opravdavaju svoje odluke pozivanjem na
arbitrarne kategorije kao to su npr. veliina i pol
Izmeu 5 i 7 god - smatraju da svi uesnici imaju pravo na nagradu, svi
dobijaju jednako nezavisno od toga koliko su radili
od 8 god pravednost kao nain raspodele nagrade: oni koji su vie
radili dobie vei deo nagrade ili ako su hendikepirani na neki nain
(npr. siromani ili fiziki nesposobni)