NAKIT KOD SRBA

Nakit za glavu U narodnom nakitu Srba, izuzetna paznja posvecivana je kicenju i ukrasavanju glave koja tokom 19.-og i prvoj polovini 20.-og veka zadrzava dominantno mesto. Osim kosi posvecivana je paznja dodatnim ukrasima pod kojim se podrazumeva nosnja na glavi koju cini i nakit tj. oglavlje . !ajzna"ajniji su# $enac % vence od prirodnog cveca nosile su devojke kao simbol mladosti, dok su na glavi neveste imali simbol vencanja. &runa % kruna je relikt srpske srednjovekovne tradicije ciji se koreni nalaze u vladarskom nakitu inpirisanom vizantijskim dvorkim nakitom. 'ocelica % vrsta nakita koja se nosi na celu, najcesce su bile sastavljene od 2( do )2 plocice, ukrasene dekorativnim motivima i dragim kamenjem. 'redstavljale su obrednu i obaveznu nosnju neveste. Smiljevac % najrasprostranjenija mladina kapa na sirem podrucju Srbije. *indjuse % nevestinski nakit nosen u probusenom lobulusu. Nakit za vrat i grudi Obu+vata one nakitne vrste koje su se zatvarale kopcama ili navlacile preko glave i nosile oko vrata. 'oznate su pod nazivom djerdani, nanizi, struke. ,azlikovale su se glice od novca, ogrlice sa privezcima, nagrudnici -nose se preko grudi i kace za odelo.. Nakit za struk $eoma znacajan i dekorativan deo zenskog nakita. &oristili su se pojasevi sa kopcama, pojasevi od perli, pojas sa metalnim clanovima i dr. Nakit za ruke ipican i najuocljiviji ukras zenski+ ruku jesu narukvice. Odlikuju se raznim oblicima i raznovrsnoscu materijala od koga su izradjivane -zlato, srebro, bronza, staklena pasta, kost.. /atim prstenje koje je imalo mnogostruku ulogu za coveka# da ga ukrasi, da ukaze na njegovu vaznost, da ga sacuva od zla, da posluzi kao pecat ili da ga misticno spoji sa drugom licnoscu.

riznicasrpska.net

NAKIT ZA STRUK

!akit za struk spada u zna"ajan i dekorativan deo 0enskog odevanja. U nekada1njem narodnom odevanju Srba, preko ku1ulje, koristili su se tkani pojasevi sa kopcama -pa2te., naj"e13e od srebra, pojasevi od perli i dr. riznicasrpska.net

Nakit kod Srba

&i3enje je sastavni deo ode3e i uklapa se u op1te odlike narodni+ no1nji. !akit kao ukrasni detalj mo0e biti predmet osobitog umetni"kog oblikovanja i iskazivanja zanatske ume1nosti, ali je redovno i simboli"no obele0je# uzrasta, dru1tvenog statusa, religijske pripadnosti, odraz bogatstva, za1tita od zli+ sila. U predelima panonske kulturne zone nakit je mnogim nitima povezan sa ki3enjem naroda u 1irokom arealu od srednje 4vrope do Ukrajine. Odlikuje se obilno13u i "estom vi1ebojno13u dodataka, od belog do jarko crveni+ tonova i boje zlata i srebra. Sve treba da doprinese op1tem utisku bogatstva i vedrine. Ukrasi se prave od raznobojni+ traka, ve1ta"kog i prirodnog cve3a, 1ljokica, stakleni+ perli, korala, staniola, perja5 dakle, prete0no od je2tini+ materijala. 6pak je najvi1e nakita od stakleni+ perli. *e7utim, devojke i mla7e 0ene nosile su nanize od novca -zlatnog i srebrnog. i lepo izra7ene nau1nice, a mladi mu1karci dekorativnu srebrnu pucad na prsluku. U moravskoj, kao i u dinarskoj i jadranskoj zoni, bilo je dosta metalnog nakita izra7enog u te+nikama livenja, presovanja, iskucavanja i 2iligrana. U te+nici su sa"uvani ar+ai"ni postupci a u

oblicima 2olklorizovane 2orme nakita vi1i+ 2eudalni+ slojeva, sa dosta orijentalno-mediteranski+ oblika. U nekoliko kosovski+ i meto+ijski+ zanatski+ centara sve do najnovijeg vremena o"uvala se proizvodnja nakita, naro"ito 2iligranskog. 8o po"etka 99 veka bile su poznate radionice zlatara u kojima se proizvodio nakit za seosku populaciju, u vi1e mesta Srbije -npr. 'irot, :eskovac, U0ice. i ;rnoj <ori -najpoznatiji je bio &otor.. *ajstori i trgovci raznosili su robu u raznim pravcima i daleko od mesta proizvodnje. 6z ti+ razloga i usled op1ti+ kulturni+ prilika na 1irokom prostoru =alkanskog poluostrva, srodnog nasle7a i izvora uticaja, isti ili sli"ni proizvodi nalaze se u raznim i me7usobno udaljenim mestima. 'ostoje, me7utim, i zna"ajne regionalne razlike uslovljene poreklom i sastavom stanovni1tva, religijom i obi"ajima, kulturnim uticajima i drugim "iniocima. 8r !ikola 'anteli3 riznicasrpska.net

ETNOGRAFSKI MU E! U BEOGRADU NAKIT

/birka nakita 4tnogra2skog muzeja Srbije broji oko ).000 predmeta. $e3i deo predmeta no1en je u 969 veku. 8eo ti+ predmeta koji po periodu izrade pripadaju ranijim periodima, uglavnom 9$66 i 9$666 veku, poti"e sa 1ire teritorije i oni su, kao porodi"na dragocenost, preno1eni s kolena na koleno, pa su tako no1eni kroz ceo 969, a delom i u prvim decenijama 99 veka. /a ve3i deo predmeta mo0e se pretpostaviti da poti"e jo1 od srednjevekovnog, pa i starijeg nakita. !akit su podjednako nosili 1iroki narodni slojevi, kao i vladaju3a klasa. /birka je podeljena u "etiri ve3e celine# nakit za glavu, nakit za grudi, nakit za ruku i nakit za struk.

'erisan, Srbija

!akit za grudi, 'e3, Srbija

'rsten, Srbija

'a2te, Srbija &ustos# >elena $uleti3

MISTERI!A NAKITA

!akit za glavu, 969 vek ? <alicnik, srebro, staklo, pozlata, presovanje

!au1nice 96$ vek ? Srbija, zlato, livene, tordirane

!au1nice 9$666 vek ? 'e3, posrebren bakar, a+at, livenje, poliranje

!akit za grudi ogrlica, 969%99 vek ? nep. poreklo, srebro, koral, staklo, livenje

Ogrlica 969%99 vek ? *akedonija, srebro, staklo, 2iligran 4tnogra2ski muzej u =eogradu

NE"ESTINSKI NAKIT KOD SRBA U #I# "EKU I $R"O! $O%O"INI ## "EKA

'oznato je da se uloga nakita u narodnom 0ivotu ne svodi samo na to da ulep1a osobu koja ga nosi. 'redmeti za ki3enje uop1te, predstavljaju jasne oznake koje, gotovo redovno, izbijaju u prvi plan. Odre7eni nakit se upotrebljava kao simboli"ko obele0je dru1tvenog polo0aja, stale0a, religiozne pripadnosti, kao i prelazni+ i prolazni+ statusa u toku 0ivotnog ciklusa pojedinca. 6deja nam je da ovom prilikom poku1amo da prika0emo nakit kao statusni simbol neveste u 969 i prvoj polovini 99 veka. U slo0enoj strukturi ceremonije sklapanja braka, koja obu+vata tri 2aze i tri statusa, nevestinski nakit zauzima zna"ajno mesto. @naliza njegove 2unkcije ukazuje da on ima tri zna"enja# obele0je statusa, odnosno bra"nog stanja, obele0je ekonomske mo3i i za1tita. &ao najizrazitija obele0ja bra"nog stanja izdvajaju se oglavlje i prsten. !a dan ven"anja nevesta je stavljala nevestinsko oglavlje, da bi ga istog dana ili sutradan zamenila oglavljem udate 0ene. &ako se status neveste tu ne zavr1ava, nego traje do ro7enja prvog deteta, ona je nosila dva oglavlja# u sve"anim prilikama nevestinsko, a obi"nim danima oglavlje udate 0ene, ali s ne1to vi1e nakita nego kasnije. ,o7enjem prvog deteta, kada pred o"ima zajednice ona zvani"no osvaja status 0ene, nevestinsko oglavlje se potpuno gubi, a stalno oglavlje postaje odgovaraju3e oglavlje udate 0ene. 'rsten je druga, znatno jasnija oznaka. 'rvi prsten devojka je dobijala na dan pro1evine i stavljala ga na domali prst, 1to propisuje i Stari zavet, jer se verovalo da iz njega ide jedna 0ila pravo u srce. 'rstenom se ven"avalo, a zatim je no1en celog 0ivota kao simbol ve"ne odanosti, ljubavi i me7usobnog predavanja. Obele0je ekonomske mo3i najvi1e se ogledalo u nakitu za vrat i grudi, posebno onom koga su "inili nanizi novca. Oni predstavljaju vidan deo miraza koji je otac, prema mogu3nostima, spremao za 3erku. ,itualni status mlade i mlado0enje u svadbenoj ceremoniji uglavnom proisti"e iz verovanja da je u tom prelaznom momentu delovanje zli+ sila poja"ano i da su veoma podlo0ni uroku. /bog toga su "esto bili snabdeveni mo3nim apotropejima koji su najvi1e koncentrisani u nakitu. /a1tita od zlog pogleda , posebno onog prvog koji je najopasniji i koga treba skrenuti od neveste, postizana je i upotrebom razli"iti+ materijala. !atprirodne mo3i pripisivane su zlatu, srebru, dragom i poludragom kamenju. @utor# >elena Ae1i3 4tnogra2ski muzej u =eogradu