DGKS

V
R


S

1
s


N
D

R
D
EN 1991-1-1:2002
Evrokod 1
NA
KONSTRUKCIJE

DEO 1-1: ZAPREMINSKE TEZINE,

TEZINA,
I
KORISNA OPTERECENJA
ZAZGRADE
Beograd, novembar 2009.
prevod srpski jezik Evropskog standarda
EVROKODOVI ZA KONSTRUKCIJE
Evrokod 1: EN 1991-1-1:2002
NA KONSTRUKCIJE
1-1 : ZAPREMINSKE TEZINE, TEZINA,
KORISNA OPTERECENJA ZA ZGRADE
objavljuje u okvi ru druge faze PROJEKT
UVODENJE STANDARDA U
NACIONALNIH STANDARDA SRBIJE
NOSIOCI PROJEKTA:
Gradevinski fakultet Uni verziteta u Beogradu
Drustvo gradevinskih konstruktera Srbije - DGKS
Inzenjerska komora Srbije
Institut za standardizaciju Srbi;e
PROJEKTNI TIM
za ovu fazu Projekla:
Prof. dr VuksanoviC, rukovodilac Projekta,
Prof. dr Dusan Najdanovil: i prof. dr Aleksandar Pakvor,
V. prof. dr Zlatko MarkoviC i prof. dr Dragan Budevac,
V. prof. dr Bosko Stevanovic, i
Prof. dr Petar Anagnosti ,
V. prof. Ladinovic,
EVROKOD 1

Prevod:
redakcija:
Izdavac:
za izdavaca:
Tehnicki urednik:
i stampa:
Tiraz:
dr Aleksandar Pakvor
dr Dusan Najdanovic
Gradevinski fakullet u Beogradu
prof. dr Vuksanovil:


700 primeraka
ISBN 978-85-7518-113-2
Beograd, novembar 2009.
PREDGOVOR
uz prevod srpski jezi k
EVROKOD 1: DEJSTVA NA KONSTRUKCIJE
11: ZAPREMINSKE TEZINE, TEZINA,
KORISNA OPTERECENJA ZGRADE
prevod srpski jezik Evropskog standarda Evrokod 1: Dej stva konstrukcije, 11:
Zapreminske tezine, sopstvena tezina, korisna opterecenja za zgrade (EN 1991-1-1 : 2002), pripremljen u
okviru druge faze projekla Usvajanje Evropskih standarda u gradevinarstvu kao nacionalnih standarda
Srbije, prema Sporazumu sklopljenom izmedu Instituta za slandardizaciju Srblje nosioca Projekta
Gradevinskog fakulteta Uni verziteta u Beogradu.
Druga faza Projekla obuhvata prevodenje i objavljivanje sledecih 12 Evrokodova za konslrukcije:
Evrokod 1: Dejstva konstrukcije, 1-1: Zapreminske tezine, sopstvena tezina, korisna opterecenja za
zgrade
Evrokod 1: Dejstva konstrukcije, 1-3: Dejstva snega
Evrokod 1: Dejstva konstrukcije, 1-4: Dejstva
Evrokod 1: Dejslva konslrukcije, 1-5: Termicka dejslva
Evrokod 3: celicnih konslrukcija, 1-3: Opsla pravila - pravila za hladno obIi kovane
lankozidne elemenle i limove
Evrokod 3: Proracun eelicnih konstrukcija, 1-5: Puni limeni elementi
Evrokod 3: Proracun eelicnih konslrukcija, 1-10: Izbor cetika u pogledu zilavosli i svojslava
Evrokod 5: Proracun drvenih kons!rukcija, 1-1: Opsta pravila za zgrade
Evrokod 6: Proracun zidanih konslrukcija. 1-1: Opsta pravila za armirane i nearmirane zidane konstrukcije
Evrokod 7: Geotehnicki 1: Opsla pravila
Evrokod Proracun seizmicki olpornih konslrukcija, 1: Ops!a pravila. seizmicka dejstva i pravila za zgrade
Evrokod Proracun seizmicki otpornih konstrukcija, 3: stanja i zgrada
Ovih dvanaest delova Evrokoda, zajedno sa koji su i pubIikovani 2006. godine u okviru prve
faze Projekta, se usvajanje ocekuje kraja godine, sacinjavaju set propisa za proracun objekata u
zgradarstvu. Njima su obuhvaCene konstrukcije svih Iradicionalnih gradevinskih materijala (betona, celika,
drvela, kao i spregnute i zidane) i sva dejstva (opterecenja) koja su karakleristicna za konslrukcije u zgradarslvu.
Tako se otvaraju mogucnosli za projeklovanje objekala u zgradarslvu u polpunosti prema savremenim evropskim
propisima, koji uskoro postali i nasi slandardi.
Bez obzira slo Srbija jos clan CEN-a, usvajanje Evropskih uslov za u Evropske
inlegracije, otuda proizilazi ogroman znacaj usvajanja Evrokodova za konslrukcije kako se omogutio
povralak naseg gradevinarslva pozicije kojima smo nekada bili i koje bismo zeleli da zauzmemo.
Delaljniji islorijatu, ci ljevima i obIasli Evrokodova za konsl rukcije mogu se u
prevodu predgovora ovog slandarda, stranicama koje slede.
Prevod ovog Evropskog slandarda srpski jezik predat odgovarajucim Komisijama Instiluta za standardizaciju
Srbije i mote se sa sigurnoscu ocekivati u relativno kratkom i formal no odobren za primenu
kao nacionalni slandard.
Realizacija druge faze Projekla omogucena i uz finansijsku podrsku velikog nasih i
instilucija u obIasti gradevinarstva. i inslilucije, sponzori Projekla. prikazani su kraju knj ige. Svima koji
su koj i pomogli realizaciju ovog, izuzetno znacaj nog projekta za nase gradevinarstvo, i pulem
iskazujemo veliku zahvalnosl.
Beograd, avgusl 2009.
PROJEKTNI TIM
NAPOMENA: standarda mote se korisliti za druge
Obradivafi snose nikakvu odgovornost za njegovu
EN 1991-1-1 :2002
PREDGOVOR
Ovaj dokument EN 1991-1-1:2002, komitet 250
za konstrukcije", sekretarijat se nalazi u 8SI.
Ovaj Evropski standard da dobije status nacionalnog standarda, bilo pubI ikovanjem
identicnog teksta, ili njegovim odobravanjem, najkasnije oktobra 2002. , protivrecni
nacionalni standardi da budu stavljeni snage najkasnije 2010. godine.
250 odgovoran za sve Evrokodove za konstrukcije.
Aneksi 8 su informativni .
Ovaj dokument zamenj uje ENV 1991-2-1: 1995.
internim propisima CEN/CENELEC, organizacije za standarde sledecih
zemalja obavezne su da uvedu ovaj Evropski standard: Austrija, Belgija, Ce5ka RepubJika,
Danska, Finska, Francuska, GrGka, Holandija, Island, Italija, Madarska,
Malta, Nemacka, Portugalija, SlovaGka, Svajcarska, Svedska i Ujedinjeno

ISTORIJAT PROGRAMA EVROKODOVA
Komisija Evropske zaj ednice 1975. godine odlucila da poseban program
aktivnosti u oblasti konstrukcija, zasnovan clanu 95 Ugovora EZ. Cilj ovog programa
uklanj anje tehnickih prepreka za trgovinu i harmonizacija tehnickih specifikacija (Evropskih
standarda i tehniGkih odobrenja).
U tog programa akti vnosti Komisija pokrenula inicijativu za donosenj e zbirke
harmonizovanih tehnickih pravila za proracun gradevinskih objekata, koja u fazi,
sluzila kao vazecim nacionalnim u dri:avama Glanicama, kasnije ih i
potpuno zamenila.
U toku sledecih petnaest godina Komisija uz pomoc Upravnog odbora, u kojem su bili
predstavnici clanica, rukovodila razvojem programa Evrokodova, 5to dovelo do
izrade generacije evropskih propisa u toku godina.
Komisija i clanice Evropske unije i Evropskog udruzenja za slobodnu
Free Trade Associalion) EFTA, odlucile su 1989. godi ne, osnovu
izmedu Komisije i CEN, da prenesu pripremu i publikovanj e Evrokodova u nadleznost CEN,
kako se obezbedio buduci status Evropskih standarda (EN). Qvo ustvari, povezalo
Evrokodove sa odredbama svih Direktiva Saveta Odluka Komisija, koje se odnose
Evropske Direktiva Saveta gradevinskim proizvodima -
i Direktive Saveta i javnim radovima i uslugama,
kao i Direktive EFTA, donete u cilju tri:ista).
Program Evrokodova za obuhvata sledece standarde koji se, sastoje
od veceg posebnih Delova:
EN 1990 Evrokod Osnove proracuna konstrukcija (Basis Structural Design)
EN 1991 Evrokod 1: Dejstva konstrukcije (Actions structures)
EN 1992 Evrokod 2: Proracun betonskih konstrukcija
(Design concrete structures)
4
Sporazum izmedu Komisije Evropske zajednice i Evropskog Komiteta za slandardizaciju CEN. koji se odnosi
rad Evrokodovima za proracun zgrada i drugi h gradevinskih objekata
EN 1991-1-1 :2002
EN 1993 Evrokod 3:
EN 1994 Evrokod 4:
EN 1995 Evrokod 5:
EN 1996 Evrokod 6:
EN 1997 Evrokod 7:
EN 1998 Evrokod 8:
EN 1999 Evrokod 9:
celicnih konstrukcija (Design steel structures)
spregnutih konstrukcija od celika i betona
(Design composite steel and structures)
drvenih konstrukcija (Design timber structures)
zidanih konstrukcija (Design structures)
Geotehnicki (Geotechnical design)
seizmicki otpornih konstrukcija
(Design structures earthquake resistance)
konstrukcija od aluminijumskih legura
(Design aluminium alloy structures)
Standardima Evrokodova potvrduj e se organizacija za standardizaciju u svakoj
driavi i obezbeduje njihovo pravo da, nacionalnom nivou, odrede vrednosti koji ma
se definise konstrukcija kada se vrednosti razlikuju od driave do driave.
STATUS I OBLAST PRIMENE EVROKODOVA
Driave EU i EFTA saglasne su da se Evrokodovi koriste kao referentni dokumenti za
sledece svrhe:
- kao sredstva za dokazivanje usaglasenosti zgrada i drugih gradevinskih objekata
sa Osnovnim zahtevima Direktive Saveta posebno sa Osnovnim
zahtevom 1 - Nosivost i stabi lnost (MechanicaJ resistance and stability), kao i
sa Osnovnim zahtevom 2 - u slucaju pozara (Safely case
fire):
- kao osnova za sastavljanje ugovora za radove i odgovarajuce
inzenjerske usluge;
- kao okvir za izradu harmonizovanih tehnitkih specifikacija za
proizvode - EN i
Evrokodovi su, u u kojoj se odnose same gradevinske objekte, direktno povezani sa
Interpretativnim dokumentima
2
koje se poziva 12 mada se svojoj prirodi
razlikuju od harmonizovanih standarda proizvoda
3
. Zbog toga se tehnitki
aspekti koji proizilaze iz rada Evrokodovima moraju adekvatno da razmatraju
Tehnickim komitetima CEN radnim grupama koje rade standardima proizvoda,
kako se postigla puna uskladenost tih tehnitkih speci fikacija sa Evrokodovima.
Standardima Evrokodova su opsta pravila za svakodnevnu upotrebu u proracunu
kako klasi cnih, tako i savremenih konstrukcija u i njenih elemenata. Neuoblcajeni
gradenja uslovi proracuna nisu obuhvaceni i projektant u takvim slucajevima
treba da zahteva dopunske ekspertske analize.
2 clanu suslinski zahlevi (Essential Requirements) ERs moraju, u konkrelnom obIiku, da budu
dati u Inlerpretalivnim dokumentima, da se oslvarile neophodne veze izmedu suslinskih zahleva i mandata
za izradu harmonizovanih ENs i AGsfET As.
3 clanu 12 Inlerprelativna dokumenta moraju da:
daju konkrelan obIik suslinskim zahtevima, preko harmonizacije terminologije i tehnickih osnova, kao i
ukazivanja klase il i za svaki zahlev, kada 10 neophodno:
ukai:u metode korelacije tih klasa ili zahteva sa tehni ckim specifikacijama, metode
proracuna i dokaza, tehnicka pravila za objekala ild;
slui:e kao referenlna dokumenta za uspostavljanje harmonizovanih standarda i uputstava za Evropske
tehnicke alesle.
Evrokodovi, uslvari, imaju slicnu ulogu u obIasti ER 1 i u delu ER 2.
5
EN 1991-1-1 :2002
STANDARDI KOJIMA SE UVODE EVROKODOVI
Nacionalni standardi kojima se uvode Evrokodovi , kompletan tekst Evrokoda
(ukljucujuci anekse). onako kako pubI ikovao CEN. tekstu moze da prethodi
nacionalna naslovna strana i nacionalni predgovor, da mu kraju bude dodat Nacionalni
aneks.
Nacionalni aneks moze da sadrzi podatke za koje su u Evrokodu
ostavljene mogucnosti za nacionalni to su takozvani nacionalno odredeni parametri ,
koji se primenjuju za proracun zgrada i drugih gradevinskih objekata u toj zemlji , kao 5to su:
- vrednosti i/ili klase, kada 5U u Evrokodu date alternative;
- koje se primenjuju kada u Evrokodu data samo oznaka;
- speci fi cni podaci za odredenu zemlju (geografski , klimatski itd.), karte
opterecenj a od snega;
- postupci koji se primenjuju kada su u Evrokodu dati alternativni postupci.
Nacionalni aneks moze da sadrZi
- odluke informativnih aneksa;
- referentna dokumenta nekontradiktornim komplementarnim podacima koji
pomazu korisniku da Evrokod.
VEZE IZMEDU EVROKODOVA (EN) I HARMONIZOVANIH
ZA PROIZVODE
Postoji potreba da se usklade harmonizovane tehnicke specifikacije za gradevinske
proizvode i tehnicka pravila za gradevinske objekte
4
. Pored t09a, u svim informacijama uz
znak Marking) gradevinski h proizvoda, koji se odnose Evrokodove, da
bude jasno naznaceno koji su nacionalno odredeni parametri
DOPUNSKE INFORMACIJE ZA EN 1991-1-1
u EN 1991 -1 -1 prikazana su uputstva za proracun konstrukcija zgrada i drugih gradevi nskih
objekata od sledecih dejstava:
- zapreminske tezine gradevinski h materijala i uskl adistenih materijala;
- sopstvene tezine konstrukcijskih elemenata, kao i
- korisna opterecenja u zgradama.
EN 1991-1-1 predviden za investitore, proj ektante, izvodace i odgovarajuce
administrativne organe.
Za proracun konstrukcija, predvideno da EN 1991-1-1 bude koriscen zajedno sa EN 1990,
drugim Delovima EN 1991 i EN 1992 do EN 1999.
NACIONALNI ANEKS ZA EN 1991-1-1
u ovog standarda prikazani su navedeni postupci , vrednosti i
uputstva za koje dopusteno da se usvoje nacionalno odredeni parametri (Nationally
Determined Parameters) . Zbog toga, Nacionalni standard koj im se EN 1991-1-1 uvodi u
odredenoj zemlji , treba da Nacionalni aneks koji sadrzi sve nacionalno odredene
4 Videli odredbu i odredbu 12 u kao i clanove 4.2, 4. 3. 1, 4.3.2 i 5.2 u ID 1.
6
EN 1991-1-1 :2002
parametre koji se u zgrada i drugih gradevinskih objekata u
odgovarajucoj zemlj i.
nacionalnih parametara u EN 1991-1-1 dopusten u sledecim odredbama:
- 2.2(3),
- 5.2.3(1) do 5.2.3(5),
- 6.3.1 .1, tabela 6. 1,
- 6.3.1.2( 1 tabela 6.2,
- 6.3.1.2(10) & (11),
- 6.3.2.2(1 tabela 6.4,
- 6.3.2.2(3),
- 6.3.3.2(1), tabela 6.8,
- 6.3.4.2, tabela 6.10, kao i
- tabela 6.12.
7
EN 1991-1-1 :2002
GLAVA 1
OPSTE ODREDBE
1.1 PRIMENE
(1) U EN 1991 -1-1 prikazana su uputstva za proracun i dejstva za proracun konstrukcije
zgrada i objekata. ukljucujuCi neke geotehnicke aspekte, za sledece

- zapreminske gradevinskih materijala i uskladistenih materijala
- sopstvenu konstrukcijskih elemenata,
- korisna opterecenja u zgradama.
(2) U glavi 4 aneksu date su nominalne vrednosti zapreminskih tezina materijala
specificnih za zgrade, dodatnih materijala za mostove i uskladistenih materijala. Za odredene
materijale dodatno dat i ugao unutrasnjeg
(3) U glavi 5 prikazane su metode za odredivanje vrednosti sopstvene
konstrukcijskih elemenata.
(4) U glavi 6 date su
konstrukcija i krovova, u zavisnosti od za sledece delove
- stambene, drustvene, trgovatke i
- i saobracajne povrsine za vozila;
- za skladistenje i aktivnosti;
- krovove;
- za sletanje
(5) saobracajnih povrsina, data u glavi 6, odnose se vozila najvete
tezine do 160 kN. Proratun saobracajnih povrsina za teska vozila, tezine 160
kN, da bude usaglasen sa administracije. informacije
mogu se u EN 1991-2.
(6) Za zidove koji imaju funkciju prepreke, sile date su u glavi 6.
U aneksu su dopunska uputstva za za vozila u
Napomena: Sile od udara vozila date su u EN 1991-17 i EN 1991-2.
{7} Za proratunske situacije i uticaje u silosima i prouzrokovane vodom ili
videti EN 1991-3.
1.2 NORMATIVNA REFERENTNA DOKUMENTA
dokumenata koja su da vaze, iIi su i dalje u vaznosti , ovaj
Evropski odredbe i iz drugih dokumenata. Ova normativna
dokumenta navedena su odgovarajucim mestima u tekstu, prilozen i spisak
dokumenata. Za referentna dokumenta koja su da vaze, kasniji dodacii ili revizije tih
dokumenata se ovaj standard samo ako su u njega ukljutene
amandmanom ili Za dokumenta koja su u vaznosti, se odnosi
poslednje izdanje pubIikacije (ukljutujuci amandmane).
8
EN 1991-1-1 :2002
1: Evrokodovi su pubIikovani kao Evropski Sledeci Evropski standardi , koji
su pubIikovani iIi su u cilirani u normativnim
EN 1990 Evrokod: konstrukcija
1991 1-7 Evrokod 1: Dejstva konstrukcije: 1-7: Incidentna dejslva od udara; eksplozija
EN 1991-2 Evrokod 1: Dejstva konstrukcije: 2: Saobracajna opteretenja moslovima
EN 1991-3 Evrokod 1: Dejstva konslrukcije: 3: Dejslva usled kranova i masina
1991 -4 Evrokod 1: Oejslva konslrukcije: 4: u silosima i rezervoarima
2: Evrokodovi su pubIikovani kao Evropski predstandardi . Slede(:j Evropski standardi koji
su pubIikovani ili su u su u u normativnim clanovima:
EN 19911-3 Evrokod 1: Oejstva konstrukcije: 1-3: Oejstva snega
EN 1991-1-4 Evrokod 1: Oejslva konstrukcije: 1-4: Dejstva vetra
EN 1991-1-6 Evrokod 1: Dejstva konslrukcije: 1-6: Dejstva u toku gradenja.
1.3 IZMEDU PRINCIPA I PRAVILA ZA PRIMENU
(1) U zavisnosti od pojedinih odredbi , u ovom Delu pravi se izmedu
i za primenu.
(2) obuhvataju:
- opste stavove i definicije za koje alternative, kao i
- zahteve i analiticke modele za koje se alternativa dopusta, ukoliko to
posebno navedeno.
(3) su oznaceni slovom iza odredbe.
(4) za primenu su opste prihva6ena pravila koja odgovaraju
ispunjavaju njihove zahteve.
(5) Dopusteno koris6enje alternati vnih pravila za proracun, od pravila za
primenu datih u EN 1991-1 1 za gradevinske objekte, pod uslovom da se pokaze da su
alternativna pravila u saglasnosti sa odgovaraju6im i da su ekvivalentna u
pogledu sigurnosti , upotrebIjivosti i konstrukcije koje se dobile i
Evrokodova.
Napomena: Ako al!ernativno pravilo za proracun zameni neko pravi lo za primenu, mo.ze se zah!eva!i
da proracun koji odatle sledi bude polpuno saglasan sa EN 1991-1-1, mada proracun ostati
saglasan sa principima EN 1991-1-1 . Kada se EN 1991-1-1 koristi u vezi neke osobine, navedene u
aneksu Z s!andarda za proizvode u ETAG, upotreba alterna!ivnog pravila za proracun mogla da
bude prihvatlj iva za markiranje.
(6) U ovom Delu, pravila za primenu prikazana su u zagradi, kao ova

1.4 POJMOVII DEFINICIJE
Za potrebe ovog Evropskog standarda se pojmovi i defini cije dati u 150 2394, 150
3898 i 150 8930, kao i ovde navedeni . Osnovni spisak pojmova i definicija za potrebe
ovog standarda, dodatno defi nisan u EN 1990, 1.5.
9
EN 199111 :2002
1.4.1 TEZINA
Zapreminska tezina ukupna tezina jedinici zapremine materijala, ukljucujuci normalan
mikrosupljina, suplj ina i
Napomena: U svakodnevnoj upolrebi, ovaj se skrac':uje "guslina" (density -510 strogo
znaci jedi nici zapremine).
1.4.2 UGAO UNUTRASNJEG TRENJA
Ugao unutrasnjeg trenja ugao izmedu prirodnog nagiba strana nasutog nevezanog
materijala i
1.4.3 BRUTO TEZINA VOZILA
Bruto tezina vQzila ukljucuje sopstvenu tezinu vozi la, ukljucujuci i maksimalnu tezinu tereta
koje sme da prevozi.
1.4.4 ELEMENTI
Konstrukcijski elementi obuhvataju osnovni konstrukcijski skelet i oslonce. Za mostove,
konstrukcijski elementi obuhvataju nosace, kolovozne ploce i elemente oslonca (tu spadaju i
kosi kabIovi kod mostova sa kosim zategama).
1.4.5 ELEMENTI
Nekonstrukcijski elementi zavrsne elemente povezane sa konstrukcijom,
kolovozne zastore i ograde. obuhvataju i instalacije i stalnu opremu koja povezana sa
konstrukcijom.
1.4.6 PREGRADE
Zidovi koji nose opterecenje.
1.4.7 POKRETNE PREGRADE
Pokretne pregrade su koje mogu da se pomeraju, da budu dodate ili uklonjene, il i, pak,
ponovo izvedene drugom mestu.
1.5 OZNAKE
(1) Za potrebe ovog standarda, primenjuju se sledece oznake.
Napomena: Koriscene oznake zasnivaju se ISO 3898:1997.
(2) Osnovna lista oznaka prikazana u EN 1990, 1.6, dopunske oznake za
EN 1991 , su sledece:
10
EN 1991-1-1 :2002
VELlKA SLOVA LA
povrsina
osnovna povrSina
Qk vrednost promenlji vog koncentrisanog optereeenja
MALA SLOVA LA
gk tezina povrsine, i1i tezina jedinici duzine
spratova
qk karakteristicna vrednost jednako podeljenog opterecenja, iIi linijsko opterecenje
MALA GRCKA SLOVA
koefi cijent redukcije
koefi cijent redukcije
r zapreminska tezina
rp dinamil:ki koeficijent
Vlo koeficijent za vrednost promenljivog dejstva u kombinaciji , videti tabelu 1.1 EN
1990
ugao unutrasnjeg (stepeni )
11
EN 1991-1-1 :2002
GLAVA 2
DEJSTAVA
2.1 TEZINA
(1) Sopstvena tezina konstrukcijskih elemenata treba da bude klasifikovana kao 5talno
dejstvo, videti EN 1990, 1.5.3 i 4.1.1.
(2) Kada Qva sopstvena tezina moie da tokom vremena, U proracun treba da
bude uvedena preko i donje karakteri sti cne vrednosti , videti EN 1990,4.1.2. Medutim,
u nekim slucajevima, kada slobodna, pokretne - videti 6.3.1.2(8),
treba da bude tretirana kao dopunsko korisno opteretenje.
Napomena: se primenjuje narocilo kada " 5Ialna" dejsl va mogu da budu povoljna.
od zastora moraju da budu razmatrana kao stalna dejstva, mogute
neravnomernosti moraju u proracunu da budu uzete u obzir, videti 5.2.2(1) i (2).
Opterecenja od zemlje krovovima i terasama moraju da budu razmatrana kao
stalna dejstva.
(5) s obzirom i u proracunu treba da budu razmatrane promene
vlage i debIjine koje mogu da budu prouzrokovane nekontrolisanim nagomilavanjem
u toku proracunskog veka konstrukcije.
Napomena: Za detaljnije informacije pri tiscima zemlje videti EN 1997.
2.2 KORISNA OPTERECENJA
(1) Korisna opterecenja moraju da budu klasi fikovana kao promenljiva dejstva, ukoliko
drugacije odredeno u ovom standardu, videti EN 1990, 1.5.3 i 4.1.1.
Napomena: Za korisna opterecenja mostovima videti EN 1991-2.
(2) Kada se razmatra incidentna (accidenta/) proracunska situacija, u kojoj udar od
vozila ili incidentna opterecenja od masi na mogu da budu od znacaja, opterecenja treba
da budu uzeta iz EN 1991-1-7.
(3) Korisna opterecenj a treba da budu uzeta u obzir kao kvazi staticka dejstva, videti EN
1990, 1.5.3.13. Modeli opterecenja mogu da ukljuce dinamicke uticaje ako mogucnosti
rezonantnih efekata, ili drugog znacajnijeg dinamickog odgovora konstrukcije, videti
EN 1992 do EN 1999. Ako mogu da budu ocekivani efekti od sinhronizovanog
ritmickog kretanja Ijudi , pak, plesanja ili skakanja, treba da se sprovede posebna
dinamicka analiza.
Napomena: Postupak koji da bude mofe da bude dat u Nacionalnom aneksu.
(4) Kada se razmatraju opterecenja od viljuskara i hel ikoptera, treba da budu
razmatrana dopunska opterecenja od inercijalnih sila. efekti se uzimaju u obzir preko
dinamickog koeficijenta '11, koji staticke vrednosti opterecenja, kako prikazano u
izrazu (6.3).
12
EN 1991-1-1:2002
(5) Dejstva, koja izazivaju znacajno ubrzanje konstrukcije, iIi konstrukcijskih elemenata,
moraju da budu klasifikovana kao dinamicka dejstva i da budu razmatrana
dinamicke analize.
13
EN 1991-1-1 :2002
GLAVA 3
PRORACUNSKE SITUACIJE
3.1 OPSTE ODREDBE
(1) Relevantna stalna i kori sna optere6enja moraju da budu odredena za svaku
proracunsku si tuaciju u skladu sa EN 1990, 3.2.
3.2 STALNA OPTERECENJA
(1) Ukupna sopstvena tezina konstrukcijskih i nekonstrukcijskih elemenata treba da
bude uzeta u obzir u kombinacijama dejstava kao pojedinacno dejstvo.
Napomena: Videti EN 1990, tabela napomena
(2) Za kojima se ocekuje uklanjanje iIi dodavanje konstrukcijskih ili
nekonstrukcijskih elemenata, u proracunu treba da budu uzeti u obzir
kombinacije opterecenja.
(3) Sopstvena tezina novih obIoga instalacionih kanala, za koje se ocekuje da budu
dodati posle izvodenja, da bude uzeta u obzir u proratunskim situacijama (videti 5.2).
(4) Nivo vode da bude uzet u obzir za odgovarajuce proracunske situacije.
Napomena: Videli EN 1997.
(5) Poreklo i vlage rastresitih materijala treba da budu razmatrani u
proracunskim situacijama u slucaju zgrada koje sluze za skladistenje.
Napomena: le.tina, prikazane u aneksu odnose se u suvom
slanju.
3.3 KORISNA OPTERECENJA
3.3.1 OPSTE ODREDBE
(1 ) Za povrsine koje su previdene da budu izlozene razlicitim vrstama opterecenja, u
proratunu da bude razmatran najnepovoljniji slucaj opterecenja.
(2) U proratunskim situacijama u kojima korisna opterecenja deluju istovremeno sa
drugim promenljivim dejstvima dejstva usled vetra, snega, kranova ili masina)
ukupna korisna opterecenja, razmatrana kao slucaj opterecenja, moraju da budu
uzeta u obzir kao pojedinacno dejstvo.
(3) Kada intenziteta opterecenja, ili uticaji vibracija, mogu da izazovu
zamor, treba da bude model proracuna uzimajuci u obzir zamor.
(4) Za konstrukcije osetljive vibracije, kada to relevantno, treba da budu razmatrani
dinamicki modeli korisnih opterecenja. Postupak proracuna prikazan u EN 1990, 5.1 .3.
14
EN 1991-1-1 :2002
3.3.2 DOPUNSKE ODREDBE ZA ZGRADE
(1) Korisna opterecenja i opterecenja od snega iIi dejstava
da budu razmatrana istovremeno.
(2) Kada se korisno opterecenje razmatra kao pratece dejstvo u kombinacijama, u
saglasnosti sa EN 1990, da bude samo jedan od dva koeficijenta lfI (EN
1990. tabela i (6.3.1 .2 (11
(3) Za dinamicka opterecenja usled masi na videti EN 1991-3.
(4) Korisna opterecenja koja treba da budu uzeta u obzi r za proracunske dokaze
granicnog stanja upotrebJjivosti , treba da budu odredena u saglasnosti sa uslovima upotrebe
i zahtevima koji se odnose ponasanje konstrukcije.
15
EN 1991-1-1 :2002
(2) Kada korisna opterecenja od vise spratova deluju stubove i zidove, ukupna
korisna mogu da budu koeficijenta umanjenja

u saglasnosti
sa 6.3.1.2( 11 ) i
6.3 KORISNIH OPTERECENJA
6.3.1 STAMBENE, DRUSTVENE, I ADMINISTRATIVNE ZGRADE
6.3.1 .1 TEGORIJE
(1) Povrsine u stambenim, drustvenim, trgovackim i administrativnim zgradama
da budu podeljene kategorije, u skladu sa njihovom specificnom upotrebom, prikazanom
u tabeli 6.1.
(2) Nezavisno od klasifikacije povrsina, dinamicka dejstva da budu
razmatrana kada se da njihovo koriscenje izazvati znatne di namicke uticaje,
videti 2.2(3) i
6.1: Kategorije upotrebe
Kategorija Specificna upotreba

Stambene povrsine Sobe u stambenlm zgradama i ku6ama;
spava6e sobe l odeljenja u bolnlcama;
spava6e sobe u hotelima i preno6istima;
kuhinje i toaleti .
povrsine
kojima Povrsine sa stolovima itd.,
mogu6e okupljanje Ijudi povrsine u skolama, kafeima, restoranima,
(sa izuzetkom povrsina trpezarijama, salama za
definisanih u
kategorijama i 0 1))
Povrsine sa nepokretnim sedisti ma,
primer: povrsi ne u crkvama, pozoristima lli
bioskopima, salama,
salama za skupove,

Povrsine bez prepreka za kretanje Ijudi ,
povrsine u muzejima, izlozbenim
prostorijama itd., kao i pristupne povrsine u
javnim i administrativnim zgradama,
hotelima, bolnicama, predvorjima
stanica.
Povrsine sa mogu6im
aktivnostima, plesne dvorane,
sale, pozornice.
Povrslne osetlj ive veliko okupljanje
Ijudi , u zgradama za
dogadaje, kao sto su dvorane,
dvorane, tribine, terase i
pristupne povrsine, kao i
platforme.
20
EN 1991-1-1 :2002
Kat egorija
I
Specificna upotreba
I

D povrsine 01 : Povrsine u maloprodajnim radnjama
uopste,
02: Povrsine u kucama
1) paznju 6.3.1.1(2), posebno za i Videti EN 1990, kada treba da budu razmatrani
dinamicki uticaji. Za videli tabelu
Napomena 1: U zavisnosti od njihove predvidene upolrebe, povrsine koje verovatno da budu
kategorisane kao odluci inveslilora j/jli odredbi Nacionalnog aneksa mogu da budu
kalegorisane kao
2: U Nacionalnom aneksu mogu da budu date podkategorije za do 02.
Napomena 3: Videti 6.3.2 za skladista ili induslrijsku upotrebu.
6.3.1.2 VREDNOSTIDEJSTAVA
(1) Kategorije optere6enih povrsina, kako su odredene u tabeli 6.1 , moraju da budu
unete u proracun koriste6i karakteristicne vrednosti q k Uednako podeljeno opterecenje) i Qk
(koncentrisano optere6enje).
Napomena: Vrednosli za oplerecenja qk i Qk dale su u prilozenoj tabeli 6.2. Kada u ovoj labeli dalo
podrucje sa granicnim vrednoslima, vrednosl moze da bude odredena preko Nacionalnog aneksa.
Preporucene vrednosti, pogodne za pojedinacnu primenu, podvucene su. Oplerecenje qk pogodno
za odredivanje opslih ulicaja, oplerecenje Qk za lokalne ulicaje. U Nacionalnom aneksu mogu da
budu definisani razliciti uslovi za koriscenje ove tabele.
Tabela 6.2: Korisna opterecenja podovima, baJkonima i stepenistima zgrada

q . Q.
[kN/m' ] [kN]
Kategorija
- podovi
1,5 do 2,0
- stepenista

- balkoni

Kategorij a
2,0 do 3,0 1,5 do1.
Kategorija
-
2,0 do;1Q 3,0 do 4,0
-
3,0 do 4,0 2,50 do 7,0
-
3,0 do 5,0 1.Q do 7,0
-
4,5 do 5,0 3,5 do 7,0
-
Mdo7,5 3,5 do 1.
Kategorij a D
- 0 1
1.Q do 5,0 3,5 do 7,0
- 0 2
4,0 do 5,0 3,5 doLQ
(2) Kada neophodno, opterecenja q k i Qk treba u proracunu da budu uve6ana,
za stepenista i balkone, u zavisnosti od koriscenja i dimenzija.
21
EN 1991-1-1:2002
(3) Za lokalne proracunske dokaze treba da bude uzeta u obzir sila Qk,
kaja deluje samostalno.
(4) Za koncentrisana opterecenja od polica jlj od uredaja za podizanje, opterecenje Qk
treba da bude odredeno za svaki pojedinacni sluCaj.
(5) Koncentrisano opterecenje da bude razmatrano da deluje u kojoj tacki
podu, balkonu stepenistu, odgovarajuce povrsine u zavisnosti od slojeva poda.
Napomena: Povrsina uobicajeno moze da bude pretposlavljena kao kvadratna, stranice 50 Videli i
6.3.4.2 (4).
(6) Vertikalna opterecenja meduspratnu konstrukciju, usled viljuskara,
da budu uzeta u ubzir saglasno sa 6.3.2.3.
(7) Kada SU konstrukcije izlozene visestrukoj upotrebi moraju da budu
proracunate za najnepovoljniju kategoriju opterecivanja, koja daje najvece uticaje od
dejstava (si le i ugibe), u elementu.
(8) Kada podu omogucena rasprostiranje sopstvena tezina pokretnih
pregrada moze da bude uzeta u obzir preko j ednako podeljenog opterecenja qk koje treba
da bude dodato korisnim opterecenjima, uzetim iz tabele 6.2. Ovo j ednako podelj eno
opterecenje zavisi od sopstvene tezine pregrada sledeci
- za pokretne pregrade sa sopstvenom tezinom duzini zida
q = 5 kN/m"
" ,
za pokretne r.regrade sa sopstvenom tezinom duzini zida
q , = 0,8 kN/m ;
- za pregrade
q, = 1,2 kN/m'.
sa zida
(9) Teze treba u da budu uzimajuci u obzir:
- polozaj i pravce pregrada;
- vrstu meduspratne konstrukcije.
1,0 kN/m:
2,0 kN/m:
3,0 kN/m:
(10) U sa 6.2.1(4), moze da bude
qk iz tabele 6.2, kao i tabele 6. 1 za i krovove
koji se koriste, kategorije 1, videti tabelu 6.9.
22
Napomena 1: Preporueena vrednost za koeficijent umanjenja za kategorije do odreduje se
sledecj
jzuzev za kategorjje <!:. 0,6
gde su:
I?IJ koeficijent EN 1990, aneks tabela
= 10,0

optereeena povrSina.
Napomena 2: U Nacionalnom aneksu moze da bude data alternativna metoda.
(6.1 )
EN 1991-1-1:2002
(11) U saglasnosti sa 6.2.2(2), kao i sa klasifikacijom u skladu sa tabelom 6.1, u
kategorije do za stubove i zidove, ukupno korisno opteretenje od vise spratova moze da
bude pomnozeno sa koeficijentom umanjenja a
n
.
Napomena 1: Preporucene vrednosli za koeficijent umanjenja SU:

=

(6.2)
gde su:
spralova (>2) iznad optereeenih kOnSlrukcijskih elemenata koji su iste
1110 koeficijenl u saglasnosti EN 1990, aneks tabela
Napomena 2: U Nacionalnom aneksu moze da bude dala alternalivna meloda.
6.3.2 POVRSINE ZA SKLADISTENJE IINDUSTRIJSKU UPOTREBU
6.3.2.1 KATEGORIJE
(1) Povrsine za skladistenje industrijsku upotrebu moraju da budu podeljene u dve
kategorije, saglasno tabeli 6.3.
Kategorije skfadistenja i industrijske upotrebe
Kategorija upotreba
I
Primer
Povrsi ne osetljive Povrsine za skladistenje, ukljucujuci
nagomilavanje skladistenje knjiga i drugih dokumenata
skladistenog materijala,
ukljucujuci pristupne
povrsine
Industrijska upotreba
6.3.2.2 VREDNOSTIDEJSTAVA
(1) Opterecene povrsine kategorisane tabeli 6.3, moraju da budu proracunate
proracunskih vrednosti jednako podeljenog opterecenja Qk, kao i koncentrisanog
optereeenja Qk.
Napomena: vrednosti opterecenja qk i Qk date su u donjoj tabeli 6.4. Vrednosti mogu
budu to neophodno, upotrebl (videti 6.3 i za pojedini
proracun, ili preko Optereeenje qk opstih
Qk U mogu budu uslovi 6.4.
Tabela Kor;sna opterecenja podova usled skladistenj a
Kategorije povrsina
q k Qk
[kN/m' ] [kN]
Kategorija
I
7,5
7,0
(2) Karakteristicna vrednost korisnog opterecenja mora da bude maksimalna vrednost.
uzimajuci u obzir dinamicke uticaje. ako to odgovarajuce. Dispozicija opterecenja mora da
bude definisana tako da predstavlja najnepovoljniji raspored u eksploatacij i.
23
EN 1991-1-1:2002
Napomena: Za prolazne proracunske situacije usled postavljanja i zamene masina, itd.,
uputslVQ dalo u EN 19911 6,
(3) vrednosti vertikalnih opterecenj a povrsinama za skladistenje treba
da budu odredene uzimajuci u obzir zapreminsku tezinu i visine uskladistenog
materijala. Kada uskladisteni izazivaju horizontalne sile zidove itd. ,
si la treba da bude odredena u saglasnosti sa EN 1991-4.
Napomena: Videti aneks za zapreminske lei:ine.
(4) Bilo koj i uticaj punjenja i praznj enja, treba da bude uzet u obzir.
(5) Opteretenja povrsi na za skladistenje knjiga i drugih dokumenata treba da budu
odredena iz opterecene povrsine i visi ne za knjige, korist eCi odgovarajuce vrednosti
zapreminske tezine.
(6) Opterecenja industrijskim treba da budu razmatrajuci
predvideno kori5cenje i koja treba da bude instalirana. Kada kao 5to su
kranovi, itd. , treba da bude postavljena, uticaji konstrukciju treba da
budu odredeni u saglasnosti sa EN 1991-3.
(7) Dej stva usled vilju5kara i transportnih vozila treba da budu razmatrana kao
koncentrisana opterecenja, koja deluju zajedno sa odgovarajuCim podeljenim korisnim
opterecenji ma, datim u tabelama 6.2, 6.4 i 6.8.
6.3.2.3 PROUZROKOVANA VILJUSKARIMA
(1) Vilju5kari treba da budu kl asifikovani u 6 klasa FL 1 do FL6, u zavisnosti od
sopstvene tezine, i tereta koji dizu, videti tabelu 6.5.
6.5: Dimenzije viljuskara, saglasno klasama FL

Sopstvena
Teret koji se
Sirina osovina
Ukupna
Ukupna
viljuskara
!ezin. (kNj
dize (kNj
.(mj
sirina
duzina
FL
(mj
I (mj
FL 1 21 10 0.85 1.00 2,60
FL2 31 15 0,95 1,10 3,00
FL3 44 25 1,00 1,20 3,30
FL4 60 40 1,20 1,40 4,00
FL5 90 60 1,50 1,90 4,60
FL6 11 0 80 1,80 2,30 5,10
(2) Stati cko vertikalno osovinsko Qk vilj uskara zavisi od klasa FL 1
do FL6 i treba da bude uzeto iz tabele 6.6.
24
EN 1991-1-1:2002
6.6: Osovinska opterecenja viljuskara
Osovinsko
viljuskara opterecenje Q k
[kN]
FL 1 26
FL2 40
FL3 63
FL4 90
FL5 140
FL6 170
(3) Staticko vertikalno osovinsko opterecenje Qk treba da bude preko
dinamitkog koeficijenta koristeci izraz (6.3):
Q k,dyn = rp Q k (6.3)
gde su:
Q k,dyn dinamicka karakteristicna vrednost dejstva
dinamicki koeficijent
Qk statitka karakteristicna vrednost dejstva.
(4) Preko dinamickog koeficijenta rp za viljuskare uzimaju se u obzir inercijalni uticaji
izazvani ubrzanjem usporenjem podignutog tereta, treba da bude uzet kao:
rp = 1,40 za pneumatske gume,
rp = 2, 00 za pune gume.
(5) Za viljuskare, koji imaju neto tezinu ve6u ad 110 kN. opterecenj a da budu
definisana preko tacnij e analize.
(6) Vertikalno osovinsko opterecenj e Q k i Q k,dyn viljuskara treba da bude odredeno
saglasno slici 6. 1.
(7) Horizontalna opterecenja usled ubrzanja kocenja vi lj uskara, mogu da budu uzeta
kao 30% od vertikalnih osovinskih opterecenja Q k.
Napomena: Dinamicki koeficijenli treba da budu
25
EN 1991-1-1 :2002
9.
/ 2

1-'-I-H -
0.2 ....
9.
2
l
,
SJika 1: Dimenzije viljuskara
6.3.2.4 PROUZROKOVANA TRANSPORTNIM VOZILIMA
(1) Dej stva od vQzi la koja se slobodno kre6u podu iIi sinama, treba da
budu odredena semi opterecenja od toCkova.
(2) Statitke vrednosti opterecenja od tockOV8, treba da budu date kao stalni
tereti i opterecenj a od transporta. da bude njihov spektar da se definisali
koeficijenti za kombinaciju i opterecenja od zamora.
(3) Vertikalna hori zontalna od totkova treba da budu za svaki
poseban sluCaj.
(4) Dispozicija i dimenzije opterecenja koja su relevantna za treba da budu
odredena za svaki poseban slucaj.
6.3.2.5
Pogodni model i opterecenja iz EN 1991-2, mogu da budu kada 10
PROUZROKOVANA SPECIJALNIM
ZA ODRZAVANJE
(1) Specijalni uredaji za odrzavanje treba da budu modelirani kao opterecenja od
transportni h vozila, videti 6.3.2.4.
(2) Di spozicije i dimenzije opterecenja relevantne za proracun treba da budu odredene
za svaki poseban slucaj.
26
EN 1991-1-1:2002
6.3.3 1 SAOBRACAJNE POVRSINE ZA VOZILA (IZUZEV MOSTOVA)
6.3.3.1 KATEGORIJE
(1) Saobra6ajne i parking povrsine u zgradama, moraju da budu podeljene dve
kategorije, saglasno njihovoj pristupacnosti za vozila, kako to prikazano u tabeli 6.7.
Saobracajne park;ng povrsine zgradama
Kategorije
Specificno kori scenje
saobracajnih

F Saobra6ajne i parking garaze; parki ng povrsine,
za laka vozila (::;; 30 kN bruto parking hale
tezine vQzila i .s 8 sedista,
ukljucuju6i vozaca)
G i parking pri lazi ; dostavne zone;
za srednja vozila (>30 kN, pristupne zone za vatrogasna
5160 kN bruto tezine vozila, vozila (5160 kN bruto tezine
2osovine) vozila)
Napomena 1: Pristup proratunalim za kalegoriju F. Ireba da bude ograniten fizitkim
ugradenim u konstrukciju.
Napomena 2: PovrSine. proratunale za kalegoriju F i G, da budu obezbedene odgovarajucim
saobraeajnim znacima obaveslenja,
6.3. 3. 2 VREDNOSTIDEJSTAVA
(1) koristiti model opterecenja sa pojedinacnom osovinom i sa opterecenjem Q k.
dimenzija prikazanih slici 6.2, kao i j ednako podeljeno opterecenje Qk. Karakteristicne
vrednosti za opterecenja Qk i Qk date su u tabeli 6.8.
Napomena: Opterecenje q k predvideno za odredivanje globalnih ulicaja, Qk za lokalne ulicaje.
U Nacionalnom aneksu mogu da budu definisani uslovi koriscenja ove tabele.



---{I]
l
1,80
l
,
Slika 6.2: osovinskog opterecenja
Napomena: Za kategoriju F (videli tabelu 6.8), sirina kvadratne povrsine 100 mm, za kalegoriju G
(videti tabelu 6.8), sirina kvadratne povrsine 200 mm.
27
EN 1991-1-1 :2002
Tabela 6.8: Korisna opterecenja za vozila garaiama i saobracajnim povrs;nama
Kategorije saobracajnih povrsina
q ,

[kNfm' )
[kN)
Kategorija F
8 ruto tezi na vDzila ::;; 30 kN
q ,
Kategorija G
5,0

30 kN < bruto tezina vozila s 160 kN
1: Za kategoriju F, opteretenje q ll moze da bude izabrano unutar podrucja 1,5 do kNfm
2
,
Qk moze da bude izabrano unutar podrucja 10 do 20 kN.
Napomena 2: Za kategori j u G, oplereeenje Qk moze da bude izabrano unular podrucja 40 do 90 kN
3: Kada podrucje dato 1 i 2, vrednost moze da bude odredena u Nacionalnom
aneksu.
Preporul:ene vrednosti su podvucene.
(2) Osovinsko opterecenje treba da bude dve kvadratne povrsine, sa
stranicom od 100 za kategoriju F, 200 za kategoriju G i to u mogucim polozajima
koji proizvode najnepovoljnije uti caje.
6,3,4 KROVOVI
6.3.4.1
(1) Saglasno nji hovoj pri stupacnosti , krovovi moraju da budu kategori sani u tri
kategorije, kako to prikazano u tabeli 6.9.
Tabela 6.9: Kategorizacija krovova
Kategorije
Posebna
opterecene povrsine

Krovovi koj i se kori ste, osim za
i popravke
I Krovovi koji se koriste saglasno kategorijama do

Krovovi koji se kori ste za posebne kao 5to
su to povrsine za sletanje helikoptera
(2) Kori sna opterecenja za krovove kategorije su data u tabeli 6. 10. Korisna
opterecenja za krovove kategori je I su data u tabelama 6.2, 6.4 i 6.8, saglasno specificnoj

(3) Opterecenja za krovove kategorij e koja predvidaj u povr5ine za sletanje
helikoptera, treba da budu za klase helikoptera vi deti tabelu 6. 11.
6.3.4.2 VREDNOSTIDEJSTAVA
(1) Za krovove kategorije karakteristicne vrednosti Q k i Qk, su date u tabeli
6. 10. se odnose razmatranu proracunatu povrsi nu krova.
28
EN 1991-1-1:2002
6.10: Korisna opterecenja krovove kategorije

q, Q.
[kN/m' ] [kN]
Kategorija q ,
I
Q,
Napomena 1: Za kalegoriju optereeenje qk mofe da bude izabrano od 0,0 kN1m
2
do 1,0 kN/m
2
,
mote da bude izabrano 0,9 kN do 1,5 kN.
Vrednosti mogu da budu odredene u Nacionalnom aneksu. Preporut ene vreclnosli su:
Qk=0,4kN/m
2
, Qk=1 ,O kN
Napomena 2: U Nacionalnom aneksu oplereeenje qk da u zavisnosli od nagiba krova.
Napomena da bude prelpostavljeno da opterecenje qk deluje koja moze da bude
odredena u Nacionalnom aneksu. vrednosl za povrsinu 1

unular podrutja od nule do

ukupne povrsine krova.
Napomena 4: Videti i 3.3.2(1).
(2) U okviru minimalnih vrednosti datih u tabeli 6.1 uzimaju se u obzir
nekontrolisana nagomilavanja gradevinskih materijala, koja mogu da se jave tokom
odrtavanja.
Napomena: Videti i EN 1991-1-6: Dejstva u toku izvot1enja.
(3) Za krovove moraju da budu sprovedeni posebni proracunski dokazi za koncentrisanu
silu Qk i jednako podeljeno opterecenje qk, koji nezavisno deluju.
(4) Osim onih sa krovnim pokrivacem, krovovi treba da budu proracunati tako da
prihvate koncentrisano opterecenje 1,5 kN koje deluje povrsini kvadrata stranice 50
Elementi krova sa profilisanom iIi diskontinualnom povrsinom, da budu proracunati tako
da koncentrJsano optere6enje Qk deluje efektivnoj povrsini.
(5) Za krovove kategorije uticaji od helJkoptera povrsinama za sletanje treba da
budu odredeni u saglasnosti sa tabelom 6.11, uz koriscenje dinamickih koeficijenata, datih
u 6.3.4.2 (6) i izrazu 6.3.
Tabela 6. 11: Korisna opterecenja krovovima kategorije za helikoptere
Opteret enje Q Opterecenj e pri
Oimenzija
Kl asa helikoptera
pri pOletanju polet anju
opterecene povrsine
helikoptera Q,

20 kN Q,=20kN 0,2 0,2


Q,=60kN 0,3 0,3
Dinamicki koeficijent koji treba da bude primenjen optere6enje poletanju Qk
radi uzimanja u obzir udarnih dejstava, moze da bude uzet kao = 1,40.
(7) da bude pretpostavljeno da su pristupne penjalice i staze opterecene saglasno
tabeli 6.1 za nagib krova <200. Za pristupne staze, koje su deo projektovanog pozarnog
puta, opterecenje qk treba da bude u saglasnosti sa tabelom 6.2. Za pristupne staze za
servisiranje da bude uzeta minimalna karakteristicna vrednost Qk od 1,5 kN.
(8) Za proracun ramova i sahtnih poklopaca, osim zastaktjenih, kao i oslonaca plafona
(supports of ceilings) i slicnih konstrukcija, treba da budu koriscena slede6a optere6enja:
29
EN 199111 :2002
bez pristupa: kori snog opterecenja;
sa korisno opterecenje od 0,25 kN/m
2
, raspodeljeno preko povrsine iIi
povrsi ne, kao i koncentrisana sila od 0,9 kN, postavlj ena tako da izaziva
maksi malne u opterecenom elementu.
6.4 HORIZONTALNA OPTERECENJA NA I PREGRADNE
ZIDOVE, KOJI DELUJU PREPREKE
(1) vrednosti linijskog Qk, koje deluje pregradnog
zida ili parapeta, ali visini vecoj od 1,20 treba da budu uzete iz tabele 6.12.
6.12: HorizontaJna opterecenja pregradne z;dove ;
parapete (ograde)
Opterecene povrsine
Kategorija
Kategorije i 1
Kategorije do i
Kategorija
Kategorija
Kategorija F
Kategorija G
q k
[kN/m' ]
q .
qk
qk
q .
q.
videti aneks
videti aneks
Napomena 1: Za kategorije i opterecenje qk moze da bude
od 0,2 kNfm do 1,0 kN/m (Qd.kN/m).
Napomena 2: Za do i D. qk moze da bude
izabrano od 0.8 kN/m do 1...Q kN/m.
Napomena 3: Za kalegorije qk moi.e da bude izabrano od l..Q
kN/m do 5,0 kN/m.
Napomena 4: Za kategoriju qk moze da bude izabrano unutar
podrucja 0,8 kN/m do l.Q kN/m. Za povriine kategorije horizonlal na
zavise od zaposednutosti povriine. Zbog loga. vrednosl
qk definisana kao minimalna vrednosl i da bude
za pojedinacnu zaposednutosl.
Napomena 5: Kada u 1. 2. i 4 dalo podrucje vrednosli,
vrednosl moze da bude odredena Nacionalnim aneksom. Preporueena vrednosl
podvutena.
Napomena 6: U Nacionalnom aneksu mogu da budu propisana dopunska
koncentrisana opterecenja Qk i/ili specifikacije za udar (impact) tvrslog (hard) ili
mekog (soft) lela (body). za analilitki ili eksperimenlalni proratunski dokaz.
(2) Za kod koj ih moguce znatno okupljanje Ijudi u vezi sa j avnim
dogadanji ma, za sportske stadi one, tribine, pozorni ce, hale za skupove ili
konferencijske sale, treba da bude uzeto opterecenje, saglasno sa ketegorijom
30
ANEKS
(INFORMATIVAN)
EN 1991-1-1 :2002

I I

Tabela Gradevinski materijaJi - beton i malter
Zapremi nska t ezina
Materij ali r
IkN/m' ]
Beton - videti EN 206
Laki beton
klasa zapreminske tezine LC 1,0
9,0 do 10,0' ) 2)
klasa zapreminske tezine LC 1,2
10,0 do 12,0' )2)
klasa zapreminske tezine LC 1,4
12,0 do
klasa zapreminske tezine LC 1,6
14 do 160,)2)
, ,
klasa zapreminske tezine LC 1,8
16,0 do 18,0' ) 2)
klasa zapreminske tezine LC 2,0 18,0 do 20,0" 2'
Beton uobieajene tezine
24,0')2)
Teski beton
>1)2)
Malter
Cementni malter 19,0 do 23,0
Gipsani malter 12,0 do 18,0
Produzni malter 18,0 do 20,0
malter 12,0 do 18,0
1} od 1

za uobicajeni procenat celika za I prethodno

2) od 1

za neocvrsli beton
Napomena: Videti glavu 4.
31
EN 1991-1-1:2002
l . 7: Uskladisteni materijali - za zidanje ; ;zgradnju
Zapreminska Ugao unutrasnjeg
Materijali
tezina
trenja
r [kN/m' ]
[ "
Agregati - videti prEN 206
Laki 9,0 do 20,0" 30
Uobicajeni 20,0 do 30,0 30
Teski >30,0 30
Sljunak i pesak, nasut 15,0 do 20,0 35
Pesak 14,0 do 19,0 30
Zgura iz visokih
Grumenje 17,0 40
Granule 12,0 30
9,0 35
Sitnez od opeke, drobIjena opeka, lomljena
opeka 15,0 35
Vermikulit
Ekspandirani, agregat Z8 beton 1,0 -
Sirovi 6,0 do 9,0 -
Bentonit
Rastresiti 8,0 40
Zbijeni 11 ,0 -
Ceme"t
Rinfuz (rasut) 16,0 28
U 6 15,0 -
Leteci 10,0 do 14,0 25
Staklo, 25,0 -
Gips, mleveni 15,0 25
Filtarski od lignita 15,0 20
13,0 25
Krecnjak u prahu 13,0 25 do 27
Magnezit l 12,0 -
Plasti cne mase
Polietilen, polistirol- granuliran 6,4 30
Polivinilhlorid u prahu 5,9 40
Poliesterska smola 11 ,8 -
Epoksi smole 13,0 -
Voda sveza 10,0
1) videti tabelu . 1 za klase zapreminske tezine lakog betona
Napomena: Videli glavu 4.
36
EN 1991-1-1 :2002
UskJadisteni proizvodi - poljoprivredni
Zapreminska
Ugao
Proizvodi
tezina
unutrasnjeg
r [kN/m' J
trenja

Prirodno
Gnoj ivo - 60% cvrstih cestica 7,8 -
Gnojivo - sa slamom 9,3 45
Suvo kokosije dubrivo 6,9 45
Isplaka - maksimurn 20% cvrstih cestica 10,8 -
vestacko
NPK, 8,0 do 12,0 25
Bazna zgura, drobIjena 13,7 35
Fosfatni granulirani 10,0 do 16,0 30
5ul fat 12,0 do 16,0 28
Mokraca 7,0 do 8,0 24
Stocna hrana, zelena, rastresito uskladistena 3,5 do 4,5 -
Zrnasti proizvodi
Cela zrna - 14% ukoliko drugacije
naznaceno
Generalno 7,8 30
7,0 30
Pivarski - vlazan 8,8 -
Seme i biljaka 3,4 30
Kukuruz nasut 7,4 30
Kukuruz u vre6ama 5,0
-
Zob 5,0 30
Uljana 6,4 25
Raz 7,0 30
Psenica nasuta 7,8 30
Psenica u 7,5 -
trave 7,8 40
Seno
U 1,0 do 3,0
-
Urolane bale 6,0 do 7,0
-
Stavljene koze i sirove koze 8,0 do 9,0 -
Hmelj 1,0 do 2,0 25
Slad 4,0 do 6,0 20
Prekrupa
Mlevena 7,0 45
Kocke 7,0 40
Treset
Suvi , istovareni 1,0 35
Suvi , presovani u bale 5,0 -
Vlazni 9,5 -
Silaza 5,0 do 10,0 -
Slama
Nabacana, 5uva 0,7 -
U balama 1,5 -
Duvan u balama 3,5 do 5,0 -
Vuna
Nabacana 3,0 -
U balama 7,0 do 13,0 -
Napomena: Videti glavu 4.
37
EN 1991-1-1 :2002
Tabe/a Uskladisten; proizvodi - namirnice
Zapreminska
Ugao
Proizvodi
tezina
unutrasnjeg
r [kN/m' ]

pakovana 4,0 do 5,0 -
Brasno
Nasuto 6,0 25
U 5,0 -
Voce
Jabuke
- 8,3 30
- u kutijama 6,5 -
Tresnje 7,8 -
Kruske 5,9 -
u gajbama 2,0 -
Jagode, u gajbama 1,2
-
6,8
-
Secer
Rastresiti, u gomilama 7,5 do 10,0 35
Zbijeni i u 16,0
zelenis
Kupus 4,0
-
Zelena salata 5,0 -
mahune
Pasulj
- generalno 8, 1 35
- soja 7,4 30
Grasak 7,8 -
korenje
Generalno 8,8 -
Cvekla 7,4 40
Sargarepa 7,8 35
Luk 7 35
Repa 7 35

Nabacani 7,6 35
U kutijama 4,4
-
Secerna
Osusena i iseckana 2,9 35
Sirova 7,6
-
Vlazni odlomci 10,0
-
Napomena: Videli glavu 4.
38
EN 1991-1-1:2002
UskJadisteni proizvodi -
Zapreminska tezina
Proizvodi
r
[kNfm' ]

PivQ 10,0
Mleko 10,0
Voda,5veza 10,0
Vino 10,0
ulja
Ricinusovo ulje 9,3
Glicerol, gliceri n 12,3
Laneno ulje 9,2
Maslinovo ulje 8,8
Organske tecnosti kiseline
Al kohol 7,8
Etar 7,4
kiselina - 40% teiinski 11,8
Spiritus 7,8
Azotna kisel ina - 91% tezi nski 14,7
Sumporna kiselina - 30% tezinski 13,7
Sumporna kiselina - 87% tezinski 17,7
zamena za spi ri tus 8,3
Ugljovodonici

9,8
Benzen, benzol 8,8
Katran 10,8 do 12,8
Kreozot 10,8
Nafta 7,8
Parafi n, kerozin 8,3
Benzin, benzolin 6,9
Nafta - sirova, petrolej 9,8 do 12,8
Dizel 8,3
gorivo 7,8 do 9,8
teski 12,3
mazivo 8,8
Benzi n, ga50len, gasoli n 7,4
Tesni gas
butan 5,7
5,0
05tale tecnosti
Ziva 133
Minijumska 59
Olovno bel ilo, u ulju 38
Mulj preko 50% zapremi nski vode 10,8
Napomena: Videli glavu 4.
39
EN 1991-1-1 :2002
Tabela UskladiSteni proizvodi - cvrsta goriva
Zapreminska
Ugao
Proizvodi
tezina
unutrasnjeg
r [kN/m' ]
trenja

Drveni ugalj
4 -
Zbijeni 15 -
Ugalj
Blok briketi , istovareni 8 35
Blok briketi , naslagani 13 -
Jajasti 8,3 30
Ugalj , sirov iz 10 35
Ugalj u bazenima za ispi ranj e 12 -
Ugljena prasina 7 25
Koks 4,0 do 6,5 35 do 45
Ugalj kval iteta u povrsinskom kopu 12,3 35
Otpaci ispiranju u ugljenokopu 13,7 35
Sve 05tale uglja 8,3 30 do 35
Ogrevno drvo 5,4 45
LigniUmrki ugalj
Briketi, 7,8 30
Briketi , naslagani 12.8 -
Vlazni 9,8 30 do 40
Suvi 7,8 35
Ugljena 4,9 25 do 40
Nisko kaloricni koks 9,8 40
Treset
osuseni, cvrsto upakovani
osuseni, rastresito istovareni 6 do 9 -
3 do 6 45
Napomena: Videti glavu 4.
40
EN 1991-1-1 :2002
Tabela Uskladisteni proizvodi - industrijski ostali
Zapreminska
Ugao
Proizvodi
tezina
unutrasnjeg
trenja
r [kNlm' ]

Knjige i dokumenta
Knjige i dokumenta 6,.0 -
Gusto nastagani 8,5 -
Police 6,0
-
Odeca i krpe, u sveznjevima 11 ,0 -
Led, u kockama 8,5 -
Koza, naslagana 10,0 -

U rol nama 15,0
-
Naslagani 11 ,0 -
Guma 10,0 do 17,0
-
50 22,0 45
So 12,0 40
Piljevina
Suva, u 3,0 -
Suva, 2,5 45
Vlazna, rastresita 5,0 45
Katran, bitumen 14,0
-
Napomena: Videti glavu 4.
41
EN 1991-1-1 :2002
ANEKS
(INFORMATIVAN)
PREPREKE VOZILA I PARAPETI ZA
(1) Prepreke i parapeti povrsinama za parkiranje vozila treba da budu proracunati da
prihvate horizontalna opterecenja data u 8(2).
(2) sila F (u kN), upravna i jednako podeljena kojoj
duzini od 1,5 m prepreke za za koju zahteva da prihvati udar vozila, data
sa:
F:::: 0,5



gde su:
bruto masa vQzi la (kg)
v brzina vazila (m/s) , upravna prepreku
deformacije vozi la
deformacije ( prepreke
(3) Kada se parkiraliste proracunava bazi bruto mase vozila koja prekoracuje
2500 kg, za odredivanje 5ile F treba da budu uzete sledece
= 1500 kg
v :::: 4 , 5 m/s
8 100 ako precizniji podaci nisu raspolaganju.
Za krutu prepreku, za koju deformacija

moze da bude data kao nula, karakteristicna sila
F, koja odgovara vozili ma do 2500 kg bruto mase, treba da bude uzeta kao 150 kN.
(4) Kada se parkiral iste proracunava za vozila bruto masa prekoracuje 2500 kg, za
odredivanje karakteristicne sile F treba da budu uzete sledece vrednosti :
= aktuelna masa vozila, za koju parkiraliste proracunato (kg)
v = 4,5 m/s
8 = 1 ako precizniji podaci nisu raspolaganju.
(5) Moze da bude razmatrano da sila, koja odredena 8(3) 8(4), deluje
visini branika. U slucaju parkiralista predvidenih za vozila bruto masa prekoracuje
2500 kg, ova visina moze da bude uzeta kao 375 iznad nivoa poda.
(6) Prepreke za prilazne parkiralista, treba da prihvate polovinu sile odredene u
8(3) iIi 8(4), koja deluje visini od 610 iznad
(7) Suprotno tome, kada krajevi pravih delova predvidenih za silazni saobracaj ,
prekoracuju 20 m duzine, prepreke treba da prihvate dvostruku silu odredenu u 8(3), koja
deluje visini od 610 iznad
42
EN 1991-1-1 :2002
BIBLIOGRAFIJA
1802394 Osnovni pouzdanosti konstrukcija (General principfes reliablJity
structures)
180 3898 Osnove za konstrukcija - Oznacavanja - Opste oznake (Basis
design structures - Notations. General symbols)
180 8930 Opsti pouzdanosti za konstrukcije - Spisak ekvivalentni h termina
(General principles reliability structures. Ust equivalent
43