BIOLOKI FAKULTET UNIVERZITET U BEOGRADU

SEMINARSKI RAD
PEDOLOGIJA

KRETANJE VODE KROZ ZEMLJITE

Studenti: Ivana Paunovi, E 401/2008 Nina Sekuli E 441/2009

Mentor: Dr. Milan Kneevi

Beograd, 2012.

KRETANJE VODE KROZ ZEMLJITE

Pedologija

SADRAJ:
1.1 Znaaj i uloga vode u zemljitu....................................................................3 2. Oblici vode u zemljitu.......................................................................................4 3. Kretanje vode u zemljitu..................................................................................6 3.1 Kretanje vode u zasienom zemljitu .......................................................6

3.2 Kretanje vode u nezasienom zemljitu....................................................7 3.3 Infiltracija......................................................................................................7 3.4 Kretanje gravitacione vode...........................................................................8 3.5 Kretanje kapilarne vode...............................................................................9 3.6 Evaporacija, evapotranspiracija i transpiracija.............................................9 4. Ekoloki znaaj vode u zemljitu......................................................................10

KRETANJE VODE KROZ ZEMLJITE

Pedologija

1. Kretanje vode kroz zemljite

Voda je jedan od najvanijih sastojaka zemljita. Pored toga to je osnovna komponenta njegove tene faze, ona takoe ulazi u sastav gasovite (vodena para) i vrste (hemijski vezana voda) faze zemljita. 1.1 Znaaj i uloga vode u zemljitu Na prvom mestu treba istai da je bez prisustva vode u tenom stanju nezamislivo obrazovanje zemljita, a time i postojanje biljaka, pa i ivota uopte. Kada je re o genezi zemljita, bez vode je nezamislivo obrazovanje organskih materija. Ona je neophodan preduslov i, zajedno sa toplotom, najvazniji faktor hemijskog raspadanja i spada meu najvanije faktore fizikog raspadanja. U tenom stanju, voda je jedan od najvanijih faktora migracije materija, kako po povrini, tako i po dubini profila. Pored uticaja na tok mnogobrojnih procesa, zemljina vlaga naroito utie na fizike osobine zemljita, meu kojima i na njegovu plodnost. Reim vlaenja jako utie na vazdune i toplotne osobine i reime zemljita. Fiziko-mehanike osobine zemljita su u velikom stepenu uslovljene sadrajem vlage u njemu. Od sadraja vlage zavisi i izraenost hemijskih osobina zemljita. Voda je jedan od nezamenljivih uslova ivota u zemljitu, ne samo biljaka i mikrofaune , ve i znatnog dela makrofaune. Spada u najvanije sastojke biljne ishrane. N. Kainski je istakao sledee tri najvanije uloge zemljine vode u ivotu biljaka: a. prenosilac je hranljivih materija u sistemu zemljite-biljka; b. ulazi u sastav ivih elija biljaka; c. u procesu transpiracije titi biljke od pregrevanja. Meu korisne uloge vode mogu se ubrojati i donoenje u zemljite sa strane, pri poplavama, biljnih hraniva, estica mulja i rastvorenog kiseonika; povoljan uticaj umerene vlanosti na temperaturni reim zemljita i na korisne bioloke procese. Meu najvanije tetne uloge vode treba ubrojati: ispiranje elemenata baza i drugih biljnih hraniva iz povrinskog u dublje horizonte zemljita i podzemnu vodu; erozija estica zemljita, ime se menja sastav, smanjujue dubina i plodnost zemljita; zatrpavanje plodnih zemljita nanosima peska i skeleta; obogaivanje zemljita lako rastvorljivim solima i drugim tetnim materijama; stvaranje anaerobnih uslova i zamovarivanje pri prevlaivanju zemljita (slika 1).

Slika 1. Plavno podruje (Obedska bara)

KRETANJE VODE KROZ ZEMLJITE

Pedologija

2. Oblici vode u zemljitu

Voda moe da se javlja u zemljitu ili na povrini zemljita. Povrinska (slobodna) voda je padavinskog ili plavnog porekla, ne moe da prodre u unutranjost zemljita, te se zbog toga kree po povrini ili se zadrava u povrinskom delu profila. Moe da prouzrokuje erozione procese ili procese pseudooglejavanja. Uzimajui kao kriterijume hemijski sastav i agregatno stanje vode, prirodu sila pod ijim se uticajem voda zadrava ili premeta u raznim pravcima kroz zemljite, kao i jainu njene veze sa vrstom fazom zemljita i stepen mobilnosti, moemo izdvojiti nekoliko najvanijih formi zemljine vode. Voda u zemljitu se javlja kao hemijski vezana voda, voda u obliku vodene pare, higroskopna voda, opnena voda, kapilarna voda, gravitaciona voda, podzemna voda i voda u obliku leda (slika 2).

Slika 2. Shemacki prikaz ciklusa vode 2.1 Hemijski vezana voda se nalazi kao sastavni deo grae minerala (gips, magnezijum hlorid). Uloga hemijski vezane vode je naroito velika kod slatina. Nepokretna je i nije pristupana biljkama, nema znaaj u njihovoj ishrani. Njena koliina u zemljitu nije velika, ponekad dostie 5-7%. U zemljitu se javlja u obliku konstitucione i kristalizacione vode. 2.2 Voda u obliku vodene pare, u gasovitom stanju, nalazi se u upljinama i porama, u zemljinom vazduhu. Ovaj oblik se neprestano obrazuje u zemljitu, kree se i prelazi u druge oblike vode Njena koliina zavisi od temperature i vlage zemljinog vazduha. Sa povienjem temperature voda iz zemljita isparava, a sa snienjem voda u gasovitom stanju se kondenzuje i prelazi u teno stanje. Posle kondenzacije postaje pristupana biljkama.
4

KRETANJE VODE KROZ ZEMLJITE

Pedologija

2.3 Fiziki vezana voda se u zemljitu javlja u dva oblika: higroskopna voda i opnena voda.
Higroskopna voda se u obliku pojedinanih molekula adsorbuje na povrini zemljinih estica (slika 3), delovanjem adsorpcionih privlanih sila. Javlja se u vidu tanke opne koju ini nekoliko slojeva molekula vode. U ravnotei je sa vlanou

vazduha ako je relativna vlanost vazduha vea i higroskopska vlanost je vea. Sa poveanjem temperature molekuli vode se odvajaju od zemljinih estica i odlaze u atmosferu i obrnuto. Biljke nisu u stanju da koriste ovu vodu. Ona je za zemljite vezana jaim silama nego to je snaga korenovog sistema. Koliina higroskopske vode u zemljitu zavisi od njegovog mehanikog, mineralokog i hemijskog sastava, odnosno zemljita bogata humusom ili glinom imaju mnogo vie higroskopske vode nego zemljita siromana u humusu ili peskovita zemljita. Opnena voda se dri vezana na povrini estica zemljita znatno slabijim silama nego higroskopska voda, usled ega je manje gusta i mobilnija. Kretanje opnene vode tee od delova sa veom vlanou (moniji slojevi opnene vode oko koloidnih estica) ka
mestima sa manjom vode. Brzina kretanja je veoma mala. Ovaj oblik je ogranieno dostupan biljkama. Mogu je koristiti neke kserotermne biljke.

Slika 3. Prikaz razliitih oblika vode u zemljitu

2.5 Kapilarna voda se nalazi u zemljinim kapilarima. Neki naunici je razmatraju kao slobodnu gravitacionu vodu, jer kapilarna voda u zemljitu zavisi od sile Zemljine tee. Ipak, ona nastaje i postoji pod uticajem isto fizikih, kapilarno - mehanikih sila, koje zadravaju i dre ovu vodu u zemljitu. Kapilarna voda u zemljitu je u tenom stanju (slika 3) i u obinim granicama temperature ona slobodno isparava sa povrina meniska. Ona rastvara i premeta rastvorljive soli, koloidna organska i mineralna jedinjenja i dr. Ima veliku ulogu u obrazovanju zaslanjenih zemljita. Najvei deo ove vode je pristupaan biljkama, a manji deo je nepristupaan i ispunjava najsitnije pore u zemljitu. Biljkama dostupna voda se zadrava u zemljitu posle kie, nakon prvog isuivanja i ispunjava pore prenika pd 0,2 8,0 mikrometara. Slobodna voda u zemljitu se javlja kao gravitaciona, podzemna i voda u obliku leda. Za sve ove oblike je karakteristino bono i vertikalno kretanje pod uticajem nagiba ili pod uticajem Zemljine tee.

KRETANJE VODE KROZ ZEMLJITE

Pedologija

2.6 Gravitaciona voda je osnovni oblik slobodne vode (slika 3). Ona brzo posle kie ispunjava krupnije pore zemljita i pod dejstvom Zemljine tee otie u dubinu ili bono, niz nagib. Brzina kretanja zavisi od teksture zemljita. Postoje dva oblika gravitacione vode: brzogravitirajua voda kod krupnijih pora i postepeno otiua voda, koja se moe zadrati u najsitnijim porama i po nekoliko dana. Osnovni znaaj ove vode je u tome da ona slui kao izvor svih drugih formi zemljine vode, kapilarne, opnene i podzemne vode. 2.7 Podzemna voda nastaje kada gravitaciona voda u svom kretanju naie na nepropustljivi sloj. Sloj supstrata ili zemljita koji lei iznad vododrljivog sloja, u kome su sve pore ispunjene vodom, naziva se vodonosni sloj. Njegova dubina je razliita. Gornju povrinu mu ini nivo podzemne vode, a iznad njega je zona poduprte kapilarne vode. Ukoliko vododrljivi sloj pokazuje izvestan pad, podzemna voda se pod uticajem sile tee kree po nagibu iznad njega. Takva protona podzemna vodaje bogata rastvorenim kiseonikom, to se povoljno odraava na uspevanje biljaka na zemljitu u kome se ona javlja na maloj dubini. Ali ukoliko je vododrljivi sloj na velikom prostranstvu horizontalan, podzemna voda je nepokretna, stagnirajua, siromana rastvorenim kiseonikom, a njen uticaj na zemljite i biljke je veoma tetan, jer izaziva jako izraene redukcione procese u zemljitu. Ako je podzemna voda previe duboko nema znaaja za biljke. 2.8 Voda u obliku leda ima vanu ulogu u genezi zemljita polarnih i visokoplaninskih oblasti u kojima se led zadrava preko est meseci u godini. U tim regionima led ima vanu ulogu u fizikom raspadanju stena i obrazovanju specifine ikraste strukture zemljita. Nema veeg znaaja u naim klimatskim uslovima. U umskim rasadnicima moe da deluje tetno jer usled smrzavanja i topljenja dolazi do pojave poznate pod imenom golomrazica, zbog koje naroito propadaju mlade biljke. Pozitivan uticaj leda se ispoljava u usitnjavanju stena i strukturnih agregata zemljita.

3. Kretanje vode u zemljitu

Voda u zemljitu je praktino u stalnom kretanju i to u pravcu od vieg ka niem nivou potencijalne energije. Ravnoteno stanje se teko uspostavlja, jer se stalno remeti, bilo zbog novog proticanja vode, zbog kontinuelnog gubitka perkulacijom, isparavanjem ili usisavanjem od strane biljnog korena. Voda se u zemljitu kree u gasovitom i tenom stanju pod uticajem razliitih sila i u razliitim pravcima. Pri kretanju vode u tenom stanju bitno se razlikuje kretanje vode u zasienom i nezasienom zemljitu. 3.1 Kretanje vode u zasienom zemljitu Kretanje vode u zasienom zemljitu odvija se kada su sve pore ispunjene vodom, tj. kada se voda ne nalazi pod tenzijom. Brzina protoka vode kroz porozni sistem zemljita proporcionalna je sili koja pokree vodu i sposobnosti porozne sredine da provodi tenost. Porozni sistem zemljita izgraen je od pora razliitih dimenzija, a njihova geometrija, meusobna povezanost i pravac prostiranja prouzrokuju diskontinuitet i kretanju vode. Samo
6

KRETANJE VODE KROZ ZEMLJITE

Pedologija

makropore koje su meusobno povezane u pravcu kretanja vode mogu nesmetano da provode slobodnu vodu. To su obino hodnici izumrlog korenja, putevi kretanja glista ili pukotine. Porozni sistem zemljita nije stabilan. On se naruava usled razaranja strukturnih agregata ili bubrenja, pa se stoga vodoprovodnost zemljita menja. U poetku proticanja vode, vodoprovodljivost se smanjuje, a zatim se ustali. Vodoprovodljivost zavisi prvenstveno od veliine pora, a ona je odreena teksturom i strukturom zemljita. Stoga, ona varira kod peskovitih i glinovitih zemljita. Takoe, vodopropustljivost pojedinih slojeva ili horizonata se moe jako razlikovati. Brzina proticanja u takvim anizotropnim zemljitima zavisi od sloja sa najniom vodopropustljivou. 3.2 Kretanje vode u nezasienom zemljitu Kretanje vode u nezasienom zemljitu javlja se kada se voda nalazi pod tenzijom, a takvo stanje vlanosti je najee u prirodnom zemljitu. Pokretaka snaga ove vode je gradijent tenzije, a vodoprovodljivost je pored zavisnosti od poroznog sistema, i funkcija koliine vode to ovaj oblik kretanja vode ini sloenijim. Voda u nezasienom zemljitu kree se od zone gde je vodena opna deblja ka esticama sa tanjom vodenom opnom. Najvanija razlika izmeu zasienog i nezasienog toka je u vodoprovodljivosti. Kada je zemljite zasieno sve pore su ispunjene vodom i vodoprovodljivost je maksimalna. U nezasienom stanju makropore su ispunjene vazduhon i ne uestvuju u vodoprovodljivosti. One ak moraju biti obiene sitnijim porama koje u ovom stanju vlanosti provode vodu. To dovodi do naglog pada vodopropustljivosti. Pri daljem isuivanju, vodoprovodljivost se dalje smanjuje jer je ograniena na sve ue pore, a i viskozitet adsorbovane vode se poveava. Onog trenutka kada voda, usled isuivanja, zaostane samo u obliku izolovanih meniska na dodiru dve vrste estice, bez hidrauline veze sa drugim takvim izolovanim gnezdima, kretanje vode postaje toliko malo da to praktino znai prestanak kretanja. Pri tome se razliito ponaaju peskovita i glinovita zemljita. U peskovitim zemljitima su dominantne makropore koje se brzo prazne, to pri isuivanju izaziva nagli pad vodopropustljivosto. U glinovitim zemljitima dominiraju mikropore, vodopropustljivost se dugo zadrava i sporo se smanjuje, ak i pri visokom stepenu isuivanja. U slojevitim zemljitima svaka pojava peskovitog sloja smanjuje ili zaustavlja nezasieni tok vode. Od najveeg znaaja je kretanje vode u tenom stanju u vertikalnom pravcu. Odozgo na dole, descedentno, vri se kretanje pod uticajem Zemljine tee, tj. kretanje gravitacione vode. Odozgo na gore, ascedentno kretanje, vri se pod uticajem kapilarnih sila i predstavlja kretanje kapilarne vode: isparavanje i transpiracija. 3.3 Infiltracija Infiltracija je proces ulaenja vode u zemljite i postepeno ispunjavanje praznih zemljinih pora vodom koja se kree (slika 4). Od infiltracione sposobnosti zemljita zavisi koliko vode e biti upijeno, a koliko e biti povrinsko oticanje koje prouzrokuje eroziju zemljita. Brzina kojom zemljite upija vodu zavisi od veine faktora koji utiu na vodopropustljivost zemljita, kao i od biljnog pokrivaa i stepena vlanosti zemljita, a meri se koeficijentom upijanja vode, ija se veliina izraava visinom stuba vode upijene u zemljite u jedinici vremena. Tokom vremena brzina upijanja vode u zemljite se smanjuje,

KRETANJE VODE KROZ ZEMLJITE

Pedologija

da bi od jednog momenta, ukoliko voda ne sadri suspendovane estice praha i gline, postala ujednaena. Prema tome, brzina upijanja vode je jedan od pokazatelja vodopropusnosti zemljita. Ukoliko u jedinici vremena na povrinu zemljita dospe vea koliina vode (kia, sneg) od njegovog koeficijenta upijanja vode, taj viak vode oticae po njegovoj povrini ime e ta voda biti izgubljena za dotino zemljite i za biljke, a uz to e i odnositi estice zemljita, smanjivati mu dubinu . Nivo infiltracije od 15 mm/h znai da sloj vode od 15 mm na povrini zemlje, e potroiti sat vremena na infiltraciju.i plodnost.
1.T he

same amount of water supplied to each glass

2.After one hour the water has infiltrated in the sand is while some water is still ponding on the clay 4. Infiltration rate and soil texture

3. Soil with an infiltration rate of 15 mm/hour

Slika 4. Koraci procesa infiltracije

3.4 Kretanje gravitacione vode Kada se sadraj vode u zemljitu povea iznad vododrive sposobnosti zemljita dolazi do kretanja slobodne, gravitacione vode. Pod uticajem Zemljine tee, voda se kree descedentno ili bono, po nagibu, to zavisi od razliitih faktora. Ako je zemljite suvo, prvo se znatan deo troi na kvaenje zemljita, bubrenje koloida I stvaranje u zemljitu kapilarne I opnene vode. Tek kada vlanost zemljita dostigne vrednost kapilarnog vodnog kapaciteta dolazi do pojave slobodne, gravitacione vode I njenog descedentnog kretanja. Ukoliko je mehaniki sastav tei, utoliko je kretanje gravitacione vode sporije. Teke, bestrukturne gline su praktino nepropustljive za vodu, Tada se voda esto zadrava na povrini zemljita. Dobra struktura i postojani strukturni agregati poboljavaju uslove za kretanje gravitacione vode.

KRETANJE VODE KROZ ZEMLJITE 3.5 Kretanje kapilarne vode

Pedologija

Kapilarna voda se u najveoj meri kree ascedentno. Kapilarno penjanje je veoma znaajno. Naroito je izraeno u letnjim mesecima kada je povrinski deo zemljita suv. Sposobnost zemljita da podie vodu kroz kapilare oznaava se kao kapilarnost. Ovo kretanje je sloen proces i zavisi od vlanosti zemljita, poroznosti, stepena vlaenja, temperature, temperaturnog gradijenta i dr. Veoma je znaajna visina I brzina kapilarnog penjanja. Kapilarno penjanje zavisi, pored navedenog i od mehanikog sastava zemljita, vrste I karaktera koloida. Voda se utoliko vise penje ukoliko je zemljite bogatije glinom. Pojava sloja istog peska u zemljinom profilu (kod aluvijalnih zemljita) moe sasvim da sprei kapilarno penjanje, jer peskoviti slojevi nemaju kapilarnih pora. I vazduni mehurii u suvim zemljitima daju otpor kapilarnom penjanju. Prisustvo koloida koji bubre oteava kretanje kapilarne vode jer se pri bubrenju smanjuju dimenzije kapilarnih pora ili dolazi do njihovog potpunog zatvaranja. Brzina kapilarnog penjanja je utoliko vea ukoliko je vea vlanost zemljita I direktno je proporcionalna preniku pora. Naroito brzo se kree voda u kapilarnoj zoni iznad nivoa podzemne vode. Kapilarno kretanje vode ima veliki praktini znaaj. Zahvaljujui ovoj osobini zemljita korenje dobija vodu iz slojeva koji su dublji I od rizosfere. Ovo je znaajno kada su podzemne vode plie od 2m. Kada korenje biljaka dospeva na rastojanje od 50 70cm od nivoa podzemne vode, obezbeeno je snabdevanje biljaka kapilarnom vodom. Meutim, kapilarna voda moe biti I tetna. Moe doi do jakog suenja zemljita, a ako se kapilarno penje voda koja sadri soli, dolazi do zaslanjivanja. 3.6 Evaporacija, evapotranspiracija i transpiracija Isparavanje zavisi od meteorolokih prilika, unutranjih osobina zemljita i od karaktera povrine zemlje. Evaporacija je intenzivnija ukoliko je relativna vlanost vazduha nia, temperature via, a vetar jai. Topli i suvi vetrovi najbre isuuju zemljite. Svi oni faktori koji poveavaju brzinu kapilarnog penjanja, pojaavaju i evaporaciju.Meu osobinama zemljita koje utiu na evaporaciju najvanije su: mehaniki sastav, struktura, vlanost i boja zemljita.

Slika 5. Prikaz procesa evaporacije, evapotranspiracije i transpiracije

Karakteri povrine zemljita koji utiu na evaporaciju su reljef i postojanje ivog ili mrtvog pokrivaa na povrini zemljita. Najbre isparava zemljite na junim ekspozicijama, a najslabije na severnim. Veliki uticaj vri vegetacija, a naroito umska. Kod umskih zemljita evaporacija je skoro dva puta slabija nego na otkrivenim povrinama. U umama je vea relativna vlanost vazduha, slabiji su vetrovi i umska prostirka titi zemljite od
9

KRETANJE VODE KROZ ZEMLJITE

Pedologija

isparavanja. Mrtva umska prostirka titi zemljite od direktnih sunevih zraka. Koliina vode koja se moe izgubiti evaporacijom varira u zavisnosti od atmosferskih uslova, prisustva ili odsustva vegetacije i prisustva ili odsustva podzemnih voda. Gubitak vode iz zemljita isparavanjem je neproduktivan gubitak, za razliku od transpiracije, pri kojoj voda uestvuje u stvaranju organske mase. Zato se u agrotehnici nastoji smanjiti ovaj neproduktivni gubitak vode. Isparavanje se moe smanjiti prekrivanjem zemljita razliitim zatitnim materijalima (slama, pilotina), kao I podizanjem vetrozatitnih umskih pojaseva I obradom zemljita koja dovodi do razbijanja kontinuiteta mikropora i poveanja uea makropora. Pored isparavanja, voda moe biti transportovana u atmosferu i transpiracijom (slika 5). Za razliku od evaporacije koja je u umi smanjena, transpiracijom uma gubi veliku koliinu vlage. Vlaga koju biljke troe na transpiraciju izgubljena je za zemljite onog momenta kada je usisa biljni koren. Zato je sa pedolokog stanovita pravilnije da se govori o gubicima koji nastaju desukcijom korena, tim pre to se sva usisana voda ne troi samo na transpiraciju ve I na izgradnju biljnog tkiva, tj. gubitak vode ovde ima I proizvodni karakter.Gubitak vlage putem desukcije korenovog sistema biljaka, pored sklopa I starosti sastojine, zavisi I od prirode biljke, doba godine, vlanosti I plodnosti zemljita I dr. Razliite vrste imaju razliitu desukciju u toku vegetacionog perioda. Biljke propuste kroz svoj organizam veliku koliinu vode, jer za 1kg suve materije koju proizvedu, biljke potroe 200 1000 kg vode. Poznavanje evaporacije i transpiracije je od velikog znaaja, naroito za suve oblasti. Najvaniji zadatak je da se preduzmu mere kojima e se smanjiti gubitak vode isparavanjem I akumulirati to je mogue vie vlage u zemljitu. Evapotranspiracija je kombinovani proces u kome se zemljina voda vraa u atmosferu u obliku vodene pare, bilo neposredno, evaporacijom ili kroz biljku, transpiracijom.Voda se gubi jo I povrinskim I bonim oticanjem. Ove pojave su karakteristine za ogoljene povrine na nagibima I to su najee povrine koje su nekada bile pod umom. Danas je uma delatnou oveka unitena I zbog toga dolazi do veoma intenzivnog povrinskog I bonog oticanja. Posledica svega je vrlo intenzivna erozija I nesagledive tete.

4. Ekoloki znaaj vode u zemljitu

Poto umsko drvee transpirie velike koliine vode, zemljite treba da mu prui dovoljne koliine I kontinuirano priticanje vode u zonu korenovog sistema. Ovo je naroito znaajno za zemljita siromana hranljivim materijama, jer tada biljka mora da propusti vee koliine razreenih rastvora da bi zadovoljila svoje potrebe u mineralnim materijama. U mnogim oblastima snabdevanje vodom odluuje o mogunosti opstanka ume (stepa). Meutim, postoje granice do kojih je voda neophodna za biljke I iznad kojih se pojavljuju negativne posledice guenja biljaka, izazvane vikom vode I nedostatkom vazduha. Prema tome, viak vode je isto tako nepovoljan kao I njen nedostatak. Treba uvek imati u vidu da biljka ne prima vodu direktno iz atmosphere, ve preko zemljita kao posrednika. Snabdevanje biljke ovom neophodnom materijom zavisi od vodnog reima zemljita. Zemljite moe u tolikoj meri da modifikuje klimatske uticaje da biljke u humidnom podruju mogu patiti od nedostatka vode, ili obrnuto. Dobre vodne osobine ima zemljite koje dobro upija vodu I dobro je zadrava uz istovremeno dovoljno prisustvo kiseonika. Voda koja se zadri u zemljitu treba da bude lako pristupana za biljke, tj. zemljite treba da ima to niu taku venjenja, a takva svojstva najbolje su zastupljena u zemljitu sa zrnastom strukturom, koje ima podjednak broj mikropora, koje dre vodu I makropora, koje proputaju vodu I obezbeuju aeraciju.

10

KRETANJE VODE KROZ ZEMLJITE

Pedologija

4. Literatura:
1. Anti, M., Jovi, N., Avdalovi, V., (2007) - PEDOLOGIJA, Univerzizet u Beogradu, umarski fakultet. 2. ivkovi, D.M., (1991) - PEDOLOGIJA, prva knjiga (Geneza, sastav i osobine zemljita), Nauna knjiga, Poljoprivredni fakultet, Beograd. 3. iri, M., (1991.) - PEDOLOGIJA, "Svjetlost", Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Sarajevo. Internet: 4.http://www.fao.org/docrep/R4082E/r4082e03.htm 5.http://landresources.montana.edu/swm/PDF/final_SW4_proof_11_18_05.pdf

11