NARODNO STVARALATVO U NASTAVI

Abstrakt: Nastava muzike u osnovnoj koli odvija se u okviru aktivnosti koje su predviene nastavnim planom i programom (pevanje pesama, sluanje muzike, sviranje i deije stvaralatvo), a preko sadraja za koje se nastavnik samostalno opredeljuje. Uitelj/vaspita u nastavi muzike treba da se rukovodi didaktikim principom od blieg ka daljem, tj. od poznatog ka nepoznatom pri izboru sadraja preko kojih e razvijati muzike sposobnosti dece. Uitelj e krenuti od narodnog stvaralatva sredine iz koje deca potiu koristei pritom brojalice, pitalice, brzalice, izreke, poslovice, narodne lirske pesme, narodne igre, narodne igre uz pevanje i narodne muzike instrumente. Kljune rei: Muzika, nastavni sadraji, narodno stvaralatvo. Muzika ima zadatak da podstie i unapreuje razliite vidove muzikog razvoja deteta (opaajnog, pojmovnog, psihomotornog, vokalnog), te da razvija ljubav i interesovanje uenika za muziku. Nastava muzike u osnovnoj koli odvija se kroz vie aktivnosti. To su: pevanje pesama (po sluhu i iz notnog teksta), sluanje muzike, sviranje i deije stvaralatvo. Ishodi se realizuju u okviru ovih aktivnosti, a preko sadraja za koje se nastavnik samostalno opredeljuje na osnovu predloenih usmerenja. Meu sadrajima preko kojih se ostvaruju ciljevi muzike treba izdvojiti narodno stvaralatvo. Brojni metodiari muzike (Miodrag Vasiljevi, Zorislava Vasiljevi, Gordana Stojanovi...) govore o potrebi postavljanja muzike pismenosti na narodnim osnovama. Znaaj narodnog stvaralatva u nastavi muzike je viestruk. Preko narodnog stvaralatva deca upoznaju kulturnu batinu svog i drugih naroda, to doprinosi razvoju opte kulture, meusobnom razumevanju, uvaavanju i potovanju. Negovanjem narodnog

stvaralatva, vaspitavamo mlade generacije da uvaju svoju kulturnu tradiciju, narodne obiaje i entitet. Dela koja u osnovi imaju narodnu muziku lake se usvajaju od dela umetnike muzike zbog svoje jednostavnosti, te doprinose brem ostvarivanju postavljenih zadataka. Sadraji narodnog stvaralatva koji se koriste u nastavi muzike su: narodne brojalice, izreke, tapalice, cupkalice, razbrajalice, narodne lirske pesme, narodne igre, narodne igre uz pevanje i narodni muziki instrumenti. Prema miljenju Gordane Stojanovi, naeg istaknutog metodiara muzike, muzike sposobnosti dece razvijaju se i oblikuju polazei od deci bliih, poznatih, jednostavnih i lakih sadraja. (Stojanovi, 1996:9) Naime, prvi muziki doivljaji i iskustva deteta potiu iz porodice, tanije od majinog pevanja uz cupkanje ili ljuljanje u krilu. Kasnije, u kontaktu sa vrnjacima, deca ue razbrajalice, pitalice, brzalice, izreke, poslovice... Muziki pedagog/uitelj koristie narodne brojalice, pitalice, brzalice, izreke i poslovice, razvie ritam i govor dece to e im pomoi u kasnijem sviranju na deijim instrumentima. Najvei broj narodnih brojalica pripada govornim brojalicama, mada se mogu sresti i pevane brojalice. Oseaj za ritam se uvruje razgovetnim izgovaranjem razliitih tekstova, prikladnih za odreeni uzrast, i ujednaenim pokretom razbrojavanja. Kasnije se pokret razbrojavanja zamenjuje koraanjem, udaranjem noge o pod, pljeskanjem dlana o dlan, dlana o klupu i dlana o nadlanicu (doivljaj naglaenog i nenaglaenog taktovog dela). Pevanje pesamam ima znaajno mesto u vaspitno-obrazovnom radu sa mladima. Ono je najdrai i najraireniji oblik muziciranja dece predkolskog i kolskog uzrasta, te u velikoj meri utie na

razvoj sluha, ritma i emocionalnog ivota dece, stvaranje estetskih navika i izgraivanje muzikog ukusa. Metodiari muzike istiu znaaj pevanja za razvoj muzikih sposobnosti, ali je njegov znaaj daleko vei, jer "vedra i vesela pesma izaziva radost i polet, nena stvara atmosferu smirenosti, a odluna snagu i vrstinu." (Stojanovi, 1996:17) Pri izboru pesama za pevanje prednost treba dati narodnoj deijoj pesmi, jer se zvune naslage narodne muzike stvaraju kod deteta od prvih dana ivota u okviru porodice. Osim toga, narodna deija pesma odlikuje se vedrim i ivahnim karakterom, kratkom i jednostavnom melodijom, sa estim ponavljanjima muzikih fraza i teksta. Deca rado usvajaju narodne pesme i brzo ih ue napamet. Narodna pesma je kvalitetna vrsta pesme, jer je prola kroz mnoge generacije, doivela raznorazna "bruenja" i "ienja" te se danas javlja u formi savreno jednostavne melodije. Tekst narodne pesme je izuzetno znaajan, kako sa aspekta sadraja, tako i sa aspekta konstruktivne uloge koju ima u pesmi. U dalekoj prolosti, u vreme kada je pesma bila sastavni deo obreda, sa viim silama "komuniciralo" se preko sadraja i melodije teksta. Kasnije, s pojavom ljubavne lirike, tekst pesme ima ulogu da zabavi, razonodi... (Golemovi, 1998-8) Preko teksta pesme mogu se nauiti obiaji, verovanja, mitovi, legende, arhaina leksika, proces izrade odreenih proizvoda i dr. Posebnu varijantu narodnih pesama ine pesme modeli. Na muziki pedagog, Miodrag Vasiljevi, uvideo je potrebu postavljanja muzike pismenosti na narodnim osnovama. On je odvojio melodije iji prirodni inicijali odgovaraju osnovnim tonovima (do Dobro jutro, re Resavo vodo 'ladna, mi Mi idemo, fa Falila mi se proena moma, sol Sol mi daj, la Lazara majka, si Sini sunce). Vasiljevi je modifikovao izabrane

pesme prilagoavajui njihove tekstove aretinskim slogovima, kako bi odgovarale inicijalisima melodija. Modelima je namenio funkciju fiksiranja osnovnih tonova. Za modele je birao melodije razliitih ritmikih struktura da bi uenici od samog poetka taktiranjem razvili mo opaanja razliitih metrikih struktura. (Vasiljevi, 2000:66) Igra je detetu najdraa aktivnost. Ono kroz nju osea zadovoljstvo i stie prva saznanja. U nastavi muzike koriste se muzike igre. One se definiu kao "vrsta igara u kojima je muzika misao pokreta i nosilac svih radnji koje se zbivaju u igri". (urkoviPanteli, 1998:139) Muzika igra doprinosi svestranom razvoju linosti, razvoju muzikh (pre svega oseaja za ritam), ali i motorikih sposobnosti dece. Deci najpristupaniji oblici muzikih igara jesu narodne igre i plesovi. Ona se sreu sa elementima narodne igre u okviru svoje porodice i ire drutvene sredine susreu se na mnogobrojnim slavljima vezanim za ivotni ciklus i obiaje koji ga prate. Deca nesvesno upijaju duh i lepotu narodne muzike, upoznaju njene osobine (karakteristine ritmove) i ue jednostavne korake narodnih plesova. Bogata kulturna tradicija naeg naroda (bogatstvo igrakih ritmova, pokreta, koraka, nonji) iznedrila je veliki broj narodnih igara. Njima se razvijaju snana nacionalna oseanja i izgrauje odnos prema sopstvenoj i tuoj kulturnoj batini. U izboru folklornih igara treba poi od zaviajnih, deci najbliih igara, pa zatim iriti interesovanje i za druge. (Stojanovi, 1996:65) Ovakav stav ide u prilog didaktikom principu od blieg ka daljem, tj. od poznatog ka manje poznatom. Narodna igra uz pevanje doprinosi razvoju muzikih, govornih i motorikih sposobnosti. Igra sa pevanjem treba da je jednostavna, sa postupnom melodijom, koja odgovara opsegu glasa starosne grupe, i da je igrivog ritma. Pokreti koji se koriste su ritmiko kretanje: desno-levo, napred-nazad, poskok u mestu ili kretanju, okretanje oko sebe ili drugog. Narodne igre imaju veliki

znaaj za razvoj muzikih i fizikih sposobnosti. Ovakva taka je, kao po pravilu, najzapaenija na svim predstavama. Znaajni su i koreografski plesovi ije su figure sastavljene i fiksirane, te se moraju tano izvoditi. Sluanje muzike je znaajno za bolje upoznavanje i razvoj muzikih sposobnosti deteta. Deca koju vaspitai nazivaju nemuzikalnom (zbog nepravilnog pevanja) pokazuju veliko interesovanje za sluanje muzike, postavljaju umesna pitanja i primedbe, te trae da ponovo sluaju kompoziciju. (Manasteriotti, 1981:126) Na mlaem uzrastu (predkolski i mlai kolski uzrast) deca sluaju lake i kratke kompozicije anra programske muzike: narodne i umetnike deije pesme (tekst pesama olakava razumevanje muzike na ovom stupnju). Deca treba da odrede karakter sluane narodne pesme (vesela, tuna), brzinu (brza, spora), izvoaki sastav (jedan ili vie glasova, glas uz pratnju instrumenta, glas uz pratnju orkestra), treba da odrede da li se uz nju igra. Uz sluanu muziku, deca mogu da osmisle pokrete koji bi odgovarali pesmi. Sviranjem na deijim muzikim instrumentima deca stiu osnovna saznanja o muzikim instrumentima, razvijaju ljubav prema sviranju na odabranom instrumentu, kolektivnom muziciranju i muzici uopte. Uestvovanjem u aktivnom muziciranju, dete razvija oseaj o linoj vrednosti i linoj odgovornosti za uspeh itavog kolektiva. U nedovoljno razvijenim sredinama, u kojima posedovanje Orfovog instrumentarijuma predstavlja luksuz, deca mogu napraviti instrumente od kartona, plastinih kutija, ice ili od prirodnih materijala na nain kako je to injeno u prolosti. U narodu su do danas sauvani mnogobrojni instrumenti, koje deca

mogu sa lakoom praviti i na njima svirati, a to su: kastanjete, emane, egrtaljka, bubnjii od drveta i koe, list, trava, pisak, zujaljka, dugme na kanapu, igra, frula idr. U prolosti veina ovih instrumenata bila je sastavni deo verskih obreda, lova ili plaenja ptica, a danas se koriste kao deije zvune igrake.

Neki instrumenti: Kastanjete ili klepetaljka je deija zvuna igraka od kukuruzovine. Spada u grupu idiofonih instrumenata, a izrauje se od mlade stabljike kukuruza. Odsee se deo stabljike kukuruza koje obuhvata jedno kolence i razree uzdu, do kolenceta, na dva ili tri dela da bi se dobila tzv. krila. Krila su zalomljena blizu kolenceta/zadebljanja na stabljici kukuruza. Pri naglom pokretu ruke krila udaraju u sredinji deo stabljike, te nastaje zvuk slian kastanjetama. emane ili guslice je instrument koji izgledom podsea na violinu ili na gusle. Tipina je deija igraka i spada u grupu idiofonih ionstrumenta. Pravi se od suhe kukuruzne stabljike. Odree se komad stabljike kukuruza, tako da obuhvati dva lanka. "Izmeu 'kolenca'kako se nazivaju granice lanka, proseku se dve 'strune', ispod kojih se sa svake strane podvue po komadi drveta, da bi strune bile odignute od stabljike." (Golemovi, 1998:49) Instrument se sastoji od dva ovakva dela, a zvuk nastaje prevlaenjem jednog preko drugog. egrtaljka spada u grupu idiofonih instrumenata. Sastoji se od drvenog, pravougaonog, okvira, unutar kog je osovina sa zupastim valjkom i drveni elastini jeziak koji je na njega oslonjen. Pri zamahu ruke dolazi do obrtanja okvira oko osovine, pri emu kraj jezika pada sa jednog zuba valjka na drugi. Pri ovakvom okretanju nastaje karakteristino egrtanje, pa otuda

naziv instrumenta. Frula je duvaki/aerofoni instrument koji se pravi od jednog komada drveta (uglavnom ljive). Sastoji se iz epa kojim je instrument zatvoren sa gornje strane (ne u potpunosti s obzirom da mu je odseen jedan uzduni deo da bi omoguio prolaz vazduha kroz cev svirale). Na poleini instrumenta nalazi se otvor sa otrim bridom koji se naziva vetrilo, a koji see vazduh stvarajui ton. Na dnu svirale nalazi se rupa koja se naziva oduka. Na prednjoj strani svirale nalazi se est rupa pomou kojih moemo izvesti sedam tonova (najee tonovi durske lestvice). Svirala od slame izrauje se od rai, jema, ili ovsa. Vlat itarice se odsee u duini od oko 200 mm. Donji deo je otvoren, dok je gornji zatvoren na prirodan nain kolencetom slamke. Ispod kolenceta je zaseen jeziak, a na stabljice je mogue napraviti otvore za sviranje jednostavnih melodija. Zvune karakteristike pojedinih instrumenata (visina zvuka koji nastaje na njima), kao to su: guslice, pisak, trava i zujaljka, ne odgovaraju temperovanom sistemu koji se koristi u nastavi muzike, pa se ovi instrumenti koriste samo za posebne zvune efekte u cilju stvaranja odreene atmosfere. Frula se moe koristiti kao melodijski deiji instrument, a kastanjete, bubnjii i egrtaljka kao ritmiki muziki instrumenti. Ovde se prua mogunost da deca sama izrade instrumente na asovima likovne kulture, ime se postie korelacija izmeu muzike i likovne kulture. Na ovim asovima deca mogu izraivati i delove nonji. Preko narodnog stvaralatva postie se korelacija sa fizikim vaspitanjem, svetom oko nas, maternjim jezikom, pa i matematikom.

Analizirajui udbenike muzike za osnovnu kolu kod nas, moe se uvideti da su narodni sadraji iz novopazarskog kraja malo zastupljeni. Razloge za to treba traiti u nedovoljnoj istraenosti narodnog stvaralatva ovog prostora. Veliki broj narodnog muzikog stvaralatva za decu nije zapisan i objavljen. Zadaci koji nam predstoje su: da se sakupi ono to moe da se nae u narodu, da se izvri valorizacija zapisanih sadraja i prirede muziki narodni sadaji za razliite uzraste. __________________________________________________ Literatura urkovi Panteli, Milena (1997): Metodika muzikog vaspitanja dece predkolskog uzrasta, abac, Via kola za obrazovanje vaspitaa, Art studio. Golemovi, Dimitrije (1998): Narodna muzika Jugoslavije, Knjaevac, Nota. Manasteriotti, Vinja (1981): Muziki odgoj na poetnom stupnju, Zagreb, kolska knjiga. Stojanovi, Gordana (1996): Nastava muzike kulture od I do IV razreda, Prirunik za uitelje i studente uiteljskog fakulteta, Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Vasiljevi, Zorislava (2000): Metodika muzike pismenosti, Beograd, Akademija. Tekst: Naka Niki