UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U

NOVOM SADU

Osnove i problematika primene skafolda

za biomedicinske implantate
Profesor: Student:
Doc.dr Terek Pal Svjetlana Bardak Šušnica M1 11/2021
 UVOD – OSNOVE INŽENJERSTVA TKIVA
• Inženjerstvo tkiva (engl. Tissue Engineering – TE) se pojavilo kao naučna oblast sa ogromnim
potencijalom osamdesetih godina prošlog veka.

regenerativna medicina: ima za cilj regeneraciju oštećenih tkiva, umesto da ih zameni,

pri čemu se razvijaju biološki supstitut koji obnavljaju, održavaju ili poboljšavaju funkciju
tkiva korištenjem biokompatibilnih i biorazgradivih potpornih struktura u sprezi sa ljudskim
ćelijama.

• TE okuplja naučnike, inženjere i lekare u multidisciplinarne timove koji koriste različite tehnike
za konstruisanje bioloških supstituta. Ova disciplina koja se oslanja na stručnjake iz kliničke
medicine, mašinstva, nauke o materijalima, genetike i kombinuje srodno discipline iz
inženjerstva i iz prirodnih nauka.

• Kako bi se izgradili biološki supstituti, TE u razvoju svoje tehnologije obezbeđuje

trodimenzionalne (3D) strukture koje se nazivaju skafoldi za regeneraciju tkiva koristeći
visoko porozne biomaterijale, ćelijske strukture iz tela i faktore rasta.
• Postoje uglavnom dva pristupa za inženjerstvo tkiva koji koriste skafolde:
Ex Vivo pristup „od vrha nadole“ i In Situ „odozdo prema gore“
 SKAFOLDI

• Skafoldi predstavljaju neophodne komponente koji se odlikuju visokoporoznom strukturom sa

međupovezanom i uniformnom raspodelom pora za regeneraciju tkiva u 3D ćelijskoj kulturi.

• Sa mehaničkog aspekta, skafoldi pružaju izdržljivosti spoljnim pritiscima i strukturnu podršku

tkivu koje se regeneriše.

• Sa biološkog aspekta, skafoldi su strukture koji podržavaju razvoj vanćelijske ili ekstracelularne
matrice (engl. extracellular matrix - ECM) i uspostavljanje ćelija
• Ključni faktori: biokompatibilnost, biorazgradivost, mehanička svojstva,
struktura skafolda it
• Prilikom dizajniranja skafolda potrebna je maksimalna kontrola oblika i
rasporeda nosećih elemenata skafolda poroznost, veličinu pora,
krutost i adhezivnost na površinama svojih elemenata
• Imajući u vidu navedene uloge i zahteve, najveći izazovi se ogledaju u
osmišljavanju optimalne konstrukcije skafolda, koja bi, dakle, obezbedila
tražene funkcije i u osmišljavanju načina za njegovu proizvodnju.
• Procena konstrukcije skafolda nakon izrade je neophodna za validaciju
performansi kombinaciju eksperimenata za merenje i modeli
za predviđanje ponašanja
 IZBOR BIOMATERIJALA

• Metalni biomaterijali inženjerstvu zuba i kostiju

Mogu biti biorazgradivi ili nerazgradivi. Među nerazgradivim metalima koji se koriste su
titan (Ti), tantal (Ta), nerđajući čelik i legure kao što su legure titanijum-nikl (Ti-Ni) i kobalt-
hrom (Co-Cr), dok biorazgradivi metali uključuju gvožđe (Fe), legure magnezijuma (Mg) i
cinka (Zn)

a)Ti6Al4V implantati u vratnoj kičmi ovaca (b) NiTi skela za pseudoelastične aplikacije, (c) biorazgradiv
Mg stent nakon ekspanzije
• moraju biti netoksični, nealergeni, biokompatibilni i sa odgovarajućom otpornošću na
habanje i koroziju
• Problematika:
- kinetika biorazgradnje
- modul elastičnosti ( razlika izaziva popuštanje implantata i njegovo otkazivanje)
- hirurška intervencija (invazivna rizik od infekcije)
 Biorazgradivi polimeri inženjerstvu mekih tkiva

• mogu biti prirodni i sintetički

• U prirodne polimere se svrstavaju polisaharidi (skrob, alginat,
hitin/citozan, derivati hialuronske kiseline) ili proteini (soja, kolagen,

fibrin gel, svila), a kao ojačavajući materijali koriste se različite vrste

biovlakana odličnu bioaktivnost i biorazgradivost

Problematika: - mehanička svojstva su loša

- homogenosti i reproduktivnosti strukture
ovakvih prirodnih materijala
• Sintetički polimeri za 3D skafolde u tkivnom inženjerstvu
su polilaktidna kiselina (PLA) i poliglikolna kiselina (PGA), kao i
polilaktid-koglikolid (PLGA) kopolimeri.
reproduktibilnih mehaničkih i fizičkih svojstava, kao što su
čvrstoća, modul elastičnosti i brzina razgradnje
Problematika: mogućem riziku od toksičnosti i imunološke
morfologije poroznih
polimernih pena nekompatibilnosti
 Biokeramika ortopedske i stomatološke implantate

• Keramika se može kategorisati na osnovu reakcije tkiva u bioinertnu keramiku kao što su glinica i
cirkonijum, bioaktivnu keramiku kao što je staklena keramika, i konačno, biorazgradiva keramika
kao što su kalcijum fosfati

Skafold na bazi kalcijum fosfata

odgovarajućom biokompatibilnošću, odličnim mehaničkim profilima

• Problematika: struktura biokeramike je suviše krhka i ne može se koristiti u nosivim konstrukcijama
pa se obično kombinuju sa određenim polimerima
 • Jedna vrsta biomaterijala nije dovoljna da zadovolji potrebe inženjeringa
tvrdih i mekih tkiva

• Ova biološka i mehanička neusklađenost se može prevazići mešanjem

keramike sa prirodnim ili sintetičkim polimerima ili metalom čime su
dobijeni kompozitni materijali
mehaničko ojačavanje skafolda se može postići,
može se suprostaviti lošoj bioaktivnosti

Skafoldi od kompozitnih materijala sa aditivima imaju

superiorne performanse u poređenju sa skafoldima izrađenih
samo od kompozitnih materijala.
-izvanredna mehanička svojstva,
-odlične biokompatibilnosti,
-termičke stabilnosti i
Kompozitni skafold na -otpornosti na koroziju u slučaju metalnih kompozita
bazi polimer-keramike
 IZRADA SKAFOLDA
Problematika:
- nefleksibilnost,
- nedostatak ponovljivosti i
lošije mehaničke karakteristike
- Ne može se kontrolisati
unutrašnja struktura
Problematika:
- skupa oprema,
- rezolucija glave za štampanje je ograničena na
manje pore,
- svaka pojedinačna tehnika primenjivana na
jednu vrstu materijala.
 ZAKLJUČAK
• Velika pažnja usmerena je na razvoj biomaterijala koji bi imali potencijal
da reparišu ili zamene oštećenenih delova tkiva, pospeše funkcionisanje
postojećeg ili ubrzaju stvaranje novog tkiva.
Kompozitni skafoldi su najbolje rešenje za prevazilaženje
nedostataka prirodnih i sintetičkih skafolda (međusobnom poboljšanju
svojstava skafolda, omogućavaju kontrolisanu degradaciju i poboljšavaju
biokompatibilnost u aplikacijama rekonstrukcije tkiva. )
•  Veliki izazov u ​nauci o materijalima i u tehnologiji tkivnog inženjerstva je
kontrola tačnosti i ponovljivosti izrade skafolda
integrisani dizajn skafolda mogu značajno poboljšati kliničke ishode i
olakšati inovativna rešenja za različite primene
• Dok konvencionalne tehnike obrade materijala mogu biti visoko efikasne
u inženjeringu skafolda, aditivne tehnologije nude optimizaciju
topologije površina implantata za tkivno inženjerstvo sa složenim
strukturama.
Hvala na pažnji!