MASKE I RITUALI U SRBIJI

Maska je lano lice, drugo lice. Oblik i izgled zavisi od funkcije koja joj se namenjuje. Drugim reima, pod maskom se podrazumeva predmet koji se odnosi na fiziku i drutvenu sliku oveka koja ga razdvaja prividno od sveta stvarnosti izgledom i gestovima. Naje e se u vidu predmeta stavlja na lice ili telo izabrane osobe sa zadatkom da izvede posebnu radnju.! tom kontekstu maska podrazumeva i sve to takve osobe nose sa sobom kao dodatna sredstva, ukljuuju i i nain ukupnog ponaanja preruene osobe" postupke i radnje. Od praistorije do danas ljudi su upotrebljavali maske da bi dodali mo i misteriju religijama, ratovima i zabavama. Maske su sluile kao simboli i vodii u obredima prelaza i obredima obnavljanja #tokom godinji$ praznika%. Maska kao magijsko&obredni rekvizit, dosee u daleku prolost oveanstva. ! evropskoj civilizaciji njeno postojanje vezuje se za gornji paleolit, do '(.((( godina pre nae ere. )edna od odlika tog ranog perioda jeste i pe insko slikarstvo * crtei na kojima se pojavljuju razliiti tipovi maski koje predstavljaju likove ivotinja i koje prouavaoci tog perioda tumae u kontekstu egzistencijalni$ magijsko religijski$ obreda koje izvode posebno maskirani lanovi zajednica, verovatno u likove odre+eni$ ivotinja. Me+utim, veoma je teko proslavljene predstave sa pe inski$ zidova paleolitski$ nalazita racionalno tumaiti, onako kako su i$ doivljavali prapreci. Maske i likove koji se pojavljuju u obredima na podruju ,rbije mogu e je slediti kroz godinji kalendarski ciklus obiaja i kroz segmente ivotnog ciklusa. Maske i povorke sa maskama posmatraju se dvojako" prema godinjem kalendaru i prema ivotnom ciklusu obredne prakse. Ovom prilikom izlau se maske godinjeg ciklusa obiaja koje se primenjuju u povorkama koledara #u vreme zimskog ciklusa obiaja * oko -oi a%, u vreme mesopusta #sedam ili osam nedelja pre !skrsa%, na .azarevu subotu #sedam dana pre !skrsa%, na Du$ove #pedeset dana posle !skrsa%, i prilikom veliki$ sua tokom leta. /nalizom tipova maski u povorkama uoavaju se likovi koje je mogu e uslovno povezati sa starijim kulturnim slojem pre$ri anskog doba a koje su nale plodno tlo na irem balkanskom podruju. 0remenom su se mnogi likovi sa maskama menjali i transformisali s$odno svim promenama u drutvu, ali su nazivi ostali sauvani. 1okom zimski$ praznika maske i nji$ovi nosioci zadrali su na neki nain ar$ainu i formalnu vezu sa starim kultovima dua predaka i prirode. Me+utim, $ristijanizacijom rituala, latentni sadraji su se vremenom posvetili solsticiju, novom vegetacionom periodu i bu+enju prirode. ,a druge strane, u prole nom periodu, povorke sa maskama zadobile su zabavni karakter tipa drutvenog ventila. ! tome se uoavaju uticaji koje je ve ina stanovnitva pogotovo naseljenog na severnim prostorima ,rbije primila iz obrazaca komedije del arte i italijanski$ renesansni$ karnevala sa mnogo opsceni$ prizora koji dolaze kao uticaji iz centralno evropski$ kultura. 2ao ilustracija mogu se izdvojiti obredi u prole nim maskiranim povorkama katolikog i pravoslavnog stanovnitva u ,rbiji #0ojvodini%. 3pak, pravoslavci su zadrali obiaje preruavanja posebno u zimskom, boi nom periodu. 1okom tog vremena, izraeni su $ri anski

obredni elementi, dok je kod katolika sauvana karnevalska praksa zapadni$ zemalja u vreme prole ni$ obredni$ doga+anja. 4adi lakeg razumevanja likova koji se pojavljuju u maskiranim osobama tokom godinjeg ciklusa obiaja u poslednji$ pedesetak godina, primenjena je podelom maski prema likovima koje predstavljaju, na" antropomorfne zoomorfne antropomorfne& zoomorfno fitomorfne ergomorfne fantazmagonine Maske moemo podeliti i na" ritualne spektakularne umetnike. 5rema poreklu i sadraju maske je mogu e razvrstati na" maske ne$ri anskog porekla #antropomorfni likovi" baba, deda, mlada, mladoenja, kralj, kraljica, dvorkinja, barjaktar6 zoomorfne maske kao medved, bua, jelen, koza, ovca, vo, vuk, roda i sl. te fitomorfne * dodole%6 maske $ri anskog porekla #ili su dobile potpuno nove uloge u procesu pri$vatanja $ri anstva% su oni likovi koje je $ri anska crkva pri$vatila i razvijala u skladu sa sadrajima $ri anski$ tumaenja. 1akvi likovi nose $ri anska imena, tj. nazive svetaca na koje se odnose. 2oriste se u obrednim povorkama vezanim za crkveni kalendar" 0arvara, .ucija, Nikola, 0ertep #7apar, Mel$ior, 0altazar%, 1odor. 5osebna kategorija su enske maske u povorkama lazarica" lazar, lazarka, prednjica, zadnjica.

Na podruju ,rbije najrairenije antropomorfne maske jesu 8mlada8 i 8mladoenja8, 8baba8 i 8deda8. Mladi ili stari par, verovatno predstavlja izdanak magije plodnosti. Mukarac odeven u nevestu esto je prikazan kao trudnica. Maska dede i babe verovatno potie iz kulta predaka, a kao takva ona je potpora optoj plodnosti. Od antropomorfno&zoomorfni$ likova veoma su rairene maske korube i lejke, koje se pojavljuju u povorkama oala u zimskim praznicima i koje su prevas$odno imale ulogu u obnavljanju svakolikog okruenja ovekovog. ! izlobi posve enoj maski i ritualima u ,rbiji, posetioce vodimo kroz minula vremena kada su maske imale odre+enu magijsko religijsku funkciju u zajednicama pa sve do onog momenta kada je maska zadrala svoju uzbu+uju u ulogu i postala inspiracija u izraavanju sveta iz ugla umetnika. 3ako je u ve ini krajeva maska na neki nain demaskirana i razotkrivena i dalje izaziva divljenje posmatraa koji su doli prvenstveno da se zabave gledaju i maskirane osobe. /utor" mr 0esna Marjanovi