Kako su se odevali Srbi u vreme kneza Miloa

OHA CAKLI A DUKATI ZVEE

Niko nije nosio evropsko odelo. Odea je bila statusni simbol. Mukarci su obavezno za pojasom nosili oruje, sa alom za perinima i kikama

Srpska nonja iz okolice Beograda U Srbiji kneza Miloa niko nije nosio evropsko odelo. ak i Srbi, doseljenici iz Austrije, da ih ne bi smatrali za tuince, nosili su srbijansko odelo. Sem toga i Turci iz unutranjosti Srbije sa nepoverenjem gledali su ljude u evropskom odelu. Samo se etiri do pet lica nosilo "po evropski", i to su bili kneevi slubenici. I oni su izgledali "kao bela vrana". Ceo ostali svet nosio je lokalnu odeu, a ona se delila na seosku i varoku. Ovako u svojoj knjizi "Iz Srbije Kneza Miloa", obraujui vreme izmeu 1815. i 1839. godine, pie Tihomir R. orevi. Sluei se prevashodno materijalom i literaturom kojom je raspolagala Dravna Arhiva dvadesetih godina, pred Drugi svetski rat, orevi je, kako sam u predgovoru veli, u ovoj knjizi sublimisao samo deo jednog veeg rada o prilikama u Srbiji Miloevog doba. Ogradivi se za "detalje" koje je iz Dravne arhive pre Prvog svetskog rata sakupio, a koji su ratom propali, orevi u odeljku o nonji tadanje Srbije dalje govori. Ukoliko se muko seosko odelo iz vremena kneza Miloa moe rekonstruisati, ono je ovako izgledalo: na glavi iljasta crvena kapa ili fes. Ili crna ubara. Svaki je kraj Srbije imao svoje karakteristike, pa se tako u Branievu i Resavi nosila crna kapica od abe (grubog sukna), crvenokapica; u Hercegovini se ova kapa zvala kariklija. Oko fesa je esto obavijan aren pekir.

U Junoj Srbiji, od Leva nanie ka Moravi, nosili su seljaci preko fesa ili glave pekir, pa su ih stoga nazivali pekiranima. Devojake kose nakiene cveem, parama i prostim biserom bile su ispletene u kurjuk sputen do nie kolena. Na zavretku ukraen je sitnim novcem ili praporcima koji pri hodu zvee. Imunije devojke su na glavi nosile crvenu kapu iskienu sitnim dukatima i biserima. Gradske dame stare Srbije nosile su na glavi fes sa plavom kiankom....

Srpska enska nonja iz Janja kod Jajca 19. vijek Vuk Karayi u Danici iz 1827. godine pie da je "kariklija ili karikaa od crvene abe ili ohe, odozgo je zatubasta kao fes, a sa strane ima crnu postavu, za koju se odozgo moe to zaesti, gde koji u bojevima pozadijevaju fieke da su im naruniji nego u kesama".

Do tela se nosila dugaka koulja od kudelje, vezenih rukava i kolira i pripasivala se vunenim, ponajvie crvenim pojasom. Ispod koulje noene su gae (ni tesne ni iroke) takoe od kudelje. U jugozapadnoj Srbiji njih su zamenjivale pelengae, ili pelengiri, vunene podeblje gae do nie kolena. Od kolena nanie bile su dokolenice. Preko koulje je iao kratak zubun od belog sukna bez rukava, a preko njega gunj od crnog sukna do nie kolena i sa rukavima. Za pojasom obavezno no, duvanyije su imale lulu, a poneko jo i sviralu! Zimi su preko gaa noene akire od belog vunenog sukna. Neki Stevan Bralovi iz Dranja (srez Groanski) kae orevi, imao je na sebi "dva polovna gunja, od kojih jedan kratak a drugi dugaak, fes, bele akire, na nogama opanke i crvene arape umadinske. A neki pak, Radovan Petrovi iz sreza Mlavskog nosio je kratak kouh s rukavi, od belog sukna akire, opanke na bosim nogama i na glavi crnu ubaru..." Na nogama je uz seosko odelo noen opanak, negde sa arapama do ispod kolena a u Mavi areni obojci. Tako je bilo za svaki dan. Praznino odelo razlikovalo se uveliko i po kvalitetu i po boji. Nazivalo se, a i danas se u nekim selima npr. Podrinja (prim. aut.) naziva stajaim odelom. Ono se uva u sanducima lepe izrade i nosi samo po slavama, vaarima, i svetkovinama. Sastojalo se od bolje koulje, arapa i opanaka jo i od ugasito plavih ohanih akira, eerme (jeleka) po kojoj se opasuje pojasom i koporana koji se nosi preko jeerme. Sve je bilo od iste ohe kao i akire. Za pojasom su noena dva pitolja i veliki no, a o pojasu bar dve kese pripojasnice i o njima ognjilo, mavalica i barutni rog ili tikvica a o levom ramenu duga puka "koja se vie ubrajala u odelo nego u obranu". Praznino - stajae odelo uvalo se u sanducima lepe izrade i nosilo se samo o slavama, vaarima i svetkovinama. Za pojasom noena su dva pitolja i veliki no, a o pojasu bar dve kese pripojasnice i o njima ognjilo, mavalice i barutni rog...

II
Za razliku od muke enska se nonja pojedinano veoma razlikovala ak i u istom kraju Srbije. Uglavnom prema poreklu stanovnitva, to je naroito vidljivo bilo u Beogradu. Evo dva opisa enske nonje koji se po svemu razlikuju.

Srpska nonja iz okolice Beograda U Gornjaku su devojke nosile ispletenu kosu nakienu cveem, parama i prostim biserom i sa kurjukom sputenim do nie kolena, koji se zavrava sitnim novcem ili praporcima koji pri hodu zvee. Imunije su na glavi nosile crvenu kapu iskienu stinim dukatima i biserom. ene su oko kape nosile pekir puten do kolena izvezen crvenim pamukom, vunicom i svilom, naaran cveem, parama, dukatima. Iznad ela su imale neto poput krune. Sve ostalo su imale isto i ene i devojke: Na vratu erdan (siromanije prost granat a imunije cvancike, talire i marjae, a bogate po nekoliko dukata). Nosile su koulje dugih vezenih rukava, crveni areni pojas "za udivlenije iaranu sa razliitim bojama kecelju", kako kae J. Vuji, zatim lepo iarane arape i opanke koji su zatezali nogu kaievima. Preko svega iao je beli zubun od belog sukna, negde dug do kolena a negde do poda iaran po ivicama i leima crnim, crvenim pamukom, parama i tokama. U Bukovici, selu Podrinjskom, enske kape su bile kiene novcima, spreda u malim veniima tako "da kad ena ide one pare sve se ljuljaju i zvee". Na prednjoj strani kapa ima rese, a i one okiene noviima. Neke su nosile okrugle kape - "kao god bundeva iz koje viri kojekakvo cvee a iz cvea pera paunova. I ovde su pare svuda oko kape, te su ljuljaju i zvee pri eninom hodu. I ovde se nosi erdan, dugaka izvezena koulja, aren pojas, jedna do dve izvezene kecelje, arene arape opanke s kajii i proe". orevi kae da je ovakav opis srbijanske enske seoske odee najvernije nainio Joakim Vuji, pa da njegovim reima i zavrimo: "Celokupno ensko seosko odelo, sem opanaka i nekih ukrasa na glavi, i sav vez izraivalo je samo enskinje". A kako varoani

enska narodna nonja u Vinkovcima Varoko muko odelo podrazumevalo je na glavi fes ili "kapa na podobije jedne dinje", te su ga tako i zvali - dinjara ili dinjarlija. To e po svoj prilici biti i kapa itakinja, kakvu je nosio Lazar Mutap. al oko glave bio je vrhunac elegancije i oznaavao je izvestan stepen slobode, jer su Turci nerado gledali nonje alme (Ni fes Turci nisu rado gledali kako Srbijanci nose, pogotovo ako je fes i kianku imao. Tako je Jovan Obrenovi iz aka knezu Milou javio "da u Novoj Varoi i Pazaru Turci koga god s fesom i kiankom vide poskidaju ih, i u blato bacaju i zgaavaju na ta je knez savetovao da se onda - u Pazar i ne ide"). Dalje su muki varoani do tela nosili koulju, dugu do poda, a preko nje, do lanaka dugu i arenu anteriju, koju su prepasivali svilenom pojasom. Preko svega je iao dug i irok gunj s rukavima osrednje duine, ili kratko ure. Gunj su u Beogradu nazivali i koporan. Zimi su nosili dimlije ili alvare, a na nogama su nisili bele arape i crvene jemenije.

Narodna nonja iz Bosne, seljak

Dimlije su pravljene od plavetna platna ili svile, a alvare od oje. Gunj se pravi od crna sukna ili krpe (kupovni). Naroito su knezovi nosili gunjeve od plave, zelene, esto crvene oje. On se u Srbiji, kae Vuk Karayi," nosi svrh svijeh ostalijeh haljina i zato se po njemu ne opasuje". Ponegde su Srbi varoani nosili jelek preko koulje, od somota, iaran zlatnim iritom, koji se naroito oko vrata jasno video. Preko jeleka je ila dugaka iroka haljina od arenog katuna. Preko nje se opasivao silav u kome su bili zadenuti pitolj, hanyar i arabija. Bili su tu jo i patrontai i maslenica za podmazivanje oruja. Zanimljivo je da je u vreme kneza Miloa u Srbiji nosio oruje svako ko ga je imao. Bilo je predloga da se ono nosi i samo ako se poe na dui put, ali to je narod razumeo kao "razoruavanje" pa je ovaj predlog na skuptini 1837. godine estoko napadan i - odbijen. Dakle, oruje je ostalo za pojasom. Preko silava iao je areni al, a preko svega reenog nosilo se dugako yube bez rukava, zeleno ili plavo, optoeno gajtanima srebra ili zlata. Na nogama akire irokoga tura i vrlo tesnih nogavica ispod kolena, privezane arenim podvezicama, a od listova nanie otpozadi zakopane gustim nizom sitnih kopi. Gunj je bio ogledalo kulture i vaspitanja, uzajamnog uvaavanja i potovanja, te je bilo krajnje nepristojno bez gunja izai pred kakvu otmenu ili po poloaju stariju linost.

III
A ene varoanke

Narodna nonja iz June Srbije Prvo i prvo ovo enskinje nije samo sebi izraivalo odeu. Sve je bilo zanatlijske izrade, sem koulja i arapa. Knez Milo je u Beogradu imao svog linog terzibau koji mu je izraivao

odela i slao u Kragujevac. Dakle, gradske dame stare Srbije nosile su na glavi fes sa plavom kiankom. Imunije dame su imale fes izvezen biserima i zlatom i on se nazivao tepeluk. Oko fesa bare - svilena vezena marama, a kose su im bile ili opletene oko glave ili putene niz lea - ali obavijene svilenom maramom. Minue u uima i nize velikih i srednjih dukata oko vrata, dukati i biseri u kosi - bili su obavezan deo enskog nakita. Odelo je inila vezena koulja, irokih rukava, anterija prepasana svilenim pojasom sa dve velike ukrasne kope s preda. Preko svega duga iroka, spreda raseena, haljina od fine ohe, zlatom izvezena i zlatnim gajtanima optoena - bunda, yube, a leti do pojasa kratko, i isto tako ukraeno libade. Na nogama su bile dimlije ili alvare i plave zelene, ute ili crvene papue. Na prstima zlatno prstenje. Varoke su ene u Srbiji, na ulici krile lice kao Turkinje. Preko glave su nosile tulbent ispod koga su im se samo oi videle. Preko lea su imale neku vrstu fereye koja im je pokrivala odelo. Mlade devojke su, polazei na venanje, i dok ne proe svadba i po selima i u varoima pokrivale glavu duvakom ili koprenom sve do 1850. godine. Knez Milo je u svemu vladao svojim narodom, pa i u modi. U mnogome je uticao na nain odevanja i eljanja ljudi. A bio je, moe mu se priznati, i praktian. Kako su ene u Srbiji nosile tako spletene kose da su jedva glavu okretale, pa se stoga teko i retko i eljale a kosa im zbog toga rano opadala, naredio je knez da se ovakvo eljanje ukine. Naredba je naila na prilian otpor, kau knjige, pa su se morale "upotrebiti i nasilne mere".

enska nonja iz Vinkovaca Nita lake nije bilo ni sa perinima u muka sveta. Mnogi su se, dodue, jo u Karaorevo vreme odrekli perina po ugledu na ljude koji su dolazili sa strane: (jedan od prvih je bio Hajduk Veljko). Karaore, praktian kao i Milo, naredio je da se seku perini "jer u bojevima Turin epa Srbina za perin, pa mu ne da mrdnuti, a Srbin Turina nema zata da uhvati, jer mu je glava obrijana".

Srbi su samo delimino posluali gospodara, tako da su perini noeni i u vreme kneza Miloa. Ali on je bio nemilosrdan. Narod je skupljan u zborove gde su im stareine nasilno, velikim terzijskim makazama perine sekli. LJudi su se, kau seanja, postieni kuama vraali, nosei u rukama svaki svoj perin koji su bili debeli kao konjski repovi, a ene su zbog toga iz glasa kukale, "kao za mrtvacem". Nataa Aneli izvor:srpsko nasledje