NARODNA NONJA -HERCEGOVINE

Po osnovnim karakteristikama, seoska nonja srpskog stanovnitva u Istonoj Hercegovini pripada nonjama dinarskog kulturnog kruga, koje uvaju elemente najstarijih kultura. To su izrazito stoarske nonje od vune, prevashodno izraene u domaoj radinosti. Istonoj Hercegovini !ile su u upotre!i dve varijante dinarskih nonji. To su !rdska i umska nonja. "rdska nonja !ila je rairena u istonom delu tog prostora i o!uhvata o!lasti #u!ce, $umu, Povr, manji deo Popovog polja, "ileke %udine, pa preko &evesinjskog polja i Podvele'a, sve do "ora i (oe. mska nonja !ila je rairena u zapadnom delu, u nekadanjim srezovima) *ostarskom, +tolakom, ,onjikom, -ju!ukom i -ju!injskom. %azlike meu tom nonjom postojale su uglavnom u 'enskoj nonji, dok je muka !ila gotovo ista, sve do &evesinjskog ustanka ./01.godine. Tada se u !rdskoj nonji javljaju uticaji crnogorske muke nonje. "rdska 'enska starija nonja karakterie se !ogatim vezom na lanenim i konopljanim delovima odee, kouljama i detaljima za oglavlje 2 prevezaama, povezaama. date 'ene o!laile su preko koulje sukneni zu!un 2 dugu ili krau urdiju, zavisno od materijalnog stanja, a zimi haljinu od mrkog sukna 2 mrinu. #apasivale su se irokom pregaom opre'inom, sa kleanim arama.

3evojke su o!laile !ele suknene urdije i haljine !jelae. 3evojaka i nevestinska pregaa 2 lizdek isticala se zlatovezom i raskonim dugim resama. 4!ua od vune)arape, priglavci, terluci, nazuvci !ogato su ukraavani razno!ojnim ornamentima, tehnikama pletenja i veza.#ajedno sa oputnim opancima inii su o!uu veoma do!ro prilagoenu hodanju po krevitom hercegovakom polju. Pose!nost u nonji inio je nakit, rad starih ve za!oravljenih majstora) nevestinska kapo ovrljina, ko'ni pojas, toke koje su krasile eerme i urdije na grudima. *uka starija !rdska nonja takoe se odlikovala !ogatim vezom na kouljama konavaama. 5ornji i donji delovi odee)3'emadan,mali i veliki gunj za zimu, krojeni od mrkog sukna, a gae i tozluci od !elog sukna 6inije izrade. +amo su imunij nosili dolame od ohe i d'emadane sa tokama, kao i ko'ne pojaseve silaje. Posle &evesinjskog ustanka iz crnogorske nonje preuzeti su mnogi delovi odee. msku nonju u Istonoj Hercegovini karakterisala je prirodna !elina vune, koja se odr'ala gotovo dokle je nonja !ila u upotre!i. 4vu nonju inili su) duga haljina !jelaa, !ele gae od tankog prediva, za zimske dane !eli ogrta gunj. Preko !jelae noena je mrka kratka urdica, a zapasivala se uzana duga pregaa tamnih !oja, zvanom opregalj. Po gradovima i varoicama, ojaan srpski graanski sloj, pose!no iz trgovakih i drugih vienih porodica, tokom poslednjih decenija turske vladavine nosio je odeu izraenu od materijala uvezenih iz 7arigrada, +kadra, 8enecije, ali i domae proizvodnje. *ukarci su na glavi nosili 6esove, a na telu 6ermene, dolame, d'emadane, toke, urkove, akire, alvare, a na nogama cipele plitke ili du!oke. date 'ene su na glavi nosile 6esove ravnog temena, uokvirene pletenicama a devojke 2 male 6esie pokiene cveem. modu kasnije ulazi crnogorska kapa zavrata. 3o tela je noena pamuna ili svilena koulja, zatim jelek, vezena kratka dolama, li!ade sa maramom na grudima, a poslednjih decenija devetnaestg veka poele su se nositi razne !luze sa ipkom i poru!ima. &onju je dopunjavao veoma dekorativan i skupocen nakit. 8e polovinom devetnaesto veka u nonj se, pose!no kod mlaih oso!a sve vie ispoljava uticaj srednje i zapadne 9vrope i nonja se postepeno naputa.

:enski jelek

*uki jelek

3'amadan 2 muki prsluk

;<,9T<2#9&+,I H<-;9T<,