САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ

Нина Цветојевић
 УВОД
• Сарајевски атентат био је повод Великог
рата који је изменио карту Европе, изазвао
огромне губитке и, како многи историчари
кажу, променио историју света.
• Бројни докази потврђују да се од анексије
Босне и Херцеговине 1908. године
Аустроугарска монархија припремала да
нападне Србију за шта је Сарајевски атентат
искоришћен као непосредни повод.
 ПОЛОЖАЈ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ У
АУСТРОУГАРСКОЈ
• Аустро-Угарска је 7. новембра 1908. године прогласила анексију
Босне и Херцеговине.
• Анексија је изазвала оштре протесте турске владе, противљење
муслимана и православних становника Босне и Херцеговине,
огорчење у Србији и Црној Гори, али и противљење Велике
Британије, Француске и Русије.
• Насиље и понижавање становника Босне и Херцеговине од стране
аустроугарске власти подстакло је стварање тајних удружења и
ширење револуционарних идеја
• Франц Фердинанд, наследник аустроугарског престола, је дошао у
Сарајево на маневре војних снага.
• Српско становништво је његово присуство доживљавало као
провокацију, будући да се све то одигравало на Видовдан.
 МЛАДА БОСНА
• Млада Босна је организација која се борила
за ослобођење Босне и Херцеговине и
уједињење свих словенских народа, против
Аустроугарске монархије као окупатора.
• Њихове идеје потицале су из руске
револуције - омладина је главна снага у
ослобађању отаџбине и она мора бити
спремна на највеће жртве.
 Атентат
• У атентату учествовало је седам припадника Младе Босне,
распоређених по планираној маршрути кретања поворке
аустроугарског престолонаследника – Мехмед Мехмедбашић, Васа
Чубриловић, Недељко Чабриновић, Цвјетко Поповић, Данило Илић,
Трифко Грабеж и Гаврило Принцип.
• Атентат је извршен у суботу, на Видовдан 1914. године.
• Први покушај атентата, који је извео Недељко Чабриновић, није
успео. Бомба која је бачена на ауто надвојводе Франца Фердинанда
одбила се од покровље аутомобила и експлодирала на улици.
• На путу из Градске већнице ка музеју са неколико хитаца из
пиштоља, у 10,55 часова деветнаестогодишњи ученик Гаврило
Принцип убио је аустроугарског престолонаследника надвојводу
Франца Фердинанда.
• Меци испаљени из непосредне близине смртно су ранили
надвојводу и његову жену Софију.
План атентата
 СУЂЕЊЕ
• Осумњиченима је суђено у Сарајевском процесу од 12.
до 23. октобра 1914. године.
• Прва Принципова изјава пред судом је била: „Злочинац
нисам, јер сам уклонио онога који је чинио зло.“
• Тројици завереника изречена је смртна казна - Илићу,
Чубриловићу и Јовановићу, док су Принцип и
Чабриновић, с обзиром на то да су по аустроугарском
закону били малолетни, добили максималну казну од
20 година затвора.
• Гаврило Принцип је умро је 28. априла 1918. године у
чешком затвору Терезијенштат.
 Последице
• Оружје атентатора било је пореклом из Србије -
бомбе су носиле ознаке Фабрике оружја у Крагујевцу.
• Чабриновић на суђењу именује човека из Београда
који их је снабдео пиштољима и бомбама.
• Месец дана после Сарајевског атентата, 23. јула,
Аустроугарска је послала ултиматум Србији а затим
и објаву рата 28. јула.
• Тиме је почео Први светски рат у којем је живот
изгубило више од 10 милиона људи.