Stabilni Sistemi Za Gašenje I Zaštitu Od Požara

00 - Stabilni sistemi zatite od poara - Uvod
0. UVOD 0.1.1 OPSTE Protivpoarni sistemi su sistemi za automatsku dojavu ili gaenje poara, sistemi za detekciju eksplozivnih gasova i sistemi za odvoenje dima i toplote. Ovi sistemi u smislu zakona spadaju u grupu posebnih sistema. Osnovu za izbor protivpozarnog sistema nekog objekta ini njegov pozarni rizik. Za odredivanje pozarnog rizika potrebno je poznavati-utvrditi sve faktore koji dovode do nastanka pozara, njegovog razvoja i moguce stete. Merama pozarne preventive postize se da verovatnoca izbijanja pozara bude sto manja, a protivpozarnim sistemom se onemogucava sirenje pozara. Time se i moguce stete svode na najmanju meru. Poarni rizik se rauna razliitim metodama a mi emo ovde spomenuti dve. Metodama se, racunskim putem, dobijaju pozarni rizici, neke komponente se procenjuju dok se neke dobijaju iz podataka. Tako naprimer, vrsi se procena stete posebno kod velikih vrednosti (skupi uredaju, kultuma dobra i si.) zatim vreme intervencije i sl. Pozarno opterecenje kao jedan od inputa za proraun poarnog rizika se dobija racunskim putem. Za niz grana industrije ono vec postoji. Ako se pozarni rizik izracunava, potrebno je imati podatke za kaloricnu moc materijala u objektu, pozarnu otpornost materijal objekta, itd. Izracunati pozarni rizik ovim metodama jeste opsta procena pozarnog rizika objekta. Osnovni razlozi za projektovanje i instaliranje nekog o posebnih sistema su: -potreba da se poar detektuje na vreme, da bi mogao da se ugasi u ranoj fazi -potreba da se eksplozivna atmosfera detektuje na vreme, da bi se izbegla eksplozija ukljuenjem ventilacije ili drugim merama, a u krajnjoj instanci da bi se evakuisali ljudi da bi se izbegle ljudske zrtve -potreba da se poetni poar ugasi na samom poetku, to podrazumeva automatsko aktiviranje i detekciju -potreba da se obezbedi aktivranje gaenja i samo gaenje na daljinu -potreba da se odvoenjem dima i toplote iz objekta smanji opasnost za lica koja se u tom trenutku nalaze u objektu 0.1.2 STETE OD POZARA U ZAVISNOSTI OD VREMENA INTERVENCIJE Vreme intervencije je osnovni faktor koji utice na stetu od pozara. Ova zavisnost stete (i drugih posledica) moze se sematski ilustrovati, kao sto pokazuje sl. 1. Principijelna sema pokazuje da steta, sa vremenom, raste, po eksponencijalnoj krivoj. Ona prema razvoju pozara, moze biti strmija brzi razvoj (kriva 1), ili polozenija-sporiji razvoj (krive 2,3). Svakom vremenu razvoja pozara odgovara, na svakoj krivoj, odredena vrednost tete, ili istoj steti S odgovaraju razlicita vremena Tl, T2 i T3 intervencije.
Sl. 1 Krive tete od poara u funkciji vremena Za mogue tete od poara, odnosno za uspeh u gaenju, postoje tri vremenske faze intervencije date na sl. 2
0.1.3 POARNI RIZIK 0.1.3.1. Proraun rizika faktorima poarne optereenosti i opasnosti (poarni rizik objekta i poarni rizik sadraja objekta) Osnova za izbor protivpozarnog sistema nekog objekta je velicina njegovog pozarnog rizika. U ovom faktoru se nalaze sve komponente koje odreduju mogucnost izbijanja pozara, njegov razvoj i moguce stetne posledice. Stoga ovaj faktor, uz ostale koji odreduju uslove gasenja, organizaciju varogasne sluzbe i druge uslove, daje osnove za izbor efikasnog protivpozarnog sistema. Pod pojmom efikasnog protivpozarnog sistema podrazumevammo onaj sistem koji ce da ugasi svaki pozar, uz najmanju mogucu stetu. Razorno dejstvo pozara odvija se u dva pravca; u unistenju objekta-zgrade i njegovog sadrzaja. Prvo unistenje se sastoji u razaranju konstrukcije zgrade, a drugo je unistenje materijala, opreme, inventara 1 ugrozenost ljudi u objektu. Oba ova rizika su medusobno povezani, jer po pravilu, razaranje zgrade prouzrokuje i unistenje njenog sadrzaja, a vlsoka temperatura dobijena pozarom sadrzaja, ugrozice zgradu. Ipak, ova dva rizika mogu egzistirati nezavisno, pa se tako nezavisno izracunavaju i tretiraju. Njihove velicine uticace na izbor protivpozarnog sistema, naime, uzece se sistem prema riziku koji dominira. Rizik objekta Unistenje objekta dejstvom pozara sastoji se u razaranju konstrukcije i zavisi od dva faktora, medusobno suprotnih dejstava; -intenziteta i trajanja pozara -pozarne otpornosti konstrukcije objekta. Brojcana vrednost pozarnog rizika objekta (Ro) izracunava se prema relativno sloenim formulama I one nisu predmet ovog razmatranja. Rizik sadrzaja objekta Proracun ovog rizika je daleko jednostavniji od rizika objekta i zavisi od sledecih pitanja; - u kojoj meri postoji opasnost za ljude koji se zateknu u objektu pri izbijanju pozara kolika opasnost preti imovini u objektu obzirom na njihovu vrednost - kolika opasnost preti imovini u objektu obzirom na njihovu vrednost - kolika i kakva opasnost moze nastati usled pojave dima Ovaj rizik se u krajnjo iteracija takoer dobija raunski, ime se neemo baviti. Izracunati pozarni rizik se moze smanjiti primenom preventivnih mera u objektu i tehnologiji, jacanjem vatrogasne sluzbe i sluzbom signalizacije i alarmiranja. Pri tome mora biti zastupljen i ekonomski kriterijum u pozarnoj zastiti, a zainteresovanost imaju i osiguravajuci zavodi. Tako, naprimer, racionalnije je i ekonomski opravdanije organizovati eflkasnu vartogasnu sluzbu za vise objekata-podrucje, nego da svaki objekat ima sopstvene stabilne automatske sisteme za gasenje. Ovo je opravdano ukoliko brzina sirenja pozara i vreme za intervenciju to dozvoljavaju. Ovo takode pretpostavlja postojanje signalno-alarmnog sistema, rucnih protiv-pozarnih aparata i hidranata i drugih preventivnih mera u objektima. 0.1.3.2. Proracun rizika faktorima verovatnoce pozara i opasnosti
Jedna od metoda proracuna pozarnog rizika (pored jos nekoliko), pociva na dva osnovna kriterijuma, verovatnoci izbijanja pozara u objektu i pozarnoj opasnosti - steti koju bi pozar mogao izazvati. Ova pozarna opasnost definise se kao efekat moguce stete, kako imovine, tako i mogucih ljudskih zrtava. Ovi kriterijumi se daju u pet nivoa i to: A. Verovatnoa izbijanja poara B. Efekat stete 1. Veoma malo verovatno 1. Neznatan 2. Malo verovatno 2. Normalan 3. Verovatno 3. Visok 4. esto 4. Vrlo visok 5. Kontinuirana - stalna 5. ivotna opasnost Velicina rizika, sa dva data faktora, izracunava se formulom: R = AB Dobijenl rezultati, mnozenjem datih faktora krecu se od 1 do 25 . Visina rizika je klasificirana u pet nivoa-stepena. Prema ovom nivoima date su diferencijacije pozara, sa hitnoscu preduzimanja mera.
0.1.4.
IZBOR PROTIVPOZARNOG SISTEMA
Pri razmatranju izbora protivpozarnog sistema nekog objekta podrazumeva se samo represivna zastita, odnosno gasenje. Pri tome se rucni protivpozarni aparati, unutrasnji i spoljni hidranti, snabdevanje vodom i signalizacija pozara mogu tretirati kao preventivna protivpozarna zatita. Izbor protivpoarnog sistema vri se uzimajui u obzir sledee osnovne kriterijume: a) Zakon o zatiti od poara sisteme za automatsku dojavu poara, sisteme za automatsko gaenje poara i sisteme za odvoenje dima i toplote svrstava u grupu posebnih sistema. Prema ovom zakonu pri projektovanju i izgradnji visokih stambenih objekata i objekata javne namene (hoteli, robne kue, bioskopi, pozorita, biblioteke, deje ustanove, kole i visokoolske ustanove, zdravstvene ustanove, sportske dvorane, koncertne dvorane, stadioni i sl.) kao i u objektima u kojima se uvaju umetnika dela, obavezna je ugradnja ureaja koji omoguavaju blagovremeno otkrivanje i javljanje poara. Isti zakon nalae obaveznu primenu stabilnih sistema za gaenje poara: u objektima u kojima se odvijaju tehnoloki procesi u kojima se proizvode, prerauju, koriste i skladite opasne materije (zapaljive, eksplozivne i druge) u zgradama arhiva i dokumentacije od posebne vrednosti u objektima u kojima se obavlja trgovina povrine preko 3500 m2 u objektima koji slue za izlobe preko 1000m2
u muzejima, bioskopima, pozorirtima, aerodromskim zgradama preko 1000m2 U svim objektima u kojima je obavezan sistem za gaenje poara obavezan je i sistem za dojavu poara. b) Za tipicne standardne objekte postoje zakonski i tehnicki propisi koji odreduju sistem zastite . Za odreeme tipove objekata propisi i standardi, koji definiu naine i obveze pri izgradnji ovih objekata nalau izradu nekog od posebnih sistema. -Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu skladita od poara i eksplozije -Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu elektroenergetskih postrojenja i i ureeja od poara -Pravilnik o tehnikim normativima za projektovanje, graenje, pogon i odravanje gasnih kotlarnica -Pravilnik o izgranji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti -Pravilnik o tehnikim normativima za ureaje u kojima se nanose i i sue premazna sredstva -Pravilnik o izgranji postrojenja za TNG i o uskladitavanju i pretakanju TNG -Pravilnik o tehnikim propisima za specijalnu zatitu elektroenergetskih postrojenja od poara -Pravilnik o zatiti na radu pri izradi eksploziva i baruta i manipulisanju eksplozivima i barutima -Pravilnik o tehnikim zahtevima za zatitu garaa za putnike automobile od poara i eksplozija c) Primenom metoda odreivanja poarnog rizika objekta dobijaju se vrednosti poarnog rizika za objekat i sadraj objekta. Analizom ovih parametara moe da se doe do relevantnih zakljuaka.
Uobiajen pristup analizi ovih parametara je da, ako taka sraunatih parametara padne u rafirano podruje ima opravdanja da se instalira sistem za automatsko gaenje poara, a ako je ispod onda ne. Ako taka padne kompletno izvan dijagrama potrebno je preduzeti, zavisno od sluaja, neku od mera kao sto su npr. zamena osnovnih konstruktivnih elementa, smanjenje poarnog optereenja u objektu, formiranje vatrogasne jedinice ili sl. d) Kod objekata koji imaju vise prostorija i tehnologija, potrebna je analiza svake posebno. To znaci da se moze pojaviti potreba razlicitih resenja za razlicite prostore, kako signalnih sistema tako i sistema za gasenje. U torn pogledu mogu se pojaviti dileme ako se pojavi mogucnost alternativnog sredstva za gasenje ili aktiviranja. e) Tehnicka resenja zastite mogu biti viseg ili nizeg stepena. Tako naprimer, primenom automatike gasenja postizemo visi stepen zastite sto ima za posledicu vecu cenu, odnosno dolazimo do pitanja ekonomicnosti zastite. U tomn pogledu takode postoje iskustva, bar kad je rec o tipicnim
objektima. Optimalna zastita podrazumeva efikasnu zastitu, a to znaci da sistem obezbedi prihvatljivu, maksimalnu velicinu rizika, odnosno stete. 0.2. POLAZNE OSNOVE I FAZE PROJEKTOVANJA
Projektovanje i izvoenje posebnih sistema i mera zatite od poara obavlja privredno drutvo odnosno drugo pravno lice kojhe je upisano u odgovarajui registar za delatnost projektovanja i izvoenja radova, zadovoljva posebne uslove u pogledu tehnike opremljenosto i ima zaposlena lica sa licencom za projektovanje i izvoenje posebnih sistema i mera zatite od poara. Struni ispit za dobijanje licence polae se pred komisijom Ministarstva unutranjih poslova. Poslovi projektovanja i izgradnje obuhvataju tehnicke poslove na izradi tehnicke dokumentacije, izgradnju, organizacione, finansijske i druge poslove. Svi ovi poslovi zahtevaju strucnost kako bi se izbegle greske i postavili funkcionalni protivpozarni sistemi. Pod optimalnim -funkcionalnim sistemima podrazumevamo da oni ispunjavaju sledece osnovne zahteve: -Tehnicka resenja protivpozarnih sistema bi trebalo da funkcionalno odgovaraju potrebi brzog saznavanja o izbijanju i eflkasnom gasenju pozara u objektu. -Tehnicka resenja za dojavu i gasenje se moraju uklapati u tehnologiju i organizaciju rada koja se odvija u objektu. -Protivpozarni sistemi za dojavu i gasenje moraju ispunjavati zakonske i tehnicke propise pozarne zastite za objekat i tehnologiju u objektu. Ukoliko za objekat ne postoje domaci propisi, moraju se koristiti strani. -Protivpozarni sistemi bi trebali da imaju ekonomsku opravdanost za njihovo investiciono ulaganje. 0.3 PROJEKAT ZATITE OD POARA 0.3.1. Sadraj idejnog projekta Osnovni polazni dokument kojim se resava problem protivpozarne zastite nekog objekta je idejni projekat zatite od poara. Kao javni i zakonski dokument idejni projekat mora biti usaglasen sa zakonskim i tehnickim propisima, a i sa drugim projektima i odobren. Idejni projekat predstavlja osnovu za izradu glavnog projekta protivpozarnih sistema i planova mera i akcija u slucaju izbijanja pozara u objektu. Idejni projekat, na osnovu prikupljenih podataka o objektu i tehnologiji u njemu, obraduje i resava sledeca pitanja pozarne zastite: -pozarni rizik u objektu; -proucavanje svih zakonskih i tehnickih propisa i iskustava u pozarnoj zastiti slicnih objekata; -pozarnu preventivu; -tehnicka resenja i projektne zadatke za glavne projekte protivpozarnih sistema; -plan akcija i mera u objektu, u slucaju izbijanja pozara. 0.3.2. Glavni projekat zatite od poara Nakon utvrdivanja-identifikovanja mogucih uzrocnika i izvora pozara u objektu, treba razmotriti koje mere preduzeti da bi se postiglo; - da do pozara ne dode; - ukoliko do njega dode, da on bude za odredeno vreme, ogranicen prostorno - u odreenim posebno vanim delovima objekta ugaen automatskim sistemom pre nego to se proiri. Ova tri zahteva se postizu primenom odgovarajucih mera pozarne preventive (prva dva) i projektovanjem protivpoarnih sistema (trei).
Mere poarne preventive definiu se glavnim projektom zatite od poara, a implementiraju se u ostalim glavnim projektima. Protivpoarni sistemi, izbor sredstava i tehnika se obavlja u glavnom projektu zatite od poara, a sam tehnika reenja se implementiraju kroz projekte posebnih sistema. Ova reenja se unose i u glavni projekat zatite od poara. Iz gornjeg se vidi da je projektovanje zatite od poara interaktivan proces. Projekat zatite od poara procenjuje opasnosti, predlae reenja, ona se implementiraju kroz ostale tehnike projekte, a na kraju se unose u projekat zatite od poara. Preventivne mere veoma su brojne i mogu se svesti na tri osnovne grupe -mere tehnoloske preventive -mere gradevinske preventive -mere preventive za elektro i mainske instalacije. Tehnoloska preventiva se odvija u tri faze -pracenjem tehnoloskih velicina koje mogu izazvati pozar i eksploziju (najcesce automatski) -zatim regulacija (automatska i daljinsko-rucna) ovih velicina -eliminacija nedozvoljenih tehnoloskih velicina. Ova treca faza podrazumeva aktiviranje i protivpozarnih sistema i sistema za eksplozivnu zastitu. Graevinske tehnicke mere pozarne preventive su date odgovarajucim tehnickim propisima za gradevinsku izgradnju, propisima iz pozarne zastite, propisima za elektricne instalacije itd. Ovi propisi obuhvataju tehnicke zahteve za vatrootpornost zidova i vrata, izlaze za evakuaciju, pozarne stepenice i prilazne puteve, hidrantsku i kanalizacionu mrezu, dozvoljena rastojanja izmedu objekata, odvod dima, provetravanje i niz drugih zahteva. Posebno se mogu pojaviti zahtevi kod objekata posebne namene koje tretiramo, u pozarnom smislu, kao specijalne objekte. Pod specijalnim objektima podrazumevamo sve objekte visokog pozarnog rizika, kao sto su skladista (posebno skladista sa visokim regalima), sve tehnologije sa zapaljivim materijalima, objekte gde postoji ugrozenost ljudi (javna sastajalista), visoke zgrade, itd. Elektricne mere preventive se nalaze u odgovarajucim propisima za elektricne uredaje i instalacije. Cinjenica da, po statistickim podacima, najveci procenat uzroka i izvora pozara otpada na neispravnost elektricne instalacije i varnicenje, zahteva strogu primenu propisa za ovu vrstu pozarne preventive. To se neposredno odnosi na pojavu statickog elektriciteta i varnicenja. to se tie posebnih sistema (protivpoarnih sistema ) projekat zatite od poara daje u stvari projektni zadatak za njih a po izraenoj projektnoj dokumentaciji za njih ova reenja se u unose u ovaj projekat. Glavni projekat zatite od poara ima pravo da izrauje pravno lice koje ima ovlaenje Ministarstva unutranjih poslova za izradu ovih projekata ima zaposlena lica sa licencom za izradu ovih projekata. Ovu licencu moe dobiti lice koje ima; najmanje dva lica sa VSS tehnikog smera, najmanje pet godina iskustva na ovim poslovima I poloen struni ispit iz oblasti ZOP. Na projekte zatite od poara Ministarstvo daje saglasnost.
0.3.3. Glavni projekat zatite od poara kao projektni zadatak za glavne projekte protivpoarnih sistema Jedinstveno resenje pozarne zastite obuhvata pored preventivnih mera, mobilnu opremu, signalizaciju pozara, vatrogasna i druga specijalna vozila, stabilne sisteme po pojedinim objektima-
prostorima i odgovarajucu vatrogasnu organizaciju. Nabrojane osnovne elemente potrebno je deflnisati vec u fazi idejnog projektovanja objekta u idejnom projektu zastite od poara. Ovo definisanje - tehnicka resenja znaci odredivanje osnovnih tehnickih - funkcionalnih karakteristika protivpozarne opreme koja se planira u idenom projektu. Tehnicke karakteristike pozarne opreme se daju u projektnim zadacima za planove i glavne projekte protivpozarnih sistema. Projektne zahtevi treba da ispunjavaju glavni gradevinski, tehnoloski i elektro projekti. U gradevinskom projektu se nalaze zahtevi za pozarnom vodom (vodovod, pumpna stanica, rezervoari vode), hidrantska mreza, drenaza i kanalizacija. Glavni elektro projekti uredaja i instalacija propisuju stepene zastite prema zonama pozarne opasnosti, staticki elektricitet, gromobransku zastitu, itd. U tehnoloskim projektima se obezbeduju informacije o svim tehnickim velicinama koje mogu izazvati pozar, regulisanje tih velicina, blokada pojedinih zona itd. Iako navedeni projekti, kao dokumenti, posebno egzistiraju, treba naglasiti da svi oni, ukljucujuci ovde i preventivne mere, moraju biti usaglaseni. Ovu usaglasenost potvrduju, na svakom projektu, svi odgovorni projektanti, a sutinski se potvruje glavnim projektom zatite od poara (GP ZOP). Ovo je neophodno zbog jedinstvenosti funkcije pozarne zastite, odnosno svih njenih elemenata. GP ZOP za mobilnu opreme sadrzi: -Klasifikaciju pozarne opasnosti pojedinih prostora objekta, prema pozarnom riziku; -Vrstu protivpozarnih aparata prema klasi pozara - Broj aparata prema povrsini prostorija i stepenu pozarne opasnosti. Ovaj broj se mora temeljiti na nekom vazecem-priznatom standardu; -Mesta i polozaj aparata u objektu; -Odrzavanje aparata-kontrolu ispravnosti i servisiranje. GP ZOP za glavni projekat dojave sadrzi: -Polazne osnove podloge za objekat i indikacije pozara po prostorijama objekta; -Tehnicke propise, standarde i preporuke za projektovanje; -Izbor i funkcionalnu definisanost signalnog sistema i opis rada; - Raspored signalnih zona i polozaj signalne centrale; - Funkcionalni izbor automatskih i rucnih javljaca pozara po zonama; - Funkcionalni zahtevi za signalnu centralu a prema planu alarmiranja i drugih zahteva; GP ZOP za vatrogasna vozila Za vatrogasna vozila, vozila sa lestvama i platformom, kao i specijalna vozila, postoje standardi po kojima se oni proizvode i nabavljaju. Svrha postavljanja projektnog zadatka jeste da se postave odredeni tehnicki zahtevi i karakteristike vatrogasnog vozila, kako bi ono u sklopu opsteg resenja pozarne zastite objekta, imalo svoju funkcionalnu ulogu. GP ZOP za glavne projekte protivpozarnih sistema Zajednicki, osnovni zahtevi koji bi trebalo da se nalaze u GP ZOP za glavne projekte su: - Za odredene objekte, prostore-prostorije, odrediti protivpozarne sisteme. Vrsta-tip protivpozarnog sistema definise se iz analize pozarnog rizika; -Za svaki tip protivpozarnog sistema odrediti standarde ili tehnicke propise (domai ili strani) po kome ce se vrsiti projektovanje i izgradnja sistema; -Za svaki sistem definisati tehnicka resenja koja glavni projekat mora tehnicki i ekonomski realizovati-pripremiti za izgradnju. Tehnicko resenje obuhvata; princip rada sistema, proracun potrebnih kolicina sredstava za gasenje i rezerve, osnovna dimenzionisanja, nacin aktiviranja i semu sistema sa polozajem pozarnc stanice (za vodu i penu) i baterije boca (za CO2. halone i prah), tehnicke karakteristike osnovnih elemenata sistema itd.
0.4. PROJEKTOVANJE I IZGRADNJA PROTIVPOZARNIH SISTEMA 0.4.1. Glavni projekat sistema Glavni projekti su investicioni dokumenti na osnovu kojih se vrsi ugovaranje, finansiranje i izgradnja protivpozarnih sistema. Kao investiciono-tehnicka dokumentacija, glavni projekti podlezu zakonu o investicionoj izgradnji i izradi investiciono-tehnicke dokumentacije. U tom cilju, glavni projekti sadrze: - Osnovne podatke o objektu i tehnologiji a njemu, sa situacionim planom; - Projektni zadatak sa propisima za projektovanje; - Tehnicki opis protivpozarnog sistema sa funkcionalnom semom; - Tehnicko definisanje i dimenzionisanje sistema i njegovih elemenata koje obuhvata; izbor sistema i elemenata sa tehnickim karakteristikama, hidraulicke I druge potrebne proracune; - Potrebnu graficku dokumentaciju koju cini; situacioni plan, plan cevne mreza sa presecima, crteze pozarne stanice, crteze osnovnih elemenata i standardnih delova i ostala dokumentacija, potrebna za montazu; - Gradevinski zahtevi za objekat pozarne stanice, snabdevanje vodom, hidrantima i pozarnom instalacijom, kanalizacijom i drenazom; - Uputstva za montazu, probni rad i odrzavanje; - Predmer i predracun; - Pismene dokaze o usaglasavanju glavnog projekta potrebne ateste, potvrda o hidraulickim karakteristikama gradske vodovodne mreze, snabdevanju elektricnom energijom i dr. - Misljenje nadleznih institucija i trecih lica o projektu (revizija projekta). - Glavni projekat treba da ima saglasnost Ministarstva unutranjih poslova (Uprava za vanredne situacije) Projekte posebnih sistema izrauje pravno lice koje zadovoljava posebne uslove u pogledu tehnike opremljenosti I ima zaposlena lica sa licencom za projektovanje posebnih sistema. Uslov za dobijanje licence (jedan od) je polaganje strunog ispita iji program propisuje Ministar. 0.4.2 Izgradnja protivpoarnih sistema Tehnicki propisi i standardi za pojedine vrste protivpozarnih sistema cine pored osnove za projektovanje i osnovu za izgradnju. Pored toga ova izgradnja, kao investiciona, podleze zakonu o investicionoj izgradnji. Za izvrsenje radova na izgradnji sistema osnovu cine glavni projekat i ugovor izmedu investitora i izvodaca radova. Za izmene u glavnom projektu nadlezan je investitor. Tok izgradnje cine sledece faze i poslovi: -Investitor utvrduje pocetak i kraj gradnje; -Gradnjom rukovodi odgovorno lice izvodaca, a nadzor i kontrolu vrsi predstavnik Investitora; -Rukuvodioc gradnje vodi dnevnik rada koji overava nadzorni organ Investitora; -Nadzorni organ vrsi kontrolu isporucenog materijala i opreme na gradiliste, uz kontrolu kvaliteta; -Overu privremenih situacija vrsi Nadzorni organ; -Po zavrsetku gradnje rukovodilac gradnje sacinjava izvestaj i zavrsnu situaclju; -Prijem radova i probni rad najcesce se vrsi putem komisije koju formira Investitor, o cemu se sastavlja zapisnik. Pri prijemu se moraju obezbediti odgovarajuci atesti i potvrde o materijalima, uredajima i ispitivanjima; -Prijem se vri I od strane PP policije (Uprava za vanredne situacije) -Izvodac radova je obavezan da izvrsi potrebnu obuku ljudstva u rukovanju protivpozarnim sistemom i obezbedi uputstvo za rukovanje i odrzavanje. Izvoenje posebnih sistema obavlja pravno lice koje zadovoljava posebne uslove u pogledu tehnike opremljenosti I ima zaposlena lica sa licencom za izvoenje posebnih sistema.
Uslov za dobijanje licence (jedan od) je polaganje strunog ispita iji program propisuje Ministar. 0.5 ZAHTEVI I IZBOR SISTEMA 0.5.1. Zahtevi za gaenje poara protivpoarnim sistemom Gasenje sa daljine Ovaj zahtev pri gasenju postavlja se onda kada je pristup pozaru otezan ili potpuno onemogucen. Ovo moze nastati zbog prostornog polozaja objekta koji se gasi, kao sto su npr. generator! hidroelektrana. Pristup moze biti otezan ili nemoguc zbog visoke temperature, kao sto je to slucaj kod gasenja velikih nadzemnih rezervoara goriva. Automatsko i poluautomatsko - daljinsko gasenje Automatsko ili poluautomatsko gasenje primenjuje se kod svih gasenja gde se trazi da sredstvo za gasenje bude baceno na pozar u prvim trenucima po izbijanju pozara. Ovaj funkcionalni zahtev gasenja moze nastati zbog brzog sirenja i prenosenja pozara, a isto tako i zbog velike vrednosti marina, objekta i materijala. Zahtev za automatskim i poluautomatskim gasenjem se najcesce pojavljuje kod potpuno automatizovanih tehnoloskih procesa. Ovde se moze reci da je automatsko gasenje deo tehnoloske automatike. Pracenje tehnoloskih velicina koje mogu izazvati pozar (pritisak, temperatura, naelektrisanje i dr.) vrse signalni i kontrolni uredaji. Ukoliko navedene tehnoloske velicine predu dozvoljene, regulacioni uredaji ih dovode u planirane opsege. Ako ipak dode do pozara, automatski uredaji, kao poslednja zastita, vrse gasenje. Kolicine sredstava za gasenje Iskustva u gasenju pozara pokazuju da je neophodno bacati odredenu kolicinu sredstava za gasenje u jedinici vremena, na jedinicu povrsine ili zapremine. Ovu kolicinu je potrebno bacati u odredeno vreme da bi gasenje bilo efikasno. Potrebne kolicine, a time i pogonski kapacitet za gasenje, mogu biti velike, a posebno se povecavaju zbog potrebe raspolaganja odredenim rezervama. Za odredene pozare i protivpozarne sisteme ove kolicine su odredene tehnickim propisima i sluze kao osnova za dimenzionisanje protivpozarnog postrojenja. 0.5.2. KRITERIJUMI ZA IZBOR SISTEMA U cilju izbora sistema, a prema zahtevima gasenje objekta, potrebno ga je tehnicki definisati. Tehnicku definisanost cine sledece osnovne karakteristike: - sredstvo za gasenje, - nacin akriviranja, - vreme i kapacitet gasenja. Navedene karakteristike se odreduju kriterijumima i razmatranjem faktora koji uticu na njihov izbor. 0.5.2.1. Izbor sredstva za gasenje Sredstvo za gasenje se odreduje prema poznatim klasama pozara, kao polaznom osnovu. Tako na primer ako se radi o naftinim derivatima, koristice se vazdusna pena, kao sredstvo za gasenje, kod elektricnih i elektronskih uredaja CO2 gas, prah i halon. Za zapaljive materije, odgovarajuca sredstva za gasenje su data u tabelema, koje mogu da se nau u literaturi. Ipak, u izboru sredstava za gasenje mogu se pojaviti dileme koje sredstvo, prema zahtevu gasenja, ali i prema drugim uslovima, najvise odgovara. Nekoliko takvih dilema cemo razmotriti. U navedenoj tabeli moze se, za neke zapaljive materije ali i za niz objekata, konstatovati mogucnost alternativnog izbora sredstva. Karakteristican slucaj su elektricni uredaji gde se prema vrsti uredaja, koristi voda, prah CO, gas i halon. lako i ovde iskustva i propisi skoro da ne daju
10
dileme, ipak ce se izabrati sredstvo koje odgovara lokalnim prilikama, pretpostavljenoj tehnici (naprimer brzini aktiviranja), mogucnosti nanosenja stete uredajima i predmetima, bezbednosnom faktoru, itd. Tako je naprimer, za pozar naftnih derivata, uobicajena primena vazdusne pene, kao sredstava za gasenje. Ali ako postoji velika teskoca u snabdevanju vodom, gasenje rezervoara je moguce izvrsiti stabilnim sistemom sa halonom 1211. Kod koriscenja vazdusnom penom moguca je negde alternativa teske i srednje pene, dok se laka vazdusna pena moze koristiti u trodimenzionalnom efektu, odnosno kod zatvorenih prostora. Kod vazdusne pene treba obratiti paznju dali se zahteva alkohol pena. Konacno, kada se radi o stabilnom sistemu za vazdusnu penu, moze se projektovati sistem koji moze, alternativno koristiti tesku, srednju, laku i alkohol penu. Vreme aktiviranja sistema, odnosno gasenje od trenutka registrovane indikacije, do dolaska sredstva na pozar je takode vazan kriterijum za izbor sredstva. Tako se kod nadzemnih rezervoara, prema propisu, dozvoljava od 15 do 30 min. od izbijanja pozara do dolaska pene, dok je to vreme kod aviona do 2 [sec]. Neskodljivost ima uticaj na izbor sredstva kada se radi o skupim uredajima i predmetima. Taj kriterijum ce biti presudan naprimer kod elektronskih uredaja, muzeja i si. To ce se odnositi i kod prostora gde ce morati biti prisutni ljudi, u trenutku gasenja pozara. U takvim slucajevima bice projektovan stabilni sistem sa halonom 1301 kao sredstvom za gasenje. Kod trodimenzionalnog efekta gasenja cesto se pojavljuje dilema koje sredstvo izabrati, jer ovaj zahtev ispunjavaju CO2 gas, haloni, laka pena, a ree i prah. Radi se o zastiti zatvorenih prostora, pa su iskustva vec uglavnom resila ove dileme. Ipak specificnost objekta moze postaviti problem boljeg ili losijeg izbora stabilnog sistema ili diktirati odredeni sistem. Pored efikasnosti gasenja mogu postojati otezavajuce prostorne mogucnosti za montazu sistema i odrzavanje, kao i niz drugih kriterijuma koje treba razmotriti, ukljucujuci i ekonomsko-finansijski kriterijum. Mozemo navesti prirnenu lake pene, koja u pocetnom stadijumu gasenja ima dvodimenzionalni efekat. Stabilni sistem sa lakom penom bio bi uspesan kod velikih zapremina kao sto su hale i kanali-tuneli, ali bi vreme aktiviranja i gasenje bilo duze od CO2 ili halona. Ukoljko bi se dozvoljavalo due vreme gasenja (prema kapacitetu sistema) projektovao bi se sistem sa lakom penom. 0.5.2.2. Nacin aktiviranja Nacin aktiviranja stabilnog sistema mora biti takav da obezbedi efikasnost gasenja. Kriterijumi za izbor nacina aktiviranja su: brzina sirenja pozara, prostorna mogucnost dostupa pozaru, vrednost objekta, ljudska i tehnoloska bezbednost i si. Kod stabilnih sistema postoje dva osnovna nacina aktiviranja, rucno-daljinski i automatski. Kod rucno-daljinskog aktiviranja postoji slucaj kada se, od izbijanja pozara do gasenja dozvoljava izvesno vreme. Ukoliko to nije sluaj, potrebno je da sistem ima signalni sistem za neku indikaciju pozara. Osnovni uslov kod rucno-daljinskog aktiviranja je prisustvo vatrogasnog dezurstva, ljudi koji ce aktivirati sistem. Rucno-daljinski nacin aktiviranja zahteva odredenu organizaciju alarmiranja i gasenja prilagodenu uslovima i objektu. Automatsko aktiviranje, u zavisnosti od izbora indikacije pozara i osetljivosti aktivirajucih elemenata, ima iru vremensku gradaciju. Ali i kod istog naina automatskog aktiviranja, kao sto je to slucaj kod sprinkler i drendzer sistema, presudni kriterijum za izbor jednog od ova dva bice brzina sirenja - prenosenje pozara. Tako ce se, kod zastite pozorista (pozornica) projektovati drendzer sistem, za zastitnom vodenom zavesom izmedu pozornice i gledalista. Sprinkler sistem bi bio spor u odnosu na brzinu sirenja i prenosenja pozara. Svetlost i dim su najranije indikacije pozara, a temperatura kasnija. Zato se svetlost i dim koriste, kod signalnih sistema onda kada se zeli informacija o pocetnoj fazi pozara, pa se registracije ovih indikacija koriste za aktiviranje automatskog stabilnog halon sistema. Za zastitu racunskog centra, koristice se, kao indikacija dim, a kao sredstvo gasenja, ranije halon, a sada ista sredstva kao sto su FM200, Novec 1230 ili IG 55 . U ovom slucaju dileme nema, ali kod ekspolozivnih zastita je moze biti. Prema prirodi eksplozivne materije postoji dilema koja je indikacija svetlost ili dim, bolja za funkcionalnost stabilnog sistem, iako bi sistem za gasenje bio isti za obe indikacije. Osetljivost aktivirajucih elemenata moze biti
11
vazan kriterijiun za funkcionalnost sistema. 0.5.2.3. Vreme i kapacitet gasenja Vreme gasenja, maksimalni kapacitet u jedinici vremena i ukupni, sa rezervom, za stabilni sistem odredeni su tehnickim propisima - standardima. Predvideni normativi su minimalne kolicine, potrebne za gasenje. Kako kod autoritativnih nacionalnih propisa postoje izvesne razlike u normativima, kolicina sredstava za gasenje i rezerve, kao i specificnosti objekata razmotricemo sledece. Vreme i maksimalni kapacitet gasenja nisu odredeni propisima,ali je evidentno da ce gasenje biti krace- efikasnije, ukoliko kolicina sredstva za gasenje, po jedinici povrsine ili zapremine, u jedinici vremena, bude veca. Projektanti se obicno zadovoljavaju zahtevanom minimalnom kolicinom, a time i vremenom gasenja. Ali specificnost objekta koji se stiti, zatim mogucnost prikljucivanja mobilnih sistema, funkciju stabilnog sistema, u konceptu pozarne zastite i sl., zahteva analizu vremena gasenja i kapaciteta. Kod centralnih sistema gde se vrsi zastita vise objekata ili zona gasenja moze biti dileme u pogledu maksimalnog kapaciteta sistema. Osnovni princip je, da se, kod 5 objekata ill zona gasenja, pozar nece pojaviti istovremeno na dva objekta - zone. U torn slucaju maksimalni kapacitet se odreduje prema najvecem objektu. Ali dileme ima kada broj objekata - zone prelazi 5. Kod veceg broja objekata tesko je odrediti broj objekata na kojima bi se mogao istovremeno pojaviti pozar. Pored toga svi normativi predvideni su za normalne situacije. Rezerve sredstava za gasenje za stabilne sisteme su odredene propisima. Rezerve vode za gasenje vodom i vazdusnom penom se resava rezervoarima - bazenima ili vodovodnom mrezom, kao izvorima. Ako je vodovodna mreza neiscrpni izvor, potrebno je imati pismene garancije za protok i pritisak. Ovo se postize propisanim atestiranjem mreze. Kod mogucnosti koriscenja tehnoloske vode za gasenje pozara, vatrogasnoj sluzbi treba dati pravo iskljucenja tehnoloskih potrosaca u slucaju pozara. Ovo treba konstruktivnim resenjima vodovodne mreze omoguciti. Rezerve ostalih sredstava su regulisane propisima i zavise od velicine stabilnog sistema i mogucnostima ponovnog punjenja (nabavke). Dok prvi kriterijum (na primer da za vise od 5 objekata - zona gasenja mora biti 100% rezerva) drugi kriterijum moze biti problematican, obzirom na lokalne prilike. Tako se, za CO2 sistem, propisuje da rezerve nisu obavezne ako se ponovno punjenje moze izvrsiti u roku od 36 sati. Ako to nije moguce, mora se imati pripremljena 100% rezerva maksimalnog kapaciteta. 0.5.3.Sertifikat o ispravnosti stabilnih instalacija i periodini pregled Za stabilne instalacije za dojavu poara, detekciju zapaljivih gasova i para i instalacije za gaenje poara izvoa radova je duan da pribavi sertifikat od ovlaenog pravnog lica o ispravnosti tih ureaja i da zapisnik o obavljenom ispitivanju stavi na uvid komisiji nadlenoj za tehniki prijem objekta. Ispravnost ovih instalacija mora se proveravati dva puta godinje u skladu sa tehnikim propisima i uputstvima proizvoaa. Ministarstvo unutranjih poslova daje ovlaenje pravnom licu za obavljanje poslova ispitivanja stabilnih instalacija, na osnovu uslova koje propie ministar. Zaposleni u ovom pravnom licu moraju da imaju poloen struni ispit .
01 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler
1. Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler: funkciona ema delovanja; opis instalacije; sastavni delovi instalacije; vrste sprinkler instalacija: mokra, suva; vrste sprinkler ventila; vrste sprinkler mlaznica; sprinkler instalacija visokog pritiska-vodena magla; projektovanje i izvoenje instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u poaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zatite od poara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabile instalacije; periodina ispitivanja stabilne instalacije; pravna lica za odravanje i ispitivanje stabilne instalacije.
1. STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA VODOM TIPA SPRINKLER 1. STABILNI SISTEMI ZA GASENJE VODOM Stabilni protivpozarni sistemi za gasenje vodom mogu biti automatski ili poluautomatski. Automatski sistemi dejstvuju bez ucesa coveka, potpuno nezavisno. Pod poluautomatskim sistemima podrazumevamo aktiviranje uredaja koje vri ovek sa daljine. Stabilni protivpoarni sistemi za gaenje vodom, bilo automatski ili poluautomatski, montiraju se, po sledecim zahtevima: a) zbog velike brzine prostiranja pozara i moguce velike stete; b) zbog odsustva vatrogasne jedinice ili njene velike udaljenosti; c) zbog tekih uslova gaenja mobilnom protivpozarnom opremom, i d) zbog neophodne velike koliiine vode za gaenje, u prvim trenucima izbijanja pozara. Pod stabilnim protivpozarnim sistemima za gaenje vodom podrazumevamo sprinkler uredaje, zatim uredaje sa otvorenim i grupnim rasprskaima drendzer ureaji i vodene zavese. 1.1. Sprinkler uredaji -princip rada Osnovni pojmovi i podela sprinkler uredaja Sprinkler uredaji su stabilna protivpoarna postrojenja za gaenje rasprskavajucim mlazom vode. Voda se, preko vrsto postavljenih cevovoda, dovodi neposredno do mesta pozara. Rasprskivai-sprinkleri su zatvoreni i otvorice se pri odredenoj povienoj temperaturi. Na taj nacin zapoinje automatsko aktiviranje postrojenja, a voda se dovodi na mesto samog izbijanja pozara. Pri tom se dobija i pozarna signalizacija, pa postrojenje ima i funkciju signalizacije pojave pozara. Cevovodi koji dovode vodu do sprinklera su pod stalnim pritiskom. Ako se cevovod, od njegove ventilske stanice, nalazi pod vazdunim pritiskom, onda imamo suvi sprinkler sistem, a ako su cevovodi ispunjeni vodom, pod pritiskom, onda je to mokri sprinkler sistem. Kod jednog sprinkler uredaja mogu pojedine prostorije ili grane da budu pod vazdunim ili vodenim pritiskom. Suvi sistem se postavlja u prostorijama gde moze doci do smrzavanja, ali postavljanjem vazdunovodenog ventila cevovod ce se zimi moe nalaziti pod vazdunim, a leti pod vodenim pritiskom. U nacelu, mokri sistem je efikasniji, jer se za krace vreme dobija mlaz vode. Ovo nastaje zbog toga to se voda nalazi pod pritiskom neposredno do sprinklera. Ovo narodito dolazi do izrazaja kod duzih cevovoda, racunajuci od ventilske stanice do sprinklera. Standard ovde daje vecu povrsinu koja treba da se titi zbog brzine aktiviranja mokrog u odnosu na suvi sistem. Opta ema i princip rada uredaja Opsta ema sprinkler uredaja sa mokrim i suvim sistemom data je na sl. 42. Sprinkler uredaj sacinjavaju ovi elementi: 1. rezervoar pod vazdunim pritiskom koji sluzi za poetno gaenje, obicno do 10 min; 2. snabdevanje vodom iz vodovodne mreze ili pomocne pumpe; 3. kompresor koji odrzava stalni vazdusni pritisak iznad vode; 4. sprinkler pumpa koja preuzima gaenje, posle praznjenja rezervoara, pod pritiskom u vremenu od 1 asa; 5. bazen sa vodom;
6. suvi kontrolno-signalni ventil-ventilska stanica kod suvog sistema; 7. mokri kontrolno-signalni ventil-ventilska stanica kod mokrog sistema; 8. elektricni-signalni uredaj; 9. mehanicki signalni uredaj; 10. prikljuci za vatrogasna creva; 11. glavni cevovod za snabdevanje vodom suvog sistema; 12. glavni cevovod za snabdevanje vodom mokrog sistema; 13. grane sprinkler mreze i
14. rasprskaci-sprinkleri. Sl. br. 42. Sema sprinkler uredaja Osnovni princip rada sprinkler uredaja sa suvim sistemom je sledeci: Pri povienoj temperaturi, koja se javlja pri pozaru, ampula sprinklera prska ili se topi lem, i na taj nacin se oslobada - otvara otvor sprinklera. U cevnoj mrezi dolazi do naglog pada pritiska, jer kompresor, zbog prigunice, ne moze brzo postici pritisak. Pad pritiska dovodi do otvaranja ventila i voda, kroz sprinkler, izlazi u rasprskavajucem mlazu. Pri svom kretanju posebnim manjim cevovodom voda prolazi kroz elektricni signalni uredaj (flowswitch ili press-switch), koji se aktivira vodenim protokom ili pritiskom. Ovaj signal se najee prosleuje na centralu za dojavu poara ili se preko njega direktno ukljuuje elektrina sirena ili zvono. Isto tako, proticanjem vode kroz mehaniki signalni uredaj (zvono), dobija se mehanickim putem sprinklera alarm. Kod mokrog sistema pad pritiska pri otvaranju dovodi do proticanja vode.
Kod suvog sistema, u zavisnosti od udaljenosti sprinklera, moze proci 23 minuta, pa i vie, dok voda pocne da izlazi iz sprinklera. U objektima, prema velicini povrine prostorije i broju sprinklera, vrsi se podela na sekcije zone. Svaka zona ima svoj kontrolni-signalni ventil. Sprinkleri Oni su veoma vazan element u sprinkler sistemu, jer vrse osnovno aktiviranje uredaja. Od njihovog rada zavisi efekat gasenja sprinkler ureajem. Osnovni zahtev koji on treba da ispuni sastoji se u tome da se, pri odredenoj temperaturi, sprinkler otvori, i to uz najmanju mogucu inerciju. Drugi zadatak sprinklera je da, svojom konstrukcijom, vri rasipanje vode tako da ravnomerno kvasi povrinu koju stiti. Sprinkler treba da je jednostavan, da ne korodira i da se lako odrzava u eksploataciji.
Sl. br. 43. Tipovi sprinklera koji se naj ee primenjuju Osnovna podela sprinklera vri se na sprinklere sa lakotopljivom legurom--lemom i na sprinklere sa staklenom ampulom. Konstrukcije sprinklera raznih proizvoaa (sl.43) veoma su sline. Sprinkler se sastoji od: 1. bronzanog prikljuka sa navojem; 2. kapka, koji zatvara izlaz vodi ili vazduhu, pod pritiskom, a pri aktiviranju sprinklera kapak se pod pritiskom vode odvaja i mlaz vode izlazi; 3. staklene mpule, koja prska na povienoj temperaturi i oslobaa izlaz sprinklera; 4. topljive karike-veze, koja pri topljenju oslobaa izlaz sprinkleru, 5. topljivog dela i 6. deflektora, koji rasprskava mlaz vode, pretvarajui mlaz u kiu. Lakotopljiva legura se sastoji iz bizmuta, kadminijuma, olova i kalaja. Temperatura topljenja je 72 C do preko 300C. Odreene temperature su date bojama. Staklena ampula ispunjena je tenou sa visokim koeficijentom prostornog irenja. Pri poveanju temperature tenost poveava svoju zapreminu i vri pritisak na zidove staklene ampule, tako da dolazi do prskanja ampule i otvaranja sprinklera. Vreme otvaranja sprinklera od 72C pri rastojanju od 1,5 m iznosilo je, prema opitu, 99 sec. Uopsteno se moze uzeti da je srednje vreme otvaranja sprinklera 23 min. Koliina vode koja istie iz sprinklera ima veliki znataj za efikasnost gaenja. Prosecna koliina vode po jednom sprinkleru je 1,1l,21it/sek pri gaenju povrine 912 m2, a to znai 0,1 lit/sec po kvadratnom metru. Ova koliina se smatra dovoljnom za gaenje pozara. Sprinkleri se montiraju vertikalno, u stojecem ili viseem polozaju. Kod suvih sistema
najee stoje vertikalno okrenuti na gore, a kod mokrih na dole. Ukoliko preti opasnost otecenja, sprinkleri se stavljaju u zastitne kape. Polozaj sprinklera treba da je takav da vri efikasno gaenje i da bude pristupaan. Raspored mreze i polozaj sprinklera za prostorije sa ravnim plafonom najece je simetrian, sa pravougaonim rasporedom ili rasporedom kao na ahovskoj tabli. Primenjuje se, dakle, obian geometrijski raspored, sa propisanim rastojanjem sprinklera od plafona. Kod industrijskih objekata, skladita i niza drugih objekata, gde treba montirati sprinklere, montazni uslovi mogu biti veoma razliiiti. Sprinkleri sa prikljudnom cevi se montiraju na T prikljuke. Visei sprinkleri imaju obifino ploice-tanjirice od plasticine mase ili hromiranog lima. U unutranjosti ahtova za ventilaciju i svetlarnike, transporterska okna, liftove, ahtove za uad i kainike, kanale za materijal i otpatke, u unutrasnjosti komora i okana svih vrsta, kao i u zatvorene prostore za prenosnike treba ugraditi sprinklere. Kod viedelnih filtera za prainu treba kvasiti svaki odeljak. Vertikalno odstojanje deflektora od plafona mora da iznosi 120150 mm, i ne sme da bude manje od 70 mm, ni vie od 250 mm. Odstojanje sprinklera u bilo kom pravcu od naslagane robe ili od radioniikih postrojenja treba da bude najmanje 500 mm. Usisni i potisni vodovi od zapaljivih materijala za lako zapaljivu prainu (na primer kod maina za ciscenje, filtera, aspiracionih kanala i puzeva) stite se sprinklerima koji se moraju montirati u njihovoj unutranjosti, na rastojanju od 4 m. Osim toga, na svakom prevoju vodova, gde moze da nastane zagrevanje, mora se postaviti po jedan sprinkler. Cevovodi Praktini uslovi i mogunosti odreduju tip cevne mreze, i to zavisno od konstrukcije objekta, namene, tehnikih postrojenja i drugih osobenosti. Na sl 44 je dato 6 varijanti montaze cevne mree i rasporeda sprinklera.
Cevovodi se pre montaze provere da li su cisti, a posle montaze se temeljno isperu vodom, pritiskom od 15 at. Cevovodi se medusobno spajaju uobiajenim prikljuccima za spajanje cevi, kao to su: niplovi, tetici, kolena, prirubnice, itd. Pojedini elementi, kao to su kontrolni ventili, nepovratni ventili itd. bice postavljeni na pristupacna mesta. Cevovode i vezne elemente treba zastititi od korozije odgovarajucim zastitnim premazima. Ako je cevovod izloen jakoj koroziji ili se postavlja u zemlju, bie zatien hidroizolacijom (bitumenski premazi). Svi cevovodi kod sprinkler sistema moraju imati pad, kako bi se mogli isprazniti. Ako je potrebno ispusne ventile postaviti i kod mrenih grana, onda ih valja pogodno namestiti sa strane, kako bi se mogao isprazniti cevovod. Svi ovi ventili su loptastog tipa. Ako se ispusni ventili montiraju kod suvog sistema, onda treba da imaju ep, koji slui kao preventiva od neovlaenog rukovanja. Kontrolni ventili za ispitivanje nisu manji od 1", a prikljuuju se na probnu cev na kraju razvoda ili na kraju grane. Nosai cevovoda mogu biti razliiti, a njihova konstrukcija zavisi od vrste plafona, oblika greda, kao i od veliine cevovoda. Kontrolno-signalni sprinkler ventili Kontrolno-signalni sistem kod sprinkler ureaja ima zadatak: - da kontrolie pritisak u cevovodima i sprinklerskoj mrei, kao i u cevovodu od izvora snabdevanja vodom;
- da kontrolie signalni sistem; - da omogui aktiviranje ureaja, odnosno snabdevanje sprinklera vodom, i - da omogui ponovno osposobljavanje sprinkler uredaja (pranjenje i zamena sprinklera). Prema tome da li je sistem mokri" ili suvi", imamo kontrolno-signalni ventil za mokri, kontrolno-signalni ventil za suvi sprinkler sistem i kombinovani mokro-suvi ventil. Kontrolno-signalni ventil za mokri sprinkler sistem dat je na sl. 47. Sastoji se od: 1. zasun-ibera; 2. poklopca ventila; 3. odvod vode za rad signalnih urcdaja; 4. probnih ventila; 5. ispusnog ventila; 6. dovodne cevi od izvora vode; 7. glavnog cevovoda prema sprinklerima; 8. ispusne cevi; 9. krsta slavine; 10. odvovoda prema signalnim ureajima; 11. elektrinog signalnog ureaja; 12. turbine; 13. osovine turbine; 14. ekia zvona; 15. zvona; 16. odvoda vode iz turbine; 17. manometara za merenje pritiska ispred i iza poklopca ventila, i 18. slavine manomctra. Rad kontrolno-signalnog ventila mokrog sprinkler sistema pri izbijanju poara bi bio sledei: Pri otvaranju sprinklera u glavnom cevovodu 7, prema sprinklerima, dolazi do pada pritiska i podizanja poklopca ventila 2, pri emu voda, preko odvoda 3, struji prema signalnim uredajima, kroz cevovod 10. Pritisak vode na membranu u elektrinom signalnom ureaju 11 stvara elektrini kontakt, koji aktivira ureaj. Struja vode u mehanikom signalnom ureaju-zvonu pada na lopatice turbine 12 i okree osovinu 13 na kojoj se nalazi eki 14 koji udara u zvono 15. Elektrini kontakt se prenosi do elektrinog zvona ili sirene i do signalne lampe, tako da se dobija zvuni i svetlosni signal aktiviranja sprinkler ureaja. Ako se ukae potreba za isprobavanjem kontrolno-signalnog venttla otvara se ventil 4, a kada treba zameniti sprinkler posle poara ili izvriti pranjenje mree zatvara se zasun-iber 1, otvara ventil 5 i za 90 zaokree krst-slavina 9. Kontrolno-signalni ventil za suvi sprinkler sistem dat je na sl. 48. Sastoji se od sledeih delova: 1. poklopca vodenog ventila; 2. poklopca vazdunog ventila; 3. vazdune komore ventila A; 4. dovodne cevi od izvora vode; 5. zasun-ibera; 6. cevovoda signalno-mehanikog i elektrinog iireaja; 7. glavnog cevovoda prema sprinklerima; 8. probnog ventila vazdune komore ventila; 9. ispusnog ventila; 10. slavine;
11. nepovratnog ventila; 12. mufa sa otvorom od 3 mm; 13. ispusne cevi; 14. manometra koji meri vodeni pritisak u dovodnoj cevi; 15. manometra koji meri vazdu ni pritisak glavnog cevovoa; 16. kontrolnog okna sa oprugom 17. draa.
Pri izbijanju poara, rad kontrolno-signalnog ventila suvog sprinkler sistema je sledei: Pri otvaranju sprinklera vazduh izlazi iz cevovoda, to dovodi do pada pritiska u vazdunoj komori A. Poklopac ventila se podie da bi voda, iz dovodnog cevovoda, dospela u glavni cevovod i sprinklersku mreu. U gornjem poloaju poklopac se pridrava oprugom. Poto voda ispuni i komoru B ona kroz cevovod 6 struji prema signalnim ureajima, mehanikom i elektrinom. Ako se eli izvriti proba kontrolno-signalnog sistema, bez isputanja vazduha iz mree i bez podizanja poklopca, potrebno je otvoriti slavinu 10. Voda iz dovodnog cevovoda 4 preko mufa 12 i cevovoda 13 odlazi u komoru A. Prethodno je potrebno krst slavinu na cevovodu 13 okrenuti za 90. Voda u komori A pomae hermetikom zatvaranju poklopca 2, a komora B se nalazi pod atmosferskim pritiskom. Kontrolno okno slui za proveru hermetikog zatvaranja poklopca. Posle gaenja zatvara se zasun-iber 5 i otvara ventil 9, i na taj nain se voda isputa iz sprinklerske mree. Posle toga se mrea puni komprimovanim vazduhom pomou kompresora, koji e sprinklersku mreu napuniti sa 10 at pritiska. Poto je povrina vazdunog poklopca vea od povrine vodenog poklopca, postoji vea sila koja, sa strane mree, pritiska oba poklopca na njihova leita. Svi kontrolno-signalni ventili su slini, jer vre istu funkciju u sprinkler sistemu. Neki detalji, kao to je podizanje poklopaca, mogu biti konstrukrivno drugaije reeni. Tako se, kod nekih tipova kontrolno-signalnih ventila, preko membrane i na njoj uvrene osovinice, vri oslobaanje poklopca iz njegovog poloaja. Kod pojedinih sprinkler sistema primenjuje sc kombinovani vazduno-vodeni kontrolno-signalni ventil, kao to je to prikazano na slici 49. Donji deo ini vodeni, a gornji deo vazduni ventil. U toplom periodu godine, vazduni poklopac 2 je podignut i mrea ispunjena vodom. U hladne dane vodu treba ispustiti iz mree preko ispusnog cevovoda. Pri tome je zasun-iber 14 zatvoren. Poklopac 2 se zatvara i sprinklerska mrea se pod pritiskom puni vazduhom. Posle toga se iber 14 otvara. Kontrola se vri preko ventila 10. Kod po ara koji se jako brzo iri, tei se da otvaranje kontrolno-signalnog ventila, kod suvog sistema, bude to ranije. To znai da se eli postii otvaranje ve na maloj razlici pritiska, ime sprinkler sistem dobija u efikasnosti. Ovaj zadatak vri brzi otvara", koji se prikljuuje na kontrolno-signalni ventil. Brzi otvara aktivira se ve kod pada pritiska od 0,30,5 at. Drugi nain ubrzanja pada pritiska u kontrolno-signalnom ventilu sastoji se u tome da se, manjim cevovodom, sprinklerska mrea spoji neposredno sa vazdunom komorom 3. Na taj nain e pad pritiska u komori 3 uslediti ranije, a time i podizanje poklopca, nego to bi se to postiglo kada bi taj pad pritiska bio u celoj mrei i glavnom cevovodu. Sprinkler centrale Kontrolno-signalni ventili se obino montiraju u sprinkler stanicama, kako je to prikazano na sl. 50. U stanici su postavljeni pumpa, rezervoar vode, kontrolno-signalni ventil za mokri sprinkler sistem i kontrolno-signalni ventil za suvi sistem i ostali ureaji sprinkler sistema. Kontrolno-signalni ventili za mokri sistem proizvode se u vie dimenzija, od NO 50 do NO 150, dok se za suvi sistem proizvode obino u dve dimenzije NO 100 i NO 150. Snabdevanje vodom moe biti izvedeno na vie naina, ali je prvi izvor najee rezervoar pod vazdunim pritiskom. Drugi izvor moe biti pumpa sa snabdevanjem vodom iz vodovodne mree.
10
Sl. br. 49. Kombinovani vodeno-vazduni kontolno-signalni ventil: l-poklopac vodenog ventila; 2-poklopac vazduinog ventila; 3-nivo vode; 4-dra sa oprugom; 5-kontrolno oko; 6-otvor za nalivanje; 7-glavni cevovod; 8-probni ventil; 9-trokraka slavina; 10-slavina za probu el. zvona; 11-vodeni kontrolnosignalni ventil; 12-poklopac vodenog ventila 13-cevovod; 14-zasun; 15-muf; 16-ispusna cev; 17-dovodna cev; 18-manometar za vodu; 19-manonometar za vazduh ; Rezervoar pod vazdunim pritiskom od 10 at je eline varene konstrukcije. Obino se izrauje
11
u dimenzijama 22,5 m8, 30 m3 i 45 m3 i napunjen je sa 1/2 zapremine vodom. Rezervoar je standardnog oblika, a opremljen je sa postoljem i sledeom armaturom: - izlaznim cevovodom NO 100; NP 10 ili NO 150; NP 10 sa ovalnim zasunom i nepovratnim ventilom; - manometrom sa dva cifarnika (ili dva manometra) 016 at sa slavinama; -kontaktnim manometrom specijalne izrade za automatsko ukljuenje sprinkler pumpe u rad; -armaturom za punjenje vazduhom: nepovratni ventil NO 25, NP 10 i mufventil NO 25, NP 10; -armaturom za punjenje vodom: ventil sigurnosti NO 40, NP 10, nepovratni ventil NO 40, NP 10 mufventil NO 40; - ventilom za pranjenje NO 50, NP 10, i - ostalim delovima: otvor sa poklopcem, zavrtnji za uvrivanje, potrebne prikljune cevi, vodokazno staklo, itd. Meurezervoar je eline varene konstrukcije, etvrtastog oblika i dimenzije 20 m3. Rezervoar je opremljen armaturom: -ureajem za automatsko punjenje sa plovkom i ventilom NO 80. Postavlja se prema veliini pumpe od 2 do 4 ureaja; -prelivnom cevi, -ventilom za pranjenje, i -prikljukom cevi i usisnom korpom. Sprinkler pumpa je centrifugalna-horizontalna, ali moe biti i dubinska. Obino je kapaciteta 3000 lit/min i pritiska od 50 mVS. Opremljena je manometrom i vakuummetrom. Manometar treba da ima slavinu za rastereenje. Poeljno jc da pumpa ne bude samousisna. Vatrogasni prikljuci se prikljuuju na potisni cevovod sprinkler pumpe. U zavisnosti od kapaciteta pumpe postavlja se 34 prikljuka, prenika 4575 mm. Napomene o ispitivanju i odravanju Za sprinkler ureaje postoje detaljni tehniki propisi koji odreuju tehnike karakteristike ureaja i njegovih elemenata. Ovi propisi odreuju nain ispitivanja i probni rad ureaja, kao i tehnike postupke pri montai. Pored tehnikih propisa specijalizovano preduzee, koje isporuuje opremu i vri montau, duno je drati se tehnikih propisa i tehnikih mera pri montai ureaja. Pri primopredaji moraju se korisniku dati detaljna uputstva o rukovanju i odravanju ureaja. Ovo uputstvo mora biti u sprinklerskoj centrali. O ispravnosti ureaja i periodinih propisanih proba treba voditi knjigu. Nadleni organi mogu vriti kontrolu ispravnosti i njihovi nalazi moraju se sprovesti. Pri ispitivanju ispravnosti rada uredaja posebno treba proveriti i ispitati sledee: -Cela sprinklerska mrea se mora ispitati na probni pritisak od 15 at; -Svaka posebna grupa sprinklera mora imati ventil za pranjenje; -Svi ventili moraju biti plombirani protiv neovlaenog rukovanja; -Potrebno je pomou kontaktnog manometra ispitati proveru rada pokretaa pumpe; -Ispitati automatsko aktiviranje kompresora; -Proveriti rad signalnih ureaja; -Izvriti probni rad svake zone, odnosno rad svakog kontrolno-signalnog ventila, i Periodino vriti preglede prema uputstvu o rukovanju o odravanju. 1.2. Osnove projektovanja Sprinkler sistemi za gasenje vodom spadaju medu najstarija stabilna automatska protiarna
12
postrojenja i prema statistikama najefikasnija. Tehniko reenje i elementi ovog sistema su ve dugi niz godina, ostali uglavnom isti. Iako je poslednjih godina primena sprinkler uredaja neto ograniena zbog toga to se kod pozara novih zapaljivih materijala, ne moze voda primeniti kao sredstvo gaenja, sprinkler sistemi imaju jos uvek veliku primenu u protivpozarnoj zatiti? Dalja analiya pokazuje da su mokri sprinkler ureaji (napunjeni vodom do rasprskivaa) bili efikasniji od suvih. Ovo nastaje stoga to voda treba da proe kroz cevovod, od ventila do rasprskivaa. Efikasnost sprinkler ureaja zavisi i od stepena poarne opasnosti: ako je stepen vii, poar se bre iri i efikasnost sprinkler sistema je manja. Najvei procenat nezadovoljavajueg gaenja bio je kod proizvodnje, prerade i skladitenja lako zapaljivih materijala (prerada nafte, proizvodnja boja i lakova, plastine materije) Osnovni polazni dokument za projektovanje i montazu sprinkler sistema su projektni zadatak i tehniki propis standardi kojih se projektanti i montazeri moraju pridrzavati. Ovi pratei propisi se odnose na montazu vodovodne i elektrine instalacije, graevinsku izgradnju, itd. Propisi koji se primenjuju su VdS CEA 4001 NFPA 13 SRPS EN 12845 Instalacije za gaenje poara Automatski sprinkler sistemi Projektovanje, ugradnja i odravanje SRPS EN 12259 Instalacije za gaenje poara Komponente za sisteme sprinklera i sisteme za rasprivanje vode Oblast primene sprinkler uredaja je veoma velika i obuhvata sve grane industrije, trgovinu, saobracaj, ustanove, ltd. Kao automatski protivpozarni uredaj, posebno nalazi primenu kod automatizovanih tehnologija. Planiranjem sprinkler sistema se odreuje njegove bitne karakteristike i vri dimenzionisanje njegovih elemenata. Na taj nain je sprinkler sistem potpuno tehniki definisan, tako da je izrada projekta samo dalja razrada. Definisanje i dimenzionisanje obuhvata izbor tipa i veliine sistema, vrste, broja, i poloaja sprinklera, vrste i veliine sprinkler ventila, pumpi, rezerve vode itd. Osnovni kriterijumi nekada su se bazirali na nemakim VdS, a delimine dopune amerikim i ruskim SNIP propisima, a sada je to uglavnom SRPS EN 12845 1.2.1. Izbor tipa sistema Izbor tipa - vrste sprinkler sistema kao stabilnog sistema, vrsi se kriterijumima, datim ranije Time je izvrseno osnovno deflnisanje sistema. Ali je, u cilju potpunog deinisanja, potrebno odrediti karakteristike sprinkler sistema prema zahtevima gasenja pojedinih prostora objekta i lokalnih uslova. U torn cilju potrebno je izvrstiti izbor tipa sprinkler sistema prema sledecim kriterijumima: -temperaturi prostora - prostorija tokom cele godine - brzina sirenja pozara - mogucnosti nanosenja stete prilikom gasenja. Temperatura prostorije koja se stiti, odredice koji ce se sprinkler postaviti; mokri, suvi ili kombinovani sistem. Mokri sistem ce se postaviti u prostorije gde ne moze doci do zamrzavanja (zagrevaju se). Mokri sistem se nece postaviti u prostorijama gde moze doci do visokih temperatura, jer bi doslo do isparavanja vode. Sprinkler sistem se moze sastojati od mokrih i suvih zona, a pomocu alternativnih, ista zona moze tokom godine, jedno vreme biti suva (period zamrzavanja), a u drugom mokra.
13
Brzina sirenja pozara ima uticaja na izbor sprinkler sistema i njegovih elemenata. Brzo sirenje moze uciniti da sprinkler sistem nije dovoljna zastita. Ako je to slucaj, onda objekti i prostori moraju imati dopunsku zastitu. Dopunska zastita mogu biti pregradni zidovi, a povrsine - zone ne vece od 100 m2. Osetljivost sprinkler sistema se povecava postavljanjem brzih otvaraca na sprinkler ventilima. Ovo je neophodno kod vecih zapremina cevovoda. Povecavanjem osetljivosti brzeg otvaranja sprinkler ventila, skracuje se vreme od nastanka pozara do gasenja,a time i efikasnost sprinkler sistema. Mogucnost nanosenja stete dejstvom vode, kao sredstva za gasenje, zahtevace preakcioni sprinkler sistem (sa prethodnim - pripremnim upravljanjem). U torn slucaju, uz sprinkler sistem mora se postaviti signalni sistem vece osetljivosti (dimni javljaci pozara). To bi , na primer, bile prostorije sa elektronskom ili drugom osetljivom opremom gde se, po pravilu, postavljaju automatski CO2 ili halon sistem, a u novije vreme sistemi sa istim odnosno inertnim sredstvima. Kod preakcionog sprinklera u mrezu se voda dovodi na signal sa centrale dojave poara, a aktiviranje poinje kada se aktivira neki od sprinklera. Na ovaj nain se spreavaju neeljena aktiviranja, a u sluajevima stvarnog poara, aktiviran je je bre. 1.2.2. Bitne veliine sistema Bitne velicine sistema i njihove medusobno zavisne brojne vrednosti, date su u tabeli. Ova tabela je osnova za planiranje sprinkler sistema. Polazni kriterijum za odredivanje velicine, kapaciteta i vremena gasenja, je stepen pozarne opasnosti (PO) objekta, odnosno-njegovih pojedinih prostora. Pozarne opasnosti objekata i njihovih prostora se dele na: Pozarnu opasnost 1-PO 1: objekti i prostori imaju nisko pozarno opterecenje i malu zapaljivost objekta i njegovog sadrzaja. Pozarnu opasnost 2-PO 2: objekti i prostori imaju srednje pozarno opteredenje i srednju zapaljivost. Pozarnu opasnost 3-PO 3: objekti i prostori imaju vece pozarno opterecenje i visoku zapaljivost. To su proizvodni objekti. Pozarnu opasnost 4-PO 4: objekti i prostori za skladistenje roba i materijala
14
15
1.2.3. Izbor, broj i raspored sprinklera Defiisanje sprinklera vrsi se izborom vrste, broja i rasporeda sprinklera. Deflnisanje ce imati uticaja na oblik i dimenzionisanje cevne sprinklerske mreze: a. Izbor vrste sprinklera Izbor sprinklera vrsi se sledecim kriterijumima; -Izborom materije koja reaguje na temperaturu -Oblikom mlaza -Velicinom protokom -Temperaturom aktiviranja- otvaranja
Sl 67 Presek sprinklera sa staklenom ampulom Izbor aktivirajue materije svodi se na izbor jednog od dve vrste sprinklera, sprinkler sa ampulom ili lako topljivom legurom. U tom smislu postoje i konstruktivne razlike, ali je kod obe vrste, temperatura ona poarna indikacija koja aktivira otvara sprinkler. Izbor se vri na osnovu uslova gde se posatavljaju. Sprinkleri se montiraju u vertikalnom polozaju. Viseci sprinkleri imaju otvor nadole, a stojeci nagore. Viseci sprinkleri ce se postavljati kod mokrog, a stojeci kod suvog sprinkler sistema, odnosno njegovih zona. Velicine sprinklera su odredene protokom u tri dimenzije, 3/8, 1/2 i 3/4. Najmanja velicina od 3/8 moze se primeniti samo za PO1. i za zastitu regala. b. Broj sprinklera Broj sprinklera zavisi od potrebne kolicine vode za gasenje, velicine sprinklera i rasporeda. Pri tome se moraju postovati zahtevi da izlazni pritisak na sprinklera koji se nalazi na najnepovoljnijem polozaju (najveca visina i najveca udaljenost) bude najmanje 0,5 bara. i propisana rastojanja sprinklera (medusobna i od zida). Na broj sprinklera ima uticaja visina prostorije, nacin skladistenja zapaljivog materijala i stepen 2 2 Tako se za najvise ugrozene prostorije predvida jedan sprinkler na 6,5 [m ], za srednje 9 [m ] a za 2 lake 12 [m ]. Ovo su prosecne vrednosti. Za prostorije koje su vise od 10 [m] mora se ugraditi 2 2 sprinkler na svakih 7 [m ] iako bi stepen pozarne opasnosti dozvoljavao 9 [m ]. Ovi zahtevi su dopune tabelama a podela pozarnih opasnosti na lake, srednje i visoke je opsta i orjentaciona. c. Raspored sprinklera Raspored sprinklera i njihovi pojedinacni polozaji zavise od slededih uslova i propisa; - tipa izabrane sprinkler mreze - povrsina pokrivanja sprinklera - propisanih rastojanja sprinklera - oblika (ravni, kosi) i vrste krova (drveni, grede, ploce) - mesta montae (normalne prostorije, sahtovi, silosi, kontejneri, stepenice, cikloni, itd.)
16
Tip sprinklerske mreze moze biti u dva osnovna rasporeda: normalni i esalonirani (slika 69). Povrsine - pokrivanja razlicitih vrsta sprinklera zavise od stepena pozarne opasnosti i date su tabelom 47.
SI. 69. - Tipovi sprinkler mreze: normalni. esalonirani
1.2.4. Hidrauliki proracun Hidraulicki proracun cevne mreze, a time i ostalih elemenata sprinkler sistema, imaju za cilj dimenzionisanje svih elemenata sistema, a time i njegovog kapaciteta. Hidraulicki proracun se vrsi odredenom metodologijom, uz raspolaganje pocetnih hidraulickih vrednosti; najmanjeg i najveceg dozvoljenog pritiska na sprinklerima i u celom sistemu, potrebne kolicine vode, prema stepenu pozarne opasnosti, odnosno povrsini gasenja sistema, broja sprinklera u duzini cevovoda. Pri tome se moraiu ispuniti uslovi iz tabele 46 i dijagrama koji definiu koliinu vode u odnosu na visinu skladitenja za PO4. Dopunski uslovi i zahtevi iz propisa za projektovanje i dimenzionisanje elemenata sistema su: a - Naimanji pritisak na izlazu sprinklera, za sve tri dimenzije, je 0,5 [bar], a najvei 5.0 [bar] ,najveci pritisak u sprinklerskoj instalaciji ne sme biti veci od 10 [bar]. b.- Brzina kretanja vode izmedu sprinkler ( alarmnog ) ventila i sprinklera ne sme biti veca od 10[m/s], a u armaturama (fitinzima) od 5,0 [m/s].
17
c- Pad pritiska u armaturi izrazava se ekvivalentnom duzinom cevi istog precnika, datim u tabeli 50. d - Povrsina zastite jednog sprinklera je ona povrsina koja sa nalazi izmedu 4 komada sprinklera. e - Ako je povrsina koja se stiti manja od povrsine gasenja (200 i 300 [m2]) onda za proracun, treba uzeti povrsinu koja se stiti. Ovo ne vazi za PO1. f - Dopunske sprinklere, ukoliko ih ima manje od 5 u povrsini gasenja, mogu se u proracunu zanemariti.Ako njihov broj prelazi 6, onda se od sestog nadalje, uziimaju u proracun potrebne kolicine vode, za celu povrsinu gasenja. 1.2.5. Sprinklerska cevna mreza Opsti tehnicki zahtevi za pozarne cevovode i njihovu montazu vaze i za sprinkler cevi. Za konacno definisanje sprinkler mreze potrebno je jos izvrsiti : -Izbor geometrije cevne mreze -Dimenzionisanje cevovoda po deonicama -Podelu na zone gasenja -Ispunjenje zahteva za sprinkler cevi -Izbor vrste i broja nosaca cevi 1.2.6. Snabdevanje vodom i energijom Tehnickim propisima za sprinkler sisteme precizno se odreduje snabdevanje vodom, energijom i komprimovanim vazduhom. Ono se sastoji u zahtevima za brojem izvora snabdevanja, njihovom velicinom i rezervama. Od snabdevanja se zahteva pouzdanost-sigurnost, a stepen pouzdanosti se odrereuje prema pozarnoj opasnosti objekta i velicini sprinkler sistema. A. Snabdevanje vodom Snabdevanje vodom ne sme da bude ugroeno od mraza. Voda mora biti ista i bez stranih tela. Sprinkleri koriste slatku vodu a tek po aktiviranju ona moe da se mea sa morskom. Bez obzira na nain snabdevanja sprinkler mora da ima prikljuak DN 100 za vatrogasno vozilo ili pumpu. Prikljuivanje hidrantske instalacije na sprinkler system doputeno je samo u specijalnim prilikama. Izvori vode prema koliini vode koju mogu dati se dele na iscrpne I neiscrpne Iscrpni su: - Rezervoari pod vazdunim pritiskom - Gravitacioni rezervoari - Rezervoari I meurezervoari ako se snabdevaju iy neiscrpnog izvora, odnosno imaju 2/3 potrebne koliine vode Neiscrpni izvori su: - Vodovodna mrea - Poarni bazeni otvoreni ili podzemni - Gravitacioni rezervoari - Bazeni za optu potronjnu vode - Prirodni izvori Izvori moraju da imaju adekvatan pritisak, kapacitet u jedinici vrmena I ukupnu potrebnu koliinu vode. Sistem snabdevanja mora da bude takav da se u 36 h posle aktiviranjaponovo napuni. B. Snabdevanje elektricnom energijom Snabdevanje elektricmom energijom sprinkler pumpi vrse sledeci izvori: - javna elektricna mreza - sopstveni elektro generator - dizel-elektricni agregat
18
elektricni agregat za nuzno snabdevanje strujom.
C. Snabdevanje komprimovanim vazduhom Pritisak vazduha u rezervoaru i mrezi suvog sprinkler sistema zavisi od izracunatog hidraulickog pritiska. Punjenje i odrzavanje planiranog pritiska vrsi se automatski kompresorom ili kompresorskom mrezom. Svaki rezervoar mora imati svoj kompresor. Tehnicke karakteristike kompresora ill mreze (kolicine vazduha i vreme) treba da, odgovaraju proraunatim karakteristikama 1.2.7. Sprinkler stanica U sprinklerskoj stanici su smesteni svi uredaji koji obezbeduju pogonsku energiju, upravljanje i alarmiranje, kao i izvor snabdevanja vodom (rezervoar pod vazdusnim pritiskom ili medurezervoar). 1.2.8. Klasifikacija objekata koji se stite sprinkler sistemima Prema tabeli 46, visi stepen pozarne opasnosti ima za posledicu vecu kolicinu vode za gasenje u jedinici vremena.po jedinici povrsine i ukupnu kolicinu-zalihu. Odredene su cetiri osnovne grupe poârnih opasnosti. Opisno, ove cetiri grupe bi se mogle klasificirati kao; -laka -srednja-normalna, -visa i - visoka pozarna opasriost. Kako se moze zakljuciti iz uporedenja sa drugim propisima.ova klasifikacija je za projektante dovoljna, za dimenzionisanje sprinkler sistema podela unutar sistema. Podela unutar grupe PO2, PO3 i PO4 je nastala uglavnom zbog skladista, odnosno visine skladistenja. Pri klasifikaciji objekata treba dati sledecu vaznu napomenu; bez obzira na klasifikaciju objekta kao celine (globalna klasifikacija), pojedini delovi objekta (prostori- prostorije) mogu imati razlicite stepene pozarne opasmosti. Tako na primer, hotel ili bolnica ce biti u prvom stepenu pozarne opasnosti (PO1) ali e skladiste, raunski centar, energetske prostorije i slicni prostori, imati vii stepen. Ova klasifikacija po prostorima- prostorijama je obaveza projektanta. Objekti koji su specificirani po pozarnim opasnostim su tipicni. Uporedenjem- procenom sa ovim, mogue je izvrsiti klasifikaciju onih objekata koji nisu navedeni. To se narocito odnosi na industriske objekte cije tehnologije najcece spadaju u visoke stepene poarnih opasnosti. Tipicni objekti, klasificirani po pozarnim opasnostima i po podgrupama, su sledeci: Pozarna opasnost PO1 hoteli, skole i univerziteti, biblioteke, muzeji, javne zgrade, biroi, zavodi, insti-tuti, stambene zâde. Pozarna opasnost PO2, po podgrupama 1-3 2.1 garaze, racunski centri, bioskopi, koncertne sale, dlskoteke, mlekare, klanice, pozorista i javna sastajalista, pivare, fabrika azbesta. 2.2 automobilske radionice, fabrike lekova, peciva, boja i lakova.aluminijuma, veistackog dubriva i masina, robne ku6e, fllmski arhivi. 2.3 hale na sajmovima, stamparije i knjigoveznice, tkacnice, fabrike, namestaja, papira, kablova, gumenih proizvoda, plastike (bez penastih materija), secera, elektricnih i elktronskih masina, pica, odela, plastike. Pozarna opasnost PO3, po podgrupama 1-3 3.1 priprema pamuka, filmski studio, destilacije alkohola, pogoni za valjanje, fabrike linoleuma, sibica, drevene vune, mlinovi za psenicu, ulje i stocna hrana, lakirnice. 3.2 fabrike penaste gume i penastih materijala, krovne lepenke i madraca.
19
3.3 fabrike stocne hrane, separacije uglja, hemijske fabrike. Pozarna opasnost PO4 po grupama 1-3 ' - skladistenje materijala i opreme - ' 4.1 celuloid, ogrevno drvo, knjige, koza, hemikalije (nezapaljive), pica (bez spiritusa), staklena i metalna roba, vuna, duvan, sapuni. 4.2 papirna roba, ulja, namestaj, pamuk, kancelarijski materijal i masine, lekovi, elektronski i elekticni uredaji i materijali, odela, juta, zivotne namirnice, igracke, masti i spiritus, tekstil, proizvodi od duvana, tepisi, kablovi, deterdzenti, secer, kafa. 4.3 penasta guma, plastika penasta, pirotehnicki, zapaljivi i eksplozivni materijali. 1.2.9. Uputstva o montazi, probnom radu odrzavanju Glavni projekat sprinkler sistema daje osnovna uputstva za montazu, probu, kao i mere zastite na radu. Probe sprinkler sistema Probe sprinkler sistema se sastoje od proba pojedinih elemenata i sklopova. Odredenim postupcima vri se kontrola ispravnosti sprinkler ventila, kako je ranije reeno, pumpi, rezervoara, svih ventila u stanici i mrezi, kompresora i cevne mreze. Ove probe imaju za cilj da kontrolom, potvrde planirane tehnicke karakteristike sistema kao sto su zaptivenost i nepropustljivost, pritiske, snagu i kapacitet, broj obrtaja, postupak pustanja u rad elektromotora pumpi i kompresora i slicne postupke. Proba rada sistema daje glavni projekat. O rezultatima proba, kao i primopredaje, sacinjavaju se zapisnici. Odrzavanje sprinkler sistema Odrzavanje sprinkler sistema, u vidu pismenog uputstva daju proizvodaci elemenata i montaeri. Pojedini bitni izvodi se daju na natpisnim plocicama i postavljaju na odradenim mestima. Ovi kratki izvodi sluze za kontrolu sistema i njegovih elemenata, odnosno njegove ispravnosti. Sprinkler sistem se povremeno kontrolise putem proba ispravnosti rada. Rezultati proba se unose u knjigu odrzavanja sistema. 2. Gaenje vodenom maglom Sistem stabilne instalacije za gaenje poara vodenom maglom Sistem za gaenje poara vodenom maglom su specijalno dizajnirani sprinkler sistemi koji za cilj imaju veliko smanjenje i utedu koliine vode za potrebne za gaenje poara. Tehnologija gaenja se ogleda u pokrivanju ugroenih zona vodenom maglom, rasprenom iz posebno dizajniranih mlaznica. Veliina kapljica koje se raspruju ne prelaze veliinu 1mm, za razliku od klasinog sprinklera gde su kapi veeg dijametra od 1mm. Prednost ovakvog naina rasprivanja vode je viestruka: Znaajno manji utroak vode po jedinici tiene povrine, sa slinim efektom gaenja, to prouzrokuje velike utede u prostoru i investicijama potrebnim za izradu bazena za smetaj vode potrebne za gaenje. Veliina kapljica uzrokuje znatno bolje rashlaivanje prostora koji se gasi zbog viestruko vee kontaktne povrine, vea evaporacija - vee oduzimanje toplote iz prostora. Vodene kapljice malih dijametara lako bivaju preneene toplotnim kretanjem pregrejanog vazduha to poveava efekat gaenja
20
Sistem radi gotovo identino kao klasian sprinkler sistem. U tieni prostor se postavljaju mlaznice koje su blindirane topivom ampulom. Ampula puca na odreenoj temperaturi, u ovom sluaju 68C, oslobaa put vodi koja se raspruje preko deflektora mlaznice u prostor koji se titi. Minimalni radni pritisak na mlaznici je 5.5bar. Mlaznica titi prostor u dijametru od 16m2. Sistem gasi poar lokalno na mestu izbijanja. Ampule na mlaznici su debljine 3mm sa RTI faktorom manjim od 50. Prilikom pojave poara dolazi do pucanja mlaznice i opadanja pritiska u sistemu cevovoda, to registruje grupa presostata na alarmnom ventilu koja prenosi signal dojavi poara. Druga grupa presostata slui za aktivaciju glavne pogonske pumpe za odravanje potrebnog radnog pritiska za gaenje u sistemu. Postoji jo jedna grupa sigurnosnih presostata koji slue za odravanje potrebnog pritiska iznad 5.5 bara u stand by reimu, oni po potrebi aktiviraju pomonu Jokej pumpu za dopunu pritiska u sistemu. Izvor napajanja sistema vodom moze biti dvojak: - Po potrebi mora se obezbediti rezerva vode za poetnih 10 minuta gaenja poara po VdS CEA 4001. U zavisnosti od veliine sistema postavljaju se rezervoari od 5-25m3. U sluaju postavljanja bazena mora se obezbediti odvod vode iz preliva i kod pranjenja bazena - Drugi nain povezivanja je na glavnu ulinu vododnu mreu. Rezervoar mora biti u nivou pumpi ili iznad pumpi. Po VdS CEA 4001 moe se koristiti i prikljuak hidrantske mree ukoliko za to postoje uslovi (min DN 80). Povezivanje na gradsku mreu se vri preko BAMX Back flow preventera koji onemoguava povrat tehnike vode u instalaciju vodovoda. Sistem je opremljen i povratnim cevovodom za testiranje radne pumpe, kao i hvataima neistoa sa diferencijalnim manometrima za kontrolu protoka. Veliina sita u hvatau je 2.5mm. Pumpe za obezbedjenje radnog pritiska su snagew od 7-30 kW u zavisnosti od veliine sistema. Potrebni napon 380V. Spajanje podstaninog cevovoda se vri preko Groove spojnica i spojevima na navoj. Sistem se kontrolie estomeseno, dok servis radi jedanput godinje. Ovakav sistem je izuzetno praktian za oblasti gde ne moemo obezbediti vee koliine vode za gaenje, ili pak nemamo uslova za izgradnju bazena za skalditenje vode potrebne za gaenje. Projektovanje se vrsi prema SRPS CEN/TS 14972 Instalacije za gasenje pozara Sistemi sa vodenom maglom Projektovanje i ugradnja NFPA 750: Standard on Water Mist Fire Protection Systems Postoje razne varijante ovog sistema ovisno o pritiscima na mlaznicama. Prema NFPA razlikujemo sisteme Niskog pritiska (do 12,1 bar) Srednjeg pritiska (od 12,1 do 34,5) i Visokog pritiska (preko 34,5 bar). Umesto pumpi u ovim sluajevima kao pogonsko sredstvo se koristi azot ili vazduh pod
21
pritiskom.
22
1. Stabilne instalacije za gasenje pozara vodom tipa sprinkler: sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zastite od pozara Instalacije za gasenje pozara vodom Projektuje se i izvodi prema SRPS EN 12845 Instalacije za gaenje poara Automatski sprinkler sistemi Projektovanje, ugradnja i odravanje Sve komponente treba da budu u skladu sa SRPS EN 12259 Instalacije za gaenje poara Komponente za sisteme sprinklera i sisteme za rasprivanje vode Da su komponente u skladu sa standardom dokazuje proizvodjac sertifikatom od sertifikacionog tela koji potrvrdjuje da je element dizajniran i izradjen u skladu sa standardom Projektant ima obavezu da projektuje u skladu sa priznatim standardima i vaeim propisima, koje navodi u projektu, a ovo potvrdjuje UZVS svojom saglasnoscu na projekat; projekte imaju pravo da izradjuju ovlascena pravna i fizicka lica u skladu sa zakonom Izvodjac instalaciju izvodi u skladu sa projektom; izvodjaci su ovlascena pravna i fizicka lica u skladu sa zakonom; da je sva oprema u skladu sa standardima dokazuje isporuilac opreme sertifikatima (ispravama o usaglaenosti) Da je instalacija u skladu sa projektom potvrdjue ovlasceno pravno lice tokom inicijalnog kontrolnog pregleda (verifikacija, funkcionalna proba), o cemu se izradjuje zapisnik, kontrolne preglede izvode ovlascena pravna i fizicka lica u skladu sa zakonom 2. Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler: vrste sprinkler instalacija; mokra, suva Instalacije za gasenje pozara vodom Instalacija se sastoji od cevovoda sa mlaznicama, sprinkler ventila, pumpi, hidrocila (metalni rezervoar sa vodom i vazduhom pod pritiskom), kompresora , bazena sa vodom i armatura u prinler stanici (ventili, manometri, fitinzi i sl.) Ako je cevovod od ventila ka mlaznicama napunjen vodom, onda je to mokri sprinkler sistem, a ako je napunjen vazduhom onda je suvi Tip sprinkler sistema bira se prema sledecim kriterijumima: -temperaturi prostora - prostorija tokom cele godine - brzina sirenja pozara - mogucnosti nanosenja stete prilikom gasenja. Temperatura prostorije koja se stiti, odredice koji ce se sprinkler postaviti; mokri, suvi ili kombinovani sistem. Mokri sistem ce se postaviti u prostorije gde ne moze doci do zamrzavanja (zagrevaju se). Mokri sistem se nece postaviti u prostorijama gde moze doci do visokih temperatura, jer bi doslo do isparavanja vode. Sprinkler sistem se moze sastojati od mokrih i suvih zona, a pomocu alternativnih, ista zona moze tokom godine, jedno vreme biti suva (period zamrzavanja), a u drugom mokra.
23
Brzina sirenja pozara ima uticaja na izbor sprinkler sistema i njegovih elemenata. Osetljivost sprinkler sistema se povecava postavljanjem brzih otvaraca na sprinkler ventilima. Ovo je neophodno kod vecih zapremina cevovoda. Mogucnost nanosenja stete dejstvom vode, kao sredstva za gasenje, zahtevace preakcioni sprinkler sistem (sa prethodnim - pripremnim upravljanjem). U tom slucaju, uz sprinkler sistem mora se postaviti signalni sistem vece osetljivosti (dimni javljaci pozara). Kod preakcionog sprinklera u mrezu se voda dovodi na signal sa centrale dojave poara, a aktiviranje poinje kada se aktivira neki od sprinklera. Na ovaj nain se spreavaju neeljena aktiviranja, a u sluajevima stvarnog poara, aktiviranje je bre. 3. Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa prinkler: prinkler instalacija visokog pritiska vodena magla
02 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom, potapanjem tipa drener
2. Stabilne instalacije za gaenje poara vodom, potapanjem tipa drener: funkcionalna ema delovanja; opis instalacije; sastavni delovi instalacije; vrste drener ventila; vrste mlaznica; projektovanje i izvoenje instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u poaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zatite od poara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; periodina ispitivanja stabilne instalacije; pravna lica za odravanje i ispitivanje stabilne instalacije.
2. STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA VODOM, POTAPANJEM TIPA DRENER SISTEMI ZA RASPRSENU VODU SA OTVORENIM MLAZNICAMA - DRENDZER SISTEMI 2.1. UREAJI ZA GAENJE RASPRENOM VOOM OTVORENIM MLAZNICAMA -DRENDER UREAJI - PRINCIP RADA Opte o ureajima sa otvorenim mlaznicama U principu, nain gaenja ureajima sa otvorenim mlaznicama se ne razlikuje od gaenja sprinkler ureajima. Dok se sprinkleri koji su iznad poara (ili u neposrednoj blizini) otvaraju i gase poar, a to znai da je gaenje lokalno, dotle se gaenje ureajem sa otvorenim mlaznicama vri svim postavljenim mlaznicama (grupno dejstvo gaenja) iznad povrine koja se titi. Sprinkler ureaji nemaju poseban sistem za aktiviranje, ve su sami sprinkleri elementi za aktiviranje. Posle poveanja temperature sprinkleri u neposrednoj blizini poara se otvaraju i vre gaenje. Koliko e se pri tom sprinklera otvoriti zavisi od brzine irenja poara. Pad pritiska u cevovodu (ispunjenom vodom ili vazduhom) aktivira ureaj. Aktiviranje moe biti automatsko ili runo. U zavisnosti od objekta i stepena pozarne opasnosti sistem moze imati sledece nacine aktiviranja: a. - rucno b. - automatsko mehanicko,pomocu celicnog uzeta i temperaturnih spojnih elemenata c. - automatsko hidraulicno, pomocu sprinkler mreze d. - automatsko pneumatsko, pomou topljivih elemenati i pneumatske mreze e. - automatsko elektricno, pomocu javljaca pozara i signalne mree f. - automatsko kombinovano, pri cemu bi se kombinovali nacini automatskog aktiviranja od b do e. Svi navedeni nacini automatskog aktiviranja moraju imati i rucno, sa lokalnom i daljinskom signalizacijom i alarmiranjem. U torn cilju je, u zavisnosti od objekta i tehnologije, potrebno imati alarmni plan, koji je deo glavnog projekta. Toplota, odnosno temperatura je najcesce koriscena indikacija za aktiviranje drendzer sistema. Ona, po pravilu, treba da bude 30 C iznad temperature u prostoriji-prostoru. a. Rucno aktiviranje mora imati svaki automatski protivpozarni sistem i to na najmanje dva mesta. Ovo pravilo vazi i za drendzer sistem. Prvo rucno aktiviranje treba da je u neposrednoj blizini prostorije, prostora ili objekta (masine, uredaja), koji se stiti, obicno sa spoljne strane zida, pored vrata. Drugo se postavlja na ventilskom razvodniku ( u drendzer stanici). Po potrebi, rucno aktiviranje se po stavlja na vise mesta u objektu. Mesta rucnog aktiviranja drendzer sistema moraju biti vidljivo oznacena, sa uputstvom za aktiviranje i oznakama za koju prostoriju, prostor ili objekat (objekt zastite) se odnosi. b. Automatsko mehanicko aktiviranje se vrsi preko celicnih uzadi koja su spojena temperaturnim elementima i tegovima, cijom tezinom se otvaraju ventili. Ovaj nacin aktiviranja se primenjuje kod manjih drendzer sistema kao sto su vodene zavese ili hladenja. Kod takvih sistema obicno nema drendzer ventila. Mehanicko aktiviranje, u kombinaciji sa drugim, je prva faza koja se u drugoj, hidraulicki, pneumatski ili elektricno, preriosi na razvodne ventile. Na taj nacin otvaraju se odgovarajuci ventili, na razvodniku. Temperaturni 2 2 elementi pokrivaju najvise 20 [m ] u zatvorenom prostoru, odnosno 9[m ] u slobodnom ako
se vrsi zastita objekta, treba racunati sa manjom poyrsinom pokrivanja. c. Automatsko hidraulicno aktiviranje vrsi se preko sprinklera i sprinklerske mreze. Kako ovde sprinkleri funkcionalno sluze samo za potrebu aktiviranja, koriste se sprinkleri i cevovodi malih dimenzija (3/8" i cevi 15 [mm]). To se odnosi i na sprinkler ventile koji mogu biti najmanjih dimenzija (50 [mm]). Povrsina koju pokriva jedan sprinkler treba da je ista kao i kod temperaturnih elemenata, a geometrija kao i kod sprinkler sisrema (simetricna). Kod zastite objekata, raspored sprinklera u prostoru prilagoden je prostornom obliku objekta, sto se odnosi i na druge aktivirajuce elemente. Ureaj sa hidraulinim aktiviranjem i ventilom grupnog dejstva Razvodna i aktivirajua mrea uredaja sa otvorenim mlaznicama prikazana je na sl. 51. Rad ureaja je sledei:
Dovodni cevovod 4 je pod pritiskom, pa su time i aktivirajui cevovodi 13 pod vodenim pritiskom. Aktivirajui cevovodi mogu imati zatvorene sprinklere 16, kao akrivirajue elemente, ili topljive temperatume elemente 17, na elinom uetu 18, koji su uvreni na zidu 19. elino ue pritee i zatvara izlaz pomou ventila 15. Poloaj klipa 1 grupnog ventila je takav da manji poklopac zatvara izlaz B dovodnog cevovoda, a vei poklopac zatvara komoru C, a time i ulaz vodi u glavni cevovod 5. Pri tome su komora A i aktivirajui cevovod 13 ispunjeni vodom pod pritiskom. Zatvoren poloaj grupnog ventila postie se time to je povrina veeg poklopca stvorila veu silu, koja poklopac ventila dri u krajnjem desnom poloaju. Time je zatvoren dovodni cevovod 5.
Pri pojavi poara i otvaranja sprinklera 16 ili ventila 15 (rastavlja se veza topljivog elementa 17) dolazi do pada pritiska u aktivirajuem cevovodu, a time i u komori A. Poklopci ventila se pomeraju ulevo i voda, kroz komoru C, ulazi u glavni cevovod i preko otvorenih mlaznica gasi poar. Ovo nastaje zbog toga to je priliv vode preko ventila 11 priguen prigunicom 10. Poto su sve mlaznice, iznad povrine koja se titi, otvorene, to dolazi do jednovremenog pokrivanja cele povrine rasprenom vodom. Pri gaenju, voda pritiskom vri elektrini kontakt u elektrosignalnom uredaju 7, pa se na taj nain dobija zvuni signal. Isto tako pritisak vode ostvaruje kontakt u elektrinom prekidau 8, ime se automatski puta u rad pumpa. Snabdevanje vodom za poetno gaenje moe se vriti iz rezervoara pod pritiskom ili visinskog rezervoara. Veze topljivih temperatumih elemenata mogu biti od topljivih lemova, a vezu ostvaruje staklena ampula sa tenou koja ima veliki koeficijenat irenja. Po zavretku gaenja zatvara se zasun-iber 3 i ventili 9 i 11. Preko otvora 12 poklopci ventila pomeraju se udesno na svoja sedita i zatvaraju izlaz B dovodnog ventila. Posle toga se otvaraju ventili 9 i 11 i voda ispunjava komoru A i aktivirajue cevovode 13. Pritisak u komori A kontrolie se manometrom 21. Zarim se otvara zasun-iber 3 na dovodnom cevovodu 4 i zatvara ventil 9. Voda dotie i odrava pritisak u aktivirajuem cevovodu preko ventila 11 i prigunice 10. d. Automatsko pneumatsko aktiviranje, preko temperaturnih elemenata i pneumatske mreze, padom pritiska otvara odgovarajuci razvodni ventil. Povrsina pokrivanja temperaturnih elemenata je ista, kao i za mehanicko aktiviranje. Pritisak u pneumatskoj mrezi ne treba da prede 6 [bar], a precnik cevovoda ne manji od 10 [mm]. Zone gasenja su odvojene nepovratnim ventilima. Ureaj sa pneumatskim aktiviranjem Prethodni hidraulini sistem odgovara mokrom sprinkler sistemu, dok pneumatski sistem odgovara suvom sprinkler sistemu. Na sl. 52 ematski je prikazan sistem za komandovanje i aktiviranje ureaja sa pneurnatskim sistemom. Aktivirajui cevovodi sa temperaturnim detektorom 1 i nepovratnim ventilima 2 nalaze se pod pritiskom vazduha od 3 at. Ovaj pritisak ostvaruje kompresor preko prigunice 7. Rad uredaja pri gaenju je sledei: Pri poveanoj temperaturi (npr. 72C), u neposrednoj blizini aktivirajuih cevovoda, otvara se neki (ili nekoliko) od temperatumih detektora 1. Zbog toga dolazi do pada pritiska u aktivirajuem cevovodu, jer kompresor ne moe nadok-naditi vazduni pritisak kroz prigunicu 7. Pad pritiska nastaje samo u onom aktivirajuem cevovodu grani na kojoj se otvorio temperaturni detektor. U ostalim cevovodima-granama pad pritiska spreavaju nepovratni ventili 2. Pad pritiska u bilo kojem aktivirajuem cevovodu prouzrokuje otvaranje odgovarajueg pneumatskog ventila 5, kao i otvaranje odgovarajueg polunog ventila na razvodniku (sl. 53). Putanjem pumpe u rad voda se, preko razvodnika i odgovarajueg otvorenog polunog ventila, potiskuje u cevovode sa otvorenim mlazaicama i na taj nain se vri gaenje poara. Runo gaenje moe se vriti pritiskom odgovarajueg tastera 4, ime se otvara odgovarajui elektromagnetski ventil 3. To prouzrokuje isputanje vazduha i pad pritiska u odgovarajuem cevovodu. Kada doe do pada pritiska, onda se aktiviranje uredaja vri na opisani nain, kao i kod otvaranja temperaturnog detektora. Prema tome, kod ovog ureaja imamo kombinaciju pneumatskog, elektrinog i mehanikog komandovanja. Osnovna pneumatska komanda pretvorila se u elektrinu zbog ukljuenja pumpe i sirene, a istovremeno i u mehaniku, otvarajui ventil koji pripada zoni-grupi gde se pojavio poar.
e. Automatsko elektricno aktiviranje preko javljaca pozara i signalne centrale, otvara elektricnim putem razvodni ventil. Izbor signalnog sistema i njegovih elemenata vrsi se prema pravilima projektovanja, sa dopunama i uslovima, predvidenim za slucaj kada signalni sistem vrsi aktiviranje stabilnih protivpozarnih sistema (dvozonska zavisnost, vremensko zadrzavanje itd ) Na sl. 54 ematski je prikazan ureaj sa elektrinim sistemotn aktiviranja. Snabdevanje vodom vri se iz bazena. Rad uredaja pri gaenju je sledei: Pri poveanju temperature, u sluaju poara, temperaturni javljai (ili samo jedan) poara 1 daju impulse automatskoj centrali 6. Preko automatske centrale otvara se elektromagnetski ventil 4, koji odgovara grupi - grani gde se nalazi temperaturni javlja koji je dao impuls. Istovremeno preko automatske sklopke 10, ukljuuje se pumpa 11 i voda zatim potiskuje, tako da preko cevovoda 2 i mlaznica 1, postavljenih iznad povrine koja se titi vri gaenje. Pri aktiviranju ureaja dobija se zvuni 9 i svetlosni signal. Pogonska energija za rad automatske centrale i otvaranje elektromagnetskih ventila dobija se iz gradske mree i rezervnog akumulatorskog napajanja. Obilazni ventili 5 slue za pranjenje cevovoda posle gaenja. Zbog pouzdanosti i efikasnosti elektromagnetni drener ventili se izbegavaju, pa se i kod elektrinog aktiviranja, elektrini signal sa cen
trale pretvara u pneumatski. f. Kombinovano automatsko aktiviranje se sastoji iz dve faze; prvo, sa aktiviranjem neposredno u samoj prostoriji gde je izbio poar i drugo, prenosom komande za otvaranje odgovarajucih razvodnih ventila. Ova komanda se prenosi hidraulickim, pneumatskim ili elektricnim putem. To je kombinacija automatskog mehanickog i ostalih nacina aktiviranja, odnosno mehanicko-hidrauliko, mehanicko-pneumatsko i mehanicko elektricno. U torn cilju, u zavisnosti od ovih kombinacija, razvodni ventil je snabdeven dodatnim hidraulicnim pneumatskim i elektromagnetnim ventilom
Snabdevanje Snabdevanje vodom, odnosno pogonska energija za potiskivanje vode moe biti, kao i kod sprinkler uredaja, na nekoliko naina. Ako je koiiina vode, potrebna gaenju, tolika da se moe smestiti u rezervoar sa vazdunim pritiskom onda se pritisak ostvaruje kompresorom. Kod veih koliina vode smetenih u rezervoar (vei od 20 m3) pogonska energija se dobija od boca sa CO2 gasom ili azotom. Koliina CO2 gasa ili azota treba da je tolika da u rezervoaru ostvaruje minimalni pritisak od 10 at. Poto je rezervoar do pola napunjen vodom, to e se, po isticanju vode iz rezervoara, dobiti minimalni pritisak od 5 at. Na slian nain odreduje se i potrebna koliina azota, kao pogonskog gasa. Drugi nain snabdevanja vodom moe biti pumpa sa snabdevanjem iz bazena, za gaenje od 30 minuta, ili snabdevanjem iz vodovodne mree preko meurezervoara. Pumpa, u zavisnosti od visine mlaznica i gubitka u cevovodima, treba da ima pritisak 5 do 8 at. Napomene o ispitivanju i odravanju Posle zavrene montae potrebno je proveriti funkcionalnost uredaja. O rezultatima ispitivanja treba napraviti zapisnik. Osoblje koje e se starati o odravanju mora se obuiti u rukovanju ureajem i imati uputstva za rukovanje i odravanje. Ispravnost ureaja se periodino kontrolie, a svakodnevno treba vriti sledea ispitivanja: a) pritisak vode u cevovodu za snabdevanje. Ako se postavi jedan poseban uredaj za kontrolu pritiska, tada se kontrola moe vriti i nedeljno, i
b) provera snabdevanja elektrinom energijom. Pri ugradenom kontrolnom uredaju, ova kontrola moe se vriti nedeljno. Nedeljno se proveravaju: a) ispravnost sistema za aktiviranje; b) ispravnost signalnih ureaja; c) ispravnost pumpi pod punim optereenjem, i d) ventili za pranjenje. Meseno se kontroliu grupni ventili i ventilska stanica. Polngodinje se ispituje celokupni ureaj sa svim delovima. Ovaj posao obavlja struna sevrvisna sluba. O ovom ispitivanju vodi sc kontrolna knjiga. O nadenim nedostacima treba izvestiti korisnika uredaja da bi se blagovremeno otklonili 2.2. ZAHTEVI GASENJA I OSNOVE PROJEKTOVANJA Osnovni kriterijum za izbor sistema za rasprsenu vodu sa otvorenim mlaznicama je brzina sirenja pozara, pod uslovom da je voda pogodna, kao sredstvo za gasenje. U praksi se moze pojaviti dilema da li projektovati sprinkler sistem ili sistem sa otvorenim mlaznicama. Projektant treba da proceni da li bi sprinkler sistem bio spor pri emu bi pozar izmicao. U to slucaju sprinkler sistem ne bi izvrsio svoju funkciju i treba projektovati sistem sa otvorenim mlaznicama. Ovaj sistem bi gasio celu povrsinu povrsinu istovremeno, bez obzira na mesto, veliinu i brzinu sirenja pocetnog pozara. Iskustva u primeni sistema sa otvorenom mlaznicama koja se nalaze u tehnickim propisima za ovaj sistem, najcesce otklanjaju dilemu oko izbora. Propisima se navode objekti visokog pozarnog rizika koji se stite ovim sistemom, a to su: proizvodnja baruta, bine u pozoristima, transformatori, kanali i sahtovi, otvorevi prolazi, proizvodni uredaji za zapaljive tecnosti i preradu drveta, hangari za avione, elektricnih centrala, hemijskim proizvodnim procesima, rezervoarima zapaljivih materija, javnim objektima i drugi. Za tipicne objekte, tehnicki propisi postavljaju zahteve koje mora da ispuni sistem sa otvorenim mlaznicama. Pored tehnickih propisa koji se nalaze u oblasti zastite od pozara, moraju se postovati i drugi propisi za tipicne objekte, kao sto su, na primer propisi za aerodromske hangare, elektricna postrojenja i slicni objekti. Zbog specificnosti objekata koji se stite sistem sa otvorenim mlazncama moze imati razlicita tehnicka resenja. Razlicitost postoji u nacinu aktiviranja, tipu mlaznice i cevne mreze, brzini aktiviranja, kapacitetu itd. Kod industrijskih objekata mogu biti istovremeno, projektovani sprinkler sistem i sistem sa otvorenim mlaznicama. U takvom slucaju snabdevanje vodom i energijom mogu biti zajednicki. Projektovanje se vri prema istim standardima kao i sprinkler sistemi.
2.3 POTREBNE KOLICINE VODE I HIDRAULICKI PRORACUN Potrebne kolicine vode i vreme gasenja odreduju tehnicki propisi za sisteme rasprsenu vodu sa otvorenim mlaznicama. U tome, izmedu pojedinih nacionalnih propisa nema vecih razlika, ali se uzimaju razlicite osnove. Uglavnom se radi o dve osnove: stepenu poarne opasnosti i vrsti zapaljive materije, odnosno vrsti objekla ne prostora. Ova dva osnovna kriterijuma dati su tabelama 58 i 59. Potrebne kolicine vode i vreme gasenja pozarna opasnost 1 2 3 4 5 6 7 kolicina [l/(min vreme gasenja [minj m2)] 4,8 7,2 14,4 18,0 19,2 24,0 24,0 30 60 60 60 60 60 60
Primeri stepena pozarne opasnosti: 1. Hoteli, bolnice, biblioteke, muzeji upravne zgrade (pozarno opterecenje do 200 2 [MJ/m ] 2. Farbare, autoservisi, proizvodnja vate, obude, tekstila, galanterije (pozarno op2 terecenje od 200 do 2000 [MJ/m ]. 3. Proizvodnja gumenlh proizvoda. 4. Proizvodnja zapaljivih, prirodnih i vestackih vlakana, komore za susenje i bojenje, masinske hale, proizvodnja gasova.benzina, alkohola i etra (pozarno opte 2 recenje preko 2000 [MJ/m ]. 5. Skladista nesagorljivih materija u sagorljivom pakovanju. 6. Skladista cvrstih zapaljivih materija 7. .Skladista zapaljivih tecnosti, boja, lakova, plasticnih masa, gume, kaucuka, smole.
10
Potrebne kolicine vode, vreme i povrine gaenja
Ovo se odnosi i na vodene zavese. Za hladenje rezervoara postoje posebni propisi. Ovo hladenje ima preventivnu funkciju, a kod stojecih,nadzemnih rezervoara goriva, cini sastavni deo gasenja pozara. Stabilni sistem za hladenje cine: mlaznice, cevovodi, armatura i pumpa, a upravljanje je najcesce daljinsko. Hladenje se moze vriti bacacima vode, a izvori mogu biti rezervoari vode ili vodovodna mreza. 2.4. MLAZNICE I CEVNA MREZA Kod sistema sa otvorenim mlaznicama primenjuju se razliiti tipovi mlaznica. Za svaki tip mlaznice proizvodaci daju potrebne podatke za projektovanje i montazu. Projektant ce vrsiti izbor mlaznice prema tehnickim karakteristikama a prema speciflcnosti objekta. Pri tome se moraju ispuniti,prema tehnickim propisi-ma, sledeci zahtevi: Povrsina koja prekriva jedna mlaznica ne treba da prelazi 12 [m2] u zatvorenom i 9 [m2] na otvorenom prostoru. Minimalni otvor mlaznice treba da je precnika 8 [mm]. Ako bi izlazni otvor bio od 6 do 8 [mm],onda svaka mlaznica mora imati hvatac neistoce, sa tri otvora precnika 3 [mm] odnosno sigurnost da nece doci do zacepljenja. Medusobno rastojanje mlaznica ne sme predi 4 [m] u zatvorenom i 3 [m] na otvorenom prostoru. Mlaznice moraju biti izradene od materijala otpornog na koroziju i toplotu.
11
Na mlaznici mora biti utisnut tip i velicina. Pored navedenih zahteva,tehnickim propisima se prema speciflcnosti objekta,odreuje protok i rastojanje mlaznice od objekta (naprimer kod elektricnih uredaja), a u zavisnosti da li se objekat nalazi u slobodnom ili zatvorenom prostoru. Uz ove uslove projektant ce vrsiti izbor mlaznice, uzimajuci u obzir preporuke proizvodaca. Geometrija cevne mreze kod zastite ravnih povrsina treba da je, po mogucnosti, simetricna.Ovo se odnosi, kako na raspored mlaznica, tako i magistralne-dovodne cevovode. U torn cilju moguce je koristiti sve vartjante koje se koriste kod sprinklerske mreze. Ako se stiti velika povrsina, onda, zbog velikog kapaciteta sistema, projektant e, pazljivo, razmotriti mogucnost deobe te povrsine na manje zone gasenja. Ovo se moze postici gradevinskim merama (po mogunosti pregradnim zidovima), nacinom skladistenja ili na neki drugi nacin. Ako povrsinu delimo na zone gasenja,izmedu zona postaviti vodene zavese. Prostorni raspored mlaznica i cevne mreze kod zastite objekata (objekt zastita) se prilagodava prostornom obliku objekta. Na slikama 82, 83 i 84 dati su tipicni primeri hladenja objekta.
2.5. SNABDEVANJE VODOM I ENERGIJOM a Kod snabdevanja vodom sistema sa otvorenim mlaznicama mogu se uzeti sve osnove koje vaze za sprinkler sisteme. - To se odnosi na opte zahteve i na izvore snabdevanja vodom. Za sistema sa
12
otvorenim mlaznicama mogu se dati sledee dopunske napomene: Potrebne koliine vode i vremena gaenja su odreena tehnikim prpopisom za ovaj sistem. Kako za ovaj sistem nije vrena klasifikacija objekata koji se njim stite prerna pozarnim opasnostima, to je, pri projektovanju ovo potrebno uciniti. Time ce biti odredena potrebna kolicina vode, a minimalna vremena gasenja su od 10 do 60 [min] - Kod snabdevanja vodom objekata najvise pozarne opasnosti, treba razmotriti mogucnost veceg stepena siguraosti u snabdevanju vodom (kapaciteta i rezerve vodom), kao i superiornih resenja u odnosu na pumpe i agregate. b. Kod snabdevanja elekricnom energijom i komprimovanim vazduhom, u principu vaze isti zahtevi kao i kod sprinkler sistema.
SI. 85. - Nacini snambdevanja sistema komprtmovanim vazduhom 2.6. PUMPNA STANICA Pumna stanica za sistem sa otvorenlm mlaznicama u potpunosti moze biti kao i sprinkler stanica. To se odnosi na sve elemente stanice: rezervoara vode, pumpne agregate, armaturu, elemente automatike, komandni orman itd. To znaci da, jedna pumpna stanica, moze funkcionalno sluziti kao zajednika. Na jednom razvodniku mogu se se postaviti mokri i suvi sprinkler ventil, sa daljinskim ventilom, za sistem sa otvorenim mlaznicama. To se odnosi na one objekte gde se postavljaju sprinkler sistem i sistem sa otvorenim mlaznicama. U torn slucaju mogu se planirati zajednicki izvori vode i ostali elementl sistema, sa napomenom da se pozarne opasnosti, po prostorima, pazljivo utvrde.
03 Stabilne instalcije za gaenje poara tekom, srednjom i lakom penom
3. Stabilne instalacije za gaenje poara tekom, srednjom i lakom penom: funkcionalna ema delovanja; opis instalacije; sastavni delovi instalacije; vrste instalacija: za teku, srednju i laku pena; vrste mlaznica; projektovanje i izvoenje instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u poaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zatite od poara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; periodina ispitivanja stabilne instalacije; pravna lica za odravanje i ispitivanje stabilne instalacije. 3.1. PENA KAO SREDSTVO ZA GAENJE POARA Pena moze da bude hemijska ili mehanicka. Ova druga se mnogo vise korsiti u zadnje vreme.Sastoji se od mehurica sintetickih i proteinskih ekstrakata napunjenih vazduhom i CO2. Dejstvo pri gasenju je delimino zaguujue delimicno rashladno. Osobine pene: -broj penusanja odnos dobijene zapremine pene, prema koliini meavine, (30 do 150), laka (150-do 1000)srednja i teka (od 6 do 12) (teska gasi pokrivanjem, laka i srednja ispunjavanjem)(gasenje na rastojanju - teska, rezervoari teska, ako se trazi klizanje teska)(laka gasenje prostorija, kanala, sahtova) -stabilnost treba da je u odrejenim granicama da bi prvo pokrila a posle se raspdala i hladila -sposobnost teenja i klizanja -postojanost na temperaturi 3.2. UREAJI ZA VAZDUNU PENU Osnovne napomene Vazduna pena se stvara u dve faze. Prva faza je stvaranje smee vode i odgovarajueg ekstrakta, a druga dobijanje pene iz stvorene smee. Prvu fazu obavljaju ureaji poznati pod nazivom meai, dozatori ili proporcionatori, a drugu mlaznice, rasipai, bacai (topovi), a nekad i pod nazivom cevi za penu, komet cevi, itd. Za stvaranje pene potreban je izvor vode koji e ureajima za stvaranje smee davati odreenu koliinu vode pod odreenim pritiskom, kako je to odreeno tehnikim karakteristikama meaa. Pogonsku snagu vodi daje pumpa za vodu, hidrantska instalacija ili potencijalna energija, dobijena geodetskom razlikom nivoa vode i meaa. Poto je za dobijanje pene potrebno vie elemenata-ureaja, to emo sve te ureaje zajedno zvati sistem. Jednostavan sistem za vazunu penu ine: izvor vode, pumpa, cevovodi i armatura (ventili, slavine), meai i mlaznice za penu. Nekad se ovaj sistem komplikuje ako se eli komandovanje gaenjem sa daljine, ili automatsko gaenje. U tom sluaju se uvode oni dodatni tehniki elementi koji se, inae, koriste i u drugim granama industrije, pre svega u mainstvu i elektrotehnici. Tehnika obrada cevovoda i armatura je identina onoj za vodu, jer se ona ni u emu ne razlikuje. Elementi instalacije za vodu u potpunosti odgovaraju smei. Ovo se odnosi i na pumpe, posebno kod stabilnih ureaja. Ovde se koriste iste pumpe, jer su ekstrakti hemijski neutralni, specifine gustine pribline vodi, tako da se svi prorauni i dimenzionisanja vre na zakonima kretanja vode. Ove zajednike osobine vode i smee vane su za projektovanje protivpoarnih sistema, gde je, bez obzira na standardizovana reenja, uvek mogue projektovati originalna tehnika reenja, naroito kod stabilnih postrojenja i, posebno, kod zahteva za automatskim gaenjem. Meai dozatori Opte o meaima U savremenoj protivpoarnoj tehnici postoji danas vei broj meaa za stvaranje smee voda-ekstrakt. Isto tako postoji i vie proizvoaa meaa, ali se oni meu sobom ne razlikuju u principu rada, pa ak ni po
svom obliku i konstrukciji. Izrauju se u raznim dimenzijama protoka. Prema nainu rada meai se mogu podeliti u dve osnovne grupe: A. Meae koji rade bez pumpe za ekstrakt, i B. Meae koji rade sa pumpom za ekstrakt. Prema primeni meaa u jednom protivpoarnom sistemu za vazdunu penu, moe se rei da se veina meaa iz grupe A koristi kod mobilnih sistema gaenja penom, kao to je prikljuivanje meaa i mlaznice za hidrantsku mreu, prikljuivanje za vatrogasna vozila, odnosno prenosnu pumpu ili ugradnju na vatrogasnim kolima na usisnom cevovodu ispred pumpe (predmeai). Meai sa pumpom za ekstrakt koriste se kod stabilnih protivpoarnih postrojenja za vazdunu penu, a rede i kod vatrogasnih vozila. U odnosu na funkcionalne zahteve i tehnike karakteristike, moe se rei da su meai sa pumpom tehniki savreniji i imaju prednost nad meaima bez pumpe. Ove prednosti ogledaju se u mogunosti regulisanja i konstantnosti doziranja, mogunosti rada pri kolebanjima i odstupanjima u protoku i pritisku vode, u ogranienju pada pritiska na potisnom cevovodu kod meaa bez pumpe, zatim mogunostima rada pri protocima koji znatno odstupaju od nominalnog, gubitku pritiska i dr. Meai sa pumpom rade sa kontinuiranim doziranjem, bez obzira na eventualna kolebanja u pritisku i protoku. Tako, veina njih moe raditi u dijapazonu protoka od 1/10 maksimalnog do maksimalnog. Grupi A" meaa pripadaju: Linijski mea tipa ,,Z", pod vatrogasnim nazivom meumealica"; Predmeai za vatrogasna vozila koji se ugrauju ispred pumpe, na usisnom cevovodu; Usisni meai, sa i bez regulatora, za ugradnju na vatrogasnim vozilima, i Meai pod nazivom proporcionatori", koji se ugrauju kod stabilnih postrojenja. Grupi ,,B meaa pripadaju: a) Meai sa pritiskom, za ugradnju kod vatrogasnih vozila i kod stabilnih postrojenja. Pri planiranju i projektovanju, kao i eksploataciji meaa, moraju se poznavati i potovati tehnike karakteristike meaa. Posebno se to odnosi na meae bez pumpe, jer su oni tehniki manje prilagoeni za razna odstupanja, kao to su protok i pritisak. Isto tako, vano je i vezivanje meaa za mlaznice za penu. Kod prikljuivanja meaa za hidrantsku mreu ili vatrogasna vozila i prenosne pumpe esto se desi da se ne dobije kvalitetna pena, jer nisu zadovoljeni predvieni reimi rada meaa. S obzirom da se reimi u intervencijama esto menjaju, kod ovih meaa se mora vriti regulacija, to zahteva dobro rukovanje i poznavanje protivpoarne tehnike. Ako se odmah ne dobije kvalitetna pena, svaki izgubljeni trenutak umanjuje mogunost uspenog gaenja. U ove dve grupe meaa nije uvrteno ono meanje koje se vri u samoj mlaznici ili bacau za penu. Meanje i stvaranje pene vri se odreenom konstrukcijom, ali je ovaj nain meanja istovetan sa nainom meanja kod meaa bez pumpe, i zato se posebno ne tretira. Princip rada meaa grupe A Pumpa za vodu potiskuje, pod odreenom brzinom i pritiskom, odreenu koliinu vode kroz cevi. Ako se u jednom delu vri suenje cevi, onda e se, po zakonima kretanja tenosti, u tom suenom delu brzina poveati. Poveanje brzine nastaje po zakonu kontinuiteta gde, kroz razne preseke, mora proi ista koliina vode. Zbog ovoga dolazi do pada pritiska. Pad pritiska moe biti toliki da se stvori potpritisak. Pri tome nastupa pojava koja se naziva dinamiko usisavanje. Smanjenje pritiska pisrazmerno je kvadratu brzina, i za veliko suenje ono ima negativnu vrednost. Zbog toga dolayi do pojave podpritiska.
Suavanje cevi koristi se za usisavanje, i takve cevi su poznate pod nazivom venturi cevi. Ako se sada na najuem preseku C prikljui dovod za ekstrakt pene, onda e vodeni tok usisavati ekstrakt. Ovo je uproeno objanjenje principa rada meaa. Pri tom, kod meaa bez pumpe, postoji gubitak pritiska do 30% od ulaznog pritiska, dok je taj pad kod meaa sa pumpom oko 10%. Ovo je razumljivo, jer pumpa za ekstrakt vri rad doziranja, to jest, moe se rei, utiskivanja ekstrakta mlazu vode.
Sl. br 59 Sema venturi cevi
.Kako je u praktinoj primeni koliina vode esto razliita, to se, ako se eli dobiti jednako procentualno doziranje, mora vriti regulisanje blende f. Kod meaa sa pumpom ovaj nedostatak ne utie na konstantnost doziranja, a kod meaa bez pumpe se vri regulisanje. Kod opisa rada meaa i napomene za ugradnju upoznae se detaljnije rad meaa. Princip rada meaa grupe B Meai koji rade sa pumpom za ekstrakt, ekstrakt dobijaju pod pritiskom 1-3 at veim od pritiska vode. I kod ovih meaa dolazi do izjednaavanja pritiska. Radni pritisak pumpe za ekstrakt je 10 at, a pumpe za vodu 8 at. U suenom delu venturi cevi dolazi do pada pritiska, da bi na izlazu iz meaa doao do konstantnog. Na si. 70 prikazan je rad meaa pod pritiskom, sa regulatorom. Ovaj mea se esto naziva i venturi mea. Rad meaa je sledei: Voda potiskivana od pumpe ulazi u mea. Na ulaznom delu 6 voda ulazi u otvor 7 i, preko cevi 8, ulazi u prostor 15, iznad membrane 14. Ekstrakt isto tako pod pritiskom ulazi u prostor 12 i prelazi u prostor 13, ispod membrane. Dok je ovaj pritisak manji od pritiska iznad membrane vreteno 11, koje je vrsto vezano za membranu, e se sputati. Kada se pritisci izjednae prestaje pomeranje vretena. To znai
da je pritisak pred mlaznicom i pritisak ekstrakta izjednaen, a emom je prikazan proces izjednaavanja pritiska. Pritisak pumpe za ekstrakt je za 2 at vei od pritiska pumpe za vodu. Kao i kod ranije opisanog meaa, odnos povrine preseka
blende i povrine najueg preseka meaa, gde protie voda, daje odnos ekstrakta prema vodi. Ruicom regulatora 9 moe se menjati povrina preseka otvora blende 10, kroz koju dolazi ekstrakt, a time se menja i procent meanja. Znaajne napomene o radu, odravanju i kontroli meaa Za dobar rad meaa, injektorskih i pod pritiskom, treba imati u vidu sledee: a) Radni pritisak je u zavisnosti od potrebnog pritiska mlaznice za penu, otpora meaa,
otpora na potisnom vodu i razlike geodetske visine. Sve ove pritiske treba sabrati i tako se dobija potrebni ulazni pritisak; b)Pred ulazom u mea treba obezbediti izvesnu prugu dovodnog cevovoda, kako voda ne bi imala turbulentno kretanje. Ova pruga treba da je minimalne duine petostrukog prenika dovodnog cevovoda c) Duina usisnog creva za linijske meae treba da je 23 m; d) Za meae koji rade sa pumpom za ekstrakt, pritisak pumpe za ekstrakt treba da je 13 at vei od pritiska pumpe za vodu; e) Svi meai mogu da rade sa raznim ekstraktima, proteinskim i sintetikim, i od raznih proizvoaa; f) Procent doziranja iznosi 2 do 5%, a nekih meaa i do 10 i mogu se koristiti za stvaranje teke, srednje i lake pene; g) Kapacitet injektorskih meaalinijskih i usisnih treba da odgovara kapacitetu mlaznice. h) Za odravanje najvanije napomene su: obavezno posle rada oprati mea istom vodom. Pranje vriti sa prekidima, u trajanju od najmanje 5 min, i meae drati isto. i) Pri ispitivanju kontrolisati: kvalitet pene, jer ako se ne dobije dobra pena uzrok tome moe biti lo rad meaa. Mea nije stvorio odgovarajuu smeu; nekoliko puta godinje-kvartalno ispitati rad meaa i kontrolisati koliinu ekstrakta i kvalitet pene, a za primenu, odravanje i kontrolumeaa treba se pridravati uputstva proizvoaa. Mlaznice za teku vazdunu penu Ureaji koji od vode i ekstrakta stvaraju penu jesu mlaznice za penu, esto nazvane komet" mlaznice. Podelu mlaznica za vazdunu penu nije mogue odreenije izvriti. Da li je mlaznica mobilna ili stabilna, ili je to baca kojim se pena eli baciti na veu daljinu, u nainu rada nema neke bitnije razlike. Princip rada svih ovih ureaja je uglavnom isti, bez obzira da li se stvara pena razliitog broja penuanja. Jedino e se posebno dati podela generatora lake pene, gde je nain stvaranja pene neto drugaiji. Princip rada mlaznica za penu Osnovna napomena koja se moe dati za proces stvaranja pene jeste ta da je to isto mehaniki proces, pa se zato vazduna pena esto naziva i mehanika. Mlaznica ima za zadatak da stvori mehurie, u ijoj je unutranjosti vazduh. Opnu mehuriaini smea vode i ekstrakta. Ovaj postupak stvaranja mehuria omoguuje mlaznica svojom brizgaljkom. Proces stvaranja vazdune pene je sledei: Pri ulazu u mlaznicu, smea dobija vrtlono kretanje i ubrzanje. Vrtlono kretanje je omogueno zavojno postavljenim usmeravanjem. Suavanjem ulaznog preseka poveava se brzina kretanja, da bi tenost zatim ula u prostor gde usisava i povlai vazduh kroz koncentrine rupe ili vei otvor, to zavisi od konstrukcije mlaznice. Koliina vazduha je velika i slui za stvaranje mehuria, koji se stvaraju u delu od proirenja preseka do sita. U ovom procesu stvaranja mehuria, smea nailazi na konusni deo, postavljen u centru. Vrtlono-turbolentni mlaz se ovde lomi i dobija jo vie vrtlonog kretanja, a to je osnovni uslov za stvaranje mehuria. Pena ulazi u proireni deo mlaznice gde se jo uvek, usled turbulentnog kretanja, vri stvaranje mehuria razliite veliine. Prolaskom kroz sito mlaznice, mehurii se homogenizuju, odnosno dobijaju veliinu
koja penu ini homogenom i najprikladnijom za gaenje. Ako se eli da se pena u kontinuiranom mlazu baca na odreeno rastojanje, onda se mlazni deo mlaznice suava. Pritisak pene se pretvara u brzinu i pena se, u dugom mlazu, baca na poar. Dok je ovaj zahtev neophodan za mobilne mlaznice i bacae pene (topove), kod stabilnih mlaznica je nepoeljan. Poveanjem preseka eli se smanjiti brzina kretanja pene, kako se povrina zapaljene tenosti ne bi uzburkala. Ovakav princip stvaranja pene je i kod mlaznica sa veim brojem penuanja. Ipak, meu mlaznicama postoje razlike u reimu rada i funkcionalnih zahteva u gaenju. Plafonski rasipai za teku penu Plafonski rasipai pene esto se zovu i sprinkleri za penu. U principu, njihov rad se ne razlikuje od mobilnih i stabilnih mlaznica. I ovde smea na ulazu dobija zavojno-vrtlono kretanje, sa ubrzanjem. Pri izlasku iz zavoj ne brizgaljke naglo se poveava povrina gde prolazi smea, i na tom delu se usisava vazduh. Na mlazu pena prolazi kroz sito za homogenizaciju. Plafonski rasipai nalaze primenu u stabilnim protivpoarnim sistemima za gaenje penom. Nain gaenja je povrinski. Rasipai, postavljeni na odreenu visinu, pokrivaju simetrino povrinu prostorije koja se titi. Najcesci kapacitet je 40 do 60 lit u min
Stabilne mlaznice za teku penu Po svom nainu rada i konstrukciji ulaznog dela stabilne mlaznice potpuno su iste kao i mobilne. Smea koja ulazi pod pritiskom od najmanje 5 at dobija zavojno--vrtlono kretanje, i proces je isti kako je to opisano kod mobilnih mlaznica. Stabilne mlaznice se ugrauju kod stabilnih sistema za vazdunu penu, najee kod zatite nadzemnih rezervoara goriva. Proizvode se u vie veliina, koje su obino date pored oznake i oznaavaju kapacitet. Za ugradnju u instalaciju mlaznice sa oba kraja imaju prirubnice. Osnovne tehnike karakteristike date su u tabeli 53. Mlaznice za srednju penu Mlaznice za srednju penu stvaraju penu broja 50 do 150. Iako u principu penu stvaraju na isti nain kao i mlaznice za teku penu, u konstrukcionom pogledu se razlikuju. Zbog toga to joj je za stvaranje pene potrebna velika koliina vazduha, smea po izlasku iz brizgaljke, prolazi kroz slobodan prostor i ulazi u telo mlaznice. Mlaznica za srednju penu obino je spregnuta sa linijskim meaima istog kapaciteta. Ove mlaznice izrauju se uglavnom u dve dimenzije: 200 i 400 lit/min. Primena mlaznica za srednju penu je u mobilnim sistemima, ali se mogu ugraditi i u stabilni sistem za vazdunu penu. Ovo se, u najnovije vreme, tako i praktikuje.
Generatori lake pene Laka pena ima broj penuanja 150 do 1000, a ur eaji koji stvaraju laku penu poznati su pod imenom generatori lake pene. Princip stvaranja lake pene je drugaiji od stvaranja teke i srednje pene. Za laku penu potrebno je prinudno dodavati vazduh, kako bi se stvorila pena velikog broja penuanja, odnosno velika koliina pene. Smea vode i ekstrakta, pod pritiskom, izlazi iz brizgaljke i lepi se za elije mree i vlazi je. Vazduna struja iz duvaa vazduha bie zaustavljena od kapljica koje su se zalepile na mrei. Pritisak vazduha deformie kapljice, stvarajui mehurie. Stvaranje mehuria e se produiti sve dok sledea kapljica ne padne na mreu i prekrije je. Proces se stalno ponavlja na svim elijama mree. Proces se ne menja ako se uzme vie mrea. Ukoliko uzmemo vie mrea moe se smanjiti izlazna povrina otvora. Koliina proizvedene pene zavisi od brzine vazduha, vrste ekstrakta, povrine mree i izlaznog otvora. Maksimalna brzina vazduha je oko 4 m/sek. Vazduh mora imati odgovarajui pritisak, kako bi, pri stvaranju mehuria, savladao otpore na mrei. Za duvae vazduha uzimaju se ventilatori specijalne proizvodnje ili kompresori. Pogon ventilatora moe biti motor sa unutranjim sagorevanjem ili elektromotor. Napomene o primeni, odravanju i kontroli mlaznica i generatora. Za dobar rad mlaznica za teku i srednju penu i generatora lake pene treba obratiti panju na sledee: 1. Potovati osnovne elemente reima rada mlaznica, a to su: pritisak, kapacitet, vrsta i procent ekstrakta; 2. Za stvaranje smee mogu se koristiti praktino svi meai koji odgovaraju kapacitetu i koji daju traeni procent doziranja ekstrakta; 3. Pri korienju mlaznica vodi se rauna o pritisku koji pena mora savladati pri svom kretanju. Vei protivpritisak umanjuje proizvodnju pene, a moe i sasvim zaustaviti proces stvaranja pene; 4. Za odravanje, najvanije su napomene: obavezno, mlaznice posle rada oprati istom vodom, proveriti da ne doe do zaepljenja prolaza i mree mlaznica i generatora, mlaznice i generatore drati isto, posebno odravati motor sa unutranjim sagorevanjem, prema uputstvu proizvoaa. Pri ispitivanju kontrolisati: kvalitet pene proveravati vizuelno i po koliini. Za kvalitet pene koji ne odgovara, ne mora biti uzrok mlaznica i generator, ve mogu postojati i drugi razlozi, nekoliko puta godinje-kvartalno ispitati rad mlaznica i generatora. Pri ispitivanju kontrolisati sve elemente kvaliteta i koliinu pene, koliinu ekstrakta i pritisak, za primenu, odravanje i kontrolu mlaznica i generatora obavezno se pridravati uputstva proizvoaa. 3.3. STABILNI SISTEMI ZA VAZDUNU PENU 3.3.1. Opte o stabilnim ureajima za vazdunu penu Stabilni protivpoarni ureaji za teku penu najvie se koriste u zatiti nadzemnih rezervoara goriva. Oni
su proistekli iz zahteva za gaenjem sa daljine i velikom koliinom pene. Ovi sistemi su po pravilu centralni, jer se iz jednog mesta protivpoame stanice, preko sistema razvoda, smea (ili samo voda) alje do upaljenog rezervoara. Isto tako, po pravilu, ovi sistemi se runo aktiviraju. Stabilna postrojenja za vazdunu penu su ista kao i postrojenja za vodu. Pumpa, cevovodi i armatura koja se koristi kod postrojenja za vodu odgovaraju ureajima za vazdunu penu. To esto olakava postavljanje ovih postrojenja, jer se za to mogu koristiti izvori, rezervoari i instalacija za vodu. Reimi rada ureaja za penu u odnosu na pritisak lee izmeu 810 at, raunajui ovde i gubitke u otporima (24 at). Voda za dobijanje pene moe biti obina rena, nepreiena, zatim morska, itd. Dok su se ranije stabilni ureaji za vazdunu penu koristili skoro iskljuivo za zatitu nadzemnih rezervoara goriva, danas se sve vie primenjuju u fabrikama kao centralni sistem. Uprkos tome to se kod drugih sredstava uglavnom tei automatskom gaenju, kod vazdune pene se najvie koristi runi nain aktiviranja. Kombinovano sa signalizacijom poara i uz dobro organizovanu vatrogasnu slubu, jedan centralni ureaj za vazdunu penu, sa dovoljnim kapacitetom vode i ekstrakta, moe biti sigurna protivpoarna zatita, ak i kod fabrika sa visokim stepenom poarne opasnosti. Razvodnim sistemom, kombinovanim sa stabilnim i mobilnim mlaznicama, mogu se praktino obuhvatiti svi pogoni i skladita fabrike. Kod velikog broja rezervoara, kao to je sluaj kod rafinerija, primenjuje se centralni sistem, ali samo u odnosu na snabdevanje vodom. Gaenje se vri prikljuivanjem vatrogasnog vozila koje sa sobom nosi ekstrakt. U poslednje vreme se i kod stabilnih ureaja uvodi srednja pena. Princip rada ovih ureaja je isti, ak se moe isti mea koristiti za dobijanje smee, samo se mlaznice za srednju penu razlikuju od mlaznica za teku penu. Ovi ureaji su nali primenu pri gaenju u zatvorenim prostorijama. Ovde pena ima zadatak brzog ispunjenja prostorije, to znai da se pojavljuje trodimenzionalni efekat gaenja (zaguujui). 3.3.2. Centralni sistem sa runim aktiviranjem Zatita nadzemnih rezervoara goriva Princip raa Princip rada ureaja je sledei: Kroz mea pumpa za vodu potiskuje vodu prema razvodniku. Istovremeno i pumpa za ekstrakt potiskuje ekstrakt kroz mea. Pumpa za ekstrakt ima pritisak za 12 at vei od pritiska pumpe za vodi. U meau se stvara smea voda + ekstrakt u odreenom procentu (35%). Stvorenu smeu pumpe dalje, preko razvodnika, upuuju prema rezervoarima, skladitima ili drugim objektima koji gore. Pri prolazu kroz stabilne (ili mobilne) mlaznice, plafonske rasipae, stvara se pena broja penuanja 6 do 8 (teka pena). Kod rezervoara goriva pena se cevovodom penje i ulazi u lonac, a kad slomi sigurnosnu membranu ona ulazi u rezervoar. Od omotaa pena se kree ka centru (moe biti i vie mesta za uvoenje), pokrivajui povrinu koja gori, i na taj nain vri gaenje. Kod mlaznica pena, preko simetrino postavljenih plafonskih rasipaa, pada nadole i pokriva povrinu koja gori. Na stabilni razvod mogu se postaviti prikljuci za mobilno gaenje prikljuivanjem mobilnih mlaznica, bacaa pene, generatora lake pene, itd. Tehniki opis Stabilni protivpoarni ureaj se sastoji od protivpoarne stanice i razvodnog sistema sa mlaznicama. Protivpoarna stanica data je u emi (sl. 82), a u stanici se nalaze: pumpe za penu, hlaenje i ekstrakt, mea-dozator, rezervoar ekstrakta, razvodnik za penu i hlaenje sa ventilima, prikljuci za vatrogasce, ostali cevovodi sa nepovratnim ventilima, itd. Ispod poda stanice nalazi se bazen sa
vodom. Pumpa za penu je najee elektromotornog pogona, horizontalna i centrifugalna. Rede se primenjuje motorni pogon ili vertikalna pumpa. Ako pumpa nije samousisna ili nema vakuum-pumpu, onda mora imati izdignut rezervoar sa vodom za nalivanje, ili mora biti postavljena tako da je nieg nivoa od nivoa vode (potopljena). Kapacitet i pritisak treba da su toliki da gase planirani objekat i da imaju dovoljan traeni pritisak na ulazu u mlaznice, za najudaljenije mlaznice ili rasipae. Snabdevanje pumpe vodom vri se po pravilu iz protivpoarnog bazena. Pumpa za ekstrakt je obina pumpa, serijske proizvodnje. Treba da ima kapacitet prema procentu meanja u odnosu na kapacitet pumpe za penu i za 1-2
10
at vei pritisak. Ovo je neophodno za rad meaa-dozatora sa pritiskom, koji se postavljaju na potisnom cevovodu. Pumpa je elektromotornog pogona, postavljena na nivo nii od izlaza rezervoara za ekstrakt, kako bi ekstrakt mogao doticati. .
Rezervoar za ekstrakt je cilindrinog oblika, iznutra zatien. Na gornjem delu cisterna ima otvor za ulaenje i pumpe, i odune ventile, a na donjem izlazni otvor i otvor za isputanje. U unutranjem delu, na otvoru, postavljeno je sito. Pumpa za hlaenje omotaa i krova ne nalazi se u stanici. Kapacitet i pritisak treba da odgovaraju zahtevu hladjenja, tako da pritisak na mlaynicama ne bude manji od 2 bara. Mea dozator radi pod pritiskom. Po pravilu kod stabilnih ureaja mea se postavlja na potisnom delu, ali se onda mora postaviti i pumpa za ekstrakt. Mea je predvienog kapacitete i moe se regulisati traeni procenat gaenja. Ovi meai imaju prednost u odnosu na usisne jer mogu raditi od 1/6 kapaciteta do maksimalnog. Razvodnici u protivpoarnoj stanici su odvojeni za penu i hlaenje. Ako postoji vei broj rezervoara ne moe se za svaki posebno voditi cevovod iz stanice, ve se na razvojnoj mrei moraju postaviti razvodi. Razvodni sistem sastoji se od cevovoda pene i cevovoda za hlaenje. Za hlaenje se posebno vodi cevovod za krov, a posebno za omota. Cevovodi su postavljeni na uobiajene nosae ili se postavljaju u zemlju. Ako se postavljaju u zemlju moraju imati hidroizolaciju, inae imaju normalnu spoljnu zatitu premazom. Mlaznice za penu i hlaenje postavljaju se, kako je to prikazano na sl.83 na uobiajenim nosaima
11
Napomene o montai Pri montai stabilnog ureaja za vazdunu penu treba se, pored ostalih pravila montae za ovakve vrste mainskih postrojenja, pridravati i sledeih: -Prava pruga od pumpe do meaa mora imati duinu najmanje petostruke vrednostiprenika cevovoda. Na taj nain e se voda umiriti i na ulazu u mea dobie se lamilarno kretanje vode, to stvara bolje uslove rada meau - montaa i nivelisanje pumpnih agregata moraju biti tako izvedeni da se pumpa moa rukom pokrenuti - paziti na ispravan poloaj pumpe prema usisnoj i potisnoj cevi, kao i na stvaranje vazdunog depa. Pri povezivanju ne sme biti veih naprezanja prirubnica pumpi; - Cevovodi moraju imati pad, kako bi zaostala smea i voda istekli; - Cevovodi ne smeju imati vazdune depove; - Rezervoar ekstrakta ne sme biti premazan premazima koji imaju primese cinka; - Pripremljene cevovode za montau zatititi od ulaska stranih tela; - Svi vodovi moraju biti nepropustljivi; - Do vodni cevovod ima probni pritisak od 6 at, a potisni 16 at - Proba ureaja sastoji se od probe u pogledu nepropustljivosti i probe dobijanja kvalitetne pene. Odravanje ureaja Pri odravanju ureaja posebno se pridravati sledeeg: Ispiranje svih ureaja, posebno pumpe za mea, meaa, pumpe za penu i cevovoda je najvanija mera kod odravanja. Ovo ispiranje treba vriti uz ukljuenje obe pumpe i otvorenom vodom za ispiranje i zatvorenim ventilom za ekstrakt. Ispiranje treba da traje najmanje 5 minuta, sa prekidima svakog minuta; Odmah posle gaenja zameniti sigurnosne ploe u loncima za penu; Jednom u tri meseca isprobati ureaj vodom i izvriti pregled spojeva i cevovoda na nepropustljivost; Najmanje jednom u est meseci izvriti funkcionalnu probu rada sa penom;Pumpu odravati po uputstvu proizvoaa, a lako pokretanje se konstatuje runim pokretanjem; Za odravanje ekstrakta nisu potrebne posebne mere, osim da rezervoar ne sme due biti otvoren. Ipak, moe se bar jednom godinje metalnim tapom proveriti da li se ekstrakt taloi. Praktino, to ne bi smelo dugi niz godina da se desi; Povremeno proveriti da usisna sita i otvori za ulazak vazduha na mlaznicama nisu zapueni. Ako mlaznica lei horizontalno, onda limom pokriti deo mlaznice sa otvorima i sitom; U svemu se pridravati uputstva o rukovanju i odravanju ureaja, koje daje proizvoa.
12
3.3.3. Centralni sistem za gaenje vatrogasnim vozilom Gaenje nadzemnih rezervoara goriva esto se vri vatrogasnim vozilom za gaenje vazdunom penom. Pri tom, vatrogasno vozilo vri pripremu smee i potiskuje je, preko cevovoda, prema upaljenom rezervoaru. U ovom sluaju funkciju protivpoarne stanice vri vatrogasno vozilo. Tehniko reenje i rad na gaenju sastoji se u sledeem: Rezervoari goriva i njihovi bazeni imaju stabilno postavljene mlaznice. Cevovodi sa prikljunim spojkama su izvedeni do mesta gde se mogu prikljuiti potisna vatrogasna creva. Usisni cevovod vozila se prikljuuje na magistralnu vodovodnu cev koja snabdeva vozilo vodom. Vozilo nosi sa sobom dovoljnu koliinu ekstrakta u svojoj cisterni. Vozilo sa svojom predmealicom stvara smeu i potiskuje je prema rezervoaru. Za uspeno gaenje prikljuivanjem vozila moraju se ostvariti sledei tehniki uslovi: Kapacitet i pritisak pumpe moraju odgovarati veliini rezervoara i traenom pritisku na ulaz u mlaznicu; Snabdevanje vodom mora biti dovoljno prema kapacitetu pumpe vozila i planiranom vremenu gaenja; Koliina ekstrakta mora biti dovoljna za planirana gaenje; i Prikljuivanje vozila mora biti na bezbednom rastojanju. Zatitu nadzemnih rezervoara, sem navedenih uslova, ne treba posebno planirati. Planirano vreme gaenja rezervoara iznosi 15 min, a vatrogasno vozilo nema potrebnu koliinu vode, ak ni sa prateom cisternom. U odnosu na 15-minutno gaenje potrebno je, prema tehnikim uslovima ebezbedi najmanje 150% rezerve 3.3.4. Centralni automatski sistem Stabilni ureaji za vazdunu penu sa automatskim aktiviranjem se retko primenjuju u protivpoarnoj zatiti. Razlog ovome treba traiti u tehnikim tekoama automatskog aktiviranja ureaja velikih kapaciteta, kao i u ekonomskom razlogu, jer su ovakvi ureaji po pravilu veoma skupi. Velik kapacitet uslovljava da se u kratkomm roku izbace velike koliine pene. Detektorski sistem je sistem automatska dojava sa odgovarajucim detektorima, koji automatski ukljuuju sistem. 4. STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA TEKOM, SREDNJOM I LAKOM PENOM OSNOVE PROJEKTOVANJA 4.1. Sistemi za vazdusnu penu zahtevi gasenja i osnove projektovanja Osnovni efekat gasenja teskom i srednjom vazdusnom penom je izolacija vazduha ili nekog drugog posrednika izmedu kiseonika I materije koja gori. Ovo vazi i za alkohol penu koja mora biti otporna na metilalkohol, etilalkohol, aceton i druge zapaljive materije koje se mesaju sa vodom. Kako se na slici vidi, izolaciju vazduha, ill posrednika - oksidatora, vrsi pokrivac kod proteinske pene, kod AFFF pene film, a kod alkohol - ARC pene, membrana
13
Stabilni sistemi za vazdusnu penu ispunjavaju sva tri zahteva gasenje, data ranije. Posebno se to odnosi na gasenje pozara sa daljine i potrebama velike kolicine sredstva za gasenje. Potreba za gasenjem sa daljine i velikim kolicinama pene je kod nadzemnih rezervoara goriva, gde se pojavljuju visoke temperature usled cega je onemogucen pristup vatrogasnim vozilima da dodu na odre-deno rastojanje. Gasenje velikih rezervoara, posebno ako dode do izlivanja goriva (usled pucanja rezervoara) ili prenosenja pozara na druge rezervoare, zahteva veliki kapacitet stabilnog sistema, kako vode, tako i ekstrakta. Tako je poznato vise slucajeva da su rezerve ekstrakta bile nedovoljne za gasenje pozara koji su se prosirili, ili je njihovo gasenje bilo veoma tesko usled zakasnelog pocetka gasenja. U takvim slucajevima rezerve ekstrakta, prema tehnickim propisima su se pokazale nedovoljne, jer su, povrsina i vreme gasenje, bile van planiranog. Stabilni sistemi za vazdusnu penu mogu imati resenja sa automatskim aktiviranjem. Takvi sistemi imaju visok stepen efikasnosti gasenja pozara, jer se gasenje moze vrsiti u veoma kratkom vremenu, posle izbijanja pozara. Izborom odgovarajuce protivpozarne tehnike (bacaci pene, mlaznice, rasipaci i fontane pene) sa izborom odgovarajuce vrste pene (tipa i broja penusanja}, postize se najefikasnije gasenje pozara. Za projektovanje sistema za vazdusnu penu postoje tehnicki propisi. Njima se i za pojedine objekte, odreduju potrebne kolicine pene - smese, vreme gasenja, rezerve vode i ekstrakta, uslovi montaze i probe sistema. Pored ovih opstih uslova, za pojedine specijalne objekte, (napr. za aerodrome) postoje posebne, dopunske norme kojih se projektant mora pridrzavati (napr. ICAO norme za aerodrome i dr.). Propisi su okvir i preporuke za projektovanje, a na projektantu je da nade optimalno resenje, kako u tehnickom, tako i ekonomskom pogledu. Standard koji se primenjuje NFPA 13 SRPS EN13565-1 Instalacije za gaenje poara Sistemi za gaenje penom Deo 1 Zahtevi i metode ispitivanja za komponente SRPS EN13565-2 Instalacije za gaenje poara Sistemi za gaenje penom Deo 2 Projektovanje, ugradnja i odravanje
14
4.2. DEFINISANJE SISTEMA Tehnicko definisanje sadrzi odredivanje tehnickih karakteristika i resenja sistema i obuhvata: izbor vrste pene izbor nacina aktiviranja izbor konstruktivnog resenja Navedeni izbori i resenja vrse se pomocu utvrenih kriterijuma. Na taj nacin dolazi se do stabilnog sistema za vazdusnu penu koji, funkcionalno, odgovara efikasnom gasenju pozara u objektu. 4.2.2. Izbor vrste pene Za izbor vrste pene koristimo dva osnovna kriterijuma: prirodu pozara i uslove - taktiku gasenja. Prvi kriterijum, pod uslovom da vazdusna pena, prema klasi pozara odgovara, moze, zbpg vrste materije, zahtevati specijalnu penu (napr. alkohol penu kod gasenja pozara metanola). Na izbor pene moze uticati zahtev za veci kvalitet - efikasnost u gasenju. Poboljsane vazdusne pene - ekstrakti imaju vecu sposobnost gasenja (fluoroproteinski ili AFFF ekstrakti), ali je cena takvog ekstrakta veca od proteinskog. Sa druge strane, potreban procenat ekstrakta za smesu je po pravilu manji od proteinskog. Za poboljsanu - specijalnu vrstu ekstrakta se zahteva instalacija otporna na koroziju i posebni uslovi skladistenja (plasticni rezervoari). Drugi kriterijum kod izbora vazdusne pene odnosi se na broj penusanja. Kod nekih pozara i objekata moze se primeniti teska, srednja i laka pena za gasenje. Pri tome treba uzeti u obzir efekte gasenja svake od tri vrste pena. Teska vazdu snapena ima dvodimenzionalni efekat gasenja, pokrivajuci povrsinu koja gori. Ovaj efekat do izvesnog broja penusanja, ima i srednja vazdusna pena. Povecanjem broja penusanja pojavljuje se trodimenzionalni efekat, da bi za velik broj penusanja on bio dominantan. Tako naprimer, kod zatvorenih skladista zapaljivih tenosti, moze se primeniti teska, srednja ili laka pena. Kod industrijskih prostora, kanala i sahtova, pre ce se primeniti laka pena. Alternativne mogucnosti izbora vazdusne pene, u odnosu na broj penusanja su omogucene primenom univerzalnog sintetickog ekstrakta za sve tri vrste pene, mesacima za procenat doziranja od 1 do 10% i odgovarajuim mlaznicama - generatorima, za stvaranje pene. 4.2.2. Izbor nacina aktiviranja Izbor nacina aktiviranja sistema zavisi od zahteva brzine gasenja pozara, posle njegove pojave. Za sisteme za vazdusne pene, predvidaju se tehnicka resenja koja sistem aktiviraju rucno, rucno-daljinski ili automatski. Iako za tipicne objekte kao sto su nadzemni rezervoari goriva postoje standardna tehnicka resenja stabilnog sistema pa time i aktiviranja kod projektovanja sistema za zastitu nekog objekta, moze se pojaviti dilema izbora nacina aktiviranja. Osnovni kriterijum pri tome je vreme koje se moze tolerisati, od izbijanja pozara do dolaska pene - gaenja. Pored prednosti gasenja pozara u sto kracem vremenu posle njegove pojave, neki objekti se moraju gasiti odmah, jer bi zakasnjenje u gasenju dovelo do teskih posledica ili izgubilo svoju svrhu. To su pozari koji bi se mogli preneti na susedne objekte, a kod pozara aviona u hangaru, u kratkom vremenu, dovelo do neupotrebljivosti takvog aviona. U praksi postoje uredaji kod kojih se takode zahteva gasenje pozara u prvim trenutcima izbijanja pozara. U okviru ovih osnovnih nacina aktiviranja, nalaze se mguca tehnicka resenja koja imaju duza ili kraca vremena aktiviranja. Rucno aktiviranje sistema ima, po pravilu, najduze vreme aktiviranja. Postupak aktiviranja zahteva ukljucivanje pumpi, otvaranje odgovarajucih razvodnih ventila, itd. sto kod velikog sistema zahteva odredeno vreme. Pri projektovanju sistema mora se planirati vreme za varijantu gasenja koja dozvoljava najduze vreme aktiviranja. Ako pri tome treba izvrsiti dodatne operacije, kao sto je napr.
15
istovremeno hladenje, zbir potrebnog vremena ne sme preci planirano. Ovo planirano vreme je za neke objekte, odredeno propisima, dok se za druge, odreduje iskustveno. Rucno - daljinsko aktiviranje skracuje vreme u odnosu na rucno. Time se povecava efikasnost sistema. Pored toga smanjuje se potreban broj vatrogasaca, potrebnih za aktiviranje sistema. Ovo se narocito ispoljava kod vece razvodne mreze gde je potrebno otvoriti vise razvodnih ventila, aktivirati pumpnu stanicu, itd. Daljinskim, najesce elektricnim putem, na komandnoj tabli, moguce je aktiviranje, vrernenski, visestruko skratiti tako za otvaranje razvodnog ventila, precnika 150 elektomotornim nacinom, potrebno je do 15 [sec), dok bi za rucno aktivirnaje bilo potrebno nekoliko puta duze vreme. Kod daljinskog aktiviranja najcesde je dovoljan jedan obucen vatrogasac. Kao i kod rucnog aktiviranja i ovde je potrebna odgovarajuca vatrogasna sluzba. Automatsko aktiviranje moze imati vise tehnickih resenja, u zavisnosti od zahteva brzine vremena aktiviranja od trenutka izbijanja pozara. To ce zavisiti od osetljivosti primenjenih elemenata za aktiviranje, odnosno izbora indikacije pozara. Tako ce se najkraca vremena aktiviranja postici preko dimnih ill svetlosnih javljaa pozara, jer su dim i svetlost najranije indikacije pozara. Duza vremena aktiviranja sistema potrebna su za temperaturne elemente aktiviranja. To nastaje zbog toga sto je temperatura kasnija indikacija pozara i sto je potrebno odredeno vreme dostizanja temperature aktiviranja. Kod mehanickih temperaturnih elemenata potrebno je jos i vreme za topljenje lakotopljivih legura. Projektnim zadatkom treba odrediti vreme aktiviranja. Prema tom zahtevu izvrsice se izbor aktivirajucih elemenata i konstruktivna resenja sistema. Polozaj pumpne stanice treba da je takav da duzine dovodnih cevovoda budu sto manji, sa automatskim pokretanjem pumpi. U torn cilju, kod zatvorenih objekata kao sto je hangar, pumpna stanica je locirana neposredno iza zida. Ukoliko to nije moguce, postoje resenja sa pripremljenom smesom za penu u rezervoarima pod pritiskom. Ove kolicine smese sluze za pocetno gasenje koje posle preuzima pumpna stanica. U zavisnostl od projektnog zahteva koji se odnosi na vreme aktiviranja - pocetka gasenja i lokalnih uslova projektant ce izabrati optimalno tehnicko resenje. 4.2.3. Izbor konstruktivnog resenja Stabilni sistemi za vazdusnu penu imaju standardna tehnicka resenja. Projektant ce, na osnovu standardnih resenja, projektovati sistem, uzimajuci u obzir konkretne zahteve i uslove. Pod uslovima podrazurnevamo mogucnost snabdevanja vodom i energijom, vrstu i broj objekata koji se stite, postojanje vatrogasnih vozila i vatrogasne sluzbe i drugih specificnih uslova. Kod centralnih sistema, odnosno zastite vise objekata, moze se pojaviti zahtev za razlicite vrste pena. U torn slucaju treba naci resenja gde e postojati zajednicki element snabdevanje vodom, i energijom, ekstraktom, zajednicke pumpe i agregati itd. Zajednicki elementi sistema mogu biti i za druge sisteme za gasenje vodom kao sto su sprinkler i drendzer sistemi. Ovi kombinovani sistemi se cesto mogu projektovati kod vecih industrijskih objekata. Korisdenje zajednickih izvora vode i energije mora imati potrebne stepene sigurnosti rada sistema i prioritete kod gasenja pozara. Konacno, projektna resenja bi trebalo da se uklope u opsti sistem zastite i bezbcdnosti objekata 4.3. TESKA VAZDUSNA PENA 4.3.1. Proracuni i dimenzionisanja a) Potrebne kolicine vode i ekstrata Cilj proracuna kapaciteta (vode, ekstrakta i energije} je da omoguci dimenzionisanje elemenata sistema. Prakticno, proracunom se odreduje potrebna (maksimalna) kolicina vode koju sistem treba da ima u jedinici vremena i potreban pritisak. Proracun potrebne kolicine vode vrsi se prema tehnickiin propisima, a potreban radni pritisak preko hidraulickog proracuna. Kolicina ekstrakta je srazmerna procentu mesanja. Ukoliko se ekstrakt mesa sa vodom, preko
16
pumpe za ekstrakt, onda se trazi veci pritisak od pritiska pumpi za vodu. 2 Tehnickim propisima se kolicine vode za tesku, srednju i laku penu daju u [lit/min] po [m ], sa obaveznim rezervama. To se odnosi i na ekstrakte. Kako se vidi iz propisa, ove kolicine nisu iste za sve tri vrste pene, a nisu iste ni za tesku penu. Za tesku penu osnova za proracun potrebne kolicine vode-smese sluze povrsine ogledala kod stojecih rezervoara naftnih derivata. 2 Za gasenje ovih pozara predvidaju se najvece kolicine pene, odnosno smee u [lit/min/m ]. Ovo proistice iz cinjenice - iskustva da je ovakve pozare najteze ugasiti. Pri tome se moze napomenuti da uspeh gasenja zavisi od vremena pocetka gasenja, posle izbijanja pozara i precnika rezevoara. Za sve druge pozare, pa i one sa razlivenim gorivom, propisuju se manje koiicine pene. Primena vazdusne pene je odredena klasom pozara i preporukama proizvodca ekstrakta. Pored toga, tehnickim propisima se veoma precizno odreduju zahtevi za projektovanje stabilnih sistema za vazdusnu penu. Time se obezbeduje efikasnost gasenja pozara. Zahtevi su definisani u pogledu potrebnih kolicina pene-smese, vremena gasenja i izgradnje postrojenja. Maksimalne kolidine pene = smese potrebne su, prema propisima i iskustvu, za gasenje pozara naftnih derivata, odnosno povrine goriva stojecih, nadzemnih rezervoara. Ove kolicine ne vaze za gasenje pozara zapaljivih tecnosti koje razaraju vazdusnu penu (alkoholi, ketoni, esteri) gde se mora koristiti alkohol pena. U nedostatku alkohol ekstrakta moze se primeniti proteinski ili sinteticki ekstrakt, ali sa nekoliko puta vecim kolicinama. 2 Na primer za prihvatne bazene lezecih rezervoara goriva uzima se takode 6,6 [lit/min/m ] vode, 2 a kod stojecih 3 [lit/m/m ] neto povrsine. Neto povrsina se dobija kada se, od bruto povrsine, odbije povrsina rezervoara. Optimalno vreme gasenja je 30 [min] pri koriscenju standardnog proteinskog ekstrakta. Ovo podrazumeva blagovremen pocetak gasenja. U torn slucaju ocekuje se efikasno gasenje sa pocetkom gasenja, odnosno krace, ukoliko se koriste poboljsani ekstrakti kao sto su fluoroproteinski 111 AFFE Potrebne minimalne rezerve vode treba da obezbede gasenje pozara u trajanju od 2 casa. Minimalne kolicine ekstrakta treba da iznose dvostruko od kolicine, potrebne za gasenje, u vremenu od 30 [min] maksimalnog kapaciteta (najveceg objekta). Iskustvo pokazuje da ove kolicine nisu dovoljne cak, ni kod povoljnih uslova na bavke ekstrakta. b) Kapacitet sistema Pod kapacitetom sistema podrazumevamo koliine-protok smee, potrebne za gaenje pene koja fori u jedinici vremena. Kada sistem titi samo jednu povrinu-objekat onda se kapacitet izraunava jednostavnim mnoenjem potrebnih koliina sa povrinom. Ali ako sistem pokriva vie zona objekata, meusobno odvojenih onda kapacitet sistema treba razmotriti, uzimajui u obzir specifinost objekta. U takvim sluajevima postavlja se pitanje koliko zona objekata sistem treba da gasi istovremeno, kako bi se odredio kapacitet sistema U razmatranju ovog pitanja mogu se postaviti opti kriterijumi, sa napomenom da specifinost svakog objekta zahteva analizu, kako bi se odredio optimalni kapacitet sistema. -Ako se sistemom titi do pet zona objekata koji su odvojeni pregradama, tako da nema opasnosti prenoenja poara (ili bar duem vremenskom periodu), kapacitet sistema e biti najvea zona-objekat, odnosno najvea potrebna koliina smee za jednu zonu-objekat. Ovaj
17
kriterijum vai za npr. rezervoare goriva, pa se moe smatrati optim. Ovaj kriterijum vai za opte prilike. Normalne prilike iskljuuju vanredne od kojih navodimo neke: ratni uslovi, elementarne nepogode, sabotae i sl. Za vanredne prilike potrebno je planirati kapacitete za gaenje vie zona-objekata istovremeno, a u veini sluajeva sve zone. - Kod sistema koji stiti vise od pet zona-objekata, prema specifinosti objekata i lokalnim prilikama projektant ce, u konsultaciji sa drugim strucnjacima, odrediti zone koje ce se gasiti istovremeno, a time i kapacitet sistema. c. Radni pritisci pumpi za vodu i ekstrakt odreduju se na osnovu: - Potrebnog pritiska na ulazu u mlaznicu (vidi si. 89). Ovaj pritisak je odreden tehnickim karakteristikama mlaznice za vazdusnu penu. Po pravilu, ovaj pritisak iznosi, minimalno 5 [bar]. Potrebnog pritiska za savladivanje otpora cevovoda i armature. Ovaj otpor se izracunava hidraulicnim proracunom, kako je to izvrseno kod sprlinkler sistema. Zbir navedena dva pritiska, uz dozvoljenu visinu usisavanja, odredice preko krivih Q-H pumpi, karakteristike pumpe. 4.3.2. Snabdevanje vodom, ekstraktom i energijom a) U pogledu kolicine vode koja treba da stoji na raspolozenju stabilnom sistemu za vazdusnu penu, opste je pravilo da to treba da je minimalna kolifiina, potrebna za dva sata gasenja, kapacitetom sistema. Izvori snabdevanja vodom se ne definiu kao kod sprinkler prema stepenu pozarne opasnosti, tako da bi projektant, mogao planirati sigurnost snabdevanja. Ovde postoje iskustva za tipicne objekte koji se stite stabilnim sistemom za vazdusnu penu, pa se moze zakljuciti: Objekti sa visokom pozarnom opasnoscu moraju imati sopstvene izvore snabdevanja vodom. Najsigurniji izvori su: gravitacioni rezervoari i pozarni bazeni. Takve izvore po pravilu moraju imati skladista nadzemnih rezervoara goriva, rafinerije i petrohemijska industrija, pa i veliki industrijskl kompleksi. Najveca sigurnost snabdevanja vodom je ona koja ima vise izvora. Projektant ce prema lokalnim prilikama, odrediti sigurne izvore snabdevanja pozarnom vodom. - Snabdevanje vodom stabilnog sistema za vazdusnu penu srednjeg pozarnog rizika takode mora biti sigurno. U protivnom postavlja se pitanje opravdanosti sistema. Kod objekata sa srednjom pozarnom opasnoscu, najcesce se snabdevanje pozarnom vodom vrsi preko vodovoda gradske mreze. U torn slucaju potrebno je dati sledecu napomenu: U nasim gradovima gradske vodovodne mreze su cesto nepouzdane, kao izvori. To se odnosi kako na protok, tako i pritisak. To se narocito desava u nekim vremenskina periodima, kako dnevnim, tako i godisnjim. Zato je potrebno izvrsiti testiranje vodovodne mreze. Podobnost vodovodne mreze se potvrduje atestom nadlezne organizacije, kako to predvidaju strani propisi. U snabdevanju vodom stabilnog sistema za vazdusnu penu cesto su moguca teh-nicka resenja koja bi, privremeno koristila i druge izvore. To je naprimer tehnoloska voda u proizvodnji ili neki drugi potrosaci. U torn slucaju, vatrogasnoj sluzbi treba dati pravo i tehnicku mogucnost, da privremeno, dok traje gasenje, iskljuci potrosace. b) Ukupne kolicine ekstrakta za vazdusnu penu stabilnog sistema date su u prethodnom tekstu, sa zakljuckom da je to, s obzirom na uslove nabavke kod nas nedo-voljno i da ih treba visestruko povecati. To ne znaci da se sve zalihe treba da skladiste u rezervoare, vec da rezerve mogu biti u buradima. Nacin skladistenja i odrzavanja ekstrakta treba vrsiti prema uputstvima proizvodaca, kako bi sistem uvek bio spreman za rad. Rezervoarima iz kojih se ekstrakt izvlaci usisavanjem (linijskim mesacima) treba predvideti oduske. Rezervoari treba da imaju pokazatelje nivoa, otvor za ciscenje, zastitne premaze, mogucnost uzimanja uzoraka za probu i mesanje. Rezervoari ekstrakta se, kod stabilnih centralnih sistema, smestaju u protivpozarnu stanicu. Stanica treba da ima temperaturu po preporuci proizvodaca. Kod mobilnih sistema ekstrakt se drzi u posebnim posudama ili se uzima direktno iz transportnih buradi. Za sve rezervoare i posude vazi zahtev da imaju dobro zaptivanje otvora.
18
c) Kod snabdevanja elektricnom energijom vazi princip da moraju postojati dva izvora. Prema propisima, jedan izvor je normalna mreza, dok drugi izvor je, najce sce, dizel-elektricni agregat. To ne mora biti sopstveni, za stabilni sistem, ukoliko vatrogasna sluzba ima apsolutni prioritet ukljucenja agregata u slucaju pozara. Neki strani propisi dozvoljavaju da se kao dva izvora mogu smatrati, pod odredenim uslovima, dva udaljena transformatora sa kojih se uzima struja. 4.3.3. Cevne mreze i mlaznice , a. Cevne mreze Cevovodi kod stabilnog sistema za vazdusnu penu su standardne cevi za vodu. Dimenzije cevi odgovaraju izracunatom protoku i pritisku, za brzine protoka od 3 do 5 [m/sec]. Pritisak obicno ne prelazi 10 [bar]. Za izbor cevovoda mogu se dati sledece namomene: svaki cevovod za vodu moze se koristiti i za cevovod u mrezi sistema za vazdusnu penu. Ipak, treba koristiti celicne besavne cevi m spiralno varene cevi. treba izbegavatl cink i njegove legure. Po pravilu ekstrakti i smese ne izazivaju koroziju, osim AFFF ekstrakta. U torn slucaju cevovde, odmah posle gasenja treba isprati. polozaji razvodnlh ventila, ukoliko se rucno otvaraju, treba da su na bezbednom rastojanju. Tokod naprimer nadzemnih rezrervoara goriva odnosno njihovih prihvatnih bazena, treba da iznosi najmanje 50 [m]. Ventlii moraju imati natpise i biti jasno oznaceni da se moze odmah utvrditi da li je otvoren ili zatvoren. svi cevovodi moraju imati pad - obicno 0,5%, sa mogucnoscu praznjenja celemreze. treba obratiti panju na mogucnost stvaranja vazdunih depova u cevovodima i mogucnost ispustanja vazduha. kod velikih cevovoda moraju se, ispred zatvaraca na razvodnim mestima, postavljati automat uredaji za obezvazdusavanje. na dovodima treba postaviti hvatace necistoce, sa sirinom mreze od 8 [mm]. armature koje se koriste u cevnoj mrei su obicne, za vodu. Zahteva se samo da odgovaraju najvecem radnom pritisku tip-geometrija cevne mreze-dovoda smese do plafonskih rasipaca i sprinklera pene, moze biti kao i kod sprinklerske mreze. I kod ove mreze tezi se, zbog ravnomernosti protoka, simetriji. b. Mlaznice Prema nacinu koriscenja, mlaznice za tesku vazdusnu penu se proizvode u dve varijante: stabilne i mobilne. Stabilne su cvrsto postavljene na objekat ili tle, dok mobilne - vatrogasne sluze za rucno gasenje. U stabilne mlaznice spadaju i plafonski rasipaci i sprinkleri pene, kao i bacaci na vozilima. Prema konstrukciji mlaznice, kod nekih se pena stvara usisavanjem vazduha-pena se stvara u telu mlaznice, dok se kod drugih pena stvara van tela - bez usisavanja. Stabilne mlaznice se proizvode u velicinama - kapacitetu od 200 do 2400 [lit/min], a rasipaft i sprinkleri, od 40 do 100 [lit/min]. Raspored stabilnih mlaznica je, po pravilu simetrican. Kada se postavljaju na objekat (kao sto je to kod nadzemnih stojecih rezrervoara goriva) polozaj je vertikalan, sa kretanjem smese - pene nagore. Plafonski rasipaci i sprinkleri se posta vljaju vertikalno sa kretanjem smese vode nadole (visei polozaj). Broj mlaznica treba da odgovara potrebnoj kolicini pene za odredenu povrsinu gasenja i ulaznim pritiscima smese. Povrsina pokrivanja penom jedne mlaznice nema znacaja ako je ta povrsina ravna, jer vazdusna pena ima dobru sposobnost klizanja. Izuzetno, kod neravnomerno skladistene robe i polozaja opreme, moze se pojavlti zahtev za ravnomernim pokrivanjem penom cele povrsine. 4.3.4. Pumpna stanica
19
Ranije su dat zahtevi koji treba da se ispune pri izgradnji pumpne stanice za vodu. Ovi zahtevi se u potpunosti odnose i na pumpnu stanicu za vazdusnu penu sa sledecim dopunama: - pozarna stanica za vazdusnu penu se projektuje kod centralnih stabilnih sistema. Funkcija stanice sastoji se u tome da uredaji stanice stvore smesu voda i ekstrakta i preko razvodnog sistema i cevovoda, dovede do mlaznice za penu. Stvorena pena e biti potiskivana i dovedena na povrinu koja gori - u pumpnoj stanic se nalaze: pumpe za vodu i ekstrakt, mea-dozator, rezervoar ekstrakta, razvodnici, prikljuci za vatrogasce, ventili, upravljaki ormar sa elementima za upravljanje i bazen sa vodom
Sl 91. - Sema standardne pumpne stanice za vazdusnu peni 1. rezervoar ekstrakta, 2. pumpa za ekstrakt, 3. mesac, 4. pumpa za vodu, 5. dovod vode, 6. vod smege, 7. vod za rasprgenu vodu, 8. upravljacki orman. - Bazen sa vodom se najcese postavlja ispod poda stanice. U torn slucaju projektuje se dubinska - vertikalna pumpa. Ukoliko se postavlja horizontalna, onda ona mora biti samousisna ili imati rezervoar za nalivanje. Moguce je i resenje da horizontalna pumpa bude ispod najnizeg nivoa vode u bazenu - potopljena. U torn slucaju pumpa ne mora biti samousisna, odnosno nije potreban rezervoar za nalivanje.
20
- cevovod pred mesacem treba da je, najmanje duzine petostruke vrednosti precnika cevovda. Na taj nacin je iskljuceno turbulentno kretanje vode, koje negativno utice na rad mesaca. - aktiviranje stabilnog sistema za vazdusnu penu je najcesce rucno. Izuzetno poluautomatsko daljinsko i automatsko. Nain aktiviranja zavisi od toga koliko se vremena, od trenutka izbijanja, do gasenja, moze dozvoliti. Na primer, dozvoljeno vreme aktiviranja sistema kod gasenja pozara rezervoara ne sme biti vece od 10 [min], od trenutka izbijanja pozara do dolaska pene, do najudaljenijeg mesta za gasenje. Ovo pitanje je ranije razmotreno
4.3.5. Uputstva o montazi, probi i odrzavanju a. pri montazi stabilnog sistema za vazdusnu penu, pored opstih pravila treba se pridrzavati i slededih: montaza i nivelisanje pumpnih agregata moraju biti tako izvedeni da se pumpe mogu rukom pokrenuti. paziti na ispravan polozaj pumpe prema usisnoj i potisnoj cevi i mogucnost stvaranja vazdusnih dzepova. Pri povezivanju cevoda ne sme biti vecih naprezanja prirubnica pumpi. svi cevovodi moraju imati pad prema pumpnoj stanici kako bi se zaostala smesa i voda mogli ispustiti rezervoari proteinskog ekstrakta ne smeju iznutra biti premazani premazima koji imaju primese cinka. Za rezervoare sintetickih ekstrakata, posebno onih koji izazivaju vedu koroziju, potrebno je pridrzavati se uputstva proizvodaca ekstrakta o skladistenju. pripremljene cevovode za montazu zastitiu* od ulaska stranih tela. preduzeti sve mere zastite pri montazi koje su date u prilogu projekta. b. c. Proba sistema obuhvata: radionicku probu na pritisak elemenata sistema kao sto su razvodnici i dr. proba na pritisak celog sistema u pogledu nepropustljivosti. Dovodni cevovodi imaju probni pritisak od 6 [bar], a potisni 16 [bar]. probom sistema vrsi se provera rada i dobijanja kvalitetne pene. Pena mora imati karakteristike po tehnifikim propisima i garanciji proizvodaca. Pri odrzavanju stabilnog sistema posebno se pridrzavati sledeceg: ispiranje svih uredaja sistema posle gasenja ili probe. To se posebno odnosi na pumpe, mesace, cevovode i armaturu. Ovo ispiranje treba da traje najmanje 5 [min], uz ukljucenje obe pumpe i zatvorenim ventilom za ekstrakt. posle gasenja zameniti sigurnosne ploce, sprinklere (ukoliko su bili zatvoreni) i dr. jednom u tri meseca izvrsiti probu sistema sa vodom u cilju provere nepropu stljivosti. jednom u tri meseca izvrsiti funkcionalnu probu rada sa penom. pumpe odrzavati po uputstvu proizvodaca, a lako pokretanje se konstatuje rucnim pokretanjem. odrzavanje ekstrakta vrstiti prema uputstvu proizvodaca. U principu rezervoar ne
21
sme biti duze otvoren. Jednom godisnje sipkom proveriti da li se ekstrakt talozi. Prakticno to ne bi smelo da se desi, tokom vise godina . posedovati neophodne rezervne delove koji se zamenjuju posle pozara ili posle odredenog perioda eksploatacije sistema voditi knjigu odrzavanja i u nju unositi sve podatke, rezultate proba i promena, vazne za ispravnost sistema.- rezervoari proteinskog ekstrakta ne smeju iznutra biti premazani premazi 4.4. STABILNI SISTEMI ZA SREDNJU PENU
4.4.1. Definisanje sistema prema zahtevu gasenja Projektovanje stabilnih sistema za srednju vazdusnu penu vrsi se prema vaecim tehnickim propisima. Kao stabilni sistem smatra se i onaj kod kojih se ekstrakt doprema vozilima ili nekim drugim pokretnta sredstvom. Broj penusanja za srednju penu je od 20 do 200. Za sisteme srednje pene kojima se stite rezervoari zapaljivih tecnosti broj penusanja ne sme preci 100. U principu, srednja vazdusna pena se moze primenit svugde gde se primenjuje i teska Gornja navedena ograda pokazuje da srednja pena nema takvu moc pokrivanja, jer laksa od teske, uzgonske sile plamena kod pozara rezervoara goriva ne bi dozvolile pokrivanje povrsine goriva, mada i srednja pena ima sposobnost klizanja. Srednju vazdusnu penu bi primenli kod zatvorenih ili delimicno zatvoremh prostora To bi mogli biti, geometrijski razlicitog oblika magacini i skladita. Navodimo jedanan tipian primer kao orijenticiju primene srednje pene; to su prevodnice na hidroelektrani erdap. Pri najniem nivou dubina prevodnice iznosi 17 [m]. Kako srednja pena ima ' delimicno, i trodimenzionalni efekat gasenja, to bi se, bacacima ili cvrsto postavljenim mlaznicama, delimicno ispunio ukupan prostor prevodnice. Prepreke koji bi stajale na putu kretanja tekoj peni, inilo bi je manje efikasnom, pa bi uticaj trodimenzionalnog efekta gaenja srednjom penom doao do izraaja. Sistemi za srdednju penu su obino mobilni, prikljueni na stabilni sistem teke pene. U tom sluaju univerzalni sintetiki ekstrakt bi sluio za stvaranje obe vrste pene sa zasebni meeem 4.4.2. Potrebne kolicine vode i ekstrakta a. Proracun potrebnih kolicina vode - smese za gasenje pozara stabilnim ili mobilnim sistemom sa srednjom penom vrsi se prema vazecim tehnickim propisima. Osnova za proracun je planirana povrsina za gasenje. Ako postoji vise povrsina, zona gasenja, odvojenih jedna od druge kapacitet se odreduje prema najvecoj povrsi-ni odnosno objektu. Za potrebne klicine smese se uzima 3 [Iit/m2/min] po kvadratnom metru povrsine stojecih rezervoara goriva, precnika do 20 [mj. Ova mera se moze uzeti i za druge vrste pozara. Sa povecanjem precnika rezervoara, povecava se kolicina smese za 0,2 [Iit/m2/minj za svaki metar povecanja precnika. Kolicina vode koja mora stajati na raspolozenju je za 60 [min] gasenja izracunatim kapacitetom sistema.
22
SI. 95 - Zastita stajalista teretnih kamiona stabilnim sistemom za srednju vazdusnu penu. U slucaju potrebe gasenja alkohola, estera i ketona, u nedostatku alkohol ekstrakta, navedene kolicine povecati nekoliko puta. b. Kolicine ekstrakta su srazmerne procentu mesanja za planirani kapacitet, odnosno najveci objekat. Ukupno se planira gasenje od 30 [min], a rezerve ekstrakta treba da su dva puta vece u odnosu na planirano gasenje. Ovde se takode moze napomenuti da, obzirom na uslove nabavke ekstrakta kod nas, rezerve ekstrakta treba znatno povecati. 4.5 SISTEMI ZA LAKU PENU 4.5.1. Definisanje sistema prema zahtevu gasenja Sistemi za laku vazdusnu penu se projektuju i izgraduju prema tehnickim propisima. Sistemi mogu biti mobilni i stabilni. Kao stabilni, oni su najcesce deo sistema za tesku i srednju penu. Ako su mobilni, onda se, u cilju snabdevanja vodom, prikljucuju na izvore, vozila ili vodovodnu mrezu. Efekat gasenja lakom penom je trodimenzionalni zato sto pri gasenju prostora on ispunjava vecim delom potapajuci materijal i opremu. Kod ovih prostora postoje velike prepreke od masina i opreme, pa gasenje i klizanje teske pene i gasenje povrsine poda ne bi dalo potreban efekat. Zato se laka pena koristi za zatvorene prostore kao sto su kanali, i industrijske hale. Objekti koji se stite lakom vazdusnom penom su: robne kuce, tuneli sa kablovima, hangari, zatvoreni transformatori, magacini zapaljivih tecnost, motorni prostori, brodski prostori, rudnici, prostorije sa hranom, energetske stanice razvodne stanice ltd.
23
4.5.2. Potrebne kolicine vode i ekstrakta Gasenje lakom penom podrazumeva prostorno ispunjenje objekta koji se stiti. Prema tome osnova za proracun potrebne kolicine vode - smese je zapremina objekta. Ukoliko sistem vrsi zastitu vise objekata, za osnvou proracuna uzlma se najveca zapremina. Potrebna kolicina vode koja treba da stoji na raspolaganju, je 30 [min] gasenja, sa kapacitetom sistema. Potreban pritisak se odreduje zbirom potrebnog pritiska generatora i pritiska zbog otpora cevovoda i armature. Ukupna kolicina ekstrakta je 2 puta veca od kolicine za rad sistema od 30 [min]. Ova kolicina ekstrakta je, za nase prilike nedovoljna. Posebno treba povecati kolicine ekstrakta zbog ceste potrebe da se procenat doziranja ekstrakta poveca. Donja tabela daje potrebno vreme za ispunjavanje zapremine prostorije koja se stiti lakom penom.
24
. napomena za klasu pozara B: polarne tecnosti (alkoholi, esteri, ketoni) nisu obuhvaceni tabelom. Kapacitet sistema lake vazdusne pene R, izracunava se prema zapremini objekta. 4.5. ZATITA REZERVOARA ZAPALJIVIH TENOSTI Gase se najee tekom penom, sa brojem penuanja od 5 do 8. esto se koristi i srednja pena.
Gase se rezerevoari i njihovi bazeni tj. tankvane, a predvia se i hlaenje omotaa i krova susednih rezervoara vodom. Kapacitet vode i ekstrakta odreuje se prema najnepovoljnijem sluaju, tj pretpostavlja se da e da se zapali najvei rezerovar i najvei bazen. Proraun i kapacitet pumpi se odreuje pod pretpostavkom da
25
se gasi najudaljeniji rezervoar. Pretpostavlja se da e se upaliti samo jedan rezervoar, ako je rezervoara manje od 5. Ako je rezervoara vie onda se ovaj princip ne primenjuje Ukupne koliine vode treba da budu t.akve da se gaenje i hlaenje moe vriti 2h.
Koliina ekstrakta treba da bude takva da se najvei rezervoar i bazen mogu gasiti 15 minuta sa rezervom koliina od 150% i odeenom koliinom za obavezne probe. Kod rezervoara sa plivajuim krovom gasi se samo povrina prstena. U sluaju rezervoara alkohola ili estera, ketona i sl, koji razaraju penu koliine za gaenje su viestruko vee ili se primenjuju specijalni tipovi pene. Kod izuzetno velikih povrina treba izbegavati srednju penu. Cevovodi mogu biti suvi ili mokri. Mokri moraju biti zatieni od smrzavanja, a suvi treba da imaju pad ka stanici da bi mogli da se isprazne. Cevodi treba da budu tako obeleeni da se lako razlikuje cevovod za gaenje od cevoda za hlaenje. Lonci se kod uvoenja odozgo postavljaju iznad maksimalnog nivoa tenosti i imaju zatitnu membranu koja se lako razbija radi spreavanja isparavanja. Najee se osim gradskog vodovoda koriste i bazeni radi obezbeivanja dovoljne koliine vode. Aktiviranje je naee runo, koje ne sme biti due od 15 min 4.6. ZATITA PRETAKALITA Pri pretakanju u autocisternu moe doi do rasipanja i paljenja goriva. Zbog toga se postavlja stabilni automatski sistem za penu sa plafonskim rasipaima i podnim mlaznicama. Koristi se laka pena koja e praktino da napuni ceo prostor.
26
Osnovni parametari za proraun su veliina stajanke i veliina cisterne. Alternativno reenje moe biti rotirajui baca pene. Koristi srednju penu.
27
04 Stabilne instalacije za gaenje poara prahom
4. Stabilne instalacije za gaenje poara prahom: funkcionalna ema delovanja; opis instalacije; sastavni delovi instalacije; projektovanje i izvoenje instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u poaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zatite od poara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; periodika ispitivanja stabilne instalacije; pravna lica za odravanje i ispitivanje stabilne instalacije. 4. STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA PRAHOM 4.1 OPSTE O STABILNIM UREAJIMA ZA PRAH Stabilni ureaji za gaenje prahom nisu jo nali iru primenu u protivpoarnoj zatiti kao to je to sluaj sa vodom, penom i CO2 gasom. Razlog ovome verovatno lei u ekonomskom razlogu, ali se moe pretpostaviti da jo uvek ima i tehnikog neiskustva u planiranju i projektovanju. Ovaj drugi razlog ne mora biti prisutan, jer se danas i kod nas projektuju vatrogasna vozila za prah velikog kapaciteta, iji ureaji za prah i funkcije potpuno odgovaraju stabilnom ureaju. Jedino se (to je najei, sluaj) zahteva automatsko gaenje, ali aktivirajui sistem za ukljuenje ureaja moe biti isti kao i kod CO2 stabilnih sistema ili drugih sistema. U tom pogledu se moe postaviti mehaniki, pneumatski ili elektrini sistem za automatsko aktiviranje Stabilni ureaj za prah vri gasenje zatvorenih prostorija, a moe se, pod odreenim uslovima i na ogranienim mestima, postaviti i u na slobodan prostor. S obzirom na veliku mogunost primene praha, kao i na mogunost da jedan ureaj vri zatitu vie prostorija ili objekata, ovakav stabilni ureaj za gaenje moe nai veliku primenu. Iako nepokretni poloaj mlaznica ne omoguava direktno upravljanje mlaza na mesto poara, treba raunati da prah, ako se stvori oblak, ima i trodimenzionalno dejstvo gaenja. Njegova efikasnost e i u tom sluaju doi do izraaja, naroito kod primene u gaenju zapaljivih tenosti.i gasova, kako u povrinskom, tako i u zapreminskom pogledu. 4.2.OPTI PRINCIP RAA UREAJA Kao i kod aparata i vozila za gaenje prahom princip raa se sastoji u tome da se prah iz rezervoara pogonskom energijom nekog gasa, izbaci na mesto poara. Pri tome on se mora, na svom putu od rezervoara, do vrsto postavljenih mlaznica, kretati kroz eline cevi. Iako duina elinih cevi nee biti velika, a isto tako i broj skretanja, moraju se stvoriti uslovi za kretanje praha kroz cevi. Analogija sa tenou je samo formalna, jer se mora stvoriti meavina gasa i praha kako kako bi se mogao ostvariti princip pneumatskog prenoenja kao kod pneumatskog prenoenja zrnaste materije. U tom cilju mora se ostvariti potrehna brzina kretanja meavine. Svaka promena brzine bi dovela do drugog odnosa meavine gasprah pa bi menjanjem pravca moglo doi do izlaska praha iz meavine i njegovog zgruavanja. Zato je u rezervoaru potrebno, pre kretanja meavine, prah rastresti i postii radni pritisak, a time e se postii i traeni odnos gasa i praha (otprilike 1 : 1000) u meavini i brzini kretanja.Pogonski gas je obino azot, i on se uvodi u rezervoar sa donje strane. Za vreme pranjenja neophodno je odravati stalni pritisak u rezervoaru, kako bi se postigla potrebna koliina praha koji izlazi, u jedinici vremena, a time i oblak praha. Naime, u zatvorenoj prostoriji (a i na otvorenom prostoru, pri mobilnom gaenju) stvaranje oblaka ima istu ulogu koju ima i zapreminska koncentracija, npr, CO2 gasa, i u tome se ogleda trodimenzionalni efekat gaenja prahom. 4.3. AUTOMATSKI UREAJI SA MEHANIKO-PNEUMATSKOM AUTOMATIKOM Kako je ve reeno, stabilni ureaj za prah je po pravilu automatskog dejstva, ali se uvek mora predviati i mogunost runog aktiviranja. Stabilni ureaji se mogu razlikovati ne samo po veliini i. broju rezervoara ve i po nainu aktiviranja. Od elinih boca sa pogonskim gasom, pa dalje, sve do izlaznih mlaznica, ureaji su isti ili skoro jednaki. Jedino e se aktivirajui sistemi, odnosno sistemi koji ce, na neku od indikacija poara, otvoriti pogonske boce meusobno razlikovati. Ako je temperatura kao indikacija:poara najprikladnija, onda e se izabrati mehaniki sistem sa topljivim elementima ili ampulama, ili e se postaviti temperaturni javljai poara (diferencijalni ili
maksimalni). Ako je indikacija poara dim, postavie se dimni javljai poara, itd. Ovi osetljivi elementi e svoja mehanika dejstva ili impulse dalje prenositi do boca. Na sl. 101 prikazano je jedno standardno reenje automatskog stabilnog postrojenja za gaenje prahom. Reenje je veoma prikladno, jer se aktivirajui sistem koristi i kod automatskih stabilnih CO2 ureaja. Pri pojavi poara rad ureaja je sledei: Na gornjem delu prostorije simetrino su rasporeeni temperaturni elementi (27), koji ine sastavne
delove elinog ueta (26). Pri pojavi poara i odreene temperature temperaturni lanci se rastavljaju, kidajui vezu elinog ueta, koje je jednim krajem uvreno za zid a na drugom kraju ima obeen teg (24). Teina tega je dovoljna da izvri probijanje membrane na ventilu komandne boce (25). To znai da mehanika komanda prelazi u pneumatsku. Pogonska energija CO2 gasa iz komandne boce e preko cevovda visokog pritiska (23 izvriti dve komndne radnje: jedna e biti otputanje tegova (15) na komandnom ormaru (14) tako da e tegovi svojom teinom preko poteznih poluga (17) izvriti probijanje membrane ventila elinih boca (20), ime e se omoguiti da pogonski gas ode u rezervoar (1). Drugim krakom pogonski gas iz elinih boca izvrie, preko ekspanzionog razvodnika automatskog ventila (3), pneumatskog cilindra (13) i tega (15), otvaranje glavnog ventilaslavine (6). Ruicom (12) vri se ispiranje instalacije. Na razvodniku se za svaki ventil, odnosno za svaku prostoriju obino postavlja i jedan elektrini prekida. On ima zadatak da preko elektrine sirene daje zvuni signal, iskljui ventilator, klima ureaj, neku pogonsku mainu i slino. Na prikazanoj emi, radi jednostavnosti, nema razvodnika, odnosno nema vie prostorija koje titi ureaj. Po pravilu, na glavnom cevovodu za prah (9) ostavlja se prikljuak (B prikljuak) za mobilno gaenje. Pogonski gas iz elinih boca odlazi u rezervoar (1), vri rastresanje i potiskivanje praha kroz cevovode preko navodnika do mlaznica (30) postavljenih u prostoriji gde je izbio poar. Jednim krakom cevovoda visokog pritiska i nepovratnog ventila (29) spojena je pneumatska sirena koja daje zvuni signal da je ureaj aktiviran. Pre pada tegova, koji vre probijanje membrana ventila elinih boca pogonskog gasa, obino se vri elektrini kontakt preko elektrikog prekidaa. Ovaj kontakt ukljuuje sirenu ili daje signal deurnoj vatrogasnoj slubi, kako bi dobila informaciju o pojavi poara. Ova signalizacija poara je obavezna i
duplirana, pneumatskim elektrinim signalnim ureajima. Ona je neophodna zbog alarmiranja i preduzimanja onih preventivnih mera koje su planirane za sluaj poara, posebno obavetavanja vatrogasne jedinice o pojavi poara. Zvuni signal mora postojati i u prostoriji gde se vri gaenje, kako bi osoblje napustilo ugroenu prostoriju. Signal se mora vremenski dati najmanje 30 sekundi pre aktiviranja ureaja. Prema datom opisu rada, osnovne elemente ureaja ine: -rezervoar (ili vie rezervoara) praha, -sistem za aktiviranje, -eline boce, -razvodnik, i -cevovodi sa mlaznicama. Rezervoar za prah je cilindrinog oblika, ugraen na postolju. U rezervoaru je ugraena uzgonska cev, filter za ispiranje, ventil sigurnosti, prikljuni ventili za pogonski gas, otvor za punjenje praha, otvor za pranjenje, armatura sa memim instrumentima i drugi prikljuni elementi. Rezervoar treba smestiti u prostoriju koja je bezbedna od poara i ulaska nepozvanih lica. Sistem za aktiviranje ine topljivi elementi na elinom uetu, elino ue sa tegom, komandne boce: od 2 kp za automatsko i runo aktiviranje i cevovodi sa prikljucima visokog pritiska. Temperatura paljenja, odnosno: prskanja ampule odreuje se prema maksimalnoj temperaturi prostorija koje se tite. Temperaturni elementi se proizvode u nekoliko temperaturnih granica, obino sa temperaturama od 70C, 90C. 140C, 240C i 300C ili njima bliskim temperaturama. Na topljivim elementima je obino temperatura naznaena, dok se kod ampula tenost boji razliitim bojama, koje oznaavaju razliite temperature, ali se i pored toga oznaava temperatura prskanja. Izmeu temperaturnog elementa, sa jedne strane (a u eksplozivnim sredinama sa obe) postaviti elektrinu izolaciju (pertinaks trake ili sl.). elino ue je standardno, prenika 34 mm. Na skretanjima se postavljaju koturi, a spajanje ueta vri se standardnim prikljucima. Komandna boca za automatsko aktiviranje ima membranski ventil, dok boca za runo aktiviranje ima ventil sa tokiem za otvaranje boce. Obe boce su povezane zajednikim cevovodom visokog pritiska. Ovim se ispunjava zahtev za runim aktiviranjem, ali i ono mora biti omogueno na dva mesta (poz. 11 . i 28.). Komandne boce i potpuno zasebni sistem za aktiviranje mora postojati za svaku prostoriju-zonu koja se titi. Broj takvih prostorija-objekata ne bi trebao da bude vei od pet, za jedan stabilni ureaj. eline boce imaju kao pogonski gas azot ili CO2 gas. Po pravilu, ventili boca za stabilne ureaje su sa membranama, a ne oprunog tipa. Ovo iz razloga to zatvaranje membranom daje veu sigurnost nepropustljivosti od oprunog naina. Boce imaju pneumatske mehanizme za aktiviranje tegova, zatim pneumatski cilindar za vremensko, zadravanje, elektrini prekida, sistem koga ine tegovi, ue i potezne poluge za probijanje membrana, mehanizam za runo aktiviranje, kontrolne instrumente i cevovode sa odgovarajuim prikljucima, ventile-slavine, reducir ventile i ostale delove jedne baterije boca pod visokim pritiskom. Razvodnik ima zadatak da prah, koji je magistralnim cevovodom doao potiskivan iz rezervoara,
uputi odgovarajuim cevovodom u onu prostoriju gde je poar izbio. Komanda za aktiviranje odgovarajueg ventila i slavine, kao i ukljuenje elektrinog prekidaa dolaze od komande boce one prostorije gde je poar izbio. Teina tega istovremeno povlai polugu ventila-slavine i prekidaa. Cevovodi sa mlaznicama sloe za dovod praha iz rezervoara, preko razvodnika i mlaznica, u prostoriju gde je izbio poar. Cevi su eline beavne. Cevovod treba da ima to.manje skretanja. Poloaj mlaznica je u prostor ili treba da bude usmeren prema nekom objektu, ukoliko takav objekat postoji, kao posebna opasnost. Na otvorenom prostoru poloaj mlaznica je simetrian, sa takvim odstojanjem da se objekt nae u potpunom i kontinuiranom oblaku praha. Veliina izlazne povrine mlaznice ne treba da bude manja od 28 mm2 (prenik 6 mm). Ukoliko mlaz praha moe uskovitlati zapaljivu povrinu ili uzburkati povrinu, onda poloaj mlaznica treba da je takav da se to izbegne.
4.4. NAPOMENE O MONTAI I KONTROLISANJU Pri montaii stabilnog ureaja za prah treba se pridravati sledeih mera: -Rezervoar, odnosno postolje rezervoara mora biti uvreno za betonsku plou da bi se onemoguilo pomeranje. Uvrenje se moe izvriti i na zidu; -Rezervoar postaviti u prostoriju gde nema zapaljivih materija i obezbedenu od neovlaenog ulaenja. Ukoliko to nije mogue rezervoar treba da ima ianu ogradu; -Rezervoar treba da ima elektrino uzemljenje; -Ram baterije boca sa pogonskim gasom takoe mora imati uvrenje za pod ankerima ili za zid. -Temperatura gde se nalazi baterija boca ne srne biti vea od 35C; -Baterija, u cilju runog aktiviranja, mora imati lak pristup. Ukoliko nije smetena u prostoriji i ona mora imati ianu ogradu; - Svi cevovodi i prikljuni elementi moraju biti tako vareni i povezani da obezbeuju nepropustljivost. Cevovodi pogonskog gasa i praha moraju izdrati maksimalni pritisak od 80 at; -Izmeu baterija boca sa pogonskim gasom i rezervoara mora biti ugraen ventil sigurnosti; -Pripremljeni cevovodi za montau moraju biti zatieni od ulaska stranih tela; -Cevovodi pogonskog gasa, pri skretanju, treba da imaju produetke zaskupljanje neistoe (duine 1015 cm); - elino ue, pri prelasku ispod elektrinih ureaja i instalacija, treba da ima izolaciju; -Pri prolazu kroz cev, elinom uetu moe da bude onemogueno kretanje zbog neistoe ili, na primer, u lakirnicama od speene boje. Zato otvore cevi popuniti tovatnom mau; -Ceo ureaj i cevovodi spolja treba da su minizirani i zatieni zatitnim premazom; - Pri montai preduzeti sve zatitne mere. Pri predaji ureaja:
-Izvoa daje detaljna uputstva o rukovanju i odravanju, potrebne natpise i neophodne rezervne delove za jedno ponovno punjenje ureaja; -Izvoa o delovima koji se kontroliu podnosi potrebne ateste; -Prijem obuhvata vizuelni kvalitativni pregled i funkcionalnu probu ureaja kako je ugovorom predvieno; -Izvoa daje garancije, a obaveza odravanja i snabdevanja rezervnim delovima nastavlja se i posle garantnog roka. Rukovanje i odravanje Stabilni ureaj je automatskog dejstva, ali se moe aktivirati i runo, ako aktivirajui sistem iz bilo kog razloga zataji. Runo aktiviranje moe se izvriti (i najee se vri) tako to se aktivira runa komandna boca (28). Ona se nalazi, po pravilu, u neposrednoj blizini prostorije (u hodniku) ili objekta gde je izbio poar. Drugi nain runog aktiviranja je omoguen aktiviranjem elinih boca. Ako se ureajem za prah vri zatita samo jedne prostorije, onda je aktiviranje boca dovoljno, ali ako postoji vie prostorija ili objekata, onda je potrebno na razvodniku, pre aktiviranja boca, otvoriti onaj ventil slavinu koji odgovara prostoriji gde je poar izbio. Odravanje ureaja se odnosi na kontrolu ispravnosti njegovih mehanizama i sposobnost da svakog trenutka stupi u dejstvo. Kontrola obuhvata: - Svakodnevnu vizuelnu kontrolu ureaja. Ona se odnosi na kontrolu elinog ueta, poloaja tegova i mehanizma elinih boca i komandnih boca, rezervoara i razvodnika i konstatovanja eventualnog oteenja; -Svakodnevno kontrolisati napunjenost elinih boca pogonskim gasom. Ako boce imaju svaka svoju vagu i ako je boca izgubila 10% punjenja po teini, treba je zameniti novom. Ako boce imaju ugraen ureaj za kontrolu isputanja i on pokazuje da boca puta gas, bocu treba kontrolisati po teini. Ako pranjenje iznosi 10% bocu zameniti novom; - Jednom meseno kontrolisati pokretljivost svih pokretnih delova i mehanizama, naroito onih koji se podmazuju; -Jednom meseno skinuti i merenjem kontrolisati koliinu pogonskog gasa u komandnim bocama. Ukoliko, je boca teinski ispustila 10% treba je zameniti novom; -Kontrolu praha u rezervoaru vriti periodino prema uputstvu proizvoaa; -Kontrolu rezervoara, sigurnosnih ureaja, instrumenata, ventila i mehanizama vriti prema uputstvima proizvoaa. Bar jednom u est meseci izvriti funkcionalnu probu ureaja; -Kontrola eline boce vri se prema propisima komisije za kontrolu sudova pod visokim pritiskom; -U svemu ostalom pridravati se uputstava proizvoaa. 4.5. ZAHTEVI GASENJA I OSNOVE PROJEKTOVANJA
Prah, kao sredstvo, sluzi pre svega, za gasenje pozara sa plamenom, a specijalne vrste praha mogu gasiti pozare sa zarom. Zbog velike sposobnosti eliminisanja plamena, kombinuje se sa drugim sredstvima, kao na primer, vazdusnom penom. Standard za sisteme sa prahom SRPS EN 12416. Ranije su se primenjivali VdS 2111 NFPA 17 BS5306 Iako prah, kao sredstvo za gasenje ima vec dug niz godina primenu u rucnim aparatima i vozilima, primena u stabilnim sistemima je novijeg datuma. Bilo je potrebno pored armature, resavati problem kretanja praha kroz duze cevovode. Iako postoji izvesna analogija kretanja praha
sa kretanjem gasa kroz cevl to se ne moze smatarti istim, jer na mestima skretanja dolazi do talozenja praha i zaepljenja. Danas su takvi problemi reeni, tako da se postavljaju stabilnl sistemi velikin kapaciteta, sa duzim cevovodima i crevima. Stabilni sitemi sa prahom su pogodni kod zatvorenih prostorija i objekata, all i kod objekata na otvorenom prostoru. U tom pogledu prah ima prednost nad CO2 gasom koji bi se rasturao.Pored toga prah je bezopasan za ljude i materijale. Jedan stabilni sistem za prah, kao sto to vazi i za druga sredstva, moze vrsiti zastitu vise objekata
4.6. KRITERIJUMI ZA IZBOR I DEFINISANJE SISTEMA Kod izbora stabilnog sistema sa prahom u alternativi sa drugim sistemima - sredstvima, prednosti sistema sa prahom su sledea: -bezopasnost po ljude, opremu i materijale -otpornost prema niskim temperaturama -sposobnost gasenja pozara klase A, B i E -neprovodljivost struje -neograniceno vreme skladistenja.
Pored navedenlh dobrih osobina praha, treba uzeti u obzir i ekonomski kriterijum. Ipak, treba reci da gasenje prahom ne polaze pravo na univerzataost, kako bi se moglo zakljucitl iz njegovih osobina. Preporuka za postavljanje stabUnog sistema za prah je kod slucajeva gde postoji nestasica vode, opasnost zamrzavanja, opasnost od kratkog spoja, itd. Stabilni slstem sa prahom primenjuje se kod zatvorenih prostonja i objekata. Zastita objekta na otvorenom prostoru sistemorn sa prahom ima prednost nad zastitom CO, gasom, jer bi dolazilo do velikog rasturanja gasa. Za projektovanje i izgradnju stabilnih sistema sa prahom postoje tehnlcki propisi kojih se projektanti moraju pridrzavatl. Kod mogucih dilema treba konsultovati nadlezne organe i strucnjake. 4.7. PRORACUN KOLICINE PRAHA ZA GASENJE Stabilnim sistemima za prah vrsi se zastita zatvorenih prostorija i objekata objekt zastita. Potrebne kolicine praha su: - za zatvorene prostorije potrebno je, minimalno 0,6 [Kg] po m3 bruto zapremine. Pri tome prostorija treba da je potpuno zatvorena.
-Kod zastite objekta oblak praha treba da prekrije ceo objekat. Minimalne potrebne kolicine praha koje su potrebne kod sledecih slucajeva: -Ako su objekti ograniceni sa najmanje 4 strane tavanicom, patosom i zidovima, na primer kabine za prskanje spreda otvorene, trafo celije, spreda i odozgo, potrebne kolicine su
3 l[Kg] po [m ]. -Kod slobodnih objekata koji ne pripadaju prethodnim slucajevima, zapremina se izracunava tako da se svim stranama objekta (kao prostorije) dodaje po m. Tako uvecanoj zapremini, potrebna 3 kolicina praha iznosi 1,2 [Kg] po [m ]. Kod otvorenih ogranicenih povrsina zapaljivih tecnosti, na primer kada za kaljenje, mesalica, sudova za kuvanje i rezervoara, potrebno je 4 [Kg] po [m2]. Pri torn nijedna tacka povrsina tecnosti, ne sme biti udaljena vise od 5[m] od mlaznice. Vreme isticanja-praznjenja je od najvece vaznosti za efkasnost sistema za prah. Navedene kolicine praha treba u roku od 30[sec] da budu izbacene i stvore oblak koji obavija objekat-mesto pozara. Ako kod prostorija i objekata treba racunati sa gubljenjem-oticanjem praha (na primer od ventilatora) predvidene kolicine praha treba povecati za 20%. Ako postoji opasnost ponovnog paljenja (naprimer zbog usijane metalne mase koje se nisu ohladile), onda treba produziti vreme isticanja istih kolicina praha, ill predvideti jos jedan sistem iste velicine. 4.8. AKTIVIRANJE I ALARMIRANJE
Aktiviranje stabilnog sistema za prah moze se vrsiti automatsko i rucno. Ako je automatsko ono podrazumeva i rucno, najmanje na dva mesta. Prenos komandi, kako automatskog, tako i rucnog aktiviranja, moze biti mehanicko, pneumatsko i elektricno, odnosno kombinovano. Svi nacini aktiviranja i aktivirajuci elementi kod CO2 sistema primenjuju se i kod sistema sa prahom, s tim da se najcesce koristi temperatura za aktiviranje. Uobicajena temperatura aktiviranja je 68 do 72C. Ako je u prostoriji normalna temperatura, odnosno temperatura aktiviranja je 30 do 40C iznad maksimalne. Aktiviranje preko temperaturnih javljaca pozara retko se primenjuje. Iako pri gasenju pozara prahom ne postoji takva opasnost kao kod drugih sredstava, ispunjavanjem zapremine prostorije prahom otezano je disanje i smanjena ili potpuno onemogucena vidljivost. Zato se predvidaju mere uzbunjivanja, ukoliko u prostoriji koja se stiti, postoji prisutnost ljudi. Mere bezbednosti obuhvataju zvucne i svetlosne signale i natpise o opasnosti u slucaju pozara. Vreme od pocetka signala za uzbunu, do gasenja, ne treba da prede 30[sec], Kod aktiviranja sistema, svi pogonski uredaji treba da se iskljuce, kao sto su: ventilatori, klima uredaji, elektricne masine, a posebno uredaji za lozenje, kao sto su gorionici za gas, infracrvene lampe i dr. Pri kretanju moze se stvoriti staticki elektricitet. Zato sistem mora biti uzemljen u svim delovima . Otpor prema zemlji ne sme preci 106 [om], 4.9. STANICE ZA PRAH
Najcesce su rezervoari sa pogonskim bocama i ostalim elementima, postavljeni neposredno u blizini prostorije ili objekta koji stiti sistem. To su polozaji odmah iza zida, a kod vecih prostorija, kao sto je to slucaj kod hangara, i pogonskih masina, u samoj prostoriji. Na taj nacin se smanjuje duzina cevi za kretanje praha, a aktiviranje je najcesce rucno. Ukoliko je aktiviranje automatsko, gasenje se vrsi preko cevne mreze i mlaznica. Ako se rezervoar sa pogonskim bocama i ostalim uredajlma sistema postavlja u zasebnu prostoriju, onda su zahtevi za stanicu isti kao i kod stanica sa druglm sredstvima za gasenje (sprinkler, CO2 i pena). Velicina rezervoara, ukoliko sistem vrsi zastitu do 5 prostorija-objekta, treba da odgovara najvecoj prostoriji objektu. Ako je potrebno vise rezervoara, tada oni, treba da su iste velicine. Ako se jednim sistemom vrsi zastita vise od 5 prostorija-objekata, zatim zastita zapaljivih tecnosti koje se zagrevaju po ukupnoj zapremini i odrzavaju na visokoj temperaturi(na primer ulja sa kadama za kaljenje i kade za bitumen) mora se postaviti jos jedan rezervoar iste velicine. On se, paralelno, prikljucuje na istu razvodnu mrezu.
Pogoski gas za izbacivanje i potiskivanje praha kroz cevovode i mlaznice je najcesce azot. Armaturu rezervoara i pogonskih boca cine dementi za aktiviranje i upravljanje, sistem razvoda, redukcionih i sigurnosnih ventila ltd. Iako postoje izvesne razlike u konstrukcijama rezervoara u principu su oni slicni jer obavljaju istu funkciju. Kao sudovi pod pritiskom, rezervoari i boce moraju odgovarati tehnickim propisima. Prah treba da pocne isticati iz rezervoara tek kada se postigne potreban radni pritisak i prah bude uzburkan pogonskim gasom u rezervoaru. Vreme koje je potrebno da se to postigne ne sme da prede 30 [sec]. Boce sa pogonskim gasom moraju imati manometre za visoki pritisak. Mora biti omoguceno da se izmeri pritisak, bez ispustanja gasa iz boce. Boce u svom lezi-stu moraju biti osigurane od reakcijskog udara unazad prilikom izlaska gasa. Kod zastite vise prostorija ili objekata jednim sistemom na razvodniku mora, za svaku prostoriju postojati razvodni venal i slavina, ciji protocni precnici moraju odgovarati precniku glavnog cevovoda. Ventili i slavine moraju se otvarati pre isticanja praha iz rezervoara, ill bar istovremeno. Ukoliko se ventili rucno aktivlraju njihovi polozaji treba da su takvi da nisu potrebne lestvice, stepenice ili specijalni alat.
4.10.
CEVOVODI I MLAZNICE
Po kvalitetu, cevovodi cevovodi treba da odgovaraju najvisem pritisku koji moe da nastupi, da su bez neravnina i zasticeni od korozije. Geometrija cevne mreze treba da je simetricna, kako bi cevovodi deonice do mlaznica bile iste duzine (vidi sl. 106). Na taj nacin ce prah ravnomerno isticati iz svih mlaznica. Pritisak smese gas-prah treba da ima brzinu-energiju, da kod skretanjasavijanja cevi prah ne talozi i zapusi cev. Kretanje praha kroz cevovode pri skretanju treba da bude kao na slici 107. Cev mlaznice treba da ima povrsinu preseka ne manju od preseka mlaznice ili zbira povrsina otvora mlaznice, ukoliko mlaznica ima vise izlaznih otvora. Raspored mlaznica u prostoriji treba da je takav da izlazeci mlaz praha ne uskovitla, uzburka materiju koja gori, da je ne rastura i rasprskava po prostoriji. Izlazni otvori mlaznice treba da se stite od prsine boje i vlage. Otvori na mlaznicama kroz koje izlazi prah, moraju imati najmanju izlaznu povrsinu 28 [mm2]. Nosaci za cevovodne praha su isti kao i kod CO2 cevovoda i sve sto je za njih receno, odnosi se i na
10
nosace cevovoda praha. 4.11. NAPOMENE O MONTAZI, PROBI I ODRZAVANJU
a. Sve napomene za montazu sistema CO2 mogu se primeniti i za sistem sa prahom. Posebno se moze napomenuti: -Pre ugradivanja, cevi treba iznutra ocistiti. -Mlaznice pre postavljanja treba pazljivo produvati. -Armature za rucno aktiviranje i probe moraju biti plombirane. -Na pogodnim mestima, naprimer na razvodniku, ugraditi prikljucke sa slavinama, za produvavanje ciscenje instalacije od zaostalog praha. - Rezervoari za prah, pogonske boce i armature sistema za prah razlicitih proizvodaca, mogu se, unekoliko razlikovati u konstrukcionim detaljima, ali ne i funkcionalno. Zbog toga se treba pridrzavati uputstva proizvodaca za montazu, probu i odrzavanje sistema. - Na gradilistu i pri montaznim radovima pridrzavati se mera zastite na radu i pravilnika koji vazi za rad sa posudama pod pritiskom. b. Potpuna proba sistema, sa izbacivanjem praha kroz mlaznice je skupa pa se retko koristi. Zato se vrse delimicne probe. Probama se zeli ispitati dali prah dolazi u prostoriju (ili vise prostorija, ukoliko ih ima). U torn cilju se, iza razvodnog ventila, ugraduje vertikalan T komad sa ventilom. Na ovaj komad se prikljuuje crevo sa probnom mlaznicom. Na taj nacin se, aktiviranjem sistema moze kontrolisati pritisak u rezervoaru, isticanje praha i funkcionalnost svakog dela sistema. c. Posle izvrsenog gasenja sistem se mora ocistiti od praha. Produvavanje se vrsi na prikljucnim mestima kako je napred receno. Za cevovode vaze sve napomene date kod CO2 sistema. Dodatne napomene su sledece: - Ispitivanje rezervoara i pogonskih boca vrsi se, periodicno, prema tehnickim propisima za sudove pod pritiskom. - Sistem se mora periodicno kontrolisati. Kontrola obuhvata: *kontrolu pritiska u pogonskim bocama *rucnu pokretljivost svih ventila i slavina *kontrolu alarmnih ureaja -Jednom godisnje se funkcionalno kontrolise ceo sistem. (sestomesecno) - O rezultatima ispitivanja i proba vodi se knjiga \
05 Stabilne instalacije za gaenje poara ugljen dioksidom 1
5. Stabilne instalacije za gaenje poara ugljen-dioksidom: funkcionalna ema delovanja; opis instalacije; sastavni delovi instalacije; projektovanje i izvoenje instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u poaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zatite od poara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; periodina ispitivanja stabilne instalacije; pravna lica za odravanje i ispitivanje stabilne instalacije. 5.SISTEMI ZA UGLJENDIOKSID - CO STABILNI SISTEMI ZA GASENJE CO GASOM 5.1. OPSTE O STABILNIM UREDAJIMA Stabilni ureaji za gaenje sa CO2 su protivpoarna postrojenja za zapreminsko trodimenzionalno gaenje CO2 gasom. CO2 se preko postavljenih mlaznica u prostoriji ili iznad objekta dovodi na mesto pozara. U prostoriji se stvara prostorna koncentracija CO2 gasa, a kada ova koncentracija bude tolika da smanjuje kolicinu kiseonika u vazduhu, do iznosa manjeg od onog koji je potreban za proces sagorevanja, poar se gasi. Slicno ce se desiti i kod zastite objekta. CO2 gas, s obzirom da je tei od vazduha, padae dole, vrei potrebnu koncentraciju. Stabilni prorivpoarni uredaji za gasenje CO2 gasom su, pored uredaja za vodu i penu, najvie primenjivani u protivpozarnoj zastiti. Zato je razvoj ove vrste protivpozarne tehnike, bar sto se tice stabilnih postrojeaja, najrazvijeniji. Tehnickih resenja ima vie, kao osnovnih tipova, a u etaljima postoji veoma mnogo raznovrsnosti. Aktviranje uredaja moze biti runo, poluautomatsko daljinsko i automatsko. Kod automatskog mora postojati mogunost i runog i to na dva razliita mesta. Stabilan uredaj ima obaveznu signalizaciju poara, a kod automatskog se mogu, pri atktiviranju uredaja, ukljuciti i druge neophodne komande koje e iskljuiti tehnoloki proces proizvodnje. Tako se, pored obaveznog iskljuenja ventilatora i klima ureaja, zatvaranja vrata i slinog, moze automatski iskljuiti pogonska maina ili itavi deo proizvodnje, izvriti blokada izvesnih pogonskih objekata i masina i skl. Signalizacija pozara, zvucna i svetlosna ima zadatak alarmiranja. To znai da signal o pojavi poara mora biti izveden od pogonske prostorije gde je izbio pozar do deurne vatrogasne slube, tehnickog rukovodstva proizvodnje, spoljne vatrogasne jedinice, itd. Sve ovo moze i mora biti automatizovano, i o tome projektanti vodice racuna shodno specafiinim i lokainim prilikama. Stoga izbor tehnikog resenja jednog stabilnog COa uredaja treba da udovolji zahtevima gasenja, a i nizu drugih zahteva. To znai da se ne moze govoriti samo o jednom tipu uredaja, npr primer mehanikom ili mehaniko pneumatskom. U veini sluajeva kod automatskog aktiviranja primenjuju se ne samo mehanike ve pneumatske i elektrine komande. Aktiviranje moe biti na temperaturu, dim ili svetlost a i od izbora indikacije poara zavisi nain aktiviranja ureaja. Ipak podele stabilnih ureaja vre se u odnosu na nain aktivirtanja i nain prenosa komandi. Ta podela je sledea: A rucni sistem, B mehaniki sistem, C mehanicko-pneumatski sistem, D mehaniko-ekktricni sistem, i E etektricno-elektricni.
Prvi sistem je runi, a ostala cetiri su automatska. Pojam mehanikog i elektricnog kod sistema pod B, C, D i E (prvi deo izraza) odnosi se na nacin aktiviranja osnovnog elementa za aktiviranje (npr. temperaturnog topljivog elementa), a pojam pneumatskog i elektricnog jeste nain prenosenja komandi. Tako bi, kod automatskog sistema B, C i D osnovni elementi za aktiviranje bili temperatumi (topljivi ili ampule), a kod sistema E bili bi javljai
Ova podela nije stroga, pa se pojedini sistemi mogu i kombinovati. To je, na primer, slucaj kad imamo vise prostorija koje se zasticuju istom baterijom, ali je indikacija pozara razlicita. Tako bi kod jednog pozara najbolja indikacija mogla biti temperatura, a kod drugih dim, sto bi znacilo da osnovni aktivirajudi elementi ne bi bili isti. Rastojanje takode moze uticati na izbor prenoenja komandi, itd. Nacelno se CO2 gas koristi kao sredstvo za gasenje za pozare klase B,C i E iako svaki slucaj primene dobro oceniti. Isto tako se u nacelu, stabilni uredaj uglavnom kod zatvorenih prostorija, pa treba preduzeti mere bezbednosti.
5.2. STABILNI UREDAJI SA MEHANIKO-PNEUMATSKO-ELEKTRICNIM AUTOMATIKAMA Opsta sema stabilnog automatskog CO2 uredaja sa mehanicko-pneumatskom automatikom data je na si. 106. Osnovni princip rada ovog uredaja je sledeci: Pri povisenoj temperaturi, koja se javlja pri poaru, temperaturni rastavljkjivai (topljivi elementi ili staklene ampule) kidaju vezu elinog ueta.. Na taj nacin se oslobada teg koji svojom tezinom probija membranu komandne boce za automatsko aktiviranje. Sada mehanicko aktiviranje prelazi u pneumatsko. Pogonska energija CO2 gasa u komandnoj boci treba da izvrsi dve komandne radnje, aktiviranje baterije boca i otvaranje ventila koji vodi u prostoriju gde je pozar izbio, odnosno uputi CO2 odgovarajucim cevovodom u odgovarajucu prostoriju. Ova komanda se prenosi preko cevovoda visokog pritiska do razvodnika. Preko pneumatskog okidaa otpusta se teg na razvodniku i otvara ventil-slavina i ukljuuje elektrini prekida. On ima zadatak da ukljui sirenu 30 sec pre pocetka isticanja Od razvodnika zajednicki vod visokog pritiska odlazi do baterije boca. Preko pneumatskog okidaa se oslobaaju tegovi baterije, ali se aktiviranje ne vri odmah. Pneumatski cilindar sa sistemom poluga otptasuce teg tek posle izvesnog vremena, odnosno vremena na koji je regulisan ne manje od 30 sec. Posle toga tegovi svojom tezinom (ili moze postojati slicna konstrukdja), preko poteznih poluga probijaju memebranu ventila. CO2 gas gas preko kolektora magistralnog voda, razvodnika cevvoda i mlaznica odlazi u protoriju gde je izbio pozar. Na magistralni vod obicno se vezuje i pneumatska sirena (pored elektricne) koja ima zadatak da obavesti o pravilnom funkdonisanju uredaja. Ona se zato i po zvuku razlikuje od elektricne. Razvodnik koji odgovara opisanom uredaju, odnosno automatici, odgovara razvodniku pod C na sl. 105. Ako bi uredaj imao mehanicko-mehanicku automatiku, ovo znaci da bi to bio jednostavniji slucaj. Teg na kraju celicnog uzeta bi svojom tezinom direktno aktivirao boce baterije. Ovaj sistem bi se primenio samo onda ako bi baterija vrila zatitu samo jedne prostorije i baterija postavila u njenu neposrednu blizinu.
Mehanicko-elektricna automatika odgovara tipu razvodnika pod D na sl. 105. To znaci da bi aktiviranje bilo mehanicko, preko temperaturnih rastavljivih elemenata do razvodnika. Dalja komada bila bi preko elektromagneta koji bi otpustao teg. Elektricno-elektricna automatika odgovara tipu razvodnika pod E na sl. 105. Sve komande su elektrine. Temperaturni ili jonizacioni javljai ovde imaju onu funkciju koju imaju temperaturni mehaniki rastavljivi dementi kod mehanickog aktiviranja. Elektricni impulsi od javljaa se prenose, pojacavaju i pretvaraju u dektricnu komandu koja se prenosi na razvodnik i bateriju. Elektromagneti na razvodniku (kako se vidi u semi) i komandnom ormaru baterije imaju istu funkciju koju imaju i pneumatski okidaci. Na taj nacin se aktiviraju tegovi i dalji proces aktiviranja je isti kao i kod mehanicko-pneumatske automatike. 5.3. ELEMENTI SISTEMA Baterija boca Sastoji se od boca sa ventilom, komndnih ormara, zbirne cevi, spojne cevi, poteznih poluga i tegova. Komndni ormar za automatsko aktiviranje ima pneumatski cilindar za vremensko
kanjenje, dok se komandbi ormar za dopunsko gaenje postavlja samo ako postoje rezervne
boce Ventili na bocama su po pravilu membranskog tipa radi sigurnijeg zaptivanja. Pri aktiviranje membrana se probija. Boce CO2 moraju imati ureaj za kontrolu napunjenosti. Ranije su to bile vage a sada se koriste presostati. Razvodnik razvodi gas po prostorijama. Po pravilu jedna baterija na razvodniku ima najvie 5 ventila. Razvodnik ima pneumatske ili elektrine okidae i ventile, iji je zadaatak da okidaju tegove i otputaju ventile Modernije ventile se baziraju na ventilima koji imaju elektrini okida, koji proputa iz boce malu koliinu gasa koja se onda vraa na ventila i otvara ga. Ovakvim pneumatskim vodovima otvaraju se ostale boce u bateriji koje nemaju elektrini okida. Sektorski ventili su najee elektrini. Cevovodi i mlaznice su eline beavne pocinkovane cevi. Komandne boce za runo i automatsko aktiviranje su spojene meusobno elinim cevima i sa pneumatskim lementima na razvodniku. Svaki sektor gaenja ima svoju komandnu bocu. Temperaturni rastavljivaci Temperaturni rastavljivai -clanci (sl. 109) dati su sa temperaturnom ampulom. U ampuli se
nalazi tecnost sa visokim pritiskom pare. Izbor temperature vii se prema radnim uslovima u prostoriji. Po pravilu, na maksimalnu radnu temperaturu dodaje se oko 40C. U tabeli su predvidene mogue temperature za koje se ampule izraduju. Temperaturni clanci mogu biti od topljive legure ili to mogu biti elektrifcni javljaci pozara.
Dodatni pnenmatski uredaj sluzi za zatvaranje vrata, prozora ili drugih otvora, pri gaSenju poiara, kako ne bi veca kolicina CO2 gasa istekla. Na si. 110 prikazaa je takav uredaj. Pogonska energija se dobija od CO2 gasa, a izvod obino potie od magistralnog voda. Alarmne sirene elektrie i pneumatske, po pravilu, postavljaju se paralelno. Elektricna sirena ima zadatak da obavesti ljudstvo u ugrozenoj prostoriji, zatim dezurnu sluzbu, vatrogasnu jedinicu i druge o izbijanju pozara, a tek sa zvukom pneumatske sirene uredaj je stupio u dejstvo. To znai da je funkcija zvuka pneumatske sirene da obavesti o ispravnom fimkcionisanju uredaja, a nastupa najmanje 30 sekundi posle zvuka elektricne sirene. 5.4. ZAHTEVI GASENJA I OSNOVE PROJEKTOVANJA Osnovni cilj postavljanja jednog stabilnog CO2 sistema je gasenje pozara u objektu, u prvoj fazi njegovog nastajanja i po potrebi, odrzavanja potrebne zapreminske koncentracije u objektu, do prestanka opasnosti povracaja pozara. Ovaj drugi zahtev je neophodan kod pozara cvrstih materijala koji sagorevaju zarom. Ovaj kriterijum, da li zapaljive materije gore plamenom (zapaljivi gasovi i tecnosti) ili zarom, je vazan kriterijum za dimenzionisanje kapaciteta sistema. Osnovni efekat gasenja pozara CO2 gasom je zaguujuci, a u mnogo manjoj meri, hladenjem. Zagusujuci efekat je trodimenzionalni, jer CO2 ravnomerno ispunjava prostor koji se stiti. U tom smislu CO2 sistem se koristi za zatvorene prostore. Kada se pri koncentraciji CO2 , smanji ucesce kiseonika u vazduhu na 15% prekida se proces sagorevanja, a time je izvrseno i gasenje pozara. Stabilni CO2 sistem se primenjuje i kod zastite objekta - uredaja, lociranog u nekom vecem prostoru (na primer hali), a retko na slobodnom. U tom slucaju mlaznice su usmerene na sam
objekat - uredaj. Ovaj tip zastite nazivamo objekt zastita. Objekt zastita se moze primeniti i za gasenje zapaljive tecnosti, odnosno vece povrsine, kao i gasenje povrsina uopste. Iako ovde nemamo tipicni trodimenzionalni efekat gasenja, ipak je on osnovni, zbog toga sto se radi o gasu, kao sredstvu za gasenje. Zbog zahteva za gasenjem pozara u prvoj fazi njegovog nastajanja, stabilni CO2 sistemi su, po pravilu, automatski, sa obaveznom mogucnocu i rucnog aktiviranja. Aktiviranje se, vrsi prema najranijoj indikaciji pozara. Kako je CO2 gas toksican (vec kod 9% zapreminske koncentracije, dolazi do nesvestice), to se preduzimaju mere bezbednosti, ukoliko se ljudi nalaze u prostoru koji stiti CO2 sistem. U mere bezbednosti spadaju signali, zadrzavanje aktiviranja - isticanje gasa u prostoriju i druge mere. CO2 gas se primenjuje za gasenje pozara klase A, B i C.
Navodimo materijale i objekte gde se postavlja CO2 sistem: - zapaljivlh gasova i tecnosti -motora koji za pogon koriste benzin ill drugo zapaljivo gorivo -zapaljivih cvrstih materijala, kao sto su: drvo, papir, tekstil i dr. (klasa A pozara sa zarom) -farbare, lakirnlce, susare, stamparske masine -elektricni i elektronski uredaji, kao sto su: generatori, transformatori, racunski centri, prekidaci, upravljacki sistemi i sl. -uljne kade -rezervoari zapaljivih materijala u zatvorenim prostorijama -pojedinacni objekti i uredaji, kao objekt zastita CO2 kao sredstvo za gasenje, ne sme se primeniti: - kod zapaljivih hemikalija koje sadrze sopstveni kiseonik, kao sto je, naprimer, celulozni nitrat. -reaktivnih metala koji hemijski reaguju sa CO2 gasoni; kao stu su, sodijum, potasa, magnezijum, titan, cirkonijum. -kod pozara metalnih hidrida. Stabilni CO2 sistemi se projektuju, montiraju i odrzavaju prema tehnickim propisima za CO2 sisteme. Uz propise je cesto potrebna konsultacija nadleznih organa i drugih
strucnjaka, jer propisi ne mogu dati odgovore na svaki objekat ili tehnologiju, koje resenje je optimalno. Pored toga potrebno je drzati se preporuka proizvodaca protivpozarne tehnike. Projektant i izvodac montaze moraju se pridrzavati svojih nacionalnih tehnickih propisa za CO2. Ovo su slozeni i odgovorni poslovi, pa ih moraju vrsiti kompetentni strucnjaci. Standardi koji se primenjuju: SRPS EN 15004-1 Instalacije za gaenje poara Sistemi za gaenje gasom Deo 1Projektovanje, ugradnja i odravanje SRPS EN 12094 Instalacije za gaenje poara- Komponente sistema za gaenje gasom Pravilnik o tehnikim normativima za stabilne ureaje za gaenje poara ugljendioksidom. NFPA12 VdS 2093 Projekti stabilnih COa sistema podlezu kontroli - reviziji. Ovo se odnosi i na montazu i odrzavanje sistema. 5.5. DEFINISANJE SISTEMA Pod definisanjem sistema podrazumevamo odredivanje njegovih osnovnih tehnickih karakteristika. U projektovanju ovo pretstavlja njegovu prvu fazu. Zbog toga se definisanje vrsi u GPZOP i sadrzano je u projektnim zahtevima koji sluze kao osnova za izradu glavnog projekta CO2 sistema i njegove montaze. Ovo je posebno neophodno uciniti kada je rec o investicionom objektu, jer projektni program i glavni projekat cine sastavni deo investicione dokumentacije. Prema redosledu definisanja tehnickih karakteristika stabilnog CO2 sistema potrebno je odrediti: - koje objekte treba zastititi stabilnim CO2 sistemom. Kriterijumi su: pozarni rizik, mogucnost prosirenja - prenosenja pozara na susedne objekte, vrednost objekta, potrebne kolicine CO2 gasa ili drugog sredstva mogucnosti gasenja i potrebu gasenja pozara u njegovom pocetku - izvrstiti osnovni proracun potrebne kolicine CO2 gasa-odnosno kapacitet sistema. Ukoliko je sistem centralni (stiti vise objakata) i vrsi zastitu do 5 objekata, proracun izvrstiti za najveci. Ipak, i ovde moze bit izuzetka od ovog pravila, ukoliko se radi o visokom pozarnom riziku i velikoj vrednosti objekta. - na osnovu kapaciteta sistema odrediti skladistenje - centralu, boce - bateriju ili rezervoar - cisternu. Pored funkcionalnog zahteva za rezervoar, kolicina, odnosno broj boca, moze biti kriterijum za izbor rezervoara. Naime, najmanje dimenzije rezervoara tipa ,,TIKKO" je 3300 [kg] to po kolicini, znaci 110 boca punjenja od 30 [kg] ili 66 boca od 50 [kg]. U rezervoaru mogu biti smestene i planiranje rezerve. - kod automatskog aktiviranja CO2 sistema treba detekcija pozara da registruje povecanje temperature, pa su aktivirajuci elementi temperaturni. Temperaturni elementi mogu biti mehanicki i elektricni. Mehanicki elementi su clanci sa topljivom legurom ili ampule sa visoko isparljivom tecnoscu. Ovi elementi mogu, u funkciji aktiviranja, kidati veze (celicna uza) ili davati elektricni kontakt. Kada je aktiviranje elektricno, preko javljaca pozara, onda se, paralelno postavlja-ju diferencijalni i maksimalni javljaci. Ukoliko se postave dimni javljaci, mora postojati dvozonska zavisnost aktiviranja. -ako u prostoriji koja se stiti borave ljudi, CO2 sistem mora imati ugradene elemente za njihovu bezbednost prilikom aktiviranja. To su alarmni sistemi, zvucni i svetlosni. Zadrzavanje aktiviranja CO2 sistema treba da je u sklopu plana alarmiranja i spasavanja citavog objekta.
5.5. PRORACUN KOLICINE CO2 ZA GASENJE POZARA Potrebne kolicine CO2 gasa za gasenje odredenog pozara izrazavaju se zapreminskom koncentracijom (u %) ili masom po jedinici zapremine. Potrebne kolicine zavise od vrste materijala ili opreme. U torn smislu razlikujemo dve vrste pozara, pozara sa plamenom i pozara sa zarom. U postupku proracuna potrebnih kolicina, osnovu cini teorijska zapreminska koncentracija. Ova koncenacija se mnozi korekcionim faktorima koji zavise od vrste zapaljivog materijala, ili opreme u prostoriji koja se stiti. 5.5.1. Teorijska zapreminska koncentracija CO za gasenje Smanjenjem zapreminske koncentracije kiseonika u vazduhu od 21% na 15%, prekida se proces sagorevanja, odnosno gasi pozar. Minimalna zapreminska koncentracija CO2 kojom se ovo postize je oko 29% Ovo je teorijska zapreminska koncentracija i odnosi se na sve gasove koji imaju zagusujuci efekat gasenja (naprimer inertni gasovi argon, inergen i dr.) odnosno koji smanjuju zapreminsku koncentraciju kiseonika. Ovo ne vazi za gasove koji, hemijskim efektom, gase pozar (haloni, cista sredstva). Izracunatu minimalnu zapreminsku koncentraciju treba povefiati faktorom sigurnosti od 20% tako da se dobija prakticna minimalna koncentracija od 34% Minimalna prakticna koncentracija od 34% moze se izraziti u masi CO2 po jedinici 3 3 zapremine [kg/m ], jer 1 [kg] CO2 gasa, pri normalnom pritisku, zauzima oko 0,5 [m ] 3 zapremine, pa za koncentraciju od 34% dobijamo 0,68[kg/m ] Prakticno se, u propisima, za 34% zapreminske koncentracije, uzima 3 CO234%=0,7[kg/m ] U praksi za razliite materije prema tabelama ove vrednosti idu od 1 kg do 3 kg po m3 5.5.2. Zapreminske koncentacije za pozare sa plamenom Pozari sa plamenom su kod sagorevanja gasova, tecnosti i nekih cvrstih, lako zapaljivih materijala. Pozari sa plamenom se gase CO2 brzim ispunjavanjem zapre-mine objekta prostorije. Prema vrsti zapaljivog materijala odreduje se zapremin-ska koncentracija u % odnosno kolicina u [kg/m3]. Teorijska zapreminska koncentracija je opsta, a za tipicne zapaljive materijale su one eksperimentalno utvrdene i njih se treba pridrzavati. Ukoliko se pojavi zapaljiv materijal za koji treba odrediti zapreminsku koncentraciju konsultovati kompetentne strucnjake. Ako su dve ili vise prostorija tako medusobno vezane da CO2 gas moze slobodno da prolazi iz jedne u drugu onda se ukupna kolicina dobija sabiranjem pojedinacnih.. Ukoliko se zahteva zapreminska koncentracija vece od 34% onda se ona odnosi na sve medusobno vezane. Otvori u prostoriji koji se u trenutku aktivranja sistema ne mogu zatvoriti moraju biti kompenzirani dodatnim kolicinama CO2 gasa. Ako postoji opasnost da se pozar prenese na susedne objekte kroz otvore, takvi otvori moraju imati automatske poklopce ili da budu zasticeni specijalnim mlaznicama. Ventilacija prostorije mora se iskljuciti pre ili sa aktiviranjem sistema, a ako to nije moguce, predvideti dopunske kolicine CO2 gasa. Ako je normalna temperatura u prostoriji vec od 93C (200F) dodaje se po 1 [%] na ukupnu kolicinu CO2 za svakih 2,8C (5F) c Za normalne temperature ispod - 18C (0 F) na ukupnu kolicinu CO2 dodajese po 1
[%] za svakih - 0,5C (-1F) 5.5.3. Potrebne kolicine CO2 za pozare sa zarom Pri projektovanju stabilnog CO3 sistema veliku vaznost igra odluka da li se radi o pozaru sa plamenom ili zarom. Ovo nekad moze biti dilema za projektanta, pa je potrebna konsultacija sa nadleznim organom i investitorom, jer se radi, pored funkcionalnosti i o troskovima izgradnje sistema. Dilema moze nastati zbog toga sto niz pozara mogu biti sa plamenom i zarom istovremeno. Navodimo primer uljnog transformatora. Iako se pozar ovakvog objekta moze tretirati kao pozar sa plamenom ugrejane gornje mase mogu se smatrati za zar. U takvtm slucajevima kriterijumi vaznosti i cene objekta su dominantni i pozar se definise kao pozar sa zarom. Ako se pozar tretira kao pozar sa zarom, potrebno je da on bude hermeticki zatvoren, kako bi se, za odredeno vreme odrzala potrebna zapreminska koncentracija. Na taj nacin se, u procesu gasenja, vrsi hladenje i tako postize eflkasnost gasenja. Da bi se to postiglo svako eventualno oticanje CO3 gasa treba spreciti. Potrebne kolicine CO2 gasa za gasenje pozara sa zarom, date su tabelama. One su odredene testovimai idu od 1 do 3 kg po m3 5.5.4. Kolicine CO2 kod objekta zastite Sistem objekt zastite CO2 gasom sastoji se u gasenju pozara, direktno usmerenim mlaznicama. Pri tome objekat moze biti u zatvorenom i na otvorenom prostoru. Ukoliko je na otvorenom,onda treba obratiti paznju na uticaj vetra ili drugog strujanja vazduha, kako bi gasenje bilo efikasno. Ako se objekat nalazi u zatvorenom prostoru, kao sto su proizvodne hale ili podzemni prostori onda se samo zapremina objekta uzima za proracun potrebne kolicine CO2 gasa, a ne zapremina prostora u kome se nalazi. Ovo se ne odnosi i na objekat na otvorenom prostoru. To znaci da bi se objekt zastita mogla primeniti za sve izolovane objekte od zapaljjivih matarijala, kako se poar ne bi preneo na njih. Ali ako zapaljiva tecnost ili materijal iz objekta moze curiti, prosuti ili si. onda se pozarni rizik i takve zapremine-povrsine uzimaju u proracun. Kod pogonskih masina mogu se objekti grupisati, a grupe objekata bi bile samostalne zone gasenja. Za proracun koliine CO2 gasa sluzi zapremina objekta ili grupa objekta. Prema vrsti objekta-zapaljivog materijala, potrebna kolicina se uvecava za 40% izracunate. Objekti koji se stite ovim tipom CO2 sistema su veoma brojni, od kojih navodimo tipicne: -proizvodne masine u halama -uljni transformatori i generatori -brodovi -skladista -stamparske masine -industrijski pogoni -kabine za prskanje bojom i lakom -elektricni i elektronski uredaji. Kao objekt zatitu moemo smatrati i gaenje povrinskih poara, kao to su kade sa zapaljivom tenou ili zapaljivi predmeti tanke debljine, sa velikim horizontalnim povrinama. Kao primer gaenja povrina su povrine tamparskih valjaka. U nekim propisima se gaenje poara objekata tretira kao posebna zatita. Kada je u pitanju proraun potrebne koliine CO2 gasa za povrinsko gaenje on se svodi na broj, protok i poloaj mlaznica, o emu e biti reeno u poglavlju u mlaynicama. 5.5.5. Dodatne kolicine CO2 zbog odrzavanja koncentracije
Pri dolasku CO2 gasa u prostoriju on u smesi sa vazduhom stvara nadpritisak. Usled stvorenog nadpritiska, CO2 otice iz prostorije kroz sve male otvore i vrata. Ukoliko je koncetracija u prostoriji veca-veci nadpritisak, utoliko ce oticanje biti vece. Zbog toga je potrebna jedna dodatna kolicina CO2, koja zavisi od izracunate koncentracije, da bi se ona odrzala jedno vreme Oticanje je vece za vece zapreminske koncetracije, odnosno raste dodatna koncetracija. . 5.6. VREME PRAZNJENJA SISTEMA Pod pojmom praznjenja sistema podrazumevamo vreme proteklo od otvaranja ventila na bocama ili rezervoarima, do njihovog praznjenja. Minimalno vreme praznjenja CO2, sistema za proracunatu koliinu je 30 [sec]. Ovo vreme se poveava kod pozara gde se trazi hladenje( pozari sa zarom, ugrejane metalne mase isl.). Vreme praznjenja zavisi i od pocetnog pritiska u posudama, odnosno dali je u posudama visok pritisak (boce) ili niski (rezervoarcisterna sa hladenjem). Opste pravilo za praznjenje dato je tabelom 65. Vreme praznjenja kod zapreminske i objekt zastite pritisak CO2 u posudama maksimalno vreme praznjenja zapreminska zastita [sec] objekt zastita [sec] - boce 60 30 - rezervoar 120 30 5.7. AKTIVIRANJE SISTEMA I AKTIVIRAJUI ELEMENTI 5.7.1. Izbor naina aktiviranja Aktiviranje sistema moe da bude elektrino (detektori), mehaniko (rastavljivi lanci) ili pneumatsko (termopneumatska detekcija) Osnovni elementi za izbor aktiviranja su: - indikacija najranije faze poara i njegov razvoj - visina prostorije - mogunost lanog aktiviranja - temperatura prostorije
Temperatura aktiviranja CO2 sistema treba daje 30cC visa od radne temperature prostorije. Uslovi za postavljanje automatskih javljaca poara dati su ranije.. 5.7.2. Aktivirajuci elementi i mreza Napomene za broj, raspored i polozaj aktivirajucih elemenata odnose se na mehanicke, pneumatske i elektricne, ali ne i na automatske javljace pozara koji su dati u poglavlju. Broj i raspored aktivirajucih elemenata zavisi od vrste elemenata, geometrijc prostorije i uslova u njoj. Polozaj elementa treba da je takav da spreci lazno aktiviranje u prostoriji koja se stiti. Mora se minimalno predvideti jedan automatski aktivirajuci elemenat za prostoriju. Povrsina koju pokriva jedan aktivirajuci element (ne vazi za automatske javljace pozara) ne treba da prede 30 [m2]. Medusobno rastojanje je 6 [mj, od zida 3 [m] a od
plafona ili krova 0,3 [m], od zapaljivog materijala ili objekta 0,3 [m]. Kod posebnih formi plafona i krova naprimer kosih cija kosina-ugao je vei od 20, raspored elemenata vrsiti kao i kod javljaca pozara. Dimni javljaci se postavljaju u dvozonsku zavisnost. Ako su u propisu maksimalne povrsine za dimne javljace pozara u dvozonskoj zavisnosti Amax vece od 20 [m2] treba ih dvostruko umanjiti. Ovo se odnosi i na povrsine pokrivanja svih aktivirajucih elemenata. Aktivirajuce, mreze prema vrsti aktivirajuceg elementa su; celicna uzad, celicne pneumatske cevi i elektricni kablovi. Sve tri vrste mogu biti primenjene kod jednog CO2 sistema. Celicna uzad su precnika 3-4 [mm], dimenzionisana da drze tezinu predvidenih tegova. Temperaturni clanci (najcesce staklene ampule) postavljaju se na medusobnom rastojanju od 2,5 [ml- Prskanjem kida se veza celicnog uzeta i otpustaju tegovi cime se aktivira CO2 sistem. Aktivirajuci elementi clanci se po mogucnosti postavljaju po obimu ravnomerno u odnosu na povrsinu prostorije. Duzina celicnog uzeta je ogranicena (zbog istezanja) na 50-60 [ml. Ukoliko su potrebne vece duzine, od mehanickog aktiviranja, treba prei na pneumatskokomandne boce, ili elektricno, preko elektricnog prekidaa. Za pneumatske i elektricne aktivirajuce elemente vaze napomene kao i za temperaturno mehanicke, s tim daje kod njih mogude postici potpunu ravnomernost u odnosu na povrsinu prostorije objekta. Kod objekt zastite raspored aktivirajucih elemenata treba prilagoditi obliku geometriji objekta. Kod nekih CO2 sistema treba predvideti ,,stop taster". Preko njega se moze prekinuti proces aktiviranja sistema. Njegovo aktiviranje je potpuno rucno i moze se koristiti u vremenu uzbunjivanja. U tom slucaju njegovo aktiviranje znaci prestanak pozarne opasnosti. Data uputstva za aktivirajuce sisteme i njegove elemente su opsta, a prakticna daje proizvodac opreme za koga se , projektant ili investitor opredelio. 5.8. MERE BEZBEDNOSTI 5.8.1. Bezbednost ljudi Zapreminska koncetracija iznad 9[%] e kod ljudi izazvati brzu nesvesticu, dok 20[%], u roku trajanja od 20-30[min.] je smrtonosna. Zbog toga, ukoliko se ljudi nadu u zatvorenom prostoru gde se gasenje vrsi CO2 gasom postoji opasnost po njih. Pri naglom dolasku CO2 gasa, smanjena je i vidljivost u prostoriji. Zbog toga je neophodno da CO2 ima pouzdan sistem za upozorenje, kako bi ljudi mogli na vreme da napuste prostoriju, gde ce se pojaviti CO2 gas. Mere za bezbednost ljudi obuhvataju: - prethodno upozorenje, zvucno i svetlosno da je CO2 sistem aktiviran. Vreme upozorenja, do dolaska CO2 gasa treba da iznosi najmanje 30[secJ. U torn cilju se postavlja pismeno uputstvo o napustanju prostorije. Kod pozarnog alarma, zvucni i svetlosni signali, obicno elektricni, se postavljaju u prostoriji koja se stiti i na svim drugim mestima gde je potrebna informacija o pojavi pozara, u cilju alarmiranja. - Drugi dopunski signal daje za upozorenje da CO2 gas ulazi u prostoriju. Ovo registruju pneumatske sirene u prostorijama gde ulazi CO2 gas. Pogon sirena vrsi dolazeci CO2 - Pretrazivanje prostorija posle pozara, sa zastitnim sredstvima i pruzanje hitne pomoci licima u nesvesti. - Obezbedenjem adekvatnih prolaza i pravaca za izlaz, dopunskog svetla i otvaranje vrata na spoljnu stranu. - Obezbediti instrukcije i obuku ljudi koji rade u prostorijama gde su postavljeni CO2 automatski stabilni sistemi.
- Zadrzavanje aktiviranja-praznjenja sistema moze trajati najvlse 30[sec], Zadrzavanje nije potrebno ako ne postoji opasnost po ljude, nema potrebe za zadr-zavanjem aktivlranja. - Dodavanjem CO2 gasu nekog karakteristicnog mirisa, uciniti primetnim prisustvo CO2 gasa u prostoriji. 5.8.2. Tehnicke mere bezbednosti - U prostoriji koja ima dobro zaptivanje, oticanje C02 gasa ce biti minimalno. U torn slucaju u prostoriji ce se pojaviti nadpritisak koji moze izazvati havariju. Zato je potrebno predvideti oduske-otvore. Velicinu olfeora treba izracunati, pod 3 pretpostavkorn da 1 [kg] CO2 gasa daje u slobodnom prostoru oko 0,5 [m ] zapremine. Proracun se vrsi prema otpornosti zidova. - Iako CO2 gas ne provodi elektricnu struju, stabilni CO3 uredaji treba da imaju propisano rastojanje od neizolovanlh elektricnih delova u zavisnosti napona, kako je to dato na si. 102. 5.9. CEVOVODI, MLAZNICE INOSACI 5.9.1. Zahtevi za cevi i armaturu Celicne cevi za razvodnu mrezu CO2 sistema moraju zadovoljavati kvalitet prema standardima Zahtevi kvaliteta cevi Napomene: -Maksimalni radni pritisak ne sme preci 0,66 radnog. Zbog toga ventil sigurnostt regulisati prema ovom zahtevu. -Ako se umesto celicnih ceviprimene cevi od drugih materijala, mora sepod- neti dokaz za primenu. -Najmanja debljina celicnih cevi mora biti normalna. Za celicne cevi kod sistema niskog pritiska uzeti u obzir cevi izradene od materijala za niske temperature. Ostali zahtevi: Cevovodi moraju imati spoljnu zastitu protiv korozije. Elasticna spojna creva, (naprimer izmedu boca i sabirne cevi) moraju imati atest. Njihova duzina moze biti samo tolika koliko je potrebno. Cevovodi treba da su tako postavljeni i ucvrsceni da ne budu oteceni pri promeni temperature ili drugih uzroka pomeranja. Cevovodi CO2 treba da su vidljivo postavljeni. Na najnizem mestu razvodne mreze mora biti postavljena slavina za ispustanje kondenzovane vode. Rucica slavine mora biti obezbedena. Na cevovodima nije dozvoljeno postavljanje blende. Celicne cevi ne smeju biti manjeg precnika od DN10. Cevovodi moraju biti uzemljeni. Cevovodi manjeg precnika od DN50 se ne smeju variti na gradilistu, vec samo u radionici flrme. U torn smislu se cevi ispituju na probni pritisak, o cemu se izdaie odgovarajuci atest. Varenje, secenje 1 lemljenje sa otvorenim plamenom nije dozvoljeno u prostoriji koja se stiti CO2 ststemom. Razvodni ventili moraju biti priznati za dati pritisak. Razvodni ventili moraju biti postavijeni tako da potresi u okolini ne mogu dovesti do njihovog otvaranja. Automatski razvodni ventil, mora imati uredaj za kontrolu cije funkcionisanje
se moze proveritl, bez aktiviranja uredaja protoka CO2 gasa. 5.9.2.Proraun izlaznog pritiska i dimenzionisanje cevovoda Zadatak proracuna izlaznog pritiska je da se odredi prltisak CO2 kod ulaz u mlaznice. Na taj nacin se vrsi dimenzionisanje cevovoda i izlazne povrsine svake mlaznice. Proracun izlaznog pritiska vrsi se prema sledecim zahtevima i pretpostavkama: a. Izlazni pritisak kod CO2 sistema visokog pritiska na sme biti manji od 14 [bar] b. Izlazni pritisak kod CO2 sistema niskog pritiska ne sme biti manji od 10 [bar) c. Dimenzije cevovoda treba da omoguce praznjenje sistema-dostizanje planirane koncetracije CO2 d. U prvoj fazi proracuna, za svaku deonicu se pretpostave dimenzije cevi. Ukoliko izracunati izlazni pritisak bude znatno veci od 14 [bar], precnike cevi treba smanjiti. Proracun dimenzija cevovoda za CO2 slozen je usled nelinearnog pada pritiska duz cevi. 5.9.3. Mlaznice Mlaznice u stabilnom CO2 sistemu koje se cvrsto postavljaju u prostoriji koja se stiti, treba da ispune sledece zahteve: Mlaznice treba da su odobrene za ugradnju Izlazna povrsina otvora mlaznice ne sme biti manja od 7 [mm2] Protoci CO2 gasa, po jedinici povrine i vremena, u zavisnosti od pritiska daju se tabelarno 2 Jedna mlaznica u prostoriji moze da pokriva najvise 30[m J Polozaj mlaznica treba da je takav da izlazeci CO2 gas ne uskovitla - uzburka zapaljivi materijal. Kod prostorija visine iznad 5 [m], pored mlaznica ispod plafona, treba postaviti jos jedan red mlaznica na 1/3 visine prostorije. Kroz ove mlaznice (donji red) treba da prode 35 [%] izracunate kolicine CO2 gasa. U prostorijama gde bi se mlaznice mogle zaprljati i spreciti protok CO2 gasa, mlaznice treba zastititi. Ova zastita mora biti odobrena. 5.9.4. Nosaci Nosaci cevovoda moraju biti tako dimenzionisani da izdrze ekstremna opterecenja, naprimer kod pada teskih predmeta na cevovod, a da pri tom ne bude dovedena u opasnost funkcija CO2 sistema. Ovaj zahtev ce biti ispunjen ako nosaci izdrze terete, imaju poprecne preseke i dubine ankera u zidu. Ostali zahtevi za nosace: - Svaki cevni deo, duzine preko 1,5 [m], za cevi vee[DN] 25 odnosno 1 [m] za cevi manje od DN 25, mora biti ucvrscen. Maksimalna rastojanja nosaca kod cevi > [DN] 25 smeju biti 3 [m] a za cevi < [DN] 25 2[m]. Ako za cevi > 50 [DN] nisu moguca rastojanja od 3 [m], onda se ona mogu povecati na 5 [m], all da se postave dva nezavisna nosaca, jedan pored drugog. - Rastojanja nosaca od zadnjih mlaznica na grani treba da budu sto manja. Ova rastojanja smeju, za cevi > 25 [DN] biti 250 [mm], a za cevi < 25 [DN], najvise 100 [mm]. - Nosaci moraju biti direktno vezani za zid i nikakve druge konstrukcije ne mogu posluziti kao nosaci. Zidovi za koje se vezuju nosaci moraju imati odgovarajucu cvrstinu: ako to nije slucaj, onda nosaci morajutimati dodatne - nosece elemente. - Kod objekt zastite nosaci se mogu postavljati direktno na objekat koji se stiti, sa teretima i presecima datim u tabeli.
- Materijal nosaca mora biti debljine njmanje 3 [mm]. Pocinkovan materijal mo ze biti debljine 2,5 [mm]. - Anker zavrtnji moraju biti od nezapaljivog materijala, adekvatne duzine 5.10. CO2 STANICE Stanicu stabilnog CO2 sistema cine: posude sa skladistenim CO2 gasom i njihovom opremom, razvodni sistem, upravljacko-komandni uredaji, signalna centrala, elektricni komandni orman i drugi uredaji. Za prostoriju centrale postavljaju se zahtevi, kao i za svaku protivpozarnu stanicu u sledecem: - Polozaj stanice mora biti bezbedan u odnosu na zone gasenja, ali koliko je moguce blize zonama gasenja. - Stanica treba da je posebna prostorija, ali lako pristupacna, zabranjena za ulaz nenadleznih lica. - U stanici se ne sme nalaziti zapaljivi materijali niti biti skladiste - Stanica mora imati dobro elektircno osvetlenje. - Temperatura u stanici treba da bude u nacelu, za stanice sa visokim pritiskom od 0C do 35C. Eventualno, potrebno grejanje treba da vrse cvrsti izvori toplote. - Uredaji u stanici treba da su tako razmesteni da se lako mogu kontrolisati - odrzavati. - U stanici treba postaviti dobro vidljivo ime firme koja je montirala uredaje, godina monteza i ime flrme koja odrzava uredaje, uputstvo za rukovanje, sa semom sistema, pregled zona koje stiti CO2 sistem i potreban broj boca - kolicine CO2 gasa. - CO2 gas u stanici moze biti skladisten u bocama - visokim pritisak - ili u rezervoaru niski pritisak. Za oba nacina skladistenja potrebno je ispuniti sledece zahteve: - Boce i rezervoari se izraduju prema tehnickim propisima, kao posude za visoke pritiske. Ovo se odnosi i na armaturu i uredaje na bocama i rezervoarima. 100% rezervne kolicine CO3 gasa treba predvideti u sledecim slucajevima: - Ako CO2 sistem vrsi zastitu vise od 5 zona - Ako ponovna nabavka i punjenje nije moguce u vremenu od 36 casova. - Ako, prvenstveno kod zapaljivih tecnosti, citava masa (ne samo po povrsini ogledala) treba da bude zagrejana i odrzavana na odredenoj tmperaturi (napr. kade sa uljima za kaljenje, kade za bitumen i si.). Dodatne rezerve od 10% izracunate kolicine prema najvecem objektu, kao i kod 100% rezerve, potrebno je predvideti - Kod sistema niskog pritiska, bez vremenskog zadrzaca, kad se CO3 gas, izme du rezervoara i mreze sa mlaznicama, nalazi u tecnoj fazi. - Kad pritisak izmedu boca-rezervoara i prostorije koja se stiti, padne za 50%. - Kod CO2 sistema visokog prtiska sve boce moraju imati isto punjenje. Najveci stepen punjenja je 75%, odnosno 0,75 [kg/lit] - Svaka posuda, boce ili rezervoar, moraju imati, priznate, automatske pokazivace punjenja. Kod baterije boca, automatski pokazivac mora, najkasnije, pokazati gubitak punjenja od 10%. - Izmedu svake boce i sabirne cevi mora biti ugraden nepovratni ventil. - Apsolutni pritisak u rezervoaru CO2 gasa treba da je izmedu 19 i 21 [bar], a apsolutna temperatura izmedu 252 K (-21C) i 254 K (-19C). Ventil sigurnosti je podesen tako da pritisak ne sme preci 23 [bar]. Dostizanje pritiska od 22 [bar] mora biti registrovano pokazivacem. - Toplotna izolacija rezervoara mora biti minimalno tako izradena da, kod ispadanja iz pogona rashladnog agregata i pri pretpostavljenoj temperaturi u pro-
storiji od 303 K (30C), ispustanje CO2 gasa moze biti najvise 0,05 na sat, od kolicine u rezervoaru. 5.11. NAPOMENE ZA MONTAZU, PROBUI ODRZAVANJE
a. Pri montazi stabilnog CO2 sistema treba se pridrzavati slededeg: - Obavezno postaviti uredaj za vremensko kasnjenje dolaska gasa u prostoriju, ukoliko u njoj borave ljudi, kao i signale za upozorenje i signale za dolazak CO2 gasa. - Ram sa bocama mora biti ucvrscen za pod ili zid. - Baterija boca ili rezervoar se postavlja u posebnu prostoriju - CO2 stanicu. Ukoliko to nije moguce mora se postaviti zicana ograda. - Temperatura u prostoriji gde je smestena baterija boca ne sme preci 35C. - Pripremljeni cevovodi se moraju zastitii od ulaska stranih tela cepovima ili ka-pama. - Pri skretanju cevovoda, za svaku prostoriju, montirati po nekoliko produzetaka, duzine 10-15 [cm], za hvatanje necistoce i, eventualno, stvoreni led. -Temperaturni, aktivirajuci elementi, treba, bar sa jedne strane spoja sa celicnim uzetom, da imaju elektircnu izolaciju (pertinaks trake ili si.}. - Ako celicno uze prolazi kroz celicnu cev, onda na ulaz u cev staviti tovatnu mast kako se ne bi skupljala prasina, a kod lakirnica, usled specene boje, treba obezbediti kretanje uzeta. - Pri montazi preduzeti potrebne mere zastite. b. Pri primopredaji CO2 sistema moraju se izvrsiti provere: - Da je projekat izraden prema priznatim tehnickim propisima i odobren od nadleznih organa. Projekt treba da sadrzi analizu pozarnog rizika, mogucnost prenosenja pozara, opasnost po ljude, tehnicki opis, potrebne proracune, tehnicke karakteristike opreme i ostale podatke za montazu (vidi prvo poglavlje). - Da izvedeno stanje odgovara projektu. - Provera funkcionalnosti CO2 moze se vrsiti na dva nacina, potpunim ili delimicnim plavljenjem prostorija koje se stite. Od potpunog plavljenja se moze odustati ukoliko postoji dokaz - nacin da sistem funkcionise prema odredenom propisu. Kod testa potpunog plavljenja treba, u ttoku plavljenja, zapisivati koncentraciju na podu i plafonu. - Koncentracija treba da traje minimalno 10 [min]. - Provera funkcionalnosti potpunog plavljenja vrsi se i kod otvorenih objekata, ukoliko ne postoji dovoljno iskustva - dokaza za funkcionisanje sistema. Ukoliko se raspolaze drugim nacinom sa jasnim dokazima da sistem funkcionise prema propisu, moze se odustati od testa potpunog plavljenja i primeniti test delimicnog plavljenja. - Prema izvrsenim proverama i ispitivanjima pravi se izvestaj koji se dostavlja svim zainteresovanim, nadleznom organu, korisniku, montazeru, osiguravajucem zavodu i dr. Montazer treba da osposobi ljudstvo za rukovanje i odrzavanje. c. Odrzavanje CO2 sistema sastoji se od pregleda i periodicnih ispitivanja. Na taj nacin se sistem odrzava u ispravnom stanju i smanjuje se mogucnost kvara. Odrzavanje se sastoji u sledecem: - Svakog dana izvrsiti vizuelni pregled sistema. Pregled se odnos i na pravilan polozaj elemenata, uredaja i plombi, mehanicke ostecenosti i kontrolu napunjenosti boca i rezervoara. Ukoliko pokazivac napunjenosti pokazuje ispustanje od 10% tezine, treba bocu zameniti. Ovo se odnosi i na komandne boce (pneumatsko aktiviranje). - Jednom mesecno kontrolisati pokretljivost svih pokretnih delova. - Jednom u sest meseci izvrstiti proveru funkcionalnosti sistema automatskim
aktiviranjem bez pozara Jednom godisnje ispitivanje vrsi nadlezan organ i o tome pravi izvestaj. Nadeni nedostaci se moraju, koliko je moguce, brzo otkloniti. O pregledima i periodicnim ispitivanjima vodi se knjiga odrzavanja sistema.
06 - Stabilne instalacije za gaenje poara halonom
6. Stabilne instalacije za gaenje poara halonom: funkcionalna ema delovanja; opis instalacije; sastavni delovi instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u poaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zatite od poara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; periodina ispitivanja stabilne instalacije; pravna lica za odravanje i ispitivanje stabilne instalacije. 6 STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA HALONOM 6.1. STABILNI UREDAJI ZA GASENJE HALONOM Stabilni uredaji za gasenje halonom se koriste kod zatvorenih prostorija, zatim kod elektronskih uredaja (halonom ili nekim drugim istim hemijskim sredstvom) kao i kod onih zatvorenih prostorija gde je evakuacija ljudi otezana ili onemogucena (avion, brod, podmornica, tenk). Koncentracija halona koja je dovoljna za gaenje nije opasna za zdravlje ljudi. Dalju primenu stabilni uredaji sa halonom nalaze tamo gde kolicina sredstva za gaenje i njena tehnika, kao tezina igra ulogu. Zbog male kolicine halona koji vrsi gaenje istim efektom koji bi se morali vrsiti veim kolicinama nekim drugim sredstvom, halon ima prednost. Na slici 112 prikazana je sema stabilnog uredaja za automatsko gasenje. Rad uredaja je sledeci:
SL br. 112. StabiM astomstski uredaj za halon 1211: 1-rezervoar; 2-boce sa azotom; 3-merac nivoa; 4-kontatani manometar; 5-baterija; 6-komadni ormar; 7-elektrini magnetni veatil; 8-javija; 9-mlaznca; 10-sirenaj 11-sjedinjenjee; 12-runo aktiviianje; 13-dodatno gas
U rezervoaru 1 nalazi se halon, a u celicnim bocama 2 pogonski gas azot. U prostoriji koja se stiti postavljeni su elektricni javljaci 8 po zonama. Pri pojavi poara elektricni javljai prenose impulse do komandnog ormara 6 (protivpoarne centrale). Protivpoarna centrala salje komandu na elektromagnetni ventil na bocama sa pogonskim gasom, sa vremenom kanjenja od 30 sec. Osim toga otvara i sektorske ventile one prostorije koja je dala signal odnosno gde je izbio poar. Pri tome se dobija zvucni signal preko sirena 10. Posle 30 sekundi pogonski gas iz boca potiskuje halon do elektromagnetskih ventila 7 i preko cevovoda i mlaznica 9 ulazi u prostoriju. Elektricnim kontaktom otvara se sektorski ventil one prostorije koja je dala kontakt, odnosno gde je izbio pozar. Uredaj 3 pokazuje nivo punjenja. Ovaj uredaj ima automatsku nivovsku sklopku. Rezervoar se obicno puni dvostrukom kolicinom, tako da nivovska sklopka prekida gaenje kada se utroi polovina halona u rezervoaru. Kontakti 11, 12 i 13 sluze za iskljuivanje, za rucno aktiviranje i dodatno gasenje. Ureaj je elektrinog tipa u pogledu aktiviranja, ali mogu biti i drugi sistemi aktiviranja.
SI 115. - Stabtlni sistem halona 1301 sa rucnim aktivtranjem
Automatski sistemi sa Halonom 1211 se ree koriste u odnosu na sisteme sa hlonom 1301, zbog karakteristika samog sredstva i njegovog uticaja na ljudski organizam. Principijelna sema sistema je ista. U oba sluaja se takoer koriste boce napunjene halonom koje sadre i pogonsko sredstvo azot. Varijante sa pilot bocom i baterijama koje se aktiviraju pneumatski su takoer primenjive (i u ovim sluajevima u bocama se nalazi i azot) Kao i kod CO2 i ostalih gasovitih sredstva ventili na bocama mogu da budu mehaniki (sa oprugom ili sa membranom koja se bui), elektrini (elektromagnetni ili sa membranom koja se bui) ili pneumatski. Ovisno o tome razne kombinacije aktiviranja i prenosa signala su mogue. Detekcija poara se vri uglavnom automatskim sistemom za dojavu poara sa kompletnom paletom detektora. Gaenjem upravlja protivpoarna centrala koja obezbeuje potrebne izvrne funkcije, vreme kanjenja i zvunu i svetlosnu signalizaciju. Za prljave sredine se koriste uglavnom mehaniki topljivi elementi ili amuple koje se rasprskavaju, dok se za istije sredine koriste ostale vrste detektora. Automatski temperaturni aparat. U primeni halona 1211 nalazi se automatski aparat, prikazan na sl. 113. Aparat je napunjen halonom sa oko 2/3 zapremine. Kao i ostali aparati sa runim aktiviranjem, pogonska energija se takode ovde dobija od azota, pod pritiskom. Na donjem delu aparata nalazi se sprinkler sa ampulom koja prska na temperaturi od 71 stepen C i halon izlazi iz posude prelazeci odmah u gasovito stanje Apatrati se postavljaju cvrsto u prostorijama na plafonu ili lokalno iznad objekta. Najee slue za objektno gaenje.
Ovaj aparat mogue je aktivirati i sa protivpoarne centrale tako sto se elektrinim signalom aktivira pirotehniki aktuator koji se nalazi na boci, a on razbija ampulu. 6.2. NAPOMENE O PRIMENI HALONA 1301 i 1211 Haloni 1301 i 1211 su bili veoma zastupljeni u protivpozarnoj zastiti i bili prakticno nezamenljivi u gasenju pozara niza objekata. To se, posebno odnosi na halon 1301 koji se koristio kod zatvorenih prostora gde borave ljudi, kod zastite skupe opreme i velikih vrednosti. Trodimenzionalni efekat gasenja, sa zapreminskom koncentracijom do 5% cinio ga je jednim
od najprihvatljivijih resenfa zastite od pozara. Halon 1211 je takode imao veliku primenu kod mobilnog gasenja (rucni aparati) i objekt zastite. Kako je montealski sporazum prakticno onemogucio primenu halona 1301, 1211 i 2402 ovde dajemo strucne informacije u nesto sazetijem obliku naime, nije doslo do potpunog prestanka primene halona. Posebno halona 1301, jer postoje izuzetni slucajevi gde ce se halon 1301 jos dugi niz godina morati primenjivati. To se odnosi pre svega na zatvorene prostore gde borave ljudi, kao sto su brodovi, podmornice, tenkovi i slicni objekti konacno postoje zalihe halona, a njihova primena, za izuzetne slucajeve koji su dozvoljeni, stvar je poslov-ne politike proizvodaca protivpozarne opreme. 6.3. ZAHTEVI GASENJA I OSNOVE PROJEKTOVANJA Haloni 1301 i 1211 (halon 2402 nece biti tretiran zbog male primene) su hemijska jedinjenja - halogenizirani ugljovodonici. Mehanizam gasenja halona je hemijski proces, za razliku od ostalih sredstava koji gase pozar fizickim procesom (rashladnim, zagusujucim ili drugim flzickim dejstvom). Haloni 1301 i 1211 gase pozare A, B i C klase. Potpuno su neskodljivi u prirodnom neraspadnutom stanju za opremu i materijale i u zapreminskoj koncentraciji, potrebnoj za efikasno gasenje, neskodljivi za ljude koji se nadu u prostoriji u trenutku plavljenja - doticanja. Standard za sisteme sa Halonom NFPA 12 SRPS ISO 7201-1 Zastita od pozara Sredstva za gaenje poara Halogenovani ugljovodonici Deo 1 : Tehniki uslovi za halon 1211 i 1301 SRPS ISO 7201-2 Sredstva za gaenje poara Halogenovani ugljovodonici Deo 2: Pravila za bezbedno postupanje pri rukovanju i prenoenju halona 1211 i 1301 Produkti raspadanja - dekompozicije halona su veoma toksicni. Ali, kako praznjenje halon sistema moze biti najvise 10 [sec] to je moguce da se stvori neznatna kolicina produkata raspadanja. Elektricna neprovodljivost je veoma dobra, pa haloni imaju veliku primenu u zastiti elektronsko-elektricnih uredaja. Prema navedenim osobinama haloni 1301 i 1211 se koriste za gasenje pozara cvrstih, tecnih i gasovitih materija i elektricnih uredaja. To su sledece vrste pozara: - Gasovitih i tecnih zapaljivih materijala - Cvrstih zapaljivih materijala, kao stu su: drvo, hartija, tekstil i si. - Elektronsko - kompjuterske opreme za obradu podataka, kontrolu i upravljanje - Elektricnih uredaja i postrojenja kao sto su:transformatori, generatori, uljni prekidaci, prekidaci elektricnih kola, elektromotori i si. -Motora koji za pogon, koriste benzin ill druga zapaljiva goriva -Brodova, aviona, podmornica, tenkova i drugih objekata, sa prisustvom ljudi - Pozara cvrstih predmeta sa velikom vrednoscu kao sto su:muzeji, biblioteke, sefovi i si. Halone 1301 i 1211 ne treba koristiti kod pozart gde sagorevaju sledeci materijali: Hemikalije koje imaju sopstveni izvor kiseonika kao sto su celulozni nitrati, i barut. Reaktivni metali kao sto su natrijum, kalijum, magnezijum, titan, cirkonijum, uran i plutonijum. Metalni hidrati Za primenu halona u protivpozarnoj zastiti postoje tehnicki propisi - standardi. Ovi standard daju detaljne informacije o mehanizmu gasenja, podrucjima primene, potrebnim kolicinama za gasenje, toksicnosti i merama bezbednosti, vreme praznjenja i ostalim tehnickim uslovima. Dopunske tehnike informacije daju proizvodaci opreme za halone.
6.4. PROJEKTOVANJE STABILNIH SISTEMA ZA HALONE 1301 I 1211 6.4.1. Proracun potrebnih kolicina Ako se za jedan zapaljiv materijal, gas, tecnost ili cvrsti materijal, zna potrebna zapreminska koncentracija halona 1301 ill 1211 za gasenje pozara, onda se moze izracunati ukupna kolicina u [kg]. Ove koncentracije su date u standardima tabelarno. Ako u prostoriji postoji ventilacija koja se ne moze iskljuciti pri dovodenju halona u prostoriju, onda ce biti potrebna dodatna kolicina. Minimalne zapreminske koncentracije halona 1301 i 1211 za gasenje I inertnu atmosferu razliitih zapaljivih materijala se kreu od 3 do 9% 6.4.2. Aktiviranje, praznjenje, toksicnost i mere bezbednosti Stabilni sistemi sa halonima se planiraju kada je potrebna velika brzina gasenja pa se oni najcesce automatski aktiviraju. Pored automatskog, mora postojati mogucnost i rucnog aktiviranja, najmanje na dva mesta. Aktiviranje moze biti i samo rucno, kako pokazuje sl. 116. To je sistem postavljen na brodu, gde postoji stalno prisustvo ljudi u prostorima broda, pa automatsko aktiviranje mje neophodno. Automatsko aktiviranje stabilnih halon sistema je najcesce elektrino, preko dimnih iavliaca pozara. Praznjenje sistema moze trajati najvise 10 (sec) Ukoliko u prostoriji postoji prisustvo ljudi, mora postojati vremensko zadrzavanje isticanja halona. Signalnim sistemom, zvuenim i svetlosnim, vrsi se alarmiranje, iskljucenje pogona i preduzimaju drugih mera. Pri koriscenju halona 1301 i 1211 potrebno je imati u bocama veci rad potisak - nadpritisak. Ovaj nadpritisak se postize pogonskim gasom iznad tecnog halona. Za pogonski gas koristi se azot. U donjoj tabeli dati su nadpritisci pogonskog gasa, za odredene stepene punjenja. Nadpritisak u bocama halona 1301 i 1211 na temperaturi od 20, je 25 ili 42 bara za 1301 ili 10 odnosno 25 za 1211 za date stepene punjenja ALC - Aproksimativne smrtonosne koncentracije LC50- koncentracija na kojoj 50% ispitnih miseva ugine NOAEL - koncentracija na kojoj nije primeceno nikakvo stetno dejstvo na zive organizme LOAEL - najniza koncentracija na kojoj je primeceno stetno dejstvo na zive organizme GWP - potencijal globalnog zagrevanja ODP - potencijal oteenja ozonskog omotaca Toksicnost halona 1301 i 1211 postoji, kako u prirodnom stanju, tako i od produkta raspadanja dekompozicije. Kako e se videti iz tabela, toksinost prirodnih halona je veoma mala, dok je kod produkata veoma velika Opasne koncentracije halona 1301 i 1211 pri izlaganju od 6 min su za 1301 80%, odnosno 38 za 1211. Ovde se misli na LCO50 Toksicnost produkata raspadanja halona na visokim temperaturama pozara su neuporedivo vece i pretstavljaju veliku opasnost po ljude koji bi se nasli u prostoriji pri gasenju. Ova opasnost preti i vatrogascima koji ulaze u prostoriju posle gasenja.
Kolicina stvorenih proizvoda razlaganja zavisi od primenjene kolicine halona, temperature i vremena gasenja. Proizvodi imaju karakteristican stipajui miris i pojavljuju se vec u koncetracijama od nekoliko delova u milion - nekoliko ppm po zapremini. Ovo ima svoju dobru stranu, jer sluzi kao signalizacija toksicnih produkata. Mere bezbednosti su sledece: Signalni sistemi moraju imati zvucne, svetlosne, a po potrebi i druge signale koji se aktiviraju istovremeno sa detekcijom pozara. Po potrebi obezbediti vremensko usporenje izlaska halona. Treba obezbediti prolaze za evakuaciju (hodnici, stepenista) i oznake pravca. Vrata se moraju otvarati na spoljnu stranu. Raspolagati uredajima za brzu ventilaciju. Stvoriti mogucnost brzog pronalazenja i spasavanja lica koja su onesvescena. Ovo vre obucena i opremljena lica, sa opremom za vestacko disanje. Ako je lice pretrpelo toksicno dejstvo halona, treba ga izneti na svez vazduh. Pri tom izbegavati davanje eponefrina (adrenalina) i slicnih lekova. Preduzeti i druge, neophodne mere, da bio se sprecile povrede i smrt. U ove mere mogu se ubrajati i kursevi za obuku i osposobljavanje svih ljudi za ispravne postupke pri pozaru i gasenju halonima. 1301 i 1211. 6.5 CEVNA MREZA IMLAZNICE Cevovodima i mlaznicama se haloni iz boca posuda, dovode na mesto pozara. Konstrukcijom i dimenzijama cevovoda treba da se obezbedi potreban protok i ravnomerno rasipanje halona kroz mlaznice. Kvalitet cevi odreden je tehnickim propisima za halone. To su celicne besavne cevi, pocinkovane spolja i iznutra. Fleksiblne cevi i creva moraju biti izradeni od dozvoljenih materijala i biti otporna na pritisak. Ventili, armatura i spojni elementi moraju odgovarati svojoj nameni. 6.5.1. Proracun pada pritiska i dimenzionosanje Proracun pada pritiska pocinje od pocetnog u boci, do pritiska pred mlaznicama To znaci da on obuhvata sifonsku cev u boci, ventile, spojne elasticne cevi, sabirnu i magistralnu cev, grane i spojne elemente. Proracunom pada pritiska i dimenzionisanjem mora se obezbeditl: a. Potreban protok u jedinici vremena kako bi praznjenje bilo u okviru vremena od 10 [sec] . , b. Obezbedenje potrebnog pritiska pred mlaznicama odnosno ograniavanje pada pritiska na planirani.
Ekvivalentne duzine uronjene u uzgonske cevi u bocama, kao i drugih elemenata, daju proizvodaci. Ako postoji visinska razlika u polozaju mlaznice u odnosu na bocu, potrebno je uzeti u obzir u racunu. Ona se racuna sa [bar] za svaki metar visinske razlike. Ukupan potreban pritisak u boci ili u rezervoaru, treba da bude najmanje, jednak zbiru pritisku na mlaznicama, za odreden protok, i pritiska, potrebnog za savladivanje otpora pri kretanju halona kroz instalaciju. Kako su otpori usled trenja u zavisnosti od protoka, dimenzije i duzine ceyovoda i vrste mlaznice, to se na osnovu datjh podataka ne moze izvrsiti precizan proracun. Ovaj proracun je slozen i ovde se nece obradivati, jer se pojavljuju dva pritiska koji moraju biti balansirani u granicama razlike od 0,2 [bar], Postupak proracuna je dat u standardima NPFA 12A 12B. Pri balansiranju je potrebno podesiti pritisak pred mlaznicama, tako da praznjenje bude u vremenu od 10 [sec] Osnovna funkcija mlaznica je da ravnomerno rasipaju halon tako da se brzo postigne planirana zapreminska koncetracija. Raspored je obicno geometrijski. Polozaj mlaznica treba da je takav da ne uzburkavaju i rasipaju zapaljiv materijal i ne stvaraju oblak prasine. Projektantima stoje na izboru vise tipovi mlaznica, a za njihovu primenu koristiti uputstva proizvodaca. Nosaci cevovoda u svemu odgovaraju zahtevima za nosace cevovoda CO2 gasa. 6.6. UPUTSTVA O MONTAZI, PROBI I ODRZAVANJU Pri montazi stabilnog automatskog sistema sa halonima, potrebno je, prema tehnickim propisima, sprovesti niz poslova, od projektovanja, montaze i odrzavanja, kako bi se obezbedila funkcionalnost i ispravnost sistema. Navodimo neke osnovne: a. Planovi, tehnicka dopkumentacija i odobrenja Planiranje i projektovanje stabilnih sistema za halone 1301 i 1211 vrsi se prema priznatim tehnickim propisima Izradena tehnicka dokumentacija mora imati saglasnost nadleznth organa Tehnicka dokumentacija obuhvata procenu pozarne opasnosti, tehnicke karakteristike i deflnisanost sistema iz koga se moze videti eflkasnost sistema. - Tehnickom dokumentacijom se moraju analizirati i dati odgovarajuca resenja za eventualnu opasnost i bezbednost ljudi u objektu koji se stiU. b. Osnovne mere pri montazi: Svi delovi stabilnog sistema moraju imati propisno odstojanje od elektricnih izvora i imati elektricno uzemljenje. Kvalitet cevovoda i varova moraju obezbediti nepropustljivost i izdrzati predvien pritisak. Cevi moraju biti pocinkovane. Na razvodnicima se moraju postaviti sigurnosni uredaji. Baterija, boca ili rezervoar postavljaju se u prostorije gde nema zapaljivih materijala i gde postoje temperaturna ogranicenja (0, +55C). Pri montazi preduzeti potrebne mere zastite na radu. Obavezno postaviti natpisne ploce za upozorenja, rukovanje i mere bezbednosti. Izvodac daje uputstvo za rukovanje i odrzavanje, vrsi obuku liudstva i notrebne ateste. c. Probe Projektom i uputstvima daju se postupci proba sistema pri primopredaji. d. Odrzavanje
- Svakog dana izvrsiti vizuelni pregled sistema, pregledati mehanizme i polozaje elemenata, a posebno kontrolisati napunjenost boca i rezervoara, odnosno pritisak. - Jednom mesecno proveriti pokretljivost svih pokretnih elemenata. - Jednom u sest meseci izvrsiti potpunu kontrolu; proveriti javljace poara, po potrebi ih ocistiti, pregledati sistem za aktiviranje i dojavu, pojavu korozije, po potrebi izvrsiti ponovna regulisanja. - Ako se u bocama-rezervoaru konstatuje gubitak u tezini halona od 5% boce ili rezervoar se moraju ponovo napuniti ili zameniti novim. - Celicne boce ili rezervoari podlezu kontroli inspekcije za sudove pod visokim pritiskom. - Proveriti cevovode i mlaznice. - U svemu se pridrzavati uputstava koja daju proizvodaci opreme - Voditi knjigu odrzavanja.
07- Stabilne instalacije za gaenje poara pirotehniki generisanim aersolom
7. Stabilne instalacije za gaenje poara pirotehniki generisanim aerosolom: funkcionalna ema delovanja; opis instalacije; sastavni delovi instalacije; projektovanje i izvoenje instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u poaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zatite od poara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; periodina ispitivanja stabilne instalacije; pravna lica za odravanje i ispitivanje stabilne instalacije. 7. STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA PIROTEHNIKI GENERISANIM AEROSOLOM AEROSOL SISTEMI 7.1. UVODNE NAPOMENE Poslednjih godina hemijske industrije u svetu su ucinile znatne napore da osvoje nova sredstva za gasenje, kao zamene halonima 1301, 1211 i 2402, jer postojeca sredstva to nisu mogla biti. Ovo je bilo neophodno, jer sa prestankom koriscenja halona, protivpozarna zastita je postala znatno manje efikasna. U tom cilju su postignuti rezultati, osvojena su nova hemijska sredstva, kao zamene halonima. U Americi su, nekoliko hemijskih korporacija osvojile sedam novih sredstava pod zajednickim nazivom, ,,Cista sredstva za gasenje pozara" ciju je jurisdikciju izvrsio standard NFPA 2001. Najnovije sredstvo za gasenje pozara, osvojeno je u Rusiji pod nazivom ,,Aerosoli". Prema tehnickim informacijama i demonstracijama gasenja, odmah se moze zakljuciti o velikoj sposobnosti gasenja ovog sredstva. Pored toga, nacin-metoda gasenja se razlikuje od nacina gasenja svih dosad poznatih sredstava. Radi se o novom pristupu u gasenju pozara, cime ovo sredstvo moze doneti potpuno nove metode borbe protiv pozara. Sredstvo, izbaceno energijom sagorevanja raketnog goriva se baca na pozar. Aerosoli su dokazali svoje sposobnosti gasenja kako je to dato njihovim tehnickim karakteristikama. U torn smislu, kao u uslovnom terminu ..Osvojeno" datom u prethodnom tekstu dajemo sledece objasnjenje; Aerosoli su se vec dugi niz godina koristili u vojne svrhe, u zastiti vojnih objekata i sredstava i u kosmickim programima. Skidanjem embarga sa vojnih dostignuca koja su dosla kao rezultat drustvenih promena u Rusiji, aerosoli su poceli da se proizvode. Otuda i cinjenica da su oni odmah dobili odgovarajuce ateste i patente, kako u Rusiji, tako i u zapadnim zemljama, jer su provereni u praksi. Pored njihove velike efikasnosti oni imaju i druge prednosti u primeni u odnosu na ostala sredstva za gasenje, o cerau ce biti reci u narednom tekstu. 7.2. MEHANIZAM GASENJA Novo sredstvo za gasenje je cvrsta materija koju treba, u cilju gasenja, upaliti. Energija izlazecih gasova izbacuje fine, sitne materijalne cestice u izlazecem gasu. Ove cestice su mikroskopske velicine, tako da je postignuta visoka disperzija. Ova disperzija se, po izlasku gasa, odrzava u vazduhu kao zapreminska koncentracija prostorije. Pri usmeravanju mlaza izlazeceg gasa-aerosola direktno na pozar, materijalne cestice sredstva za gasenje dolaze u neposredni kontakt sa plamenom. Ogromna sposobnost gasenja aerosola trenutno eliminise plamen, a u roku od nekoliko sekundi i sam izvor pozara. U poredenju sa dosad najefikasnijim sredstvima za gasenje, kao sto su haloni, aerosol pokazuje nekoliko puta vecu eflkasnost gasenja.
Sl. 183 ema aerosol generatora l.Stapin 2. Kanali za hladenje 3. Komora za sagorevanje 4. Aerosolni generator-gorivo 5. Kuciste 6. Elektricni upalja Mehanizam gasenja aerosolima je hemijski proces, kao sto je to bio slucaj i sa halonima. Iz uporedenja sa ostalim sredstvima za gasenje pozara, sposobnost gaenja aerosola je frapantna. Ovo je bilo moguce zbog hemijskog procesa gasenja koji moze dati takve efekte. Ovi procesi pripadaju antikatalitickim efektima, u hemiji nazvanim inhibicijom. Inhibirajuca sredstva koja su dodata cvrstom raketnom gorivu su na bazi alkalnih metala. Pri gasenju pozara alkalni metali se vezuju za aktivne radikale koji ucestvuju u procesu sagorevanja. Aktivni radikali su: hidroksil OH, vodonik H i kiseonik O. Ne ulazeci u fizicko-hemijski proces gasenja koji nije do kraja objasnjen, jer za njega postoje vise verzija, mozemo samo navesti sledece: Slobodni alkalni metali se vezuju za vodonik, a zatim se ovo jedinjenje spaja sa hidroksilnim radikalom, OH. Na taj nacin se kida lancana reakcija procesa sagorevanja. Od aktivnih radikala stvaraju se inertni-flegmaticni radikali. Visoka disperzija aerosola u vazduhu prostorije omogucuje zapreminski efekat gasenja. Zapreminska koncentracija se veoma dugo odrzava u prostoru (oko 2 sata), a nezaptivenost i otvori nemaju takav uticaj kakav je kod CO2, halona, argona i inergena. Domet mlaza aerosola je duzi od mlaza ostalih gasovitih sredstava za gasenje. Mobilno gasenje pozara u prostorijama ili pozara gde je otezan pristup na krace rastojanje, vrsi se aerosol granatama cime su vatrogasci dobili nove mogucnosti gasenja pozara. Aerosol generatori (kako ih naziva proizvodac) se aktiviraju paljenjem raketnog goriva u njima. Ovo paljenje se vrsi elektricnim putem ili stapinom. Paljenje stapinom je moguce kada se dostigne temperatura od 170C. Prema nacinu gasenja postoje dva nacina aktiviranja, automatsko i rucno. *Automatsko; elektricnim impulsom-kontaktom i preko stapina *Rucno; daljinski, elektricnim kontaktom preko prekidaca i rucnom granatom. Aktiviranje rucne granate je slicno aktiviranju eksplozivne granate. 7.3. PRIMENA AEROSOLA U GASENJU POZARA Aerosoli gase pozare klase A.B.C i E. Njihove fizicke karakterlstike su sledece:
- Maksimalna sigurnost i efektivnost gasenja sa minimalnim kolicinama. - Spremnost za gasenje u roku od 5 godina, bez radova na odrzavanju - Bezbednost za ljude i sredinu. - Odsustvo delovanja na ozonski omotac zemlje. - Temperaturno podrucje rada od -60C do +60C, pri vlaznosti od 100%. - Odsustvo korozije. - Rok trajanja eksploatacije od 5do 10 godina. - Zadrzavanje sposobnosti gasenja pozara posle aktlviranja vise od dva sata sto uklanja potrebu dodatnih kolicina tokom gasenja, usled nezaptivenosti prostorije. - Jednostavnost konstrukcije i nacina gasenja, jer uklanja instalacije stabilnih sistema; cevovoda, mlaznica, armatura, boca, mehanizama itd. Tako naprimer, boce sa gasovitim sredstvima su bile pod stalnim protiskom i do 160[bar]. Ove instalacije su, pored velikih ulaganja, zahtevale stalno odrzavanje kako bi bile spremne za rad. Troskovi montaze su sasvim minimalni u odnosu na montaze stabilnih sistema drugih sredstava, itd.. - Prema prethodnom, ekonomicnost aerosolnih sistema je velika u odnosu na druga sredstva, a sigurnost veca. Tokom primene aerosola moci ce se dobiti uvid u ekonomicnost, ali se vec zna da je ona ispod 1% vrednosti opreme koia se stiti. Kod velikih vrednosti, kao sto su muzeji, skupe masine i sl ulagananja u aerosol sisteme su praktlcno zanemarljiva.
MAG-3
SI. 184. - Sema ugradnje MAG generatora na automobilima, kamionlma i auto-busima Kako aerosoli gase efikasno sve klase poara, a imaju i sposobnost spreavanja eksplozija, to oni mogu imati najiru primenu u protivpoarnoj zatiti. sada jo nije mogue sagledati sve mogunosti, ali se radi o primenama aerosola koje e biti u u mnogo slucajeva nov pristup gasenju pozara, kako kod stabilno ugradenog MAG i MAG hp generatora, tako i kod mobilnog gasenja, pomocu aerosol granate Navodimo sledede mogucnostl primene: a. Lokalna - objekt zastita, kao sto je to slucaj ugradnje MAG generatora na automobilima, kamionima i autobusima. Lokalna zastita malim aerosol generatorima se moze primeniti od televizora do transformatora, usmerenim mlazom. Objekt zastita, sa automatskim ili rucnim aktiviranjem, moe se koristiti kod proizvodnih masina, sa spoljne ili unutrasnje strane, kao sto je to bio slucaj ugradnje sprinklera kod tekstilne masine ili kanala za odvodenje prasine, zatim kod elektro-ormana, komandnih-upravljackih ormana, telefonskih centara, itd. Posebno, aerosoli se mogu ugraditi u kanale za kablove, kanale gde preti opasnost eksplozije i detonacije.
b. Zastita prostorije trodimenzionalnim efektom gasenja vrsl se generatorima MAGhp. Sve prostorije koje se stite CO2 gasom, inergenom ili argonom, mogu da se stite aerosolnim generatorom. Eksperimentima gasenja utvrdeno je da su potrebne kolicine aerosola daleko najmanje u odnosu na sva druga sredstva za gase nje pozara. Tehnicki podaci za aerosole MAG generatore Tabela 122 Oznake Kolicina Ukupna masa [kg] Vreme praznjenja Dimenzije [mm] generatora punjenja [sec] ig] Precnik Duzina MAG-1 MAG-2 MAG-3 MAG-4 Rucna granata 60 100 200 1000 200 0,4 0,5 0,7 5,0 0,7 2-3 4-6 4-6 7-10 4-6 75 75 75 95 75 80 95 145 330 145
Zastita prostorija se vrsi generatorima MAGhp. Ovi generatori imaju dva ili vie izlaza aerosol gasa, tako da brzo postizu zapreminsku koncentraciju u prostoru gde se gasi pozar. Tehniki podaci za aerosolne MAGhp generatore Tabela 123 Oznake generatora Kolicina punjenja Ukupna masa [kg] Vreme [kg] praznjenja [sec]
Dimenzije [mm]
Precn Duzin ik a MAGhp-3 0,2 0,7 4-6 75 145 *MAGhp-4 1,0 3,5 7-10 95 370 MAGhp-5 5,5 30,5 8-15 350 220 *MAGhp-5R 5,5 25,0 8-15 480 100 MAGhp-7 6,5 32,0 8-15 440 170 **MAGhp-7R 6,5 30,0 8-15 480 115 MAGhp-10 10,0 42,0 8-15 440 240 **MAGhp-10R 10,0 40,0 8-15 480 165 * Generatori sa dvostranim isticanjem ** Generatori sa vise radijalnih isticanja
NAPOMENA UZ TABELU: Prema zahtevu gasenja pozara, moguca je regulacija vremena praznjenja generatora, temperatura i smer izlazeceg mlaza. Ovo se postize naglavcima
Sl 185. - Sema zastite putnickog automobila; 1. Aerosol generator, 2. Toplotni detektor, 3. Rucnoelektricno aktiviranje, 4. Akumulator automobila, 5. Stapin Aerosol generatorima se gase pozari i sprecavanju eksplozije gasnih smesa i eksplozivnih prasina; * Pozari zapaljivih tecnosti * Pozari zapaljivih gasova * Pozari zapaljivih i eksplozivnih smesa i prasine * Pozari cvrstih zapaljivih materijala; drva, papira, tekstila, uglja, gume, itd. * Pozari plasticnih masa * Pozari elektricnih postrojenja i uredaja Aerosole ne treba koristiti za gasenje: *Zapaljivih materijala koji su skloni samozapaljenju i stvaraju dubinske i tinjajuce pozare, kao sto su bale pamuka, naslage uglja i si. *Elektro uredaja i elektroinstalacije po naponom vecim od 1000 V; kablova sa vise od jednog sloja, operacionih sala *Hemikalija koje sagorevaju bez prisustva vazduha, odnosno imaju sopstveni izvor kiseonika, kao sto su; polimerni materijali, celulozni nitrat, barut i si. *Pozare metalnih hibrida i pirofornih materija *Pozare reaktivnih metala kao sto su; magnezijum, titan, cirkonijum, litijum, uran i plutonijum *Opreme i cevovoda sa zapaljivim tecnostima pod pritiskom Objekti na kojima se mogu koristiti stabilni aerosol sistemi su: *Drumski i zeljeznicki saobracaj; putnicki automobili, kamioni, autobusi, lokomotive i vagoni, zatim proizvodne masine na tockovima kao sto su bageri, itd. *U morskom i recnom saobracaju, zastiti luka; platformi i skladista *U vazdusnom saobracaju *Elektro prostorije, komandne sale sa pultovima *Sahtovi, tuneli sa kablovJma *Skladista silosa *Industrijskih objekata i proizvodnih masina, kao objekt zastita; sa spoljnim usmerenim mlazom ill unutrasnjom zapreminskom koncentracijom *Muzeja biblioteka i arhiva *Sistema za odvodenje eksplozivne prasine u drvnoj, tekstilnoj i hemijskoj in-
dustriji *U petrohemijskoj i hemijskoj industriji posebno u prostorima gde moze doci do eksplozija Projektovanje, montaza i eksploatacija aerosol sistema vrsi se prema standardima i normama. To su zasad ruski standardi od kojih navodimo dva osnovna; SNiP 2.04.09.-84 i GOST 27331-37. SRPS TP 065899600 Pravilnik o tehnikim zahtevima za sisteme za gaenje poara pirotehniki generisanim aerosolom Pri projektovanju aerosol sistema, pored gore datih ogranicenja, treba preduzeti mere bezbednosti za ljude koji se nalaze u prostoriji. One su identicne kao i za druga gasovita sredstva (prethodna upozorenja, napustanje prostorije itd.), sa napomenom da se aerosol sistemima ne smeju stititi prostorije sa ljudstvom koje ne bi moglo blagovremeno napustiti prostoriju. Takode, sto je vazeci kriterijum za koriscenje bilo kog sredstva za gasenje, aerosoli se nece primeniti za zastitu opreme, predmeta i materijala kojima bi se nanela veca steta. To posebno vazi za skupu opremu i predmete, o cemu moraju projektanti voditi racuna. Kod prostornog-zapreminskog gasenja postoje ogranicenja u visini i zapremini prostorije, 3 koja se stiti. Visina ne treba da prede 3,5 [m], a zapremina ne vise od 2000[m ]. Ova ogranicenja su uslovna; ogranicenje visine se moze prevazici postavljanjem aerosol generatora u dva nivoa, a zapremine prostorije podelom na zone gasenja. Za definisanje aerosol sistema ne postoje jos precizne osnove. To se odnosi i na proracun potrebne kolicine aerosola. Zato se mogu dati samo opste osnove za projektovanje u sledecem: *Oceniti stepen pozarnog opterecenja-pozarnog rizika *Geometrijske mere prostorije *Postojanje stalnih otvora koji ne treba da predu 0,5% ukupne povrsine prostorije, ukljucivsi ovde podove i tavanicu *Postojanje ventilacije *Razmestaj i katakteristike tehnoloske opreme, narocito kada se planira objekt zastita *Radna temperatura, vlaznost i ostali uslovi u prostoriji *Postojanje stalnog ill povremenog ljudstva u prostoriji i mogu6nosti njihove blagovremene evakuacije *Ukoliko se automatsko aktiviranje vrsi preko signalnog sistema (temperatur-nih, dimnih javljaca) onda projektovanje signalnog sistema vrsiti prema propisima -standardima *Pri deflniciji stabilnog aerosol sistema uzeti u obzir i ostale zahteve gasenja, prema specificnosti objekta. Zahtevi za projektovanje Koncentracija aerosola u sticenoj prostoriji (broj aerosolnih generatora) i njihova veliina odredjuje se prema specifikaciji proizvoaa. Generatori mogu da se aktiviraju elektrino ili termostapinom. Rucno aktiviranje vrsi se uredjajem koji se nalazi pored ulaza u tienu prostoriju. Ako se u tienoj prostoriji mogu nai ljudi kanjenje aktivranja, mora da postoji, ali ne due od 30 sec. Za vreme trajanja ovog kanjenja, treba da bude ukljuena crvena svetlosna i zvuna signalizacija.
Za aktiviranje je ovbavezna dvoyonska zavisnost. Dojavni deo mora da poseduje rezervno napajanje. Sve linije, dojavne i komandne moraju da budu kontrolisane. Aerosolni generatori se postavljaju tako da ne ugrozavaju evakuaciju. Ispitivanje sistema Ispitvanje sistema se vri simuliranjem poara i proverom funkcionisanja svih elemenata osim samog generatora. Pouzdanost automatskog sistema mora da se testira 30 dana pre prikljuivanja generatora na dojavni deo, tako sto se ukljui dojavni deo i pusti u rad, Kontrolni pregledi Funkcionalna proba vri se tromeseno
08 Stabilne instalacije za gaenje poara inertnim i drugim gasovima 1
8. Stabilne instalacije za gaenje poara inertnim gasovima i drugim gasovima: funkcionalna ema delovanja; opis instalacije; sastavni delovi instalacije; projektovanje i izvoenje instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u poaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zatite od poara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; periodina ispitivanja stabilne instalacije; pravna lica za odravanje i ispitivanje stabilne instalacije 8. STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA INERTNIM GASOVIMA I DRUGIM GASOVIMA 8.1. UVODNE NAPOMENE Montrealskim protokolom, septembra 1987. godine, zabranjena je proizvodnja i primena halona, kao sredstava za gasenje pozara. Razlog zabrane je taj sto haloni pripadaju hemijskoj grupi freona (fluor-hlorugljenik), koji su odgovorni za smanjenje ozonskog omotaca zemlje. Kako su haloni imali siroku primenu u protivpozarnoj zastiti, posebno halon 1301 kod stabilnih automatskih sistema, to su, zabranom, mnogi objekti ostali bez zastite. Ovo je nastalo zbog toga sto za halone nije postojala adekvatna zamena. Bio je potreban period od vise godina da proizvoaci hemijskih sredstava osvoje sredstva koja bi zamenila halone. Od tih hemijskih sredstava su, pored sposobnosti gasenja, zahtevane i druge karakteristike, posebno da ne utice na ozonski omotac, netoksicnost i neskodljivost za materijale. Nova sredstva su morala dobiti ateste od nadleznih laboratorija (kao sto je napr. Underwriters laboratories), ekoloski atest od institucija za,ekologiju i zastitu zivotne sredine (agencija Environmental Protection Agency - E.P.A.) i ispunjavanje zahteva kvaliteta ISO 9002. Posle viegodinjeg ispitivanja i dobijanja odgovarajucih atesta, nova sredstva za gasenje, alternativne zamene halonima 1301, 1211 i 2402. (pa i CO2 gasu i vodi), dobili su jurisdikciju, standardom NFPA 2001 (NFPA- National Fire Protection Association), odnosno njegovim tehnickim dokumentom F93TCD. 8.2. ZAHTEVI I KARAKTERISTIKE CISTIH SREDSTAVA 8.2.1 Pojmovi i hemijske karakteristi Pojam cistog sredstva za gasenje podrazumeva: - da sredstvo ima sposobnost gasenja pozara, prvenstveno pozara sa plamenom; - da ne provodi elektricnu struju; - da posle isparavanja nema ikakvih ostataka; - da ima ekoloska svojstva. ekoloska oznaka Hemljski naziv hemijska formula FC-3-1-10 Perflourobutan C4F10 HBFC-22B1 Bromodifluorometan CHF2Br HCFC-BLENDA A Dihlorotrifluoroetan HCFC-123 (4,75%) CHC12C3 (NAF) Smesa po tezini Hlorodlflurometan HCFC-22 (82%) CHClF2 Hlorotetrafluoroetan HCFC-124 (9,5) CHClFCF3 Izopropenll-1 metilcikloheksan (3,75%) HCFC-124 Hlorotetrafluoroetan CHClFCF3 NFC-125 Pentafluoroetan CHF2CF3 HFC-22 ea (FM200) Heptafluoropropan CF3CHFCF3 HFC-23 Trifluorometan CHF3 IG-541 Azot (52%) Argon (40%) Ugljen N2 Smesa po zapremini dioksod (8%) Ar CO2 IG-55 Azot (50%) Argon (50%) N2
Smesa po zapremini IG-01 IG-100 FK 5-1-12 (Novec 1230)
Argon Azot Fluoro keton
Ar Ar N2 C6F12O
Kvalitet cistog, halogeniziranog sredstva mora ispunjavati sledeci zahtev: Molarna cistoca, minimum 99% Kiselost, ekvivalentna HCl po tezini, ppm 3 Sadrzaj vode po tezini, u % maksimalno 0,001 Neisparljivi ostaci, gr/100 ml, maksimalno 0,05 Jurisdikcija cistih sredstava za gasenje od strane navedenog standarda obuhvata osam sredstava. est su hemijska sredstva, a od toga jedno je smesa hemijskih sredstava (HCFC BLENDA smesa po tezini) su derivati halona. Smesa inertnih gasova IG-541 je smesa po zapreminskoj koncentraciji, poznata pod nazivom INERGEN. Novec 1230 je hemijsko sredstvo koje nije na bazi ugljovodonika i najnovije je od svih. Za razliku od svih ostalih sredstava ono je na sobnoj temperaturi u tecnom stanju. Pod hemijskim sredstvima za gasenje podramevamo ona sredstva koja pozar gase hemijskim putem. Inertni gasovi, kao sto su CO2, azot argon, Inergen gase fizickim putem, zagusivanjem. Pri tome zapreminska koncentracya inertnih gasova mora smanjiti zapreminsku koncentraciju kiseonika u vazduhu na 15% ili nize. 8.2.2. Primena, ogranienja i fizicke osobine Cista sredstva se primenjuju kod zastita zatvorenih prostorija. To su stabilni, po pravilu automatski sistemi. Metoda gasenja se sastoji u dostizanju odredene zapreminske koncentracije cistog sredstva u prostonji koja gasi pozar. Stabilni sistemi sa istim sredstvimi se primenjuju i kod zastite objekata u zatvorenom prostoru. Instalacije za gaenje ovim sredstvima imaju isti koncept kao i instalacije za gaenje halonom i pricipijelno se sastoje od - dela za detekciju (detektori, lako topljivi elementi...) - instalacija za povezivanje sa PP centralom (ili komadnim ormarom) -stanice (sa bocama, sabirnicama, sektorskim ventilim, ventilima, tegovima i ostalim masinskim komponentama) - cevovoda sa mlaznicama ista sredstva se mogu koristiti za gasenje pozara klase A, B, C i E, odnosno pozara cvrstih, tecnih i gasovitih materija. To su sledece vrste pozara: Tenih i gasovitih zapaljivih materija Elektronsko-kompjuterske opreme za obradu podataka, kontrolu i upravljanje Ostale elektricne opreme kao sto su: transformatori, generatori, uljni prekidaci prekidaci, prekidai u elektricnim kolima i svi elektricni obrtni aparati; Motori koji zap pogon koriste benzin i druga zapaljiva goriva; Cvrstih zapaljivih materija kao sto su: drvo, papir, tekstll 1 si.: Pozari predmeta i materijala velikih vrednosti kao sto su muzeji, bjbhoteke, arhive i sl Cista sredstva ne treba koristiti kod pozara sledecih materijala: Hemikalije koje imaju sopstveni izvor kiseonika, kao sto su celulozmni nitrat i baruti Reaktivni metali kao sto su: natrijum, kalijum, magnzijum, titan, arkomjum, litijum, uran i plutonijum;
Metalni hidridi Hemikalije podlone autotermickoj dekompoziciji, kao sto su izvesni peroksidi i hidrazini. 8.2.3. Zapreminske koncentracije za gaenje poara Pri gasenju pozara zatvorenih prostorija i objekata cistim, halokarbonom, sredstvima, potrebno je u prostoru postici minimalnu zapreminsku koncentraciju C. Ona ce zavisiti od prirode zapaljive materije i bice razlicita, za razlicita cista sredstva. Za izracunavanje Kolicina dobijena na taj nain uglavnom dopustaju mogucnost normalnog curenja" kroz prozore i vrata (bez otvora). Izracunate kolicine cistog sredstva, na taj nain, treba povecati za 20% zbog faktora bezbednosti. Koncentracija IG sredstva rauna se na slian nain kao i za CO2. Izracunate kolicine IG-541 nisu, kao sto je to slucaj kod ostalih cistih sredstava, dovoljne da kompenzuju oticanje - ..curenje" iz prostorije. Ovo nastaje zbog toga sto je potrebna zapremlnska koncentracija IG-541 neuporedivo veca od koncentracije ostalih cistih sredstava, cime se stvara veci pritisak u prostoriji. Time je i oticanje vece iako je vreme praznjenja IG-541 vece od praznjenja ostalih cistih sredstava, o cemu ce kasnije biti rei. IG stvara veliki nadpritisak u prostoru i potrebne su klapne za rasterecenje pritiska Novec je u tecnom stanju tako da je dosta tesko stvoriti homogenu smesu 8.2.4. Toksicnost i mere bezbednosti Bitna karakteristika cistih sredstava je njihova toksicnost i neskodljivost za opremu predmete i materijale. Ova karakteristika je vazna za svako sredstvo, a njoj se sada pridruzuje i ekoloska. Posebno su ove karakteristike vazne za gasovita sredstva kao sto je to slucaj sa cistim sredstvima. Zato se, pri jurisdikciji - odobravanju nekog novog sredstva zap gasenje pozara, pored sposobnosti zap gasenje, moraju, eksperimentima, utvrditi navedene karakteristike. Pri razmatranju navedenih karakteristika uzima se u obzir sledece: a.toksicnost sirovog sredstva koje se jos nije raspalo na produkte usled visoke temperature pozara; b. toksicnost produkata raspadanja - dekompozicije; c. ekoloski uticaj na okolinu - atmosferu. a. U sirovom stanju cista sredstva su uglavnom netoksicna, iako, medu njima ima razlike. Ove razlike se vide u tabeli 79. Ovo se odnosi i na IG-541 s tim sto njegova visoka zapreminska koncentracija pretstavlja opasnost po ljude. Ako zapreminska koncentracija dovodi do smanjenja kiseonika na 16% postoji opasnost gusenja. Gornja napomena se odnosi na sva gasovita sredstva za gasenje pozara, koja bi, svojom zapreminskom koncentracijom od 24%, dovela do opasnosti gusenja ljudi u zatvorenom prostoru. b. Svi produkti raspadanja cistih sredstava za gasenje su, izuzev IG-541, veoma toksicni. Zato se preduzimaju veoma rigorozne mere bezbednosti za ljude koji se nalaze u prostorijama koje se stite cistim sredstvima. Cista sredstva ne nanose stete opremi, predmetima i rnaterijalima koji se nalaze u prostoriji i isparavaju bez ostatka. Produkti raspadanja Noveca na visokoj temperaturi su manje opasni od ugljovodonika c. Ekoloski kriterijum , bez koga danas ni jedno sredstvo za gasenje ne moze da se koristi, odnosi se na mogucnost zagaenja okoline i atmosfere, ukljuujui ovde i uticaj sredstva i njihovih produkata na ozonski omotac. Prema ekoloskim kriterijumima, cista sredstva ne proizvode stetne posledice na okolinu i ozonski omotac. Proizvodaci cistih
sredstava su u tom smislu, morali pribaviti ateste od priznatih laboratorija. Ovo se odnosi i na ostale karakteristike cistih sredstava. Detaljniji uvid u toksifinost pojedinih cistih sredstava dat je u donjoj tabeli. Prema brojcanim vrednostima vide se i razlike u toksicnosti cistih sredstava. Oznake - skracenice za smrtonosne koncentracije LC50 ili ALCO znace: LC50 - Lethal concentrations 50 (koncentracije kod koje 50% opitnih ivotinja ne preivi) ALCO - Aproximate Lethal concentrations (koncentracije kod koje 50% opitnih ivotinja ne preivi) Podaci o toksicnosti cistih sredstava cisto sredstvo LC50 ili ALCO nije zapazeno stetno dejstvo (NOAEL) najnize zapazeno stetno dejstvo (LOAEL) FC-3-1-10 >80% 40% >40% HBFC-22B1 10,8% 2% 3,9% HCFC-124 23-29% 2,5% 1,0% HFC-125 >70% 7,5% 10,0% HFC-227ea >80% 9,0% 10,5% HFC-23 >65% 50% >S0,0% IG-541 33% 43,0% halon 1301 >80% 5% 7,5% Osobine Potrebna koncentracija za gasenje u procentima Novec 1230 3,5 5,5 halon 1301 5 HCFC HFCHFC-125 Inergen Blend A 227ea NAF 125 IG 541 NAF S III FM 200 5,8 6,6 7,2 8 % 8 10 % 35 50 %
Primarno Mehanizam prekidanja hladenjem gorenja i hemijski Pritisak u sudu 24,8 bara Agregatno stanje u Tecnost sudu Vreme praznjenja suda 10 sec Potencijal delovanja 0 na ozonski sloj - ODP Potencijal delovanja na globalno zagrevanie 1 GWP Zivotni vek u atmosferi < 5 dana (godina) Otrovnost 10/>10 % NOAEL/LOAEL Akutna trovanja LC50 >100.000 (delovanje od 4 sata na ppm lab. pacovima)
Primarno hladenjem i hemijski 24,8 bara Tecnost i gas 10 sec 16 > 3500 87 - 110 5/7.5 % 800.000 ppm
Primarno hladenjem i hemjiski 24,8 bara Tecnost i gas 10 sec 0,04 1900 7
Primarno hladenjem i hemjiski 24,8 bara Tecnost i gas 10 sec 0 3400 29
Primarno Izolacijom i hladenjem istiskivanjem 02 i hemiiski 24,8 bara 200 bara Tecnost i Gas gas 10 sec 60-120 sec 0 3500 31 - 42 0 0 0 43/52 %
10/>10 % 10/>10 % 9/10.5 %
Napomena: halon 1301 je stavljen zbog uporedenja.
Prema vrednostima zapreminskih koncentracija u tabeli, sredstva sa koncentracijama iznad onih koja su stetna (iznad NOAEL) treba izbegavati zap zastitu prostorija gde borave ljudi. Zbog toksicnosti cistih sredstava, kako u sirovom stanju, tako i njihovih produkata raspadanja dekompozicije, treba preduzeti sledece mere bezbednosti: - zapreminske koncentracije cistih sredstava ne smeju biti vece od onih koje nisu stetne (iznad NOAEL); - prostorije koje se stite cistim sredstvima i gde borave ljudi, zapreminska koncentracija ne sme biti vea od 24% kako ,,ostatak" kiseonika u prostoriji ne bio manji od 16%; - moraju postojati, u sistemu signalizacije pozara, alarmi (zvucni i vizuelni) i indikatori pracenja funkcionisanja sistema, kako u prostoriji koja se titi, tako i na drugim mestima; - na svim potrebnim mestima staviti natpise upozorenja; - predvideti pomocne izlaze i puteve za brzu evakuaciju, oznake pravaca, vrata koja se otvaraju na spoljnu stranu i nuzna svetla; - napraviti planove evakuacije i spasavanja, instrukcije i obuke ljudstva: - posle izvrsenog gasenja obezbediti sprecavanje ulaska u prostoriju i izvrsiti brzu ventilaciju; - predvideti nacine otkrivanja, i pruzanja pomoci licima koja su nastradala u pozaru. 8.3 PROJEKTOVANJE STABILNIH SISTEMA SA CISTIM SREDSTVIMA 8.3.1. Osnove projektovanja i projektni zadaci Osnovu zap projektovnaje stabilnih sistema sa cistim sredstvima cine SRPS EN 12094 - Instalacije za gaenje poara - komponente SRPS EN 15004-1 - Instalacije za gaenje poara - Sistemi za gaenje gasom SRPS EN 15004-10 - Instalacije za gaenje poara - Sistemi za gaenje gasom-IG 541 SRPS EN 15004-3 - Instalacije za gaenje poara - Sistemi za gaenje gasom - HCFC SRPS EN 15004-4 - Instalacije za gaenje poara - Sistemi za gaenje gasom - HFC 125 SRPS EN 15004-5 - Instalacije za gaenje poara - FM200 SRPS EN 15004-2 Instalacije za gaenje poara - Novec 1230 - FK-5-1-12 SRPS EN 15004-7 - Instalacije za gaenje poara - Sistemi za gaenje gasom-IG-01 SRPS EN 15004-8 - Instalacije za gaenje poara - Sistemi za gaenje gasom - IG-100 SRPS EN 15004-1 - Instalacije za gaenje poara - Sistemi za gaenje gasom - IG55 NFPA 2001 Standard for clean agent fire extinguising systems (izmedju ostalog i za aerosol) Za cista sredstva, treba se pridrzavati sledecih, osnovnih projektnih zahteva: a. Glavni - izvodacki projekti moraju biti izradeni prema priznatom standardu. Izradeni projekti podlezu odobrenju nadleznih organa, kao i eventualna otstupa nja od standarda; b.Izvodacke projekte treba da izraduju samo kvalifikovana lica, sa dovoljno iskustva za sisteme sa cistim sredstvima; c. Planirana kolicina cistog sredstva treba da je dovoljna za zastitu najvece prostorije - objekta, ukoliko se sistemom stiti vise objekata. Rezerve sredstva treba da su povezane sa primarnim tako da se mogu lako koristiti kao primarna i da imaju zajednicki cevovod za snabdevanje; d. Izvodacki projekat treba da definise i konstruktivno resi sve detalje sistema tako da se on moze izgraditi i odgovoriti svojoj nameni. U tom cilju, projekat treba da sadrzi: - tacan proracun potrebnih kolicina cistog sredstva - tehnicki opis funkcionisanja sistema - aktiviranje i mere bezbednosti - tehnicke karakteristike opreme, sa specifikacijom - potrebne graficke seme i preseke - predmer i predracun - uputstva za montazu, probu i odrzavanje
- priloge za zastitu na radu, potrene ateste i garancije. 8.3.2. Aktiviranje i vreme praznjenja sistema Po pravilu, stabilni sistem sa cistim sredstvima je automatski, sa mogucnoscu runog aktiviranja. Kako se kod ovih sistema zahteva veoma kratko vreme praznjenja, onda se njihovo aktiviranje vrsi elektricnim putem. Prema najranijoj indikaciji pozara projektovace se signalni sistem prema vazecem propisu. Praznjenje stabilnog automatskog sistema sa cistim sredstvima za gasenje (izuzev IG-541) treba da traje najvise 10 [sec], osim ako nadlezni organ ne odobri duze. Kracim vremenom praznjenja gasenja pozara sprecava se stvaranje vece kolicine toksicnih produkata. Da bi se obezbedilo vreme praznjenja treba, proracunom, proveriti protok cistog sredstva kroz cevovode. Vreme praznjenja se definise tako da se, sa 95% cistog sredstva koje prode kroz mlaznice, postigne planirana zapreminska koncentracija na 21C. Vreme praznjenja IG-541 koji ne stvara toksicne produkte dekompozicije, pa se moze tolerisati do 1 [min], sto zavisi od konstrukcije sistema. Produzeno praznjenje koje je potrebno radi odrzavanja zapreminske koncentracije (kod pozara sa zarom ili zbog oticanja gasa) treba obezbediti dopunskim kolicinama cistog sredstva. 8.3.3. Skladistenje i stepeni punjenja Cista sredstva za gasenje pozara su isparljive tecnosti, odnosno, to su gasovi koji se drze u bocama pod pritiskom. To se ne odnosi na IG-541 koji se, u bocama, nalazi u gasovitom stanju. Pritisak u bocama mora biti takav da cisto sredstvo bude u tecnom stanju. Sa promenom temperature i gustine - stepena punjenja, raste i pritisak. Zato stepen punjenja mora biti limitiran, jer bi, sa maksimalnim stepenom punjenja i povecavanjem temperature, pritisak rapidno porastao i postao opasnost po osoblje. Donja tabela daje maksimalne stepene punjenja i pritiske u posudama, 8.3.4. Cevna mreza, armatura i mlaznice Cevi za cista sredstva su celicne crne ili pocinkovane, po standardu za kvalitet. Ovaj kvalitet mora odgovarati najveem pritisku. Najveci pritisak je za maksimalni stepen punjenja boca prema krivama za maksimalnu temperaturu skladistenja od 55C. Ukoliko cevi nisu pocinkovane, moraju imati antikorozivnu zastitu. Spajanje cevovoda je navojima, a spojni elementi ne mogu biti liveni, vec kovani. Spojni elementi, ventili i zaptivke moraju takode izdrati maksimalne pritiske kao i cevovodi. Materijali za zaptivke moraju biti kompatibilni sa cistim sredstvom. Geometrija cevne mreze je po pravilu, simetricna, odnosno prilagodena geometriji prostorije. Pri razvodenju cevovoda treba se pridrzavati, pravila, datim na donjoj slici. Cista sredstva proticu kroz cevi, izuzev HFC-23 i IG-541, u dve faze - smese, tecnoj i gasovitoj. Ovo nastaje zbog toga sto cista sredstva imaju nizu tacku isparavanja (HFC-23 ima tacku isparavanja -82,1) od halona 1301 (-57,7 C) pa su protoci cistih sredstava jednostavniji za analizu i proracun. Odredivanje tehnickih karakteristika cevovoda vrsi se prema sledecim zahtevima: -maksimalnom pritisku koji se ocekuje -temperaturnim granicama, otpornosti na istezanje i savijanje -nacinima spajanja, odnosno da li se spajaju pomocu navoja ili varenjem -odredivanjem precnika cevi i debljinom zida. Za navedene zahteve kvaliteta cevovoda postoje standardi, a odreivanje debljina zida cevi vrsi se proracunom. Mlaznice za cista sredstva su izradene od nerdajuceg materijala ili moraju imati antikorozivnu zastitu. Izlazna povrsina mlaznica treba da odgovara protoku koji odreduje proizvodac. Pri tome se mogu dati sledece napomene: - povecanjem broja mlaznica moze se smanjitl turbulencija cistog sredstva u prostoriji - veci broj mlaznica smanjuje nadpritisak u prostoriji - izlazne povrsine - otvori zavise od zahtevanog vremena praznjenja. Vreme praznjenja IG-
541 je vece od vremena praznjenja ostalih cistih sredstava koje iznosi najvise 10 [sec]. Krace vreme praznjenja smanjuje kolicine toksicnih produkata raspadanja, ali ce stvoriti nadpritisak i eventualnu turbulenciju. U tom smislu treba sa proizvodacima naci jedno balansno resenje. -mlaz iz mlaznica ne treba da uzburka ili rastura zapaljivi materijal - sve ostale tehnike podatke potrebne za definisanje mlaznica, montau i odravanje treba dobiti od proizvoaa Za nosace cevovoda cistih sredstava vaze sve napomene date za nosace cevovo-da CO2 gasa.
8.3.5. Napomene o montazi, kontroli i odrzavanju Uputstvo za montazu stabilnog sistema za CO2 gas moze se, u potpunosti odnositi i na stabilni sistem sa cistim sredstvima. Kontrole i odrzavanje obuhvataju sledece: - najmanje jednom polugodisnje treba ceo sistem detaljno prekontrolisati i testirati od strane strucnih, kompetentnih lica. Pri tome nije potrebno izvrsiti praznjenje stema - najmanje jednom polugodisnje treba ispitati kolicinu sredstva i pritisak u bocama - ukoliko se u bocama primeti gubitak cistog sredstva, izuzev IG-541 veci od 5% ili pritisak za vise od 10% treba odmah izvrsiti dopunu ili zamenu - svi uredaji sistema sa cistim sredstvima treba da funkcionisu na temperaturama -29C do 54C. - manuelne kontrole, pristupacne i vidljive i na visini ne vecoj od 1,2 [mj i ne vecom silom od 178 [N] vrsiti prema preporuci proizvodaca opreme.
- potrebno je izraditi prirucnik za odrzavanje i voditi knjigu odrzavanja.
09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 1 9. Stabilne instalacije za dojavu poara: funkcionalna ema delovanja; opis instalacije; sastavni delovi instalacije; vrste javljaa poara; centrale za dojavu poara; vrste alarma: projektovanje i izvoenje instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u poaru nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zatite od poara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; periodina ispitivanja stabilne instalacije; pravna lica za odravanje i ispitivanje stabilne instalacije. 9. STABILNE INSTALACIJE ZA DOJAVU POARA 9.1. PRINCIP RADA Pozari koji se pravovremeno primete i kod kojih se odmah odredi mesto nastanka, mogu.se brzo lokalizovati. Zbog toga treba izbei sluajna i tada najesce prekasna zapazanja otkrivanja pozara. Automatski ureaji za dojavu i detekciju pozara, koji su struno projektovani, otkrivaju i prijavljuju pozare u danasnje vremc krajnje pouzdano. Oni e svakako bolje ispunili svoj zadatak ako nakon otkrivanja pozara usledi brzo i delotvorno aktiviranje vatrogasaca direktnom linijom izmedu javljaa i vatrogasne jedinice. Ako to nije obezbedeno, a materije i objekti imaju veliku brzinu sagorevanja ili su eksplozivne, automatski uredaji za prijavljivanje i otkrivanje pozara imaju smisao jedino tada ako su u sastavu sa automatskim uredajima za gaenje pozara. U zavisnosti od vrste materija u prostoriji i kolicine raspolozivog kiseonika (brzina sagorevanja ), oslobada se prilikom pozara, razlicita kolicina gasova, na primer, ugljen monoksid, ugljen dioksid, ugljenovodonici sa velikim i malim cesticama dima. Dolazi do porasta temperature i pojave svetlosti. Automatski sistem koji detektuje neku od ovih manifestacija poara, prosleuje ovu informaciju na odreeno mesto i potom preduzima odreene akcije naziva se automatski sistem za dojavu poara. Svaki sistem se sastoji od: centrale za automatsku dojavu poara detektora poara ureaja za signalizaciju ureaji za upravljanje izvrnim funkcijama indikatori i paralelni indikatori elektrine instalacije za povezivanje ovih elemenata Prostorna ema sistema je takva da su detektori neke od manifestacija poara postavljeni po prostoru koji se nadzire i instalacimama povezani sa centralom. Kada detektori detektuju neku od manifestacija poara (dim, svetlost, temperatura) prenose elektrini signal na centralu (detektor je u alarmu) . Centrala ukljuuje internu signalizaciju (zujalica), spoljanju signalizaciju (sirene, bleskalice, svetlei panoi, automatski telefonski govorni aparat) i preko relejnih komadi ukljuuje izvrne funkcije sistema (ukljuenje oddimljavanja, sputanje lifta u prizemlje, iskljuenje ventilacije, iskljuenje GS...). Po prolasku alarmnog stanja centrala se pritiskom na odgovrajui taster dovodi u poetno stanje. Automatski sistemi za dojavu poara, prema konceptu rada, dele sa na konvencionalne i adresibilne.Ovako se dele i detektori. Kod adresibilnih detektora centrala komunicira ponaosob sa svakim detektorom i u sluaju pojave poara tano zna, koji detektor je u alarmu, odnosno mesto poara. Kod konvencionalnih sistema poznato je samo kojoj grupi (zoni), detektor pripada, pa je prema tome i identifikacija mesta poara oteana
09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 2 9.2 Centrale automatske dojave poara To su elektronski ureaji, baziran i na mikroprocesorskoj tehnologiji. Kod konvencionalnih sistema mogu da prime od 4 do 32 (ili vie) zona detektora. Zona detektora je grupa detektora jednom linijom povezana sa centralom (do 20 detektora). Kod adresibilnih centrala modu da procesiraju od 1 do 16 (ili vie) petlji detekotra. Petlja je linija zatvorena linija koja poinje u centrali prolazi kroz prostor od detektora do detektora i vraa se u centralu. Svaka petlja moe da primi do 128 ili 256 detektora ovisno o tipu. Kod konvencionalnih sistema komunikacija sa detektorima se bazira na promeni naponskog nivoa, a kod adresibilnih na digitalnoj komunikaciji sa svakim detekotrom (amplitudna ili frekventna modulacija). Centrala poseduje RS232 prikljuak za programiranje funkcija preko raunara, RS485 prikljuak za komunikaciju sa drugim centralama, pralelenim tabloom ili raunarom sa korisnikim interfejsom, beznaponske i naponske izlaze za upravljenje ureajima i memoriju dogaaja. Kod posebno velikih objekata da bi se izbegla upotreba velikih centrala i prevelika duina petlji vie centrla se povezuje u mreu, gde se veina informacija eruje kroz ceo sistem. Da bi se omoguilo upravljanje i nadzor sa udaljenog mesta, nad centralam, slue paraleleni tabloi. To su ureaji koji su povezani sa centralom i na njima su dostupne gotovo sve informacije kao i na centrali. Ovo se odnosi i na upravljanje centralom. Kod velikih sistema, umesto paralelnog tabloa koristi se raunar sa korisnikim interfejsom (klijent softverom) koji omoguava grafiki prikaz objekta sa detektorima i pseudo upravljaki panel za centralu, gde se preko mia ili tastature moe upravljati centralom. Komunikacija i veza izmeu elemenata sistema (paraleleni tablo, druge centrale, racunar) moe da bude iana 485 protokola ili da se putem konvertora prevede u IP i procesira kroz VPN. Centrala poseduje LED-ove za signalizaciju alrama (crvene) i smetnje (ute), displej na kome se vide poruke o razliitim stanjima, internu zujalicu za signalizaciju alrma I smetnje, tastere za reset centrale (dovoenje u poetno stanje), iskljuenje interne zujalice, iskljuenje spoljanje signalizacije, odlaganje aktiviranja izvrnih funkcija itd.
09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 3
09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 4 9.3. Detektori poara Prema manifestaciji poara koju detektuju dele se na: - dimne (jonizacioni ili optiki) - termike (termomaksimalni ili termodiferencijalni) - svetlosne (infracrveni ili ultravioletni) Prema povrini nadzora dele se na: - linijske - takaste Prema komunikaciji sa centralom na: - adresibilne - konvencionalne Prema pricipu rada: - optike (tindalov efeat, analiza spektra, analiza flikeringa) - jonizacione - PTC, NTC - bimetalne - sa temperaturno osetljivom izolacijom - mehanike sa kotoljivim elementom Jonizacijski takasti detektori reaguju na vidljive i nevidljive cestice dima kao i na aerosole, koje se stvaraju prilikom isparenja tenosti ili isticanju gasova. isti gasovi, kao na primer, vodonik ili hlor, nee aktivirati detektore. Ovi delektori reaguju naroeito brzo na dim koji nastaje kod zapaljivih organskih materija kao to su drvo ili papir. Kod naroito velikih cestica dima, kao na primer, kod sagorevanja PVC, potrebno je vise vremena da se delektor aktivira.
- Slika 6.51. Jonizujuci detektor dima: 1 -zatvorena referentna komora, 2 - otvorena komora za detekeiju, 3 -hladna katoda Princip rada se zasniva na injenici da radioaktivno zraenje (u ovom sluaju izvor je americijum) jonizuje vazduh u komori javljaa, koji postaje provodan. Kroz njega tee struja izmeu elektroda koja se meri. Ulaskom dima u ovu komoru struja se menja I ta promena se detektuje ostljivom elektronikom. Mogu biti adresibilni ili konvencionalni. Postavlaju se na plafon I pokrivaju povrinu od 20 do 80 m2. Opticki takasti detektori dima Njihova osetljivost pociva na sveltosnom zracenju pri prolazu kroz cestice dima, u podrucju spektra od infracrvenog do ultravioletnog. Opticki detekiori dima reaguju narocito brzo na pretezno velike cestice dima u pocetnoj fazi pozara. Pozari sa otvorenim plamenom i sa malo cadi nisu tako brzo otkriveni kao kod jonizujucih javljaca. Postoje dva tipa detektora: refteksioni i apsorpcioni. Kod regleksionih emitter svetlosti nalayi se u kanalu koji se pod 90 deg ukrta sa kanlom u kome sa nalazi prijemnik. U stanju bez dima svetlost se apsorbuje na kraju kanala koji je crne boje. Po pojavi dima svetlost se od dima odbija I pada na prijemnik to se detektuje ostljivom elektronikom. Kod apsorpcionih svetlost pada direktno na prijemnik, a u sluaju pojave dima smanjuje se intenzitet svetlosti to se detektuje. Mogu da budu adresibilni ili konvencionalni. Postavljaju se na plafon I pokrivaju povrinu od 20 do 80 m2
Optiki linijski detektori dima Rade na istom principu kao I takasti, s tim da se predajnik svetlosti postavlja na jedan zid prostorije, a predajnik na drugi. Emitovana svetlost se pri pojavi dima apsorbuje I smanjenim intenyitetom pada na prijemnik. Ovo se detektuje kao alarm. Predajnik I prijemnik mogu da budu u istom ureaju a na drugmo kraju prostorije se postavlja specijalno ogledalo. Predajnik I prijemnik se postavljaju na udaljenosti od 50 do 100m i zamenjuju liniju detekotra. Postavljaju se neposredno ispod plafona. Mogu biti adresibilni I konvencionalni. Kanalski detektori Za registrovanje pojave dima unutar kanala za provetravanje koriste se kanalni detektori. Ovo je u stvari otiki dimni takasti detekotr koji se nalazi u kuitu koje je povezano sa kanalom dvema cevima, kro koje struji vazduh I prolazi kroz detekor. Mogu biti adresibilni I konvencionalni. Temperaturni takasti termodiferencijalni i termomaksimalni detektori Koriste se prvenstvcno tamo gde je pozar vec nakoin kratkog vremena oslobodio velike kolicine toplote. Ovo se dogada kod lakih metala i njihovih legura, zapaljivih tecnosti, kao i kod maferijala sa velikom brzinom sagorevanja i visokom vrednosdu toplotne moci. Koriste PTC odnosno NTC elemente, koji menjaju otpornost prilikom promene temperature okoline. Termomaksimalni reaguju kad temperature poraste preko dozvoljene (od 63 do 120), a termodiferecijalni kada porast temperature bude bri od dozvoljenog (npr. 5 deg po min). Postavlaju i se na plafon kao i optiki takasti, ali pokrivaju manju povrinu Temperaturni takasti bimetalni Promenu temperature detektuju preko bimetalnog elementa, u svemu su slini onim sa PTC ili NTC elemntom, ali su robusniji i koriste se u prljavim sredinama i za vie temperature. Uglavnom su konvencionaln i i povrina pokrivanja je slina kao kog PTC (NTC). Temepraturni UV detektori Linijski temperaturni Ovo su najee detktorski kablovi sa termo ostljivom izolacijom izmeu dve ile. Kroz ove ile protie struja. Kada se izolacija zbog pojave temperature devastira struja raste, to se detektuje kao alarm. Pare kabla ne mestu devastirane izolacije mora da se zameni. Koriste se uglavnom za teko pristupana i prljava mesta. Ureaji koji kontroliu rad ovih kablova zovu se kontroleri i prikljuuju se na centralu kao konvencionalni ili adresibilni detektori. Takasti javljaci plamena Javljafi plamena reaguju ili na zracenje u infracrvenoj oblasti sa pojavom pulsirajueg plamena karakteristicnog za razbuktalu vatru (infracrvena detekcija), ili na zraenje u ultravioletnom podrucju. Svetlos plamena razlikuju od ostalih oblika svetlosti detektujui karaakteristinu promenu intenziteta i spektralnu karakteristiku u IR i UV spektru. Postavlaju se na plafon prostorije. Pokrivaju vee povrine od ranije nabrojanih tipova. Tamo gde su detektori
09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 7 dima i toplote suvise inertni, na primer u halama sa 12 do 20 m visine, kao i na mestima gde treba racunati sa brzom pojavom pJamena, kao na primer u magacinu zapaljivih tecnosti, treba obavezno prostor pokriti javljacima pojave plamena. Kapilarni pneumatski sistemi detekcije (detektori) Sistem se sastoji od tankih metalnih cevica kojima su spojene kalote od metala. Porastom temperature metal se iri i pritisak u celom sistemu pada, to se detektuje kao alram. Ranije su se ovi sistemi (detektori ) koristili za aktiviranje sistema za gaenje poara. Laserski detektori dima Laserski detektori dima rade na slinom principu kao i optiki takasti s tim da se koristi laserska svetlost. Ovo su u stvari laboratorijski ureaji nefelometri u kuitu detektora, za detekciju prisustva estica u mernoj komori. Ovi ureaji su previe skupi, da bi se koristili kao takasti na plafonu. Aspiracioni sistemi (detektori) Poto su laserski detektori previe skupi da bi se koristili kao takasti, montiraju se u kuita u koja se vazduh dovodi sa kritinih mesta, preko sistema PVC cevi i kapilarnih cevica. Prisustvo estica dima u tom vazduhu tretira se kao alarm. Ovakvi ureaji se zovu aspiracioni detektori. Mogu da imaju od 1 do 16 usisnih cevi. Kod nekih sistema mogue je detektovati iz koje cevi dolazi dim, a kod nekih nije. Komunikacija sa centralom ide preko beznaponskih kontakata ili RS485 protokolom.
Specijalni gasni javljaci S obzirom da se prilokom gorenja kao njegovi proizvodi javljaju gasovi CO i CO2, neki detektori kao doatnu manifestaciju poara osim dima detektuju i ove gasove. Ova detekcija je relativno spora i neefikasna i nema vei praktini smisao. Mehaniki detektori - topljivi elementi Ovi detektori su metalni elementi koji se sastoje od dva pareta metala spojena lakotopljivom legurom. Ova legura se topi na odreenoj temperaturi, obino izmeu 60 i 120 deg. Detkcija se realizuje metalnim uetom ije krajeve spaja jedan ovakav topljivi element, a ije druge krajeve optereuju tegovi. Pokretanje tega se prenosi dalje kao signal alarma. Indikatori i paralelni indikatori -prvi se nalaze u javljaima kao optiki signali da je javlja aktivan, a paralelni takoer optiki, pokazuje mesto aktiviranja javljaa (na vratima prostorije )
09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 9 9.4. UREAJI ZA SIGNALIZACIJU U ove ureaje spadaju sirene, zvona, svetlei panoi. 9.5. UREAJI ZA UPRAVLJANJE IZVRNIM FUNKCIJAMA I IZVRNE FUNKCIJE SISTEMA U izvrne funkcije sistema spadaju: -sputanje liftova u prizemlje -ukljuenje sistema oddimljavanja -ukljuenje nadpritiska u stepenitima -iskljuenje ventilacionih sistema i zatvaranje PP klapni Ove izvrne funkcije se realizuju uglavnom preko relejnih kontakata relea kojima se upravlja sa PP centrale. Ove izvrne funkcije su u stvari elektromainski sistemi za sebe koji nisu predmet ovog razmatranja. esto se na centralu prikljuuje ureaj za automatsku teledojavu koji po komandi sa centrale salju glasovnu snimljenu poruku na odreene telefone ili digitalni signal u nekom od protokola (Contact ID ili sl.) koji se le monitrong prijemniku u nekom od operativnih centara. 9.6. PROJEKTOVANJE POZARNE SIGNALIZACIJE 9.6.1. Opste Signalni sistem ima u protivpozarnoj zastiti preventivnu funkciju jer on, kod automatskih sistema za gasenje, vrsi aktiviranje i kontrolu. Sa dogradenim elektronskim I kompjuterskim elementima signalni sistem moze vrsiti niz drugih upravljackih, regulacionih, kontrolnih i programskih zadataka koje covek ne moze obaviti, tako da je pojam ,,signalni" u tom slucaju uzan i jednostran. Primena signalnih sistema u protivpozarnoj zastiti kao i njihov tehnicko-proizvodni razvoj doneli su iskustvo, kvalitet i raznovrsnost ove tehnike. U signalnim sistemima se primenjuju najnovija dostignuca elektronske i kompjuterske tehnike. Sto se tice iskustava u primeni, ona su data kroz veoma precizne tehnicke propise i standarde, kao osnove za planiranje i projektovanje. Ovi propisi i standardi postavljaju tehnicke zahteve u pogledu tehnickih karakteristika sistema i njegovih elemenata. Ove karakteristike su dobijene istrazivanjem i testiranjem od strane prozvoaca i specijalizovanih institucija. One su dobijene istrazivanjem i testiranjem od strane proizvodaca i specijalizovanih institucija. Ove specijalizovane institucije su laboratorije za vrsenje testova signalnih sistema i nadlezne su za odobravanje primene signalnog sistema i njegovih elemenata u protivpozarnoj zastiti. Na osnovu tako zahtevnih tehnickih karakteristika, tehnicki propisi i standardi daju osnove za projektovanje, izgradnju i eksploataciju signalnih sistema. Kako se vidi iz prednjeg, postoje osnove i metodologije primene signalnih sistema u protivpozarnoj zastiti. Ove osnove i metodologije moraju se strogo postovati od strane projektanta, izvodaca montaze i korisnika, kako bi se obezbedila funkcionalnost sistema. Sa druge strane sirok izbor savremene elektronske i kompjuterske tehnike omoguduje projektantima stvaralacku kreativnost primene signalnog sistema. U torn pogledu tehnicki propisi i standardi nisu smetnja. Pri tome projektant treba obavezno, da koristi preporuke proizvodaca signalnih sistema. 9.6.2. Pojmovi i standardi poarne signalizacije
09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 10 Pozarna signalizacija obuhvata sve uredaje za dojavu pozara. Uredaji pozarne signalizacije reaguju na promene fizickih velicina koje su pratece pojave pozara. Promene se prenose, i registruju akusticnim i svetlosnim signalom, kao pozarni alarm. Alarmni signal pokazuje objekat i mesto izbijanja pozara. Automatski javljaci pozara su delovi pozarne signalizacije koji, bez ljudske pomoci reaguju na pojavu karakteristicnih fizickih velicina pozara u njegovom pocetnom stadijumu. Javljaci pozara reaguju na pratece pojave pozara; dim, toplotu -temperaturu i infracrveno zracenje plamena. Pozarna zona je povrsina koju pokriva grupa javljaa na jednoj liniji konvecionalne centrale ili grupa javljaa kod adresibilne centrale koja je softverski formirana . Alrm nekog detektora koji pripada toj zoni na centrali se jednoznano signalizira LED-om pored broja zone, odnosno ispisom na displeju. Podrucje nadzora pozarne signalizacije je objekat ili delovi objekta koji su pod kontrolom javljafia pozara. Povrsina nadzora javljaca je povrsina koju kontrolise jedan javljac. Linija dojave je elektricni strujni krug koji povezuje javljae jedne poarne zone sa poarnom centralom. Lani alarm moe nastati: -nenamernim poarnim alarmom osoblja za gaenje poara -za jonizacione I optike javljae stvaranjem karakteristinih efekata, bez poara, izazvanih puenjem, radovima sa vatrom, vozilima koja stvaraju dim, prainom I insektima, ispusnim gasovima I sl. -za temperaturne radovi sa vatrom -za javljae plamena ; neonsko svetlo, refleksija suneve svetlosti, svetlost farova automobile I sl. Za projektovanje i montazu signalnih sistema, sve razvijene zemlje imaju svoje tehnike propise standarde. To su: evropski standard (EN 54), americki (NEPA), nemacki (VDS) i ruski (SNiP).Pored ovih standarda,razvijene zemlje imaju standarde za proizvodnju, odnosno tehnicke karakteristike koje moraju imati elementi signalnih sistema. Ove tehnicke karakteristike odreduju ovlascene institucije laboratorije i proizvodaci moraju imati njihova odobrenja za proizvodnju i ugradnju. Tehnicki propisi i standardi za projektovanje i montazu se pozivaju na ove standarde. Kod nas se primanjuje SRPS EN 54 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi - vie delova standardi za opremu SRPS CEN/TS 54-14 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi - Deo 14: Smernice za planiranje, projektovanje, ugradnju, tehniki prijem i odavanje. Osim standarda koji nisu obavezujui obavezna je primena PTN za stabilne instalacije za dojavu poara 9.6.3. PODRUCJA NADZORA, POZARNE ZONE I LINIJE U postupku definisanja signalnog sistema objekta, jedan od prvih zadataka je da se odredi da li je signalni sistem potreban, da li se njime pokriva ceo objekat ill samo njegovi pojedini delovi - prostorije. U torn smislu imamo potpuni ili parcijalni nadzor. Ovo odredivanje ce se vrsiti prema pozarnam riziku, odnosno proceni pozarne opasnosti u objektu ili njegovim delovima. U principu, ne preporucuju se, delimicni - parcijali nadzori, vec samo potpuni. Prema preporukama tehnickih propisa i proizvodaca. U podrucja signalnog pozarnog nadzora treba obuhvatiti sledede prostore - podrucja u objektima: -otvore za liftove i transportne uredaje u kojima postoji zapaljiv materijal -kanale i sahtove za kablove
09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 11 -klima uredaje i njihove kanale -kanale i kontejnere za material i otpatke -komore i ugradnje svake vrste -prostore izmedu duplih plafona i podova, ukoliko u njima postji zapaljiv materijal. - delove prostorija koji su ispu-njeni policama - regalima ili uredajima, a udaljeni su od plafona manje od 0,3 m -pokrivene rampe -prostore ispod galerija Navodenje svih prostora raznih objekata nije moguce, kao ni prostora gde nije obavezno postavljati signalizaciju. Pored potpunog i delimickog nadzora moze postojati selektivni i pojedinacni nadzor. Pod selektivnim nadzorom podrazumevali bi slucaj da se, u nekoj prostoriji, postavi druga vrsta javljaca,ili dve vrste dok bi se, kod pojedinacnog, nadzor vrsio samo nad jednom masinom ili uredajem (kao objekt zastita). Podrucje nadzora se deli na signalne - dojavne zone. Osnovni cilj podele na zone da se moze brzo i jasno utvrditi lokacija izbijanja pozara. Signalne zone mogu biti samo na jednom spratu. Od ovog pravila mogu se izuzeti stepenista zgrada, otvori za liftove i svetla odnosno gradevine u obliku tornja, a prema prilikama, to mogu biti sopstvene, zajednicke zone. U jednu zajednicku zonu mogu biti obuhvacene prostorije: 3 - ako broj susednih prostorija ne prelazi pet, a njihova ukupna povrsina ne prelazi 400 m , ili -ako broj susednih prostorija ne prelazi deset, odnosno ukupna povrsina ne prelazi 1000 2 m ,imaju lako uocljive prilaze i u blizini smestene opticke paralelne indikatore, koji tacno oznacavaju odgovarajucu prostoriju, u slucaju pozara. 2 -jedna signalna zona ne sme biti veca od 1600 [m ]. -javljaci pozara, postavljeni u prostorima duplih plafona i podova, kanala I sahtova za liftove klima uredaje, kablove i ventilaciju, moraju biti posebne signalne zone. Javljaci pozara jedne signalne zone se spajaju u jednu liniju dojave pozara. Na javljacu ili u njegovoj neposrednoj blizini treba da bude oznaceno kojoj liniji dojave - zone pripada. U jednoj liniji (prema priznatom propisu) maksimalno moze biti povezano 30 automatskih javljaca. Rucni (neautomatski) javljaci pozara moraju imati posebne linije. Jedna linija ne sme imati vise od 10 rucnih javljaca. Sve ov se odnosi i na zone kod adresibilnih sistema, s tima da je zona formirana softverski. S druge strane kod adresibilnih sistema javlja u alarmu je pojedinano identifikovan, tako da podela na zone donekle gubi smisao. 9.6..4. JAVLJACI POZARA 9.6.4.1. IZBOR I RASPORED VRSTE AUTOMATSKIH JAVLJACA Za izbor vrste javljaca postoje tri osnovna kriterijuma: priroda pozara, pozarni rizik i visina prostorije/ Pored ova tri postoje dopunski kriterijumi kao sto su: eksplozivna sredina, moguc uticaj dima, prasine i potresa koji mogu izazvati lazni alarm, zatim strujanje vazduha, vlaznost sredine,itd. . U torn smislu kriteriujumi, koje smo uslovno nazvali dopunskim, imaju isti znacaj kao i osnovna tri.
09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 12 a. Priroda pozara i njegov razvoj daju pratece karakteristicne manifestacije kao sto su: dim, temperatura, svetlost i zracenje. Karakterisitka pratecih pojava pozara bice presudna za izbor vrste javljaca. Dimni javljaci se postavljaju u zone gde se moze ocekivati tinjajuci pozar sa dosta dima, kao sto su pozari kablova i pozari sa slabim dovodom kiseonika.To su pozari sa sporim razvojem. Ako se predvida pozar sa brzim razvojem (brz porast temperture, pojava plamena i dima) onda se mogu upotrebiti temperaturni, opticki i dimni javljaci. Preovladajuca indikacija bice merodavna, ali se mogu, kombinovano, postaviti razliciti javljaci. b.Visina prostorije utice na vreme reakcije javljaca na neku od navedenih pratecih pojava pozara. Sa porastom visine prostorije odnosno polozaja javljaca u odnosu na pozar, povecava se kasnjenje u aktiviranju. c. Ostali uslovi koji uticu na izbor javljaca su: Temperature prostora gde se postavljaju javljaci, ogranicavaju njihovu primenu. Tako se dimni javljaci i javljaci plamena mogu primeniti do temperature od 50C, a dimni i plameni, kombinovani sa termomaksimalnim i termodiferencijalnim, 20 -20C. Primena ispod -20C je dozvoljena ukoliko se na javljacu nece pojaviti led ili ako su javljaci atestirani za nize temperature. Temperaturni javljaci se podesavaju za registraciju temperatura od 10C do 35C iznad radne temperature sredine,a ispod 0C postavljaju se samo termomaksimalni javljaci. U prostorima gde dugotrajno postoji visoka temperatura ili jakb temperaturno kolebanje, izbegavaju se termodiferencijalni javljaci. Zavisnost vrste javljaca od visine prostorije prema VdS propisu Tabela 12
Napomena: Pod termojavljacima podrazumevamo termodiferencijalne i termomaksimalne javljace Dim, prasina i aerosoli mogu, kod dimnih javaljaca, dati lazni pozarni alarm. U torn slucaju ovi javaljaci bi se mogli postaviti ukoliko imaju specijalan filter ili bi se na drugi nacin mogao spreciti ulaz u komoru. Zatim, ukoliko u takvom prostoru, postoji stalno prisustvo ljudi, a da se takvi javljaci cesce ciste. Javljaci bi se mogli iskljuciti za vreme rada, a u prostoru postaviti rucni javaljac.
09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 13 U visokim prostorijama koncentracija prasine jako opada sa visinom, a u niskim prostorijama gde bi mogao, usled strujanja vazduha, nastati vrtlog prasine, treba postaviti zastitne limove. Za temperaturne javljace, osim ekstremnih slucajeva (na pr. mokra prasina*), nema ogranicenja. Vibracije i potresi nemaju uticaja na rad javljaca,ukoliko su postavljeni na zidove ili plafone, pa time nemaju ni ogranicenja. Ako se javljac treba da montira na masinu ili uredaj koji jako vibrira, treba javljac odvojiti tako sto bi on bio obesen, ili na neki drugi nacin postavljen. Opticka zracenja od sunca ili svetlosnih izvora, direktno ili indirektno (napr. kao refleksija preko ogledala ili povrsine tecnosti i si.) mogu izazvati, kod javljaca plamena, lazni alarm. Za dimne i temperaturne javljace nema ogranicenja, zbog optickog zracenja. Ako postoje opisane smetnje, onda bi se javljaci plamena mogli samo uslovno postaviti. Kretanje - strujanje vazduha ogranicava postavljanje dimnih javljaca, ukoliko bi brzina strujanja bila veca od 5[m/s], a za temperaturne i javljace plamena nema ogranicenja. Vlaznost vazduha ne ogranicava primenu javljaca pozara, ali jaka kondenzacija pare, moze izazvati lazni alarm. Prskana voda ne sme dopreti do javljaca. U torn smislu vodena para i gasovi, svojim direktnim dejstvom, mogu takode izazvati lazni alarm. U cilju sprecavanja laznog alarma mogu se postaviti zastitne pregrade. U principu prisutnost razlicitih gasova u prostoru nece uticati na funkcionalnost javljaca, jer oni, za razliku od dima, ne sadrze materijalne lestice. Korozija ako je jaka i trajna, moze napadati pojedine metalne delove javljaca, mada su javljaci, u principu, otporni na uticaje kiselina, baza i si. Radioaktivna zracenja koja poticu od reaktora i u laboratorijama za atomsku fiziku, nece uticati na rad javljaca, ukoliko je, u tim prostorima, dozvoljen boravak ljudi. Eksplozivne sredine moraju imati javljace pozara i centralu koji ce imati zastitu od iskricenja ili nedozvoljenih pregrevanja, koji nastaju usled povecanog napona ili jacine struje, a u zavisnosti od induktivnosti, kapaciteta ili ogranicenog otpora. 9.6.4.2. POVRSINE NADZORA I POLOZAJI AUTOMATSKIH JAVLJACA 9.6.4.2.1. Opste smernice Broj, polozaj i raspored javljaca pozara u nekoj prostoriji zavise od klase ocekivanog pozara, geometrije prostorije i dopunskih - mogucih uticaja. Pod geometrijom prostorije podrazumevamo visinu, povrsinu i oblik plafona - krova,a pod dopunskim ven-tilaciju prostorije, estetske zahteve i sl.Tehnickim propisima (EN, VdS, NFPA, SNIP i dr.) daju se osnove, kao iskustvene norme, za broj, polozaj i raspored javljaca. Ove norme su date tabelarno u raznim propisima. a. Broj javljaca pozara u jednoj prostoriji zavisi od povrsine koju zelimo da kontrolisemo nadziremo,odnosno od povrsine nadzora koju jedan javljac moze vrsiti. Ovaj edinicna povrsina Am, data u [m2] zavisice od visine na koju se postavlja javljac, odnosno od njegove osetljivosti. Tehnickim propisima, se daju granicne vrednosti maksimalnih povrsina nadzora i minimalnih medusobnih rastojanja javljaca u zavisnosti od visine postavljanja kosine krqva razlicitih vrsta javljaca, dok detaljnije podatke za projektovanje, montazu i odrzavanje daju proizvodaci. Pri tome se karakteristicne vrednosti javljaca moraju nalaziti u okviru tehnicklh propisa, a odstupanja moraju imati atest nadlezne institucije. Ukoliko plafonkrov ima vise uglova, uzima se najmanji ugao. b.Rastojanja javljaca od plafona i krova zavise od nagiba plafona ili krova sa horizontalom i data su tabelarno u propisima. Javljai se principijelno postavljaju ispod plafona, zbog prirode kretanja dima.
09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 14 Rastojanje javljaca od plafona - krova - prema VdS propisu- tabela 14 c. Minimalno rastojanje javljaca od zida, strujanja vazuha i klima ureclaja, mora biti najmanje 0,5 [m], izuzev hodnika, kanala i slicnih prostora koji su manje sirine od 1 [m]. Minimalna, horlzontalna i vertlkalna rastojanja od uskladistenog materljala treba da su 0,3 [m]. d. Plafon, podeljen na polja sa pregradama imace raspored javljaca pozara, u zavisnosti od velicine polja i maksimalne povrsine nadzora javljaca pozara.
SI. 9. - Povrsina nadzora dimnih javljaca pozara Am kod ravnog plafona u zavisnosti od visine prostorije i stepena pozarnog rizika. Pri klasifikaciji pozarnog rizika (1-3) pridrzavati se sledecih osnovnih kriterijuma: 1. a. b. c. 2. a. Nizak pozarni rizik Ne postoji opasnost po ljude Sadrzaj objekta nema vecu vrednost, odnosno mala je steta od moguceg unistenja Nema posebne opasnosti od dima i korozivnih gasova. Srednji pozarni rizik Postoji opasnost po ljude, ali oni nisu ogranifieni u svom kretanju. Sadrzaj objekta ima vrednost od 3000 DEM/m2 do ukupno 2400.000 DEM koja bl mogla biti
b. unistena. c. Ako vise od 20% tezine zapaljivih materija, kao produkte sagorevanja, daje jak dim ili toksicne gasove. 3 .Visok pozarni rizik a. Ako je vise od 10% ljudi ograniceno u svom kretanju.
09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 15 b. Ako moze doci do potpunog uni&tenja i nenadoknadivih steta opreme i dobara, velikih vrednosti. To je slucaj sa kulturnim dobrima (muzeji, biblioteke i si.) ili skupe opreme (kompjuterski centri, skupe masine i si.) koja se ne moze popravitl niti koristiti posle pozara. c. Ako u objektu (pozarnoj zoni) vise od 50% tezine zapaljivih materija daje, kao produkte sagorevanja, jak dim ili toksicne gasove. d. Ako vise od 20% tezine zapaljivih materija, kao produkat sagorevanja, daje jako korozivne gasove. Ako objekat, zbog svoje specificnosti, nije moguce klasiflcirati, prema datim kriterijumima, projektant ce, prema preporuci proizvodaca, izvrsiti procenu pozarnog rizika, metodom uporedivanja. 9.6.4.3. RUCNIJAVLJACI POZARA Rucni javljaci pozara su dopuna automatskim i obavezni su u svakom signalnom sistemu. Alarmiranje pozara preko njih obicno predstavija pozar veceg obima. Rucni javljaci pozara se postavljaju: -Na dobro vidljivim i pristupacnim mestima -U blizini izlaznih vrata i stepenista -Na mestima gde postoji prisustvo ljudi -Pored prostorije gde postoji veliki pozarni rizik -Pored stabilnog uredaja za gasenje i signalne centrale -Na vaznim komunikacijama gde se ukrstaju putevi i gde postoji dobar pregled Runi javljai ne smeju biti zaklonjeni otvaranjem vrata ili drugom preprekom. Rucne javljace pozara nije pozeljno stavljati u istu signalnu zonu sa automatskim, jer alarm preko rucnih javljaca predstavija visestepeno alarmiranje pozara. 9.6.5. SIGNALNA CENTRALA
9.6.5.1. OPSTI I POSEBNI ZAHTEVI Signalna centrala treba da ispunjava sledece opste tehnicke zahteve (DIN 14675); a. Mora postojati akusticna dojava pozara i kvara. Mora postojati mogucnost zarucno iskljucivanje zvuka nakon ulaska signala pozara sa neke druge zone, zvucni signal se mora ponovo aktivirati. b. Mora postojati jedan zajednickl indikator za pozar. Mora postojati jedan zajednicki zuti ili beli indikator za kvar (pri dojavi pomocu displeja boja se mozemo odreci). c. Opticka dojava pozara pojedinih zona mora biti crvena, a ostala stanja zone i kvarova treba signalizirati zutom ili belom bojom (pri dojavi pomocu displej i boja se mozemo odreci). d. Opticka dojava pozara mora da se pojavi automatski. Gasenje signala sme biti moguce samo nestankom uzroka dojave. e. Opticki signal mora biti jednoznacno uocljiv sa razdaljine od 3 [m] (u pravcu zracenja). f. Jacina zvucnog signala mora da iznosi 60 dB, na udaljenosti od 1 [m]. g. Prijem i obradu signala alarma i kvara treba omoguciti i ispitati sa test jedinicom. Test jedinica treba da je ugradena u centralu. h. Ukoliko jedna linija-zona ispadne (napr. zbog kratkog spoja) ostale linije treba neometano da rade dalje. i. Iskljucenje jednog ili vise rucnih javljaca u jednoj zoni ne sme da utice na rad ostallh javljaca u zoni. Iskljucenje (vadenje) jednog ili vise automatskih javljaca, mora da se javlja kao KVAR.
09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 16 j Svaka pojedina zona mora da ima mogucnost zasebnog iskljucenja. Iskljuceno stanje mora biti uocljivi. k. Ukoliko se istovremeno aktiviraju 2 javljaca jedne zone i to se mora jedno-znacno, kao alarm dojaviti. 1. Signalna centrala treba da ima dva izvora napajanja. Ispad ma kojeg izvora napajanja treba da se, zvucno i svetlosno, dojavi kao KVAR. Zvucni signal treba da ima mogucnost iskljucenja. Svetlosni signal ne sme da se gasi sve dok, se kvar ne otkloni. Ukoliko su izvori napajanja izvan centrale, tada energiju treba zasebnim vodovima od pojedinih izvora, dovesti do centrale. Inace, vodove treba elektricno nadgledati. Smetnju bi trebalo zvu6no i svetlosno dojaviti. m. Jedan izvor elektricne energije mora biti elektricna mreza, bez ornetanja u snabdevanju. Drugi izvor mora biti akumulator, koji kod ispada mreze, preu-zima snabdevanje centrale elektricnom energijom. Izvori energije moraju biti prikljuceni cvrstim VMA vezama. n. Uredaj za napajanje mora biti tako dimenzionisan da se ispraznjeni akumulator moze automatski napuniti maksimalno za 24 casa do 80% njegovog naziv-nog kapaciteta, Postupak punjenja akumulatora mora biti zavrsen najkasnije za 72 casa. Nakon isteka maksimalnog vremena rada, akumulator mora biti sposoban da napaja alarmne uredaje jos najmanje pola sasta. o. U sledecoj tabeli data su pogonska stanja koja moraju biti signalizirana {+) 9.6.5.2. IZBOR POLOZAJA CENTRALE Za izbor mesta postavljanja signalne centrale postoji nekoliko osnovnih zahteva. To su: -prostorije i mesto postavljanja centrale treba odrediti prema predlogu vatrogasne sluzbe. Prostorija bi trebalo da je u blizini glavnog ulaza. -Pristup centrali bi trebalo da je Slobodan i da postoji dobra vidljivost. - Prostorija bi trebalo da je zasticena od stetnih uticaja kao sto su: dim, prasina, gasovi, pare , vibracije, suncevi zraci i si. -Klimatski uslovi za dobar rad centrale bi trebalo da su po preporuci proizvodaca. 9.9.6. DEFINISANJE OSTALIH ELEMENATA SIGNALNOG SISTEMA Signalni sistem, pored javljaca pozara i signalne centrale, cine niz elemenata, potrebnih za njegovo funkcionisanje. Neki elementi, kao sto su, na primer, provodnici, alarmni uredaji (svetlosni i zvucni) i baterije za elektricnu struju u slucaju ispadanja iz mreze, su sastavni elementi svakog signalnog sistema. Projekat pozarne signalizacije mora precizno odrediti tehnicke karakteristike elemenata sistema. Ovo tehicko definisanje za neke elemente, podrazumeva I potrebne proracune. To se na primer odnosi na dimenzionisanje provodnika gde je neophodno izvrsiti proracun pada napona ili dimenzionisanje kapaciteta baterije za snabdevanje signalnog sistema elektricnom energijom u slucaju nuzde. Proracun preseka i odabir tipa provodnika vri se prema uobiajenim pravilima struke. Presek se odreuje na osnovu uputstava proizvodaca o maksimalnoj duini petlje odnosno linije. Osnovni zahtev je da se zbog duine linije ili petlje ne dovede u pitanje kvalitet komunikacije detekora sa centralom. 9.9.7. NAPOMENE O MONTAZI, PUSTANJU U RAD I ODRZAVANJU Montaza signalnih pozarnih sistema vrsi se prema tehnickim propisima - stan-dardima (EN 54, DIN 14675, NFPA 71 i dr.). Ovim propisima se odreduju opsti uslovi montaze i testiranja , sa napomenim da se signalna instalacija tretira kao instalacija slabe struje. Projekat signalnog sistema mora dati, u okviru navedenih propisa - standarda sva potrebna uputstva za montazu, probu i odrzavanje. Ova detaljna uputstva mogu, po potrebi, biti dopunjena uputstvom isporucioca signalnih uredaja. Uputstva za montazu, probu i odrzavanje signalnog sistema sadrze sledece osnovne zahteve:
09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 17 - Nacin montaze provodnika, sa navodenjem precnika, oznacavanja, rastojanja od provodnika jake struje kako bi se izbegle smetnje u radu, razvodnim kutijama i ostali detalji instalacije. - Projektom moraju biti oznaceni polozaji i nacin montaze javljaca. -Projektom se odreduju uslovi montaze ostalih elemenata signalnog sistema. -Po zavrsenoj montazi, isporucilac signalne opreme vrsi kontrolu ispravnosti montaze. -Isporucilac opreme vrsi prikljucivanje javljaca, centrale i ostalih elemenata sistema. -Isporucilac opreme vrsi probe rada i predvidena testiranja signalnog sistema. -Isporucilac signalne opreme vrsi obuku ljudstva zaduênog za signalni sistem, daje pismena uputstva za rad i o drzavanje i potrebne garancije. -Za funkcionalnost signalnog sistema neophodno je imati alarmni plan za re-zim dan - noc. Ovaj plan mora biti postavljen na svim potrebnim mestima. - Za odrzavanje signalnog sistema preporucuje se da to vrsi isporucilac opreme. Svaki signalni sistem mora imati knjigu odrzavanja. 9.9.8. Sistemi automatske dojave poara u ulozi aktiviranja sistema za automatsko gaenje Sistemi za automatsko gaenje principijelno se sastoje od dojavnog dela (elektro deo sistema) i sistema za gaenje u uem smislu rei (mainskog dela sistema). Kad elektro deo detektuje poar on alje komadu na mainski deo, gde se pokree isputanje sredstva za gaenje u tieni prostor. Specifinosti ove detekcije su u tome to ne bi smelo doi do lanog alarmiranja, jer je posledica toga aktiviranje sistema za gaenje, to je dvostruka teta zbog utroka sredstva za gaenje kao i zbog eventualnog devastiranja tienog prostora usled dejstva sredstva za gaenje (voda, pena i sl.) Da bi se poveala pouzdanost sistema i predupredila ovakva aktiviranja sistema preduzimaju se neke od mera: - aktiranje sistema zahteva alarm najmanje dva detektora (kod konvencionalnog sistema u razliitim zonama) - primenjuju se vrlo kvalitetni detektori - primenjuje se neka od metoda detekcije, gde ne moe da doe do lanog alarma (lako topljivi element) - centrala se programira sa vremenom evakuacije; to je vreme u kome su se stekli svi uslovi za gaenje, ali se gaenje ne aktivira, da bi se dalo vremena odgovornim licima da blokiraju gaenje u sluaju lanog alarma - centrala ima mogunost blokade gaenja preko tastera za blokadu gaenja koji je plave boje i nalazi se unutar tienog prostora - centrala ima mogunost runog aktiviranja u sluaju da detektori zakau preko tastera za runo aktiviranje koji je ute boje
10 - Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para 1
10. Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para: funkcionalna ema delovanja; opis instalacije; sastavni delovi instalacije; vrste javljaa gasova i para; kalibrisanje javljaa: centrale za detekciju gasova i para; vrste alarma: projektovanje i izvoenje instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u poaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zatite od poara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; periodina ispitivanja stabilne instalacije; pravna lica za odravanje i ispitivanje stabilne instalacije. 10. STABILNE INSTALACIJE ZA DETEKCIJU EKSPLOZIVNIH GASOVA I PARA Zapaljivi gas ili para je gas koji sa vazduhom stvara smee koje gore ili eksplodiraju ako im se nekim izvorom paljenja povisi temperatura do temperature paljenja; Protiveksplozijski zatieni elektrini ureaji su svi elektrini ureaji namenjeni za rad u prostorijama ugroenim eksplozivnom atmosferom i zapaljivim gasovima i parama. Ovakvi ure aji u normalnom pogonu i u sluaju pogonskih predvienih greaka ne smeju biti uzrok paljenja eksplozivne smee, ako su ispravno montirani i korieni. Eksplozivna atmosfera je smea zapaljivih para, gasova i maglica koja posle paljenja naglo sagoreva u obliku eksplozije dok se ne utroi raspoloiva koliina zapaljive materije ili kiseonika u smei. Gasovi koji se najee detektuju: -metan -butan -vodonik -amonijak -aceton -alkoholi Donja granica eksplozivnosti je odreeni procenat gasa, ili pare u vazduhu iznad kojeg atmosfera postaje eksplozivna; Gornja granica eksplozivnosti je odre eni procenat gasa, odnosno pare u vazduhu pri kojoj atmosfera postaje eksplozivna; Vrsta za titesu posebne mere primenjene na elektrine ureaje da se sprei paljenje okolne eksplozivne atmosfere; Ugroeni prostor, zatvoen ili otvoren, jeste prostor u kome ima ili se oekuje pojava smea u opasnim koncentracijama, odnosno pojava opasne atmosfere; Izvor opasnosti je mesto koje sadri ili iz njega izlazi smea eksplozivnih gasova i para; Gasovi laki od vazduha su gasovi relativne gustine najvie 0.5 (gustina vazduha = 1 kg/m3); Gasovi bitno tei od vazduha su gasovi gustine vee od 1,5 (gustina vazduha = 1 kg/m3) Prag alarma je odreena koncentracija eksplozivnih smea gasova i para pri kojoj se javlja alarmno stanje. Stabilna instalacija moe imati jedan ili dva praga alarma u skladu sa
projektovanim nivoom zatite; Prag upozorenja (ukljuenje ventilacije i sl) se postavlja na 10% DGE. U nekim sluajevim se tolerie i raspon od 5 do 20 %. Prag neodlone intervencije se postavlja obino na 40%. Detektorska sonda (difuzna) jeste elemenat stabilne instalacije za otkrivanje prisustva zapaljivih para i gasova u kontrolisanom prostoru; neprekidno prati odgovarajue fizike ili hemijske promene kojima se otkriva prisustvo zapaljivih gasova i para u kontrolisanom prostoru; Detektorska sonda (usisna) jeste deo protonog sistema stabilne instalacije za uzimanje uzoraka vazduha iz kontrolisanog prostora radi otkrivanja prisustva zapaljivih gasova i para; Stabilna instalacija se sastoji od detektorskih sondi, centralnog ureaja, prenosnih vodova, izvor napajanja i elemente za informisanje i uzbunjivanje. Standardi i regulativni dokumenti u vezi sa detekcijom ekslpozivnih gasova su sledei: Pravilnik o tehnikim normativima za stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para, SRPS EN50241 - Specifikacija otvora ureaja za detekciju zapaljivih ili toksinih gasova i para SRPS EN50104 - Elektrini aparati za detekciju kiseonika Osnov za projektovanje stabilnih instalacija je odreivanje zona opasnosti Prema domaoj regulativi obavezno je ugraivanje ovih instalacija u gasnim kotlarnicama koje se izgrauju ispod nivoa terena i u kotlarnicama koje se nalaze u objektima u kojima se stalno ili povremeno okuplja vei broj ljudi kao to su pozorita , bioskopi, bolnice i deji ili staraki domovi,... Osim ovoga obavezno je ugraivanje ovi detekcionih sistema u kompresorskim stanicama na magistralnim i meunarodnim gasovodima. Prema nivou tehnike zatite, stabilne instalacije se razlikuju: 1) prema funkcijama upravljanja koje obavljaju; prema paralelnoj signalizaciji; prema periodu vremena u kome se obavljaju periodine provere i kompletno ispitivanje tehnike ispravnosti ; 2) prema otpornosti na uticaje okoline; prema zatiti od namernih uticaja; prema pouzdanosti pojedinih elemenata sistema; prema broju i vrsti rezervnih izvora napajanja; prema zonama rizinog podruja u kojima se koriste. Stabilna instalacija mora biti tako projektovana i izvedena da pravilnim brojem, rasporedom i izborom mesta postavljanja detektorskih sondi omoguava pouzdano signaliziranje pojave opasnih koncentracija eksplozivnih gasova i para u kontrolisanom prostoru, uz maksimalno mogue obezbeenje od lanih alarma i u skladu sa zahtevanim nivoom zatite. Stabilna instalacija mora obuhvatiti sve prostorije jednog objekta u kojima postoji prekinuti razvod gasa (ventili, nastavci itd.) i oprema koja koristi eksplozivne gasove u normalnom procesu rada, kao i sve kanale i otvore koji ovu prostoriju povezuju sa ostalim
prostorijama (ventilacioni kanali, kablovski kanali itd.). Stabilna instalacija mora stalno i automatski da nadzire i signalizira izostanak primarnog izvora napajanja, smetnje na primarnim vodovima i smetnje na senzorima u detektorskim sondama (kratak spoj i prekid). Projektovanje stabilne instalacije mora biti u skladu sa propisom za izvoenje elektrine instalacije u prostorima ugroenim od eksplozivnih smea gasova i para. Izbor tipa detektorske sonde, difuzione ili protone (usisne), vri se zavisno od stanja sredine, vrste gasa (prema grupi gasova i temperaturnom razredu), izloenosti atmosferskim uticajima i prisustva homogenih ugljovodonika ili organsko-metalnih jedinjenja. Kod ispada mrenog napona, prekida napajanja centralnog ureaja iz bilo kog razloga ili njegovog privremenog iskljuivanja iz rada zbog potreba intervencija, mora se proveriti koncentracija eksplozivnog gasa ili pare pre ponovnog ukljuenja centralnog ureaja (zbog prekida rada ventilacionog sistema). Stabilna instalacija ima jedan, dva ili vie pragova alarma, ustanovljenih prema rastuoj koncentraciji eksplozivne smee gasova, tako da prvi prag odgovara najnioj koncentraciji itd. Pri tom se svakom pragu mogu pridodati odreene funkcije centralnog ureaja. Pri pojavi alarma prvog praga moe se izvriti selektivno uzbunjivanje odreenih lica, kao i neka upravljaka funkcija (ukljuivanje ventilacija), dok se pri pojavi alarma drugog praga ukljuuje opte uzbunjivanje i iskljuuje glavni dovod gasa, glavno napajanje elektrinom energijom itd. Stabilna instalacija projektuje se i izvodi za zatitu od pojave eksplozivnih koncentracija jednog odreenog ili vie odreenih gasova i/ili para. Na posebnoj ploici na centralnom ureaju oznaava se za koji je gas, odnosno gasove instalacija podeena. Ako se stabilna instalacija koristi za dojavu eksplozivnih gasova i para u objektima gde se postavljaju i druge instalacije (za dojavu poara, za upravljanje automatskim gaenjem poara, za odvoenje dima i toplote itd.), kontrolisani prostori eksplozivnih gasova i/ili para moraju se uskladiti sa podrujima dojave kod drugih instalacija. Projektni zadatak obrazuje se na osnovu ocene ugroenosti objekta, a obuhvata i poznavanje elemenata zatite i traeni nivo zatite. Najbitniji elementi koji se moraju poznavati prilikom projektovanja stabilne instalacije su: - veliina kontrolisanog prostora i njegov oblik; - vrednost objekta i opreme kontrolisanog prostora; - raspored tehnoloke opreme koja moe biti uzronik isticanja eksplozivnog gasa ili stvaranja eksplozivnih para; - vrsta gasa; - prirodna i prinudna ventilacija (da li postoji i kakva je); - izloenost kontrolisanog prostora atmosferskim uticajima (visokoj toploti); - agresivnost sredine usled hemijskih i drugih uticaja. Detektorske sonde su delovi stabilne instalacije za dojavu pojave eksplozivne koncentracije gasova, koji automatski mere, uporeuju ili detektuju prisustvo ili promenu koncentracije gasova i te informacije predaju centralnom ureaju. Prema nainu uzimanja uzoraka dele se na: 1. difuzione sonde; 2. usisne sonde.
Difuziona sonda radi na principu difuzije gasova. Usisna sonda je deo protonog sistema stabilne instalacije. Pomoni sistem pored usisne sonde sadri kapilare i pumpu pomou kojih se uzima uzorak vazduha iz kontrolisanog prostora i dovodi u centralni ureaj radi stalne analize o prisustvu eksplozivnih gasova i para. Prema kominukaciji sa centralnim ureajem dele se na: -sonde sa beznaponskim izlazima -sonde sa 485 komunikacijom -sonde sa 4-20 mA kominikacijom Sonde se sastoje od senzora i pratee elektronike Prema tipu senzora sonde se dele na: -sonde sa poluprovodnikim senzorom -sonde sa katalitikim senzorom -sonde sa elektrohemijskim senzorom -sonde sa infracrvenim senzorom Sonde sa poluprovodnikim senzorom Princip detekcije je promena provodljivosti poluprovodnika u prisustvu gasa Detektuju neselektivno sirok spektar gasova. Selektivnost se postie promenom tipa materijala. Sonde sa katalitikim senzorom Na platinastoj spiralnoj zici od platine sagoreva zapaljivi gas, pri cemu se zbog promene temperature, otpornost zice menja. Ova otpornost se detektuje osetljivim ureajem za merenje otpora
Sonde sa elektrohemijskim senzorom Protok struje izmedju katode i anode ovisi o prisustvu gasa. Na njega znacajno utie vlanost, temperatura i pritisak. Veoma osteljivi i precizni, skup za odravanje, kratkog ivotnog veka. Sonde sa infracrvenim senzorom Princip detekcije je apsorpcija infracrvene svetlosti u prisustvu gasa. Ne mogu da detektuju sve gasove i tesko odreuju koncentraciju. Detektorske sonde smetaju se u kontrolisani prostor gde se oekuje pojava eksplozivnih gasova i para, te moraju biti konstruisane prema odgovarajuim domacim pravilnicima. Kod pogonskih procesa gde je izrazito taloenje praine ili nekih drugih produkata procesa (lakirnica) moe doi do smanjene efikasnosti (osetljivosti) sistema za dojavu eksplozivnih gasova i para zbog zaepljenja filterskih elemenata. U takvim sluajevima koriste se protone detektorske sonde i ee se vre periodine kontrole funkcionisanja, kao i zamena filterskih elemenata. Broj detektorskih sondi i mesto njihovog postavljanja zavisi od veliine kontrolisanog prostora, oblika prostora, vrednosti objekta i opreme koju treba tititi.
Za postavljanje detektorskih sondi, zavisno od kontrolisanog gasa i drugih parametara kontrolisanog prostora, moraju biti ispunjeni sledei uslovi: -za gasove koji su laki od vazduha detektorske sonde se postavljaju u gornji deo kontrolisanog prostora - za gasove koji su tei od vazduha detektorske sonde se postavljaju iznad poda na oko 0,25 m - ako u kontrolisanom prostoru postoje jame i kanali, u kojima se mogu najpre pojaviti gasovi tei od vazduha, detektorske sonde postavljaju se iznad poda na oko 0,25 m; - mesto postavljanja detektorskih sondi, koje se odreuje na osnovu teine kontrolisanog gasa, mora biti briljivo odreeno u skladu sa postojeom prirodnom i prinudnom ventilacijom -mesta koja se, zbog prirodne ili prinudne ventilacije, nalaze u struji istog vazduha koji smanjuje mogunost za detekciju stvarno prisutne koncentracije eksplozivnog gasa u ostalom delu kontrolisanog prostora treba izbegavati -potrebno je iznalaziti tzv. depove, u kojima su, zbog oblika kontrolisanog prostora, uticaji prirodne i prinudne ventilacije smanjeni; - veoma je vano obratiti panju na temperaturne efekte, koji dovode do stvaranja termike barijere i nemogunosti detekcija gasova lakih od vazduha u kontrolisanom prostoru Za sledee sonde su date preporuke za poloaj detektora -metan 30 cm od plafona -vodonik 30 cm od plafona -amonijak 30 cm od plafona -propan 30 cm od poda -butan 30 cm od poda -benzin 30 cm od poda Centralni ureaj mora da ima: - indikator uzbune (crvene boje); - indikator kontrolnog mesta (crvene boje ako je indikator uzbune zajedniki); - indikator prelaska svakog praga alarma (crvene boje); ako je u pitanju centralni ureaj modularnog tipa te svako kontrolno mesto ima svoj modul, ovaj indikator prelaska praga moe istovremeno oznaavati i uzbunu i koje je kontrolno mesto u pitanju, te nije potrebno imati sva tri indikatora; - indikator neispravnosti kontrolnog mesta (ute ili bele boje); - indikator ukljuenog stanja ureaja (zelene boje); - mogunost testiranja ispravnog, funkcionisanja svakog kontrolnog modula ili centralnog ureaja ucelini; - indikator napajanja iz rezervnog izvora napajanja (ute boje); - mogunost odreivanja visine koncentracije eksplozivnog gasa u kontrolisanom prostoru uz pomo analognog ili digitalnog naina prikazivanja, pri emu ovo prikazivanje (odnosno instrument) moe biti pridodato svakom kontrolnom modulu biti zajedniko za ceo centralni ureaj; - zvuni alarm kojije zajedniki za sva kontrolna mesta; prelazak prvog praga praen je isprekidanim zvunim alarmom, prelazak drugog praga praenje kontinualnim zvunim alarmom, a kvar na detektorskoj sondi ili primarnom vodu praenje kontinualnim zvunim alarmom; - neophodnu opremu za rukovanje stabilnom instalacijom (centralnim ureajem) i periodinu proveru funkcionisanja stabilne instalacije. Centralni ureaj mora signalizirati sledee kvarove: - ispad detektorske sonde iz rada zbog oteenja senzora (prekid ili kratak spoj),
- kvar na primarnim vodovima (prekid ili kratak spoj), - ispad primarnog izvora napajanja. Centralni ureaj postavlja se van kontrolisanog prostora, najee u prostorijama lokalnih ili centralnih protivpoarnih slubi ili u hodnicima, prolazima i drugim pogodnim prostorijama u blizini kontrolisanih prostora ili podruja, tako da omoguava brz pristup i identifikaciju mesta pojave opasne koncentracije gasa ili pare. Ako se centralni ureaj postavlja van prostorije sa neprekidnim deurstvom, mora biti omoguen prenos ili ujnost alarma do mesta sa neprekidnim deurstvom. Centralni ureaj moe biti postavljen u kontrolisani prostor ako poseduje odgovarajuu protiveksplozivnu zatitu za taj prostor. Centralni ureaj za dojavu koncentracije gasa ili pare moe biti sastavni deo kombinovanog alarmnog sistema koji obuhvata i protivpoarnu i protivprovalnu dojavu, a mogu biti kontrolisane i neke druge opasne pojave. U tom sluaju ceo kombinovani sistem, pa i deo za dojavu gasova i para, mora, pored zahteva propisanih ovim pravilnikom, ispunjavati uslove utvrene jugoslovenskim standardom. U centralnom ureaju mogu se predvideti posebni izlazi za upravljanje tehnolokom i elektrotehnikom opremom objekta. Ovi izlazi mogu biti kontaktni ili bezkontaktni i, u oba sluaja, beznaponski. Ukljuenje prinudne ventilacije (upravljanje ventilacijom i klima-ureajima) vri se kod prelaska prvog praga alarma, dok se iskljuenje dovoda gasa i energetskog napajanja vri kod prelaska drugog praga alarma. Ukljuenje ureaja za odvoenje dima i toplote zavisi i od drugih faktora, kao to su: vrsta objekta, vrsta opreme i materijala koji se nalaze u kontrolisanom prostoru, postojee instalacije za dojavu i/ili automatsko gaenje poara itd. to se blie definie propisom o tehnikim normativima za instalacije za odvoenje dima i toplote. Prilikom ponovnog ukljuenja energetskog napajanja objekta mora se obezbediti dovoljno dug vremenski interval u kome bi se izvrila provera koncentracije eksplozivnog gasa ili pare. Kablovska instalacija Stabilna instalacija za detekciju eksplozivnog gasa ili pare mora biti povezana vlastitom mreom kablova ili provodnika. Kablovi moraju biti izvedeni sa mehanikom zatitom koja odgovara zahtevima kontrolisanog prostora. Presek kabla mora biti odabran tako da odgovara potronji elektrine energije upotrebljenih ureaja i zahtevima u pogledu maksimalno dozvoljenog elektrinog otpora linije. Presek provodnika u kablu ne sme biti manji od 1,5 mm2 Pri upotrebi vieilnih kablova mora se ostavljati rezerva od 10% u broju provodnika i stezaljki (spojnica) na prikljuenim mestima kabla. Primarni vodovi (vodovi koji povezuju detektorske sonde sa centralnim ureajem) ne smeju se voditi zajedno sa drugim vodovima u jednoj cevi ili kablu. Primarni vodovi ne smeju se voditi ni kroz zajednike kanale, vertikale paralelno vodovima sa strujnim kolima napona vieg od 50V, a posebno strujnim kolima energetskog napajanja. Razvodne kutije i ormani moraju biti oznaeni utom bojom. Broj spojeva u strujnim kolima treba svoditi na minimum i pri tom obezbeivati maksimalno sigurne spojeve uz potovanje pravila struke.
Izvoenje elektrine instalacije, kao i opreme koja se ugrauje, mora odgovarati uslovima u prostoru u kome e se koristiti (vodonepropusno izvoenje, izvoenje za tropske uslove itd. i obavezno ,,S" izvedba za odgovarajuu grupu gasova). Specifina otpornost izolacije izmeu provodnika i zemlje mora iznositi najmanje 500 kQm. Za merenje otpornosti izolacije koriste se instrumenti sa naponom ispod 50 V, osim ako su svi delovi stabilne instalacije odvojeni od kablova i provodnika. Napajanje energijom centralnog ure aja vri se prema jugoslovenskom standardu JUS N.S6.061. Napajanje elektri nom energijom iz mree mora biti takvo da omoguava trajan pogon stabilne instalacije za detekciju eksplozivnog gasa ili para. Ako ova instalacija ima svoju akumulatorsku bateriju kao rezervni izvor napajanja, napajanje iz elektrine mree mora omoguiti punjenje akumulatorske baterije sopstvenim punjaem. Za dovod energije mora biti upotrebljeno posebno strujno kolo od razvodnog ormana, sa posebno oznaenim osiguraem. Iskljuenjem pogonskih ureaja mora biti iskljueno i strujno kolo za napajanje centralnog ureaja. Akumulatorske baterije sa mokrim elijama moraju se postaviti u suve prostorije koje su zatiene od zaleivanja i koje se dobro provetravaju. Akumulatorske baterije moraju se postavljati tako da budu zatiene od spoljnih uticaja i oteenja, a daje pri tom omoguen pristup radi odravanja. Dimenzionisanje ureaja za punjenje akumulatorskih baterija, kao i njihov kapacitet mora biti u skladu sa traenim nivoom tehnike zatite. Alarmno stanje mora se signalizirati svetlosno i zvuno na centralnom ureaju i svim paralelnim signalnim tablama, a zvuno - u lokalnom kontrolnom centru, i to ako je centralni ureaj smeten u blizini lokalnog centra. Signalizacija alarmnog stanja mora biti takva da omoguava brzo otkrivanje mesta pojave opasne koncentracije eksplozivnih gasova. Optika signalizacija alarma se automatski iskljuuje po smanjenju koncentracije gasa ispod donje granice eksplozivnosti ili nakon otklanjanja smetnje, dok runo iskljuenje svetlosne signalizacije nije dozvoljeno. Doputa se mogunost iskljuenja zvunog signala uzbune pri pojavi alarma na centralnom ureaju i kod paralelne signalizacije ako se prenose sve optike signalizacije iz centralnog ureaja. Ako kod paralelne signalizacije postoji samo zbirna informacija alarma za jedan kontrolisan prostor ili podruje sa vie kontrolisanih prostora, ne dozvoljava se iskljuivanje zvunog alarma na paralelnoj signalizaciji. Osim optike i zvune signalizacije trenutno postojeeg alarmnog stanja, svako kontrolno mesto mora imati i optiku signalizaciju memorisanog alarmnog stanja na centralnom ureaju koje se prethodno dogodilo. Pri dostizanju prvog praga alarma ova informacija se zadrava pomou svetlosne signalizacije sve do ponitenja. Sva memorisana stanja uredno se evidentiraju u kontrlonoj knjizi. Memorisano stanje ne moe se ponititi sve dok postoji alarmno stanje. Elementi za uzbunjivanje (spoljne sirene, zvona, lampe) i prenosni sistemi daljinske signalizacije moraju biti stalno u ispravnom stanju i zatieni od oteenja i blokiranja. Elementi centralnog ureaja (indikatori, tasteri, prekidai, instrumenti, osigurai itd.), elementi
paralelne signalizacije i kontrolni moduli moraju biti vidno i trajno oznaeni. Kontrolno mesto mora imati posebnu oznaku (natpis) za oznaavanje mesta, odnosno prostorije u kojoj se nalazi odgovarajua detektorska sonda. Elementi za uzbunjivanje pri pojavi eksplozivnog gasa ili pare moraju se razlikovati od elemenata za ostala uzbunjivanja po boji i oznaci. Elementi za uzbunjivanje moraju bili ute boje i obeleeni ploicama s natpisom ,,eksplozivni gasovi". Elementi za uzbunjivanje koji se postavljaju u kontrolisane prostore moraju biti izvedeni za rad u eksplozivnoj sredini. Razvodne kutije i ormani kablovske instalacije moraju biti oznaeni utom bojom. Nije dozvoljeno postavljanje centralnog ure aja u prostorije koje su stalno zakljuane (prostorije za smetaj neke druge opreme, glavnih razvodnih tabli, trafostanice i sl.). Sve mere preduzete za redovno odravanje stabilne instalacije u toku radnog veka jedne instalacije moraju se upisati u kontrolnu knjigu. Prilikom periodi ne provere treba obavezno ispitati sledee: reagovanje svake detektorske sonde, elemente za uzbunjivanje, prenos informacija na mesto sa stalnim deurstvom, funkcije upravljanja koje obavlja centralni ureaj, (ukljuenje ventilatora, iskljuenje energetskog napajanja), akumulatorske baterije. Detaljnije elemente periodine provere, kao i nain provere odreuje proizvoa opreme u tehnikom uputstvu. Provera funkcionisanja instalacije obavlja se u periodu do dve godine, a vanredna funkcionalna ispitivanja u sluaju da izvrene periodine ili vanredne provere pokau znakove poremeaja pogonske spremnosti ili nepravilnog funkcionisanja, kao i pri promeni tehnologije, odnosno promeni kontrolisanog prostora. Zakon nalae kontrolne preglede u preiodima od 6 meseci. Remont (obnavljanje) stabilne instalacije obavlja se neodlono ve pri prvoj pojavi odstupanja u radu i pri neispravnosti kao posledici starenja. Zbog nepaljivog rukovanja gasnom instalacijom ili materijama ija su isparenja eksplozivna, pojava alarma ne moe se smatrati lanom uzbunom. Ovako nastale eksplozivne koncentracije gasova isto su toliko opasne kao i one koje nastaju zbog kvara na instalacijama ili nekog drugog uzroka. Potrebna svojstva stabilne instalacije obezbe uju se projektovanjem, izradom odgovarajue opreme i njenom odgovarajuom upotrebom. Za ovu opremu obavezan je period probnog rada kod proizvoaa u trajanju od najmanje sedam dana radi stabilizacije senzorskih elemenata i prevazilaenja perioda poetnih otkaza. Svaka nova ili rekonstruisana stabilna instalacija mora biti posle montae podvrgnuta kompletnom funkcionalnom ispitivanju i podeavanju od strane izvoaa radova. Prilikom izvoenja funkcionalne kontrole na centralnom ureaju mora se kontrolisati rad: indikatora alarma (svih postoje ih pragova i memorija); indikatora kvarova; rezervnog napajanja.
Po izvrenom funkcionalnom ispitivanju sainjava se poseban zapisnik o izvrenom ispitivanju koji postaje sastavni deo dokumentacije. Tehniko uputstvo za stabilne instalacije mora sadravati sledee podatke: - opis ureaja; - funkcionisanje ureaja; - rukovanje ureajem; - nain odravanja; - tabelu kvarova; - karton tehnikog pregleda. Kontrolna knjiga za stabilne instalacije za eksplozivne gasove i pare sadri: - datum izvrenog pregleda; - naziv preduzea, odnosno drugog pravnog lica koje je obavilo radove; - overu strunog lica koje je obavilo radove; - overu korisnika stabilne instalacije da su radovi izvreni; - podatke o izvrenim pregledima; - podatke o ispitivanju smetnji; - podatke o popravkama.
11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 1 11. Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote: funkcionalna ema delovanja; opis instalacije; sastavni delovi instalacije; vrste dimnih klapni; centrale sistema za odimljavanje; vrste alarma; projektovanje i izvoenje instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u poaru nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zatite od poara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; periodina ispitivanja stabilne instalacije; pravna lica za odravanje i ispitivanje stabilne instalacije. VENTILACIJA U FUNKCIJI ZATITE OD POARA I EKSPLOZIJA Osnovne karakteristike ventilacije Ventilacija (provetravanje), generalno se moe podeliti na: - Prirodnu - Prinudnu (vetaku) Pod prirodnim provetravanjem podrazumeva se izmena vazduha koja se javlja kao posledica prirodnih osobina vazduha pri temperaturnim razlikama. Proraun i merenje ovakve izmene vazduha teko je izvoditi. Uslov za ovakvu izmenu vazduha je razlika pritiska izmeu unutranjeg i spoljanjeg vazduha, koji s jedne strane izaziva temperaturna razlika, a s druge pojave vetra. Ako je unutranja temperatura via od spoljanje, kao to je to zimi u zagrejanim prostorijama, usled razliilih gustina toplog i hladnog vazduha prtisak na spoIjanjem zidu se rasporeuje prema slici 1, odnosno u gonjem delu prostorije vlada mali natpritisak, a u donjem delu mali potpritisak u odnosu na spoljni vazduh. Usled toga hladan vazduh ulazi spolja na donje otvore, mea se sa postojeim toplim vazduhom i kroz gornje otvore izlazi napolje. Leti kada je napolju toplije nego u prostoriji pravac kretanja je obrnut, odnosno vazduh ulazi kroz gornje otvore, mea se sa postojeim vazduhom u prostoriji i kroz donje otvore izlazi napolje. Da bi prirodno provetravanje bilo efikasno mora visina prostorije biti ista ili vea od irine. Ako ovaj uslov nije zadovoIjen postavlja se ventilacioni kanal koji vodi iznad krova (slika 2). Na ovaj se nain otvor za izjednaenje pomera nagore tako da je, u celoj prostoriji potpritisak (dejstvo dimnjaka).
Pod pojmom prinudna (vetaka) ventilacija podrazumeva se da se za provetravanje prostora upotrebljavaju ventilatori. Ovaj nain kontrole dima i toksinjh produkata sagorevanja moe se vriti na tri naina: 1. izvlaenje dima i tokicnih produkata; sagorevanja iz prostorija i puteva za evakuaciju,
11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 2 2. uduvavanjem sveeg vazduha u prostorije i puteve za evakuaciju (presurizacija) 3. kombinacija mehanikog izvlaenja i uduvavanja (dejonizacija). Primena ventilacije u tehnolokim procesima A. Svi dole navedeni pravilnici postavljaju zahteve za ventilaciju ugroenog prostora u cilju spreavanja stvaranja eksplozivne koncentracije para zapaljivih tenosti ili zapaljivih gasova sa vazduhom. Zakon o zatiti od poara propisuje da tehnoloki procesi u kojma se koriste ili proizvode zapaljive tenosti i gasovi ili eksplozivne materije moraju biti organizovani na takav nain da zavisno od prirode i uslova proizvodnje, opasnost od poara bude otklonjena. Za najopasnije tehnoloke procese (proizvodnja acetilena, eksploziva i baruta, korienje zapaljivih tenosti i gasova, farbare i akumulatorske stanice) uraeni su tehniki propisi koji odreuju lokaciju takvih objekata, izgradnju objekta, kao i nain izvoenja elektro i mainskih instalacija (grejanje i ventilacija). 1. Pravilnik o zatiti na radu pri izradi eksploziva i baruta i manipulisanju eksplozivima i barutima (Slubeni list SFRJ " br. 55/69) propisuje da provetravanja, opasnih objekata (opasan objekat je objekat u kome se vri proizvodnja, dorada, prerada, laboracija. delaboracija, ispitivanje, unitavanje i uvanje opasnih materija) moe biti prirodno ili vetako. Ako je provetravanje prirodno, svi kanali za ventilaciju moraju biti izvedeni tako da se sprei njihovo zagaivanje ili skupljanje ma kakavog materijla u njima, kao i direktno prodiranje kroz njih u objekat kie, stranih tela i sl. Ako se provetravanje opasnih objekata vri putem ventilacionih ureaja, konstrukcija tih ureaja mora biti izvedena prema propisima u pogledu uslova koji vladaju u prostoriji koja se provetrava. Ulazni i izlazni otvori ureaja za provetravanje moraju se zatiti metalnom mreom. Putanje u rad ventilatora mora biti mogu i van opasnog objekta odnosno prostorije.Ako iz tehnolokih: razloga nije mogua hermetizacija procesa pri kojima nastaju praina, gasovi i dim, toksini, eksplozivni ili opasni u pogledu paljenja, zagaenje vazduha u radnoj prostoriji mora da se svede na dozvoljene granice hvatanjem istih na mestu stvaranja i njihovim uklapanjem van prostorije ventilacionim urea-jima ija konstrukcija odgovara propisima koji vae za konkretne uslove. Izuzetak iz napred navedenog je za objekte za proizvodnju crnog baruta i za objekte u kojima se vri homogenizacija privrednih eksploziva (kolodrobi) u kojima mora biti prirodno provetravanje. 2. Pravilnik o zatiti na radu o tehnikim merama za razvijae acetilena i acetilenske stanice (Slubeni list SFRJ" br. 6/67) zahteva da se provetravanje prostorije u kojoj je smeten nepokretni razvija acetilena i njegovi pomoni ureaji vri po pravilu prirodnom ventilacijom (ventilaconi kanali, laterne, reflektori i dr.): Izlazni otvor ventiladje treba da se nalazi na najviem mestu prostorije gde postoji mogunost prikupljanja eksplozivnih smea acetilena i vazduha. Preseci ulaznog i izlaznog otvora ventilacije moraju biti iste veliine i morajii obezbeivati najmanje etvorostruku izmenu vazduha u toku jednog asa. Izlazni otvor kanala ili cevi ventilacije mora biti izveden na visinu najmanje za 1 metar veu od visine temena krova ili zida zgrade na koju se naslanja prostorija sa razvijaem. Pri primenjivanju vetlake ventilacije treba, po pravilu, koristiti sistem prinudnog dovoenja sveeg vaduha, smeten izvan prostorije. 3. Pravilnik o smetaju i dranju ulja za loenje (Slubeni list SFRJ", br. 45/67) trai da prostorije za smetaj ulja za domainstvo u podrumima i prizemljima stambenih zgrada imaju otvore za provetravanje, zatiene metalnom mreom izraenom od nerajue ice sa 33 okca na cm 2. Ako se skladini rezervoari za skladitenje | ulja za loenje nalaze u objektima posebno izraenim jza tu svrhu nad zemljom, sputenim u zemlju ili pod zemlju, prostor u kome su smeteni rezervoari mora imati odgovarajue provetravanje. 4. Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenpsti (,,Slubeni list SERJ" br. 20/71) nalae da graevinski objekat za uskladitavanje posuda sa
11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 3 zapaljivim tenostima ija je taka zapaljivosti ispod 100C ima efikasnu prirodnu ventilaciju odnosno, izuzetno, vetaku venlilaciju u ,,Ex" izradi, s tim da ukljuivanje takvog ventilacionog sistema mora biti van prostorije za uskladitavanje. Ovaj us|ov se odnosi i na garae i radionice koje koriste zapaljive tenosti, kao i na trgovake radnje i robne kue koje se bave prometom zapaljivih tenosti. Izuzetno se hermetiki zatvorene posude zapremine do 20 litara mogu u pogonima i radionicama uskladitavati u posebno za to izgraenim metalnim ormariima, s tim da ukupna koliina zapaljivih tenosti u tim posudama ne sme biti vea od 200 litara, a metalni ormari mora imati ventilaciju sa izlazom van prostora u kome se nalazi.Graevinski objekat u kome se nalaze pumpe i dru-ga oprema za pretakanje zapaljivih tenosti mora imati ventilacione otvore izvedene pri podu i tavanici prostori-je koji onemoguavaju stvaranje eksplozivne i zapaljive smee. 5. Pravilnik o izgradnji stanica za snabdevanje gorivom motornih vozila i o uskladitavanju i pretakanju goriva (Slubeni list SFRJ" br. 27/71) zahteva da posebna prostorija u objektu za smetaj zaposlenog osobIja na benzinskoj stanici u kojoj se dre zapaljive tenosti ima prirodnu ili vetaku ventilaciju. 6. Pravilnik o izgradnji postrojenja za teni naftni gas i o uskladitavanju i pretakanju tenog naftnog gasa (Slubeni list SFRJ" br. 24/71) propisuje da prostorija za punjenje boca i prenosnih rezervoara ima ventilacio-ne otvore pri podu izvedene tako da omoguavaju gra-vitaciono izlaenje gasa van objekta. Povrina ovih otvora ne sme biti manja od 10% tlocrtne povrine poda prostorije, od ega povrina otvora koja se ne moe zatvoriti ne sme biti manja od 2 m2. Isti uslov je i za prostoriju u kojoj se nalaze pumpe i kompresori za pre-takanje gasa. Meutim, kada se sistem sa bocama na-lazi u slobodno stojeem objektu ili u objektu prislonje-nom uz zid nekog drugog objekta ventilacija mora biti izvedena u nivou poda i tavanice prostorije, a po mogu-nosti na dva suprotna zida. Zbir povrina ventilacionih otvora mora iznositi 10% tlocrtne povrine. Ako je troi-lo sistema sa bocama smeteno u podrumskoj prostori-ji, prostorija mora imati odgovarajuu ventilaciju. Velii-na ventilacionih otvora u graevinskom objektu u kome je smeten ispariva za gas ne sme biti manja od 10% tlocrtne povrine poda prpstorije, od ega najmanje otvor pri podu koji se ne moe zatvoriti ne sme iznositi manje od 1 m2. 7. Pravilnik o tehnikim uslovima i normativima za bezbedan transport tenih i gasovitih ugljovodonika magistralnim naftovodima i gasovodima i naftovodima i gasovodima za meunarodni transport (,,SI. list SFRJ" br. 26/85) zahteva da prostorije u objektima stanica (merne, regulacione i mernpregulacione) u kojima su ugraen gasne instalacije moraju imati gornje i donje otvore za prirodno provetravanje. U spoljnim zidovima kompresprskih stanica na gasovodima moraju se nalaziti gornji i donji otvori za prirodno provetravanje. Povrina gornjih otvora mora iznoslti 1% od povrine poda i moraju biti postavljeni na najvioj taki prostorije. Donji otvori moraju biti postavljeni na visini od 15 cm iznad poda stanice a njihova ukupna povrina mora iznositi najmanje 80% od ukupne povrine gornjih otvora Isto ovo vai i za pumpne stanice za naftu i produkte nafte, s tim da ukupna povrina donjih otvora mora iznositi najmanje 1% od povrine poda prostonje, a ukupna povrina gornjih otvora ne sme biti manja od 80% od ukupne povrine donjih otvora. 8. Pravilnik o tehnikim normativima za projektovanje,graenje, pogon i odravanje gasnih kotlarnica (,,SI list SFRJ" br 10/90) trai da se prostor kotlarnice provetrava tako da se osigura potrebna koliina vazduha za i sagorevanje i odravanje standardnih radnih uslova. Provetravanje mora biti prvenstveno prirodno, a ako to nije mogue moraju se stvoriti tehniki uslovi za prinudnu ventilaciju. Kotlarnice sa automatskim gononicima moraju imati iskljuivo prirodnu ventilaciju. Prirodnom ventilacijom prostora kotlarnice mora se osigurati popreno ispiranje prostora kotlarmce. Vazduh za ventilaciju mora ulaziti nisko u kotlarmcu, ali ne nie od 30 cm iznad poda i ne vie od 0,3 ukupne unutranje visine kotlarnice. Odvodni otvori moraju biti na to veoj visini, direktno na suprotnom zidu u odnosu na dovodne otvore. Prinudna ventilacija kotlarnica izvodi se ugradnjom odsisnog ventilatora, a dovod vazduha je prirodan - bez ventilatora Potprtisak u kotlarnici ne sme prei vrednost od 0,2 mbar.
11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 4 9. Pravilnik o tehnikim normativima za ureaje u kojima se nanose i sue premazna sredstva (,,SI listj SFRJ" br 57/85) propisuje da prostor ili prostorija lakirnice mora imati sistem za prinudno odsisavanje vazduha, izveden u kombinaciji lokalne i opte ventilacije. Lokalna ventilacija postavlja se na sva mesta na kojima je mogue izdvajanje para rastvaraa. Optom ventilacijom provetrava se ceo prostor ili prostorija lakirnice. 10. Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu skladita od poara i eksplozija (,,SI list SFRJ" br 24/87) zahteva da se skladita u kojima postoji opasnost od stvaranja eksplozivmh smea moraju prirodno provetravati, a gde to nije dozvoljeno mora se obezbediti i vestako provetravanje Povrina otvora za prirodno provetravanje ili vetako provetravanje skladine prostorije mora biti tolika da se ne sme dostii vrednost od 10% donje granice eksplozivnosti bilo koje prisutne zapaljive komponente. B.Pravilnici koji postavljaju uslove za ventilaciju u cilju odovenja dima Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu visokih objekata od poara (,,SI list SFRJ" br. 7/84) postavlja uslove za ventilaciju u cilju odovenja dima iz stepeninog prostora ili u cilju spreavanja prodora dima u unutranje sigurnosno stepenite Stepenini prostor mora imati otvore za prirodno provetravanje, koji se otvaraju iz prizemlja ili sa odmorita na stepenicama Ukupna povrina otvora za prirodno provetravanje mora biti najmanje 5% povrine honzontalnog proseka stepeninog ahta kome pripadaju, ali ne manje od 0,5 m2 Unutranja sigurnosna stepenita za objekte vie od 40 m moraju biti odvojena od unutranjih komunikacija objekta tampon-zonom koja se provetrava prirodnim ili vetakim putem sa 20 izmena vazduha na as. Iz napred izloenog vidi se da svi propisi osim Pravilnika o tehnikim normativima za ureaje u kojima se nanose i sue premazna sredstva daju prednost prirodnom u odnosu na vetako provetravanje. Ovo je u veem broju sluajeva potpuno neopravdano Tako na primer, kotlarnice sa automatskim gorionicima moraju imati iskljuivo prirodnu ventilaciju. Ovde se ispustilo iz vida da su svi savremeni gononici opremljeni samostalno delujuim ureajima za paljenje, nadziranje plamena, upravljanje i regulaciju odnosno spadaju u klasuautomatskih gasnih gorionika. S druge strane, u 90% ,sluajeva radi se o rekonstrukciji postojeih kotlarnica na teno gorivo pa je esto nemogue obezbediti popreno ispiranje prostora kotlarnice jer to podrazumeva da su dovodni i odvodni otvori na suprotnim zidovima kotlarmce. Prema pravilniku o tehnikim normativima za ureaje za automatsko zatvaranje vrata iii klapni otpornih prema poaru (Sl.list SFRJ br, 35/80), l. 25, celokupan ureaj za aktiviranje i automatsko zatvaranje vrata ili klapni mora se u upotrebi kontrolisati najmanje jedanput u dva meseca. SRPS EN 1366-8:2011 Ispitivanja otpornosti na poar sistema za ventilaciju - Deo 8: Kanali za odimljavanje Ovaj standard utvruje metode odreivanja otpornosti na poar kanala za odimljavanje. Primenjuje se samo na kanale koji prolaze kroz drugi poarni sektor iz koga treba da se vri odimljavanje u sluaju poara. Ispitivanje se odnosi na izlaganje poaru pune pokrivenosti. Ova metoda se primenjuje samo na poarne kanale koji su proli ispitivanje pu skladu sa EN 1366-1. Ispitivanje je koncipirano tako da obuhvati vertikalne i horizontalne kanale. Meutim, ako sistem u praksi ima samo primenu u vertikalnoj orijentaciji, onda je neophodno da se i ispita u vertikalnoj orijentaciji. Ova metoda ispitivanja je pogodna za kanale napravljene od negorivih materijala. Standard je primenjiv samo na kanale sa etirima stranama. SRPS EN 1366-9:2011 Ispitivanja otpornosti na poar sistema za ventilaciju - Deo 9: Zasebno pregraeni kanali za odimljavanje Ovaj standard utvruje metodu odreivanja otpornosti na poar kanala za odimljavanje koji se koriste za jedan poarni sektor. Kod ovih primena, sistem za odimljavanje je namenjen da radi samo do fleovera
11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 5 (obino 600 C). Metoda se primenjuje za kanale koji su izraeni od negorivog materijala. Standard se primenjuje na kanale koji imaju etiri strane ili su okruglog preseka. Ova metoda se primenjuje samo na horizontalne kanale u jednom poarnom sektoru. Metoda opisana u ovom standardu je sloena i zahteva osetljive instrumente. Zbog toga se ne preporuuje oprema za viestruku namenu. SRPS EN 13501-3:2008 Poarna klasifikacija graevinskih proizvoda i graevinskih elemenata - Deo 3: Klasifikacija na osnovu podataka iz ispitivanja otpornosti prema poaru proizvoda i elemenata koji se koriste u sistemima za ventilaciju zgrada: kanali i klapne otporni prema poaru Serfifikat otpornosti prema poaru protivpoarnih klapni Ispitivanje protivpoarnih klapni vri se u skladu sa standardom JUS U.J1.174 (1994), u ispitnoj pei sa standardnim razvojem poara prema JUS ISO 834 (1994) i dobijen nalaz otpornosti prema poaru u trajanju od N minuta, izdaje se od strane instituta IMS. Zahtevi za provetravanje sa povienim pritiskom u putevima za evakuaciju Kretanje i distribucija vazduha u uslovima poveanog pritiska ima vanu ulogu, kako bi se dobila to efikasnija i to jeftinija zatita puteva za evakuaciju. Zatita puteva za evakuaciju nije samo vana za spaavanje Ijudi ve i materijalnih vrednosti itave graevine, s tim to omoguava lake kretanje i pristup vatrogascima do mesta pojave poara. a) Stepenita Svako stepenite u objektu koje slui za evakuaciju, mora biti pod pritiskom. Sistemi provetravanja moraju biti odvojeni. Vazduh se mora dovoditi tako da bude ravnomerno, rasporeen po visini. Najbolje je da se vazduh dovodi na svaki sprat objekta. Ako to nije mogue, najvee rastojanje izmeu dovoda vazduha treba da bude tri, sprata, to znai da se za trospratne objekte moe prihvatiti jedan izlaz vazduha. Vazduh se dovodi vazdunim kanalima i nije vano da li raspodela vazduha ide odozgo ili odozdo, ve da se obezbedi potpuno ista koliina vazduha na svakoj izlaznoj reetki. b) Hodnici Hodnici se takoe moraju staviti pod povieni pritisak. Pritisak u hodnicima zavisi od pritiska na stepenitu i mora se dopunjavati Kanali za provetravanje hodnika povienim pritiskom mogu se prikljuiti na mreu provetravanja ili klimatizacije pod uslovom da stvaraju ravnoteu u raspodeli vazduha za sve hodnike. Kanali za stepenite ne smeju biti isti i za hodnike Da bi se postigli jo bolji rezultati i vei uinci oslobaanja od dima puteva za evakuaciju, napravljene su male prostorije sa provetravanjem ("tampon zone"), koje su obezbeene protivpoarnim vratima prema stepenitu. Izmena vazduha se vri u tampon zonama, s tim to je ventilator za izvlaenje vazduha veeg kapaciteta od ventilatora za dovoenje vazduha. Na ovaj nain se obezbeduje nadpritisak u tampon zonama u odnosu na stepenita i kretanje vazduha od stepenita prema tampon zonama, odnosno hodnicima. Ukljuivanje sistema i otvaranje klapni u tampon zoni se vri preko javljaa poara koji se nalaze u tampon zoni. Na ovaj nain i kad su stepenina vrata otvorena ne pojavljuje se dim u stepeninom ahtu. Putevi za evakuaciju ostaju slobodni od dima, toplote i toksinih produkata sagorevanja za predvieni vremenski period, to daje dobru garanciju da e vatrogasci koristei iste puteve, bre i efikasnije ugasiti poar. Kontrola dima
11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 6 Osnovne metode za odvoenje dima iz objekta Postoje dva osnovna metoda obezbeenja odgovarajueg odvoenja dima pri poaru iz objekta: a) metoda preko otvora za prirodno odvoenje dima, obino na krovu objekta ili ispod samog krova objekta na najvioj moguoj taki u objektu. Odvoenje dima se kod ove metode ostvaruje strujanjem uzgonskom silom koja zavisi od prirodnih faktora (razlike spoljanjih i unutranjih temperatura, brzine vetra, visine objekta i sl.). Plovnost dima Plovnost dima predstavlja prirodnu odvojenost dima od vazduha u kratkom vremenskom periodu u graninom sloju, koji se dobija usled razlike u temperaturi. U tom kratkom periodu pre nego to doe do izjednaavanja temperature i meanja vazduha sa dimom, dim plovi traei najvie take jedne prostorije. Sa izjednaavanjem temperature dim poinje da se mea sa vazduhom i polako sputa prema podu prostorije. To je vrlo opasan trenutak, jer tada nema vie vidnog polja, a toksini gasovi se nalaze tano u visini oveka. Da bi se izbeglo meanje dima sa vazduhom, mora se iskoristiti onaj kratki vremenski period plovnosti dima da bi se dim odveo to dalje od puteva za evakuaciju. Plovnost dima se naroito koristi u prizemnim objektima gde bez mehanikog izvlaenja ili principa efekta dimnjaka moe sa dosta uspeha da se dim odstrani iz puteva koji slue za evakuaciju Ijudi. b) metoda preko otvora za mehaniko (prinudno) odvoenje, ventilatorima obino na krovu objekta ili ispod samog krova objekta na najvioj moguoj taki u objektu. I jedan i drugi metod imaju i prednosti i mane koje se moraju uzeti u obzir prilikom donoenja konane odluke. Prednosti i mane za jednu i drugu metodu prikazane su u tabeli br. 1 i tabeli br. 2. Tabela br. 1. Metoda
Prednosti -
Mane nije garantovana koliina dima koji se odvodi podloni uticaju vetra led i sneg mogu da spree normalno otvaranje treba mu velika povrina ulaznog otvora mnogo velikih otvora na krovu to utie na kvalitet samog krova - postoji mogunost vitoperenja materijala - problem "hladnog dima"
A. Prirodnog - lak je naroito ako je od odvoenja dima aluminijuma - samoreguliui - lako se rekonstruie ili preureuje
Tabela br. 2. Metoda A. Mehanikog odvoenja dima
Prednosti - garantovana koliina dima koji se odvodi - manji otvori na krovu - moe da radi sa"hladnim dimom" - potrebni mali ulazni otvori - moe se upotrebljavati i sa kanalima - moe biti smeten dalje od zone ugroenosti - obezbeuje i normalnu ventilaciju objekta ako ventilator ima dve brzine
Mane - problem moe da bude teina ventilatora - mora da ima elektro snabdevanje iz dva nezavisna izvora elektro instalacije - rekonstrukcija nije uvek mogua - skupo reenje za visoketemperature, iznad 400C
11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 7 Dimne zavese Za ispravno i efikasno odvoenje dima, toplote i toksinih produkata sagorevanja imaju velikog uticaja dimne zavese (slika broj 1), koje se sputaju sa tavanice i koje omoguavaju skupljanje vrelih gasova i dima unutar prostora omeenog dimnim zavesama. Dimne zavese postavljaju se tako da celokupna povrina prostora bude izdeljena na sektore ija povrina moe iznositi najvie 1600 m2. Ako unutar prostorije postoji posebno ugroena zona, ta zona mora biti posebno ograena dimnim zavesama. Dimne zavese se postavljaju tako da kod objekata sa "manjim koliinama dima" i "srednjim koliinama dima" najvei razmak izmeu zavesa iznosi 60 metara, dok kod objekata sa "velikom koliinom dima" taj razmak mora biti-toliki da veiiina sektora koji formiraju dimne zavese ne bude vej od 600 m2. Dimne zavese se izrauju od negorivog materijala (lim, azbestne ploe, gipsane ploe i sl.), moraju dobro da zaptivaju na stropu i onemogue prodor dima iz jednog u drugi dimni sektor. Delovi instalacije za odvoenje dima toplote i toksinih produkata sagorevanja Instalacija za odvoenje dima, toplote i toksinih produkata sagorevanja sastoji se iz sledeih delova ventilatora vazdunih kanala protivdimnih klapni kablova koji napajaju motor ventilatora elektrinom energijom izvora elektrine energije Ventilatori Ventilatori mogu biti usisni i potisni. Usisni ventilatori usisavaju vazduh iz prostorija i teraju ga u spoljnu atmosferu, dok potisni ventilatori obrnuto, uzimaju vazduh iz atmosfere i ubacuju ga u prostoriju. Prema konstrukciji ventilatore delimo na aksijalne i radijalne (centrifugalne). Aksijalni ventilatori graeni su u obliku propelera, pa je kretanje vazduha aksijalno (slika 4) Oni slue za dobijanje velikih koliina vazduha niskog pritiska i po pravilu se direktno postavljaju na spoljanji zid prostorije. Kod radijalnih - centrifugalnih ventilatora kretanje vazduha je radijalno, a slue za manje koliine vazduha veeg pritiska. Po pravilu su sastavni deo ventilacionog sistema koji se sastoji od kanala za izvlaenje vazduha sa usisnim reetkama i kanala za ubacivanje vazduha sa izduvnim reetkama.
11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 8 Pravilnikom o tehnikim normativima za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju (Slubeni list SFRJ" br. 38/89) odreuju se tehniki normativi koji moraju biti ispunjeni pri izgradnji sistema za ventilaciju ili klimatizaciju prostorija. Sistemi za ventilaciju moraju ispunjavati uslove propisane ovim Pravilnikom s obzirom da i sam ventilator moe biti uzronik paljenja eksplozivne smee i to: - zbog razvijanja toplote, - zbog stvaranja mehanike varnice usled udara stranog tela ili meusobnog trenja pojedinih delova ventilatora, - zbog stvaranja elektrinog luka (statiki elektricitet) U praksi susreemo izvedbu ventilatora gde je prenos snage pogonskog motora (obino asihroni kavezni elektromotor) kaievima preko klinastih ili pljosnatih kainika. Kaievi sa stanovita protivekspldzivne zatite, moraju zadovoljavati posebne zahteve antistatinosti. U toku kretanja, trenjem kaieva po kainicima ili prolazom na neposrednoj blizini konstruktivnih delova ventilatora, gomilaju se elektrostatiki naboji koji se mogu isprazniti iskrom i time zapaliti eksplozivne smee gasova, para ili praine. Zbog toga kaievi moraju biti izraeni od takvog materijala, ija struktura onemoguava stvaranje elektrostatikih naboja. Kai se smatra zadovoljavajuim ako izmereni otpor u omima pomnoen sa irinom kaia u cm (kod klinastog kaia uzima se dvostruka visina kaia) ne prelazi 106 oma po cm. Ventilatori za odvoenje dima moraju da ispune sledee zahteve: odvedu tople dimne gasove u periodu vremena koje je dovoljno da se izvri evakuacija iz objekta onemogue pojavu dima u objekat za vreme dok vatrogasci uestvuju u lokalizaciji poara izvre eliminisanje ostatka dima iz objekta nakon okalizacije poara obezbede normalne ventilacione potrebe u objektu odvedu "hladan dim" za vreme rane faze poara. Glavni zahtev koji ventilatori moraju da ispune je da dvedu tople dimne gasove u periodu vremena koje je lovoljno da se izvri evakuacija i da se zavri lokalizacija poara. Ova vremena odreuju potrebno vreme rada ventilatora. Pored ovog ventilatori moraju da rade u uslovima visokih temperatura koje odreuje temperatura dima u objektu.
Temperatura dima e u retkim sluajevima prei temperaturu od 300C, to se moe videti iz tabele 1. Putevi za evakuaciju u objektu treba tako da budu isprojektovani da vreme naputanja objekta ne bude vee od sedam do deset minuta. Praktina ispitivanja su pokazala da je vreme naputanja najkomplikovanijih objekata / trgovakih centara 20 minuta. Vreme dolaska vatrogasnih jedinica zavisi od lokacije same jedinice, razdaljine do objekta na kom mora da se intervenie, vremena dojave poara i gustine saobraaja u gradu. Ovo vreme je uobiajeno 5 minuta. U Tabeli na osnovu podataka vatrogasne brigade grada Beograda, Uprave
11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 9 za PP i PTZ, Sekretarijat u Beogradu vidi se vreme stizanja vatrogasne jedinice na mesto intervencije i potrebno vreme gaenja za navedene godine. Na osnovu vremena evakuacije i vremena dolaska vatrogasnih jedinica na mesto intervencije,vreme rada ventilatora treba da iznosi 30 minuta, a na osnovu temperature dima koja se moe pojaviti u objektima, ventilatori treba da budu izabrani za rad na temperaturi od 300C. U pojedinim zemljama vreme rada ventilatora / vek ventilatora i temperatura koju mora da izdri ventilator su znatno vii to se vidi iz Tabele br. 2.
Kanali i ahtovi za odvoenje dima Kanali i ahtovi za odvoenje dima moraju da ispune tri osnovna uslova: 1. da gubici vazduha koji nastaju u njima budu minimalni 2. da su nepropustivi za vazduh i 3. da budu otporni na poar Gubici vazduha nastaju zbog razlike pritisaka s jedne i druge strane kanala, odnosno ahta. Postoje dve vrste gubitaka vazduha: 1. gubici vazduha usled pukotina i loe izvedemh spojeva i 2. gubici vazduha usled samog materijala od kojeg je kanal, odnosno aht napravljen (poroznost materijala). Gubici vazduha se mogu otkloniti unutranjim gipsanim premazima koji smanjuju propustljivost i hrapavost. Prilikom ispitivanja kanala, odnosno ahtova, mogu se odrediti njihove slabe take (otvori, pukotine, spojevi i sl.) da bi se na osnovu toga izvrile potrebne popravke. Cevi fabrike izrade (liveni, armirani; malter, azbest, cement) reavaju i problem otpornosti na poar i svojstva nepropusnosti, ali im cena esto ograniava upbtrebu.Optimalno reenje koje zadovoljava sva tri zahteva (vatrootpornost, nepropusnost i cenu) je sa elinim kanalima zatienim vatrootpornom zatitom. Otpornost na poar kanala i ahtova zavisi od njihove namene. Postoje tri vrste kanala za odvoenje dima: horizontalni kanali za odvod dima koji prolazi kroz vie prostorija, a koji izvlae dim samo iz jedne
11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 10 prostorije vertikalni kanali, obino ahtovi za odvoenje dima koji vre prijem svih honzontalnih kanala horizontalni kanali za dovod sveeg vazduha koji prolaze kroz vie prostorija Ako kanali opsluuju samo ugroenu prostoriju, sprata ili deonice, zahteva se da oni budu od negorivog materijala i da im je otpornost na poar 15 minuta. Ako kanali opsluuju vie prostorija ili ako prolaze kroz prostorije koje ne opsluuju (nemaju otvora u njima - tranzitni kanali) zahteva se otpornost na poar za kanale kao to je otpornost na poar zidova kroz koje oni prolaze, to nekad iznosi i 120 minuta. Otpornost na poar kanala je prikazana u tabeli broj 1.
Traena otpornost se postie na vie naina: -pomou betona -pomou cigle -pomou gipsanih ploa -pomou premaza.
11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 11
Nain prolaska kanala kroz vatrootporni zid
Pored toga to kanali moraju da budu nepropusni za vazduh i odreenog stepena vatrootpornosti oni moraju da imaju sisteme za veanje od negorivog materijala da budu otporni na poar. Povezivanje ahtova za odvoenje dima iz podzemnih i nadzemnih etaa u jednom objektu treba izbegavati. Odvoenje dima iz stambenih objekata 1. 2. 3. 4. 5. Glavni razvodni orman Pomoni orman Pokretna kupola Kompresor Akslijalni ventilator Sistem moe da se aktivira automatski, preko instalacije za automatsku i runu dojavu poara.
11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 12
U stambenim objektima visine od 16,5 do 28 m odvoenje dima se vri iz stepenita i hodnika. Odvoenje dima iz stepenita kod ovih objekata se vri prirodno preko otvora minimalne povrine od 1m 2 koji se nalazi na na gornjem delu stepenita (moe da bude prozor ili pokretna kupola), a ima mogunost otvaranja na nivou ulaska u stepenite. Pokretne kupole povezane su sa cevnom instalacijom na glavni komandni orman, preko koga se pneumatski otvaraju kuple i koji je povezan sa pomonim ormanima za runo aktiviranje na svakom nivou. Otvaranje moe da bude daljinsko (mehaniko, elektrino, pneumatsko). Pored ovoga mora se obezbediti dovod sveeg vazduha iste povrine na najniem nivou (najee vrata stepenita). Ukoliko nije mogue vriti odvoenje dima prirodnim putem, mora se obezbediti nadpritisak u stepenitu dovoenjem sveeg vazduha. Nadpritisak u odnosu na hodnike treba da iznosi od 20 do 80 pa. Na sl.1 da je nain odvoenja dima prirovnim putem ( a moe i mehaniki, putem ventilatora ), dok se dovoenje sveeg vazduha vri ventilatorom. Iz hodnika se dim odvodi mehanikim putem. Protivdimne, protivpoarne klapne Protivdimne klapne su doskora bile posebne klapne koje su se razlikovale od protivpoarnih klapni, bile su jednostavnije konstrukcije, neotporne na visoke temperature i od njih se samo trailo da su nepropusne za dim. Kod instalacija za prinudno odvoenje dima na mestima ulaska horizontalnih kanala u vertikalne ahtove ili na mestima ulaska vazduha u horizontalne ahtove, postavljaju se na svim nivoima protivdimne klapne koje su stalno u normalnim uslovima u zatvorenom poloaju. Pri pojavi poara i dima otvaraju se protivdimne klapne samo na nivou gde je dolo do pojave poara ili u jednom delu nivoa koji predstavlja protivdimnu zonu. Maksimalna propustljivost ovih klapni u zatvorenom poloaju ne smeda pree vrednost od 10 m3/h. Ove klapne moraju da budu atestira od strane instituta za ispitivanje materijala, koji garantuje njenu funkciju za odreeno vreme. Danas se od protivdimnih klapni zahteva i odreena otpornost na poar, najmanje trideset minuta, tako da se danas protivpoarne klapne koje moraju da zadovoIje zahteve zaptivenosti koriste u sistemima za odvoenje dima i toksinih produkata sagorevanja. Otvaranje protivdimnih klapni mora da bude automatsko, preko elektromagneta ili elektromotora. NajboIje reenje je da pogon klapni bude preko elektromotora koji se pored automatskog pokretanja preko instalacija za automatsku dojavu poara moe vriti i iz komandnog mesta. Protivpoarne klapne se postavljaju u kanalima da bi se spreilo prenoenje vatre, dima i toplote po horizontali i vertikali jedne zgrade. Tako se zgrada deli na manje poarne zone, to olakava gaenje lokalizovanih poara i stvara uslove za lake spasavanje ljudi i materijala. Protivpoarne klapne moraju biti atestirane na poar tj na povienu temparaturu i na dim tj na zaptivenost. Pored ovoga pri atestiranju se klapni obraa se panja na mesto gde se postavlja klapna: u podu, zidu ili plafonu, na dimenzije, pp klapni kao i na poloaj pp klapne prema vatri. Pokretanje klapni: -runo -lako topljivim elementom -pneumatski -elektrino, sa elektromagnetom ili elektromotorom Kablovi koji napajaju motore ventilatora i protivdimne klapne elektrinom energijom Ovi kablovi predstavljaju sigurnosnu opremu, moraju da funkcioniu u reimu poara i da napajaju elektrine
11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 13 potroae instalacije za odvoenje dima, toplote i toksinih produkata sagorevanja za vreme dok ove instalacije moraju da rade u uslovirma poara. Zbog. toga ovi kablovi moraju da budu zatieni od prekomerne struje i da zadovoljavaju uslove ispitivanja na zapaljivosti prema JUS-u N.CO.075 i na poar pre-ma zahtevima IEC 331. Ovi provodnici su napravljeni od bakra (taka paljenja bakra 1080C), njihova izolacija i ispuna su od teko gorivih materijala. Strujna kola ovih sistema, moraju da se odvoje od drugih strujnih kola tako da elektrina greka ili bilo koja intervencija u jednom sistemu ne utie na rad drugih sistema. Sa aspekta rada sigurnosnih sistema, oni moraju to da postignu svojim bitnim karakteristikama otpornim prema poaru, uz zadravanje integriteta strujnih krugova i besprekidnog napajanja za vreme rada instalacija za odvoenje dima, toplote i toksinih produkata sagorevanja za razvijene temperature od 10500C. Strujna kola ovih instalacija ne smeju da se polau kroz prostorije koje su izloene riziku od poara kao to su prostorije u kojima se proizvode, obrauju ili skladite zapaljive materije, u kojima je prisutna zapaljiva praina, kroz prostorije u kojima se proizvodi ili skladiti eksploziv. Izvori elektrine energije Napajanje instalacije za kontrolu dima elektrinom energijom mora da bude obezbeeno iz trafo stanice (prvi izvor snabdevanja elektrinom energijom) i iz dizel elektrinog agregata smetenog u zasebonoj prostoriji koja predstavlja poseban poarni sektor. Automatski sistemi za kontrolu odimljavanja Funkcija dimnih i toplotnih ventilacionih sistema je definisana u standardima i specifikacijama brojnih zemalja, kao to je regulativa DIN 18232 koja kae: "Funkcija ventlacionih sistema je isputanje dima i toplote u sluaju poara, i smanjivanje intenziteta dejstva vatre na strukturu objekta"Standardi dimne ventilacije:DIN EN ISO 9001 standrad,VdS odobrenje (znak kvaliteta sistema za dimnu ventilaciju ) VDE, BS i EN
Automatski sistem za upravljanje sistemom kontrole dima i toplote Kontrolni panel Kontrolni panel je opremljen brojnim funkcijama, i poseduje integrisan akumulator, za vanredne okolnosti, koji kontrolie i nadgleda dimne i toplotne odvode. Za manje sisteme sa jednom dimnom zonom/grupom kao to su stepenita sa samo jednim ili dva odvoda sistemi koji u sebi sadre mogunost automatskog i runog pokretanja. Budui da su nai proizvodi zasnovani na modularnom sistemu sa mogunou proirenja, postoji mogunost njihove primene na vie dimnih zona/grupa. Imati u vidu da je primarna funkcija odvoda u vanrednim okolnostima, a tek zatim sledi funkcija dnevne ventilacije. Po VdS direktivi: Kontrolni panel kao centralnu jedinicu za upravljanje, -Primarni i sekundarni izvor napajanja. Svaki izvor napajanja (akumulator) poseduje mogunost upravljanja svim pokretaima istovremeno. Sekundrani izvor napajanja moe se koristiti za najmanje 72-asovno funkcionisanje.
11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 14 -Rune i optike javljae za dojavu pojave poara -Konstantan nadzor sistema za momentalno detektovanje nastanka greke ili kvara -Mogunosti daljinskog upravljanja -Jedan ili dva elektropokretaa sa zupastom letvom koji mogu otvarati krovne prozore i kupole veih teina. Sistem je standardno opremljen nezavisnim napajanjem, ima mogunost procesorskog nadzora sistema 24 sata, detekciju kvara i alarma kao i niz razliitih mogunosti podeavanja vremena dnevne ventilacije Kontrolor sobne temperature Automatski kontrolor temperature u zavisnosti od sobne temperature. Alarmni ureaji Poarno zvono, alarmna sirena ili treperee svetlo za zvunu i vizuelnu uzbunu u sliaju vatre.
Detektor vetra/kie Ventilaciona kontrola zavisna od vremenskih uslova. Prozori se automatski zatvaraju u sluaju kie ili vetra Tasteri Konstantno promenljiva kontrola ventilacionih odvoda kao i konekcija ili diskonekcija sa automatskom kontrolom vremena / temperature. Automatski detektor poara Vizuelni detektor poara koji radi na principu automatskog ukljuivanja dimne i toplotne ventilacije u sluaju izbijanja poara. Takoe je dostupan kao termo-diferencijalni detektor. Dimni i toplotni ventilacioni pokreta Elektromotorni daljinski upravlja za prozore i ventile za sluaj poara i svakodnevnu ventilaciju.

Stabilni Sistemi Za Gašenje I Zaštitu Od Požara

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Stabilni Sistemi Za Gašenje I Zaštitu Od Požara

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

00 - Stabilni sistemi zatite od poara - Uvod

00 - Stabilni sistemi zatite od poara - Uvod

00 - Stabilni sistemi zatite od poara - Uvod

IZBOR PROTIVPOZARNOG SISTEMA

00 - Stabilni sistemi zatite od poara - Uvod

00 - Stabilni sistemi zatite od poara - Uvod

00 - Stabilni sistemi zatite od poara - Uvod

00 - Stabilni sistemi zatite od poara - Uvod

00 - Stabilni sistemi zatite od poara - Uvod

00 - Stabilni sistemi zatite od poara - Uvod

00 - Stabilni sistemi zatite od poara - Uvod

00 - Stabilni sistemi zatite od poara - Uvod

01 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler

01 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler

01 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler

01 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler

01 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler

01 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler

01 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler

01 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler

01 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler

01 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler

01 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler

01 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler

01 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler

01 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler

01 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler

01 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler

SI. 69. - Tipovi sprinkler mreze: normalni. esalonirani

01 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler

01 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler

elektricni agregat za nuzno snabdevanje strujom.

01 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler

01 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler

01 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler

01 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler

01 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler

02 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom, potapanjem tipa drener

02 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom, potapanjem tipa drener

02 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom, potapanjem tipa drener

02 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom, potapanjem tipa drener

02 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom, potapanjem tipa drener

02 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom, potapanjem tipa drener

02 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom, potapanjem tipa drener

02 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom, potapanjem tipa drener

02 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom, potapanjem tipa drener

02 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom, potapanjem tipa drener

Potrebne kolicine vode, vreme i povrine gaenja

02 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom, potapanjem tipa drener

02 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom, potapanjem tipa drener

03 Stabilne instalcije za gaenje poara tekom, srednjom i lakom penom

03 Stabilne instalcije za gaenje poara tekom, srednjom i lakom penom

03 Stabilne instalcije za gaenje poara tekom, srednjom i lakom penom

Sl. br 59 Sema venturi cevi

03 Stabilne instalcije za gaenje poara tekom, srednjom i lakom penom

03 Stabilne instalcije za gaenje poara tekom, srednjom i lakom penom

03 Stabilne instalcije za gaenje poara tekom, srednjom i lakom penom

03 Stabilne instalcije za gaenje poara tekom, srednjom i lakom penom

03 Stabilne instalcije za gaenje poara tekom, srednjom i lakom penom

03 Stabilne instalcije za gaenje poara tekom, srednjom i lakom penom

03 Stabilne instalcije za gaenje poara tekom, srednjom i lakom penom

03 Stabilne instalcije za gaenje poara tekom, srednjom i lakom penom

03 Stabilne instalcije za gaenje poara tekom, srednjom i lakom penom