Предмет истраживања

и значај молекуларне
биологије
Молекуларна биологија је млада наука, која је
почела да се развија тридесетих година 20. века, да би
тек 30 година касније и формално била призната као
наука и тада је дефинисан предмет истраживања ове
науке
Заједно са генетиком омогућила је откривање неких
тајни живота
Израз молекуларна биологија први је употребио
математичар Вивер још 1833. године, док је као наука
призната тек 1962. и тада је установљен начин
преношења генетичке информације од ДНК до
протеина
Молекуларна биологија објашњава молекулске
процесе живота, њихову природу и повезаност.

Предмет њеног истраживања су структура и улога

биолошких макромолекула ДНК, РНК и протеина.
Поред тога бави се и повезаношћу структуре са
функцијом самих тих биомолекула, као и њиховим
интеракцијама.

У ужем смислу, она проучава нуклеинске киселине,

молекуларну структуру и функције гена, као и процесе
репликације, транскрипције, транслације и др.
Нуклеинске киселине и протеини заступљени су у свим
живим бићима, па чак и у вирусима. У структури
нуклеинских киселина(ДНК и РНК) записане су генетичке
информације у виду програма одговорног за развој,
опстанак и размножавање живих организама.

Поред тога што су чувари наследних информација,

нуклеинске киселине су и преносиоци тих информација

ДНК преноси генетичке информације из генерације у

генерацију (с родитеља на потомке), а РНК их преноси
кроз саму ћелију.

Протеини су реализатори тог наследног програма јер су

њима одређене особине неког организма
Молекуларна биологија повезана је с биохемијом и
генетиком.

Биохемија се бави структуром и функцијом биолошких

молекула, као и њиховим метаболичким путевима.

Генетика изучава наслеђивање у јединкама и популацијама

Молекуларна биологија се интезивно развија и

примењује у различитим сферама живота (информационе
технологије)
Захваљујући сазнањима до којих се дошло у молекуларној
биологији, развијен је нови облик технологије,
молекуларна биотехнологија или генетички
инжењеринг.

Гени су делови ДНК

1. Како се гени преносе с родитеља на потомке?
2. Како се генетичка информација о синтези протеина
преноси унутар ћелије, из једра до рибозома у цитоплазми?
Одговор на ова питања дала је основна догма молекуларне
биологије: наследне информације преносе се у једном
смеру од нуклеинских киселина ка протеинима.
Репликација омогућава да потомачке ћелије, настале након
деобе, добију исте гене које је имала ћелија од које су
настале. Да би ћелија могла нормално да функционише
потребно је да ствара различите протеине.
Примарна структура протеина је строго утврђена и
одређена генима.

Протеини се синтетишу у рибозомима, а гени се налазе у

једру.Као посредници између њих су молекули РНК.

У процесу транскрипције упуство за синтезу протеина ,

садржано у генима, преписује се у РНК. РНК су копије
гена, процесом транслације РНК се преводи у редослед
амино-киселина у протеину.
1. Наведите предмет изучавања молекуларне
биологије?
2. Које су сличности молекулрне биологије са
генетиком и биохемијом?
3. Како иде редослед централне догме молекуларне
биологије?