Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more ➡
Download
Standard view
Full view
of .
Add note
Save to My Library
Sync to mobile
Look up keyword
Like this
2Activity
×
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Film u Nastavi Knjizevnosti

Film u Nastavi Knjizevnosti

Ratings: (0)|Views: 474|Likes:

More info:

Published by: Сања Ратковић on Oct 31, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, DOCX, TXT or read online from Scribd
See More
See less

04/01/2013

pdf

text

original

 
1
Micorosoft
Partner u u
čenju“ časopis za nastavnike
 http://pilcasopis.wordpress.com 
FILM U NASTAVI KNJIŽEVNOSTI
 
iliKako u plastu YouTube zabavnog servisapronaći iglice edukativnog video arhiva
 
Generacija anašnjih nastavnika se, za razliku o igitalne generacije učenika, može nazvati elektronskom ili meijskom.U vreme školovanja anašnjih preavača film, televizija, ijafilm, multimeijalni pristup u nastavi, bile su inovacije upeagoškoj praksi. Na žalost, opšte ouševljenje mogudnostima očiglene nastave ubrzo je zamenjeno razočaranjem ipočetni entuzijazam nabavke nastavnih filmova ubrzo je zamenilo tavorenje raznih analognih traka, kaseta, ploča ... uprašnjavim policama školskih biblioteka koje su, opet u naletu optimizma, počele a se nazivaju meijatekama.Digitalna generacija anašnjih učenika orasta uz računare, Internet, što im pruža nesludene mogudnosti, a opet se javljaju isti ili slični problemi kao i pre triesetak goina. Kao š
to je projekcija filma bez ikakvog dijaloga sa gledaocima
samo pasivizacija učenika, tako je i puštanje ece a sama pretražuju saržaje na mreži naivno verovanje u mogudnostiračunara. Na kraju krajeva, po nekim istraživanjima, eukativni saržaji na mrež
i ne prelaze 10% od ukupnog mora slika,
informacija, filmova, auio zapisa ... Zamislite enciklopeiju u kojoj je na prvoj stranici šarena slika, na rugoj reklama,
na
tredoj spisak telefonskih preplatnika ... a tek na svakoj esetoj korisna informacija. S
a druge strane, film jeeksperimentalno dokazano efikasno nastavno sredstvo.
U pogleu trajnosti znanja stečenog pomodu filma, polovinomprošlog veka Noulton i Tilton su ošli o zaključka a se oko 12% više informacija zapamti učedi pomodu filma nego kaa
 
se uči korišdenjem samo verbalne metoe.
 
U jenoj epizoi Simpsonovih Liza Simpson svojoj nastavnici koja oeljenju pušta stari eukativni film o spuštanju na
mogude a imaju nešto izazovnije o toga, ali umesto ogovora, nastavnica kojoj je očigleno beskrajno osano,
nastavlja da taj duh prenosi daljim projekcija
ma koje bi joj pružile još malo omora o razgovora sa učenicima.
 
Kako ona primenjivati film u nastavi, a a to učenicima ne bue sinonim za gubljenje časa i uspavanost u zamračenojprostoriji? Očigleno a neprekino gleanje filma tokom jenog ili va časa nije rešenje, osim ako to nije ra u filmskoj
sekciji i pomalo zaboravljena metoda debate posle projekcije, kakva se negovala u kino-klubovima sedamdesetih godina
prošlog veka. Kaa je reč o nastavi književnosti, postoji (najmanje) pet načina na koje s
e film, bilo digitalni, bilo analogni,
može koristiti u aktivnoj nastavi:
 I.
 
Film kao ilustracija nastavnih temaII.
 
Motivacija fimom za stilske vežbe i emotivno razumevanje ela
 III.
 
Nastavni film sa saržajima iz programa nastave književnosti i jezika
 IV.
 
Tumačenje filma (teorija, jezik, izražajna srestva filma)
 V.
 
Praktičan ra na izrai filma (pisanje scenarija, sinopsisa, knjige snimanja)
 
I
Gotovo a nema kniževnog ela u čitankama ili u lekiri koje se ne može ovesti u vezu sa nekim insertom,
dokumentarnim filmskim zap
isom ili sa nekom filmskom aaptacijom. Davno zaboravljene „Zvučne čitanke“ –
audio
kasete na kojima je tekst izražajno pročitan o strane glumca nisu za cilj imale omaranje nastavnika i učenika o čitanja.
 
2
Micorosoft
Partner u u
čenju“ časopis za nastavnike
 http://pilcasopis.wordpress.com 
Obično ovakva interpretacija izaziva manju zainteresovanost učenika o interpretacije nastavnika, samo iz jenog
razloga
 –
 
vizuelnog. Servis YouTube, obro poznat učenicima, sarži veliki broj klipova u kojima je mogude vieti i čutiinterpretaciju autora pesme ili priče ili o strane glumca uz ogovarajudi vieo saržaj.
„Plava grobnica”). Pesma „Krvava bajka” DesankeMaksimovid često ko ece izaziva potrebu a, pošto se o njih očekuje a „buu tužni”, neprimereno zbijaju šale iliparoiraju njen saržaj. Međutim, ako se pesma porži insertom iz istoimenog filma Torija Jankovida
„Krvava bajka”), pesma mnogo snažnije eluje, lokalizacija teme jeneizbežna i obija se na empatiji. Kaa se rai neko ramsko elo, naravno a je o velike važnosti pronadi obar primersnimka pozorišne prestave. Na primer, kako bi se učenicima na najbolji način naglasila savremenost Sterijine„Pokonirene tikve” olično de poslužiti ramska vežba stuenata 3. goine
verzije „Romea i Julije” takođe je učenicimaposticajan u smislu prevazilaženja onosa prema elu kao „starom, klasičnom, osanom...” Zanimljivo je a se jeinoza filmove koristi izraz „stari i noviji”, što je prilično nezgrapno u rugim umetnostima („Š
ta mislite o starim romanima
Dostojevskog?”). Svaki film koji niste pogleali za vas je nov, pa makar snimljen i pre 100 goina.
 
II
Drugi oblik primene filma u igitalnom obliku u učionici je blizak prvom, ali se ne koristi u uvonom, ved u glavnom elučasa, kao nastavno srestvo u stilskim vežbama. Na primer, učenici na osnovu okumentarnog filma „Koyaanisquatsi“ satemom o neravnoteži u priroi koju unosi čovek, na osnovu simboličnih slika pejzaža i inspirativne muzike koja prati film
), pišu svoja zapažanja, eseje, pesme ili priče.Ovakav pristup se u školama retko koristi. Obično se o učenika traži a sačine ramatizaci
 ju proznog teksta, ali ne i da
literarno uobliče filmski preložak.Zanimljiva je primena inserta iz filma „Čuesna subina Amelije Pulen“. Kako je ceo film rađen postupkom brze izmenekarova, to nam pruža mogudnost a posle inserta napravimo malu stilsku vežbu sa zaatkom a učenici napišu šta jesve, zahvaljujudi čulu sluha i mirisa slepi čovek „vieo“ za jean minut.
) Kasnije se sa učenicima može poigrati na temu „Moje blago izkutije za cipele“ ili „Moj čuesni svet svakonevnih neobičnih navika“, što takođe koresponira sa elovima iz filma, alise lako ovoi u vezu i sa rugim književnim elima. U svakom slučaju, film u nastavi se koristi uvek
u tri koraka
 –
 POSMATRAJ I PODSETI SE
 –
PRODISKUTUJ
 –
 
PRIMENI (lako se pamti kao 3P, „trip“ ili „put“ u film). U prvoj fazi učenicimase nagovesti a nede biti samo pasivni posmatrači, ved a razmisle o konkretnom prolemu, pitanju (na primer –
 
„kako se
raz
vija priča“, „iz kojih uglova se snima“, „u čemu je sličnost sa elom koje smo čitali“ i slično). Druga faza je ijalog,iznošenje zapažanja, upoređivanje stavova, a treda konkretan zaatak, bilo kao stilska vežba ili esej, onosno, ako uslovi
dozvoljavaju
i samostalna izraa filma, o čemu de biti reči kasnije. Filmski insert može biti oličan povo za ebatu, naprimer „Škola neka i sa“ (uhovita retrospektiva tipova nastavnika i časova u Felinijevom „Amakoru“
)ili „Da
 
li svi mogu a pišu poeziju” (insert iz „Društvamrtvih pesnika” u kojem se poezija poistoveduje sa oslobađanjem uma
Uvoni eo filma „Fantazija“ Volta Diznija
)je oličan primer zakorelaciju filma, muzike,likovne umetnosti i književnog ela. Posle ogleane igre linija i oblika kao asocijacija na muziku,
 
izveen je eksperiment u više oeljenja istog razrea (maa se može i grupno rait
i u okviru jednog odeljenja). Naime,
prvo oeljenje je na oređenu muziku crtalo i slikalo. Drugo oeljenje je te slike prevoilo u priče, a trede je imalozaatak a oabere muzičku pologu za priču. Zatvoreni krug ao je zanimljive rezultate upoređivanjem početneizavršne muzike, a učenici tako na najbolji način shvataju sinkretičnost filmske umetnosti kao sitezu vizuelnih i auitivnih
elemenata u tkivu naracije.
 
3
Micorosoft
Partner u u
čenju“ časopis za nastavnike
 http://pilcasopis.wordpress.com 
III
Nastavni film nije nikakva novina, ali učenicima može biti prijatno iznenađenje činjenica
da pojedine nastavne filmove
mogu gleati ko kude i a samostalno mogu pronalaziti i veoma popularno prikazane saržaje iz nastave. Kao primermožemo navesti Kratak kurs srpskog jezika 
, ili voič za bolje pamdenjepomodu mapa uma 
IV 
Filmska umetnost, „filmska gramatika“ –
 
 jezik i izražajna srestva filma, pojmovi kara, rakursa, retrospekcije ...zastupljeni su u programu nastave književnosti za osnovnu školu, ali to uvođenje u svet seme umetnosti nije
zastupljeno u dovoljnoj meri i po pravilima postupnosti.Ciljevi obra
e filmskog ela u osnovnoj školi
su:
 
osposobljavati učenike za gleanje, primanje (recepciju) i interpretaciju filmskog ela
 
 
usvajanje osnovnog filmskog pojmovnika
 
razvijanje stvaralačke mašte
 
 
razvijanje sposobnosti pradenja i vrenovanja na primerima
odabranih filmskih dela.
PRVI NIVO
Animirani film
 –
lutkarski film, crtani film
 –
primanje kratkih lutkarskih i crtanih
filmova saržajno primerenih eci
 
DRUGI NIVO
Filmska priča –
 
filmska priča, reosle ogađaja, lik u
filmu
 –
 
uočiti i oreiti sle
doga
đaja u filmu, ispričati filmsku priču
kratkog crtanog filma, razlikovati glavne i sporedne likove
TREĆI NIVO
 
Dečji film, glumac –
razlikovati igrani film za decu od animiranog
filma, ispričati filmsku priču
 
ČETVRTI NIVO
 
Dokumentarni film (ekološkog saržaja, zavičajna, kulturna i istorijska tematika) –
 
uočiti osnovna obeležja
dokumentarnog filma
Ako nam je u interesu a učenik posle školovanja bue elementarno pismen u oabiru i razumevanju filmova, ona sesaržaji koji se tiču filma, a nalaze se mahom u planovima i programima nastave srpskog jezika i književnosti i likovnekulture, moraju shvatiti kao obavezni, a ne fakultativni i sveeni na zabavu. Na primer, izjave nastavnika kao što su:„Deco, ovo o filmu pročitajte preko raspusta / uraite ako želite vežbu u ranoj svesci / napišite nešto o filmu koji stegleali ( „...ali koji nikaa nedete čitati“)“ i tako alje. Učenici u petom razreu u užbeniku imaju primer stripa „Ženiba
 
cara Dušana“ Đorđa Lobačeva, ali ne i komparativnu analizu sa naronom pesmom. A baš u tom uzrastu sunajprijemčiviji za razumevanje osnovnih fimskih izražajnih srestava: Kako znamo a junak filma u ovom elu sanja?Zašto reitelj glumca snima u krupnom planu? Kako je postignut utisak a je prošlo mnogo vremena između vaogađaja? Gleanje elova filma Voje Nanovida „Čuotvorni mač“
http://www.youtube.com/watch?v=4pkGNb1c-tI&feature=related uz komentar da je ovaj film uticao na mnogo poznatiju ekranizaci
 ju „Konana“ ko učenika pobuđujevede interesovanje za naronu književnost. Pesma „Ivo Senkovid i aga o Ribnika“ je oličan povo učenicima 7.razreaa napišu sinopsis za snimanje filma čiji literarni preložak sarži svih 5 elemenata ramske ranje –
ekspoziciju, zaplet,
kulminaciju, peripetiju i rasplet. Razumevanje književnoteoretskih pojmova kao što su naracija, retrospekcija, siže,mnogo su jenostavniji na primeru filma. Učenici bi u 6. razreu trebalo a buu u stanju a aju esejistički ili narati
vni
prikaz flmskog ela, ok se o učenika 8. razrea očekuje a ovlaaju pojmom žanra, stereotipa, paroije i a buusposobni a kritički sagleaju vrenost filma.

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->