Руски музеји

основани крајем
19. века
ИРК 4
ЛЕНКА ГАРДИЋ
Садржај

 Музеји
 Државни руски музеј
 Пушкинов музеј
 Третјаковска галерија
 Државни историјски музеј
 Закључак
 Извори
Државни руски музеј
 Музеј је основан 13.3.1895. приликом
устоличења цара Николаја ИИ у част
његовог оца Александра ИИИ
 Овај музеј је највећа светска збирка
руске уметности и један од највећих
музеја уметности на свету са укупном
површином од преко 30 хектара и
налази се у Санкт Петербургу
 Збирка приказује руску уметност од
10. до 21. века покривајући све
жанрове од старог руског иконописа
до савремене уметности
Државни руски музеј

Карл Бурјаков, „Последњи дан Помпеје“ - 1833

Државни руски музеј

Иља Репин, „Ворлоци са Волге“ – 1872-1873

Државни руски музеј

Унутрашњост музеја
Пушкинов музеј

 Иако се на основу назива може претпоставити да се ради о музеју који је посвећен чувеном Пушкину,
овај музеј заправо није директно повезан са ликом и делом Александра Пушкина
 Иницијатор оснивања ове установе је Иван Цветајев (експерт за древну класичну уметност) који је
убедио милионера и филантропа Јурија Нечајев-Малцова и архитекту Романа Клајна да је Москви
потребан репрезентативан музеј уметности
 У почетку је носио име цара Александра ИИИ и после неколико промена је 1937. године коначно
добио Пушкиново име на обележавању стогодишњице смрти
 Градња је почела 1898., а завршен је 1912.
 Грађен је у неокласичном стилу
Пушкинов музеј

Винсент ван Гог – Црвени виноград

Пол Сезан - Марди Гра
Пушкинов музеј

Еград Дега – Плаве балерине

Рембрант – Портрет старице
Третјаковска галерија

 Третјаковска галерија је музеј ликовне уметности и један од њавећих уметничко-просветних установа

у Русији
 Основана је 1854.године у Москви
 Названа је по колекционарима Павлу Михајловичу и Сергеју Михајловичу Третјакову који су своје
збирке слика 1892. године поклонили Москви
 Галерија поседује преко 45.000 слика, графика и скулптура руске и совјетске уметности
 Нарочито су богате збирке икона (11.-17. век) и збирке руског сликарства (од 18. до 20. века)
 У склопу галерије се налазе библиотека, фототека, архив и рестаураторска радионица
Третјаковска галерија

Александар Андрејевић Иванов – Јављање Христа народу

Поента овог ремек-дела светског сликарства је алузија на причу из Библије.
Централна фигура у композицији је св. Јован Крститељ (одевен у животињску кожу са плаштом) који покушава да
крсти Фаризеје, припаднике јеврејске секте (стоје десно на слици и безбожно одбацују истину). Он упућује остале на
лик у даљини који се приближава сцени – обали реке Јордан (два лика лево стоје у води). Иза св. Јована Крститеља, с
леве стране, стоји млади апостол Јован, а потом, св. Петар, и даље, св. Андреј Апостол.
Третјаковска галерија

Средином 19. века питање положаја обесправљених

жена, било је веома болно за руско друштво. На овој
Пукиревљевој слици приказан је свадбени обред у
православној цркви где се невеста, девојка, удаје за
старца – очигледно против своје воље или бар са
одсуством жеље и љубави. Израз њеног лица те
положај тела (низак стас и плава свиленкаста коса),
говоре да је она веома млада. На неки начин, још увек
је дете. Вео на глави указује на њену невиност. Лице
јој је пребледело, а очи плачне, спуштеног погледа.
Целокупан тренутак и сцена су нарочито дирљиви. С
друге стране, лик и став „младожење“ говори о
цинизму и похлепи богатог трговца.

Василиј Владимирович Пукирев – Нереални брак

Третјаковска галерија

Уметник је идентитет ове даме, која му је послужила као модел,

оставио као вечиту тајну упркос знатижељи јавности, нарочито
стручне. Историчари уметности никада нису успели да открију о
коме се ради, обзиром да Крамској, чак, то није записао у својим
дневницима у којима се свашта дало пронаћи, нити ју је спомињао
у својим писмима што је довело до великог нагађања и врло
енигматичног угледа овог дела.
Многи су је описали као „жену тихе снаге и равнодушног погледа“.
„Неизвестная“ је једно од најпознатијих дела руског сликарства
уопште, премда су је многи огорчени критичари нагрдили и
„оцрнили“ чим су је први пут угледали на изложби. Слика је била
осуђена на немилост јер су критичари у њој видели приказ
неустрашиве и неморалне жене. Вероватно љубавнице неког
богаташа или утицајног човека или чак проститутке. Међутим, став
критике и јавности о овом делу се временом променио а њена
популарност је нарасла с променама јавног укуса.

Иван Крамској – Портрет непознате жене

Третјаковска галерија
Василиј Григоревич Перов – Последње путовање
Ова слика никога не оставља равнодушним. Осим доминантног утиска
туге, на слици је снажно изражен утисак сиромаштва и суровости
сеоског живота. Аутор је успео сликом да нам дочара најстрашнији
тренутак у животу две девојчице – очеву смрт, односно, испраћај на
покоп. Утисак туге и бола појачавају зима, снег и самоћа.
Интересантно, осим мајке и пса, који симболизује верност, нема никога
другог. Чак и коњ, који симболизује одано пријатељство сељаку, као да
осећа сву дубину жалости, о чему говори положај његовог тела које је
готово идентично скрушеном и скрханом положају тела покојникове
удовице – мајке сирочади, која преузима издржавање породице.
Сирочићи који су остали без очинске подршке, синоним су за безбојни,
суморни свет, свет понижења, неправде и туге. Аутор није приказао
лице удовице, али јој положај рамена „речито“ објашњава баласт њене
трагедије.
Посебну ноту тренутку дају наглашено тешки облаци и потпуно
смрзнути руб шуме.
Државни историјски музеј

 Ово је музеј руске историје смештен између Црвеног Крста и Мањежног трга у Москви
 Место на коме се данас налази музеј некада је заузимала главна продавница лекова саграђена по налогу
Петра Великог у московском барокном стилу, касније је апотека уступила место место великом
Михајлу Ломоносовом који је овде основао чувени московски универзитет 1755.
 Музеј су 1872. основали Иван Забелин, Алексеј Уваров и неколико других словенофила. Првих 11
изложбених салата је отворено 1833. током посете цара и његове супруге
 Значајни предмети укључују ископине са обала реке Волге, златне артефакте Скита, свитке брезове
коре Великог Новгорода, рукописе из шестог века, руску народну керамику и дрвене предмете
 Музејска колекција новчића укључује 1.7 милиона кованица
Државни историјски музеј

На самом улазу у музеј се налази огромна

фреска на таваници испред свечане дворане. Ту
је осликано породично стабло династије
Романов које чини 68 портрета руских владара.

Према првобитном пројекту, улазних хол у музеј

требало је да буде посвећен темама из старе
Русије, али када је царска породица донирала
средства за изградњу музеја. Оснивачи су
одлучили да совју захвалност изразе помоћу ове
зидне слике
Државни историјски музеј

Оснивачи музеја су, док су радили на концепту

музејске изложбе, дискутовали о томе на шта да
ставе акценат: на величанствене ратне победе
или на предмете који показују како је изгледао
свакодневни живот староруског домаћинства
или можда треба истаћи у први план слике које
приказују најважније догађаје из руске
историје?

Одлучили су се да комбинују сва три приступа.

Водећи уметници тог времена позвани су да
дизајнирају ентеријер, па када обилазите
дворане, обратите пажњу на дивне мурале на
зидовима и таваници. Све просторије су
декорисане у складу са темом појединих
музејских сала, па по орнаментима и луковима
ентеријер подсећа на средњовековну царску
палату.
Државни историјски музеј

Дворана посвећена уједињењу старе Русије

украшена је паноом на тему „Московски Кремљ
почетком 15. века”.
Закључак

 Свуда у свету музеји представљају незаобилазну тачку у оквиру туристичких путовања како би се
посетиоцима приближио живот, култура и уметност у ранијим вековима
 Оно што се посебно истиче у руским музејима јесте да се кроз начин организације музеја може
приметити јака жеља оснивача да што приближније дочарају одређену тему којој је музеј посвећен
 Руска пребогата историја је захваљујући музејима који је чувају вековима, доступна свима који желе да
прошире свој видокруг знања
Извори

 https://rs.rbth.com/arts/95541-ruski-muzej
 https://www.rtours.rs/sr/tretjakovska-galerija/
 https://kasadoo.com/sr/rusija/moskva/muzeji/drzavni-istorijski-muzej
 https://rs.rbth.com/travel/88401-5-razloga-istorijski-muzej
 https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B
8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D1%
83%D0%B7%D0%B5%D1%98
 https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A2%D1%80%D0%B5%D1%82%D1%98%D0%B0%D0%BA%D0%BE
%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%
98%D0%B0
 https://sr.wikipedia.org/wiki/Pu%C5%A1kinov_muzej