POJAM I PREDMET STATISTIKE

Status - stanje
Regione di stato- država, državni interes.

Od kraja XVIII veka naglo se razvijaju

statistička teorija i metodologija zahvaljujući
pre svega razvoju teorije verovatnoća.

Prej Simon Laplas (Pierr-Simon Laplace) i

Adolf Ketle (Adolphe Quetelet).

1
 Predmet proučavanja statistike su varijabilne (promenljive)
pojave koje se ispoljavaju u masi slučajeva i zovu se
masovne pojave.
Zadatak statistike je da utvrdi zakonitosti u masovnim i
slučajnim pojavama i da ih iskaže brojčano.
Masovne pojave su skupovi istovrsnih elemenata koji imaju
jednu ili više zajedničkih karakteristika i nazivamo ih
statističkim skupom.
Varijabilna pojava je ona koja uzima različite vrednosti od
jednog do drugog slučaja svoga ispoljavanja.
Pojedinačne vrednosti varijabilne pojave ne mogu se sa
signurnošću predvideti, zbog uticaja većeg broja faktora (čije
individualne i združene uticaje nije moguće unapred
odrediti).
Statistika istražuje masovne pojave a to istraživanje ima
kvantitativni karakter.
2
 Zajednička osobina kvantitativnih metoda je
da pomoću njih stičemo uvid u ponašanje
varijabilnih pojava, otkrivamo smer i intezitet
odstupanja od “normale”, eventualne
tendencije u njihovom razvoju i predviđamo
njihove buduće vrednosti.

Statistika je univerzalni naučni metod koji se

bavi prikupljanjem, analizom i tumačenjem
podataka varijabilnih pojava, zasnovan na
teoriji verivatnoće.
Pod statistikom se danas podrazumeva, teorijska
3 i primenjena statistika.
 Terorijska ili matematička statistika iznalazi nove statističke metode,
objašnjava ih, dokazuje i usavršava. Ona se smatra delom primenjene
matematike.

Primenjena statistika podrazumeva statističke metode prikupljanja, obrade

i analize podataka, kao i donošenje zaključaka i formulisanje zakonitosti
ponašanja posmatranih pojava. Primenjena statistika može se podeliti u dve
grupe: deskriptivna i inferencijalna statistika.

Deskriptivna ili opisna statistika zasniva se na potpunom obuhvatanju

statističkog skupa, čiju masu podataka organizovano prikuplja, bira,
grupiše, analizira i interpertira dobijene rezultate. Na ovaj način se sirova
statistička građa svodi na razumljiviju i jednostavniju formu. Ako
statističke metode i tehnike primenimo na celokupan statistički skup
dobićemo populaciju.

Metode inferencijalne statistike ne posmatraju sve podatke. Inferencijalna

statistika zasniva se na uzorku podataka izabranog iz celog skupa, na
osnovu kojeg će se, uz primenu odgovarajućih statističkih metoda i tehnika
doneti, zaključci o čitavom statističkom skupu. Uvek je prisutan određeni
stepen rizika kad se koriste rezultati iz uzorka, pa je poželjno da uzorak
bude izabran na slučajan način i da bude reprezentativan. Inferencijalna
statistika pripada grupi indikativnih metoda u kojima se zaključci donose
tako što se ide od opšteg ka posebnom.
4
 Zaključci dobijeni primenom metoda inferencijalne statistke baziraju se
na (svoje uporište imaju u ) rezultatima terorijske statistike i teorije
verovatnoće.
Poslovna statistika je skup statističkih metoda koje se koriste za
pretvaranje podataka u korsne inofrmacije u poslovnom okruženju.
Statističke metode i tehnike su osnova za sprovođenje statističke analize
prirodnih i društvenih pojava.