Zigmunt Bauman

F L U I D N I STRAH

Sa engleskog preveli: S I N I A Boovi

i NATAA M R D A K

Novi Sad 2010

SADRAJ

Uvod: O poreklu, dinamici i upotrebama straha 1. Strepnja od smrti 2. Strah i zlo 3. Uasi nekontrolisanog 4. Teror globalnog 5. Strahovi na slobodi 6. Misao protiv straha Pogovor: Ontoloka neizvesnost fluidnih vremena Duan Marinkovi Indeks

Uvod: O poreklu, dinamici i upotrebama straha

Strah ima mnogo oiju i moe videti stvari ispod zemlje Migel de (Savedra) Servantes, Don Kihot Ne treba vam razlog da biste se plaili... Bivao sam uplaen, ali dobro je biti uplaen a znati zbog ega... Emil Aar, (Romain Gary) La Vie en soi Dozvolite da izrazim svoje vrsto uverenje da jedina stvar koje se moramo plaiti jeste sam strah. Frenklin Delano Ruzvelt, Inauguralni govor, 1933.

Bizarno, a opet tako uobiajeno i poznato svima nama je olakanje koje doivljavamo, isto kao i iznenadni priliv energije i hrabrosti, kada se nakon dueg vremena nelagode, nespokojstva, crnih slutnji, dana ispunjenih strepnjom i neprospavanih noi, konano suoimo sa stvarnom opasnou: vidljivom i opipljivom pretnjom. Ili moda to iskustvo nije toliko bizarno ako, na kraju krajeva, spoznamo ta je stajalo iza tog nejasnog ali upornog oseaja da e se neto uasno desiti, oseaja koji je remetio nae dane u kojima je trebalo da uivamo a nismo, i koji je nae noi inio besanim... Kada saznamo odakle udarac dolazi mi znamo

10

Fluidni strah

i ta moemo, ako moemo, da uradimo da bismo ga odbili ili bar saznajemo koliko je ogranienje nae moi da izaemo neozledeni i kakvu vrstu gubitka, ranjavanja ili boli moramo da prihvatimo. Svi smo uli prie o kukavicama koji postaju neustraivi borci kada se suoe sa stvarnom opasnou", kada konano naie nevolja koju su iz dana u dan iekivali, bezuspeno nastojei da je zamisle. Strah je najstraniji kada je difuzan, rasut, nejasan, nevezan, neusidren, u slobodnom pokretu, bez jasnog cilja i uzroka, kad nas opseda bez vidljivog smisla ili znaenja, kada se pretnja koje se treba plaiti moe svuda naslutiti a nigde se ne moe videti. Strah" je ime koje dajemo neizvesnosti: naem nepoznavanju pretnje i toga ta nam je initi - ta moemo i ta ne moemo uiniti - da je zaustavimo u mestu - ili da se od nje odbranimo ako ne moemo da je zaustavimo. Iskustvo ivljenja u Evropi esnaestog veka - u vreme i na mestu pred roenje nae moderne ere - jasno je saeto u samo etiri uvene rei koje je izrekao Lisjen Fevr: Peur toujours, peur partout" (boj se uvek i svuda").1 Fevr je povezao tu sveprisutnost straha sa tamom, koja je poinjala odmah tu, iza vrata kolibe i obavijala svet izvan ograda seoskog imanja; u tami se moe svata dogoditi, ali ne moe se znati tano ta. Tama nije uzrok opasnosti ali je prirodno stanite neizvesnosti, a time i straha. Moderno doba je trebalo da predstavlja veliki iskorak od straha u svet osloboen slepe i neumitne sudbine - te staklene bate za uzgoj straha. Kako je Viktor Igo2 razmiljao, setno i na mahove ushieno: doi e vreme koje e uvesti nauka (politiki tribuni e se transformisati u naune), a koje e staviti taku na sva iznenaenja, nevolje,katastrofe - ali i na sporove, iluzije, parazitiranje...; drugim recima, na sve te stvari koje sainjavaju strah. Meutim, ono to je trebalo da bude put ka izlazu pokazalo se kao duga obilaznica. Pet vekova kasnije, nama koji stojimo na kraju ogromnog groblja unitenih nada, Fevrova izjava zvui - opet - izuzetno primereno i aktuelno. Nae vreme je, kao i nekada, vreme straha.
1 Lucien Febvre, Le Problme de l'incroyance au XVIe sicle, A. Michael, 1942, str. 380. 2 Citirano prema: Alain Finkielkraut, Nous autres, modernes, Ellipses, 2005, str 249.

Uvod: O poreklu, dinamici i upotrebama straha

11

Strah je oseaj poznat svim ivim biima. Ljudi to iskustvo dele sa ivotinjama. Istraivai ponaanja ivotinja detaljno su opisali bogat repertoar reakcija ivotinja na neposredno prisustvo opasnosti koja predstavlja pretnju po ivot - a sve te reakcije variraju izmeu alternativa bekstva i agresije. Meutim, ljudi poznaju jo neto: jednu vrstu drugostepenog" straha, koji je, takorei, drutveno i kulturno recikliran" ili (kako ga Igi Lagran u svojoj temeljnoj studiji straha naziva)3, izveden strah" koji upravlja ljudskim postupcima (nakon to je izmenio njihovu percepciju sveta i oekivanja'koja utiu na izbor njihovih postupaka) bez obzira na to da li je opasnost neposredno prisutna ili ne. Sekundarni strah moe biti posmatran kao talog preanjeg iskustva iz neposrednog suoavanja sa opasnou - taloga koji je nadiveo taj susret i postao vaan faktor oblikovanja ljudskih postupaka ak i kada vie nema direktne pretnje po ivot ili integritet. Izveden strah" je postojano duevno stanje koje je najbolje opisati kao oseaj izloenosti opasnosti; oseanje nesigurnosti (svet je pun opasnosti koje se mogu javiti u bilo kom trenutku bez najave ili sa slabom najavom) i ranjivosti (u sluaju javljanja opasnosti postojae slaba ili nikakva ansa njenog izbegavanja ili uspene odbrane; pretpostavka ranjivosti od opasnosti vie zavisi od nedostatka pouzdanja u raspoloiva sredstva odbrane nego od veliine i prirode stvarnih pretnji). Osoba koja je u sebi usvojila takvu viziju sveta, koji podrazumeva nesigurnost i ranjivost, rutinski pribegava reagovanju koje je primereno suoavanju sa neposrednom opasnou, ak i kada istinska pretnja ne postoji; izvedeni strah" poprima samopokretako svojstvo. Na primer, mnogo puta je primeeno da se miljenje kako je spoljni svet opasan i da ga je bolje izbegavati ee javlja kod ljudi koji retko uvee izlaze napolje, ako uopte izlaze, kada im se ini da su opasnosti najstranije; i ne moe se znati da li ti ljudi izbegavaju da napuste svoje domove zbog oseaja opasnosti, to jest straha od neizrecivih opasnosti koje vrebaju u mranim ulicama, zato to su u nedostatku prakse izgubili svoju sposobnost izgrad3 Hugues Lagrange, La Civilit l'preuve. Crime et sentiment d'inscurit, PUF, 1996, od str. 173.

12

Fluidni strah

nje samopouzdanja za suoavanje sa pretnjom ili zato to su, u nedostatku linog iskustva u suoavanju sa pretnjama, skloni da daju oduka svojoj imaginaciji, koja je ve zasiena strahom. Opasnosti kojih se neko plai (a time i od njih izvedeni strahovi) mogu se podeliti u tri vrste. Neke predstavljaju fiziku pretnju po ivot i imovinu. Neke druge su optije prirode i prete trajnosti i pouzdanosti drutvenog poretka od koga zavisi obezbeenje sredstava za ivot (prihodi, zaposlenje) ili opstanak u sluaju invaliditeta ili starosti. Zatim su tu opasnosti koje prete neijoj poziciji u svetu - poloaju u drutvenoj hijerarhiji, identitetu (klasnom, rodnom, etnikom, verskom) i, u optem smislu, prete imunitetu na drutvenu degradaciju i izoptenje. Meutim, brojne studije su pokazale da se izvedeni strah", u svesti ljudi koje on pogaa, esto ne dovodi u vezu sa opasnostima koje su ga izazvale. Derivativni strah te ljude pogaa oseajima nesigurnosti i ranjivosti, a oni ga mogu tumaiti dovoenjem u vezu sa bilo koje tri pomenute vrste opasnosti, nezavisno od injenica (a esto i uprkos njima) koje ukazuju na njihov relativni doprinos tome ili odgovornost za to. Rezultirajue defanzivne ili agresivne reakcije u cilju ublaavanja straha mogu, stoga, biti ciljane na stranu suprotnu od one gde su opasnosti koje su istinski uzrokovale pretpostavku nesigurnosti. Na primer, drava, zasnivajui svoj raison d'tre i svoje pravo da zahteva poslunost od graana na obeanju da e svoje podanike tititi od pretnji po njihovu egzistenciju, poto sada vie ne moe da ispuni to obeanje (naroito u pogledu zatite od druge i tree vrste opasnosti) - ili moe da ga odgovorno reafirmie u svetlu brze globalizacije i sve vie internacionalizovanih trita - primorana je da pomeri teite sa zatite od opasnosti po drutvenu bezbednost na opasnosti po linu bezbednost. Drava potom sputa bitku protiv strahova na individualno voenu i upravljanu politiku ivota", a istovremeno zadatak nabavke oruja za tu bitku prenosi na potroako trite kao podizvoaa. Najstranije kod straha je njegova sveprisutnost; on moe izmileti iz svakog oka naih domova i nae planete. Iz mranih ulica i sa bletavih televizijskih ekrana. Iz naih spavaih soba i

Uvod: O poreklu, dinamici i upotrebama straha

13

kuhinja. Sa naih radnih mesta i podzemne eleznice kojom idemo na posao ili se vraamo kui. Od neega to smo pojeli i neega sa ime je nae telo dolo u kontakt. Od onog to nazivamo priroda" (koja je sklona, kao nikada ranije u naem pamenju, da razori nae domove i radna mesta, fiziki pretei naim ivotima sa sve rairenijim zemljotresima, poplavama, olujama, klizitima, suama ili toplotnim talasima) i od drugih ljudi (sklonih kao nikada ranije u naem pamenju da razore nae domove i radna mesta, fiziki pretei kroz iznenadno obilje teroristikih zverstava, nasilnit'ava, seksualnih napada, otrovane hrane i zagaenog vazduha ili vode). Postoji i ta trea, moda i najstranija zona, neimenovana, koja ledi krv u ilama i blokira um, iz koje niu najtvri i najzlokobniji strahovi koji prete da e unititi nae domove, radna mesta i ivote katastrofama - prirodnim, ali ne sasvim, ljudskim, ali ne u potpunosti, prirodnim i ljudskim istovremeno, koje pri tom ne nalikuju ni na jednu od njih zasebno. To je zona u kojoj je zavladao neki preambiciozni ali zlosrean, incidentima i nevoljama sklon arobnjakov egrt, ili neki zli duh, nesmotreno puten iz boce. Zona u kojoj elektrine mree kolabiraju, benzinske pumpe ostaju bez goriva, berze propadaju, nestaju svemogue kompanije zajedno sa desetinama usluga koje su uzimane zdravo za gotovo i hiljadama radnih mesta za koja se verovalo da su vrsta kao stene, gde avioni doivljavaju udese zajedno sa svim svojim hiljadu i jednim sigurnosnim spravicama i stotinama putnika, gde trini hirovi najvredniju i najtraeniju imovinu ine bezvrednom, i gde se zakuvava svaka mogua druga zamisliva i nezamisliva katastrofa, spremna da potopi jednako i one razborite i one nerazborite. Iz dana u dan saznajemo da je inventar opasnosti daleko od toga da bude zakljuen: nove opasnosti se otkrivaju i obznanjuju gotovo svaki dan, i ne moe se rei koliko jo njih i kakvih je promaklo naoj panji (i panji strunjaka!) - opasnosti koje se spremaju da napadnu bez najave. Kao to je Kreg Braun primetio u svojoj hronici 1990-ih, uz svoju karakteristinu dovitljivost koja je postala njegov zatitni znak:

14

Fluidni strah
Svuda je bio prisutan rast broja globalnih upozorenja. Svaki dan javljala su se nova globalna upozorenja o ubilakim virusima, ubilakim talasima, ubilakim ubicama i drugim m o g u i m izvorima bliske smrti. Na poetku, ova globalna upozorenja su bila zastraujua, ali posle n e k o g v r e m e n a ljudi su poeli da uivaju u njima. 4

I stvarno je tako. Saznanje da ivimo u svetu stranom za ivot ne znai ivljenje u strahu - bar ne dvadeset etiri sata dnevno i sedam dana u nedelji. Na raspolaganju nam je vie nego dovoljno visprenih lukavstava koja nam (ako su propraena svim vrstama pametnih spravica koje nude predusretljivi prodavai) mogu pomoi da izbegnemo takav grozan kraj. Vremenom ak moemo poeti i da uivamo u globalnim upozorenjima". Na kraju krajeva, ivot u fluidnom modernom svetu koji priznaje samo jednu izvesnost - da sutranjica ne moe, ne treba i nee biti ista kao dananjica - podrazumeva svakodnevno uvebavanje nestajanja, isparavanja, brisanja i umiranja, a time indirektno i nekonanosti smrti, stalno novih uskrsnua i neprestane reinkarnacije... Kao i sve druge forme ljudske kohabitacije, nae moderno fluidno drutvo je tvorevina koja pokuava da ivot sa strahom uini moguim. Drugim recima, to je kreacija koja je osmiljena da suzbija strepnju od smrti koja potencijalno moe paralisati i onesposobiti ljude, da umiri one strahove koji proizilaze iz stvari koje se ne mogu desiti ili koje ne treba da se dese i da ih efikasno sprei za dobro drutvenog poretka. Kao i u sluaju mnogih drugih, munih i po drutveni poredak potencijalno subverzivnih oseaja, ovaj neophodan posao se obavlja, kako se Tomas Matjesen izrazio, tihim utiavanjem" - u procesu koji je vie tih nego buan, sakriven pre nego otvoren, neopaen a ne zapaen, nevidljiv vie nego vidljiv, nematerijalan pre nego materijalan". Tiho utiavanje"
je strukturalno; deo je s v a k o d n e v n o g ivota; neobavezno je a stoga je utisnuto u nas; tiho je i zato prolazi neopaeno; i d i n a m i n o je u o n o m smislu 4 Videti: Craig Brown, 1966 and All That, Hodder and Stoughton, 2005; ovde citirano po ureenom odlomku iz: Guardian Weekend, 5. novembar 2005, str. 73.

Uvod: O poreklu, dinamici i upotrebama straha

15

da se iri i postaje sve sveobuhvatnije u naem drutvu. Strukturalni karakter utiavanja izuzima" predstavnike drave od odgovornosti za nju, njeg o v svakodnevni karakter ini ga neizbenim" sa take gledita o n i h koji bivaju utiavani, njegov neobavezni karakter ini ga p o s e b n o efikasnim u o d n o s u na pojedinca, njegov tihi karakter olakava njegovu legitimizaciju, a njegov dinamiki karakter ga pretvara u m e h a n i z a m utiavanja k o m e se sve vie m o e verovati. 5

Za poetak, kao i sve drugo u fluidnom modernom ivotu, smrt je prikazana kao privremena i sa trajanjem do daljnjeg. Traje do narednog povratka davno zaboravljene slavne linosti ili melodije, do okrugle godinjice iskopavanja jo jednog davno zaboravljenog pisca ili slikara, ili do dolaska jo neke retromode. Poto ujedi postaju sve uobiajeniji, ubodi se vie ne doivljavaju kao smrtni. Nestajanje ovoga ili onoga, ako se desi, valjda e biti opozivo kao to se mnogo puta ranije pokazalo kod drugih stvari. tavie, mnogo vie predstojeih udaraca se najavljuje nego to ih na kraju bude, tako da se uvek moete nadati da e vas ovaj ili onaj nedavno najavljeni udarac mimoii. iji kompjuter je prestao da radi zbog one zlokobne milenijumske bube"? Koliko ljudi ste sreli koji su bili rtve grinja? Koliko je vaih prijatelja umrlo od bolesti ludih krava? Koliko je ljudi koje poznajete obolelo od genetski modifikovane hrane? Kojeg su vaeg suseda ili poznanika napali i osakatili podmukli azilanti? Talasi panike nadolaze i odlaze i koliko god da su zastraujui, moete mirno pretpostaviti da e podeliti sudbinu svih drugih. Fluidni ivot tee ili se vue od jednog do drugog izazova i od jedne do druge epizode, a poznato svojstvo izazova i epizoda jeste da su uglavnom kratkog daha. To se moe rei i za prognozu ivotnog veka strahova koji trenutno optereuju vaa oekivanja. tavie, toliko strahova ulazi u va ivot u kompletu sa lekovima za koje esto ujete pre nego to stignete da se uplaite od zala koje ti lekovi obeavaju da e izleiti. Opasnost milenijumske bube nije bila jedina zastraujua vest koju su donele iste kompanije koje su ve ponudile zatitu za vae raunare - po odgo5 Videti: Thomas Mathiesen, Silently Silenced: Essays on the Creation of Acquiescence in Modern Society, Waterside Press, 2004, str. 9,14.

16

Fluidni strah

varajuoj ceni. Ketrin Benet je, na primer, razotkrila emu koja je stajala iza ponude u sluaju kampanje za jednu skupu terapiju koja je upozoravala na to da je pogrena hrana odgovorna za brzo, prerano starenje; bolestan ten... naborano, grubo, isueno lice..." - samo kako bi potencijalne klijente uverila da je mogue osloboditi se bora za ceo ivot ako proete kroz program od 28 dana" - po ceni od triavih 119 funti. 6 Pria oko milenijumske bube i ono to je Benetova otkrila u sluaju jednog udotvornog kozmetikog preparata koji se suprotstavlja strahu mogu se uzeti kao obrazac za beskonaan broj drugih sluajeva. Potroaka ekonomija zavisi od proizvodnje potroaa, a potroai proizvoda koji se suprotstavljaju strahu, ti potroai koji treba da budu proizvedeni, su plaljivi i zastraeni potroai. Oni se nadaju da opasnosti od kojih strahuju mogu biti naterane na povlaenje i da oni to mogu izdejstvovati (uz plaenu pomo, razume se). Ovaj na ivot se pokazao drugaijim u odnosu na onu vrstu ivota koju su predvideli i krenuli da osmiljavaju mudri ljudi iz epohe prosvetiteljstva i njihovi naslednici i sledbenici. U novom ivotu - koji su skicirali i odluili da stvore - nadali su se da e obuzdavanje strahova i kroenje opasnosti koje su stvorile te strahove biti jednokratan poduhvat. Meutim, u modernom fluidnom okruenju borba protiv strahova se pokazala kao zadatak koji traje itav ivot, a pri tom se uvrstilo verovanje da opasnosti koje raaju strahove, ak i kada se nijedna od tih opasnosti ne smatra neukrotivom, jesu stalni, neodvojivi pratioci ivota ljudi. Na ivot je sve samo ne slobodan od straha, a moderno fluidno okruenje u kome on treba da se odvija je sve samo ne slobodno od opasnosti i pretnji. itav ivot danas predstavlja dugu borbu, koju je verovatno nemogue dobiti, protiv potencijalno paraliueg uticaja straha i protiv istinskih ili pretpostavljenih opasnosti koje nas plae. Njega je najbolje posmatrati kao trajnu potragu za strategijama i sredstvima, uz njihovo neprekidno testiranje, to nam omoguuje da odloimo, makar privremeno, bliskost opasnosti - ili, jo bolje, da pomerimo brigu o njima na ringlu gde bi
6 Catherine Bennett, The time lord", Guardian Wellbeing Handbook, 5. novembar 2005.

Uvod: O poreklu, dinamici i upotrebama straha

17

one mogle, nadamo se, iskipeti ili ostati sve vreme zaboravljene. Naa inventivnost ne poznaje granice. Strategija ima u izobilju; to ih je vie manje su efikasne i njihovi rezultati su manje konani. Uprkos svim razlikama meu njima koje ih razdvajaju, postoji jedno zajedniko pravilo: varaj na vremenu i pobedi opasnost na njenom terenu - odloi frustraciju, a ne zadovoljenje. Budunost je maglovita? Jo jedan vrst razlog da ne dozvolite da vas ona opseda. Opasnosti su nepoznate? Jo jedan vrst razlog da ih stavite na stranu. Za sada nije loe; moe biti gore. Neka bude tako i dalje. Ne brini o prelasku preko mosta dok ne doe do njega. Moda mu se nikada i nee pribliiti, moda e se most raspasti u delie ili e biti premeten na drugo mesto pre nego to doe do njega. Prema tome - zato sada brinuti?! Bolje je slediti starinski recept: carpe diem. Jednostavno reeno: uivaj sada, plati kasnije. Ili, po novoj verziji te drevne mudrosti, auriranoj ljubaznou kompanija koje izdaju kreditne kartice ukinite ekanje na ispunjenje svojih elja.7* ivimo na kredit: nijedna od ranijih generacija nije bila toliko duboko u dugovima kao naa - i individualno i kolektivno (zadatak dravnih budeta nekada je bio da se napravi balans u raunima; danas dobar budet" znai da budetski deficit ostane na prologodinjem nivou). ivot na kredit ima svoja utilitaristika zadovoljstva: zato odlagati zadovoljenje? Zato ekati, ako moemo uivati u buduem blaenstvu ovde i sada? Jasno je da je budunost van kontrole. Ali kreditna kartica na magian nain doprema tu zabrinjavajuu neuhvatljivu budunost pravo u vae krilo. Moete konzumirati budunost takorei unapred - dokle god ima neeg preostalog za konzumiranje... ini se da je to ta latentna privlanost ivljenja na kredit, ija je oigledna prednost, ako je verovati reklamama, isto utilitaristika: pruanje zadovoljstva. I ako budunost treba da bude toliko teka koliko pretpostavljate da bi mogla biti, moete da je konzumirate sada, dok je svea i neiskvarena, pre nego to se desi nesrea i pre nego to budunost dobije priliku da vam pokae kako teka ta nesre7 Take the waiting out of wanting - jedna od prvih reklama koje su pratile pojavu kreditnih kartica.

18

Fluidni strah

a moe biti. (Kad se malo bolje o tome razmisli, to su kanibali iz davnih vremena radili, smatrajui da pojesti svoje neprijatelje jeste najsigurniji nain stavljanja take na pretnje koje su sa sobom nosili ti neprijatelji: konzumiran, svaren i izbaen neprijatelj nije vie bio straan. Ali, avaj, nije mogue pojesti sve neprijatelje. ini se da to vie njih biva proderano - vie se gomilaju umesto da ih je manje.) Mediji su poruke. Kreditne kartice su takoe poruke. Ako tedne knjiice podrazumeyaju izvesnost budunosti, iz kreditnih kartica vriti neizvesna budunost. tedne knjiice rastu i hrane se od one budunosti na koju moemo raunati - na budunost koja e sigurno doi, a kada doe nee biti previe razliita u odnosu na sadanjost. Budunost od koje se oekuje da vrednuje ono to mi vrednujemo - i da tako ispotuje prolu tednju i nagradi tedie. tedne knjiice takoe dobro uspevaju na nadi/oekivanju/uverenju da e - zahvaljujui kontinuitetu izmeu sada i tada" - ono to se radi sada, u ovom trenutku, preduprediti tada" da zavee u vor budunost pre nego to ona doe; ono to radimo sada imae znaaj", odredie oblik budunosti. Kreditne kartice i dugovi koji se njima lako stvaraju uplaili bi i odvratili krotke, a uznemirili ak i najvee avanturiste medu nama. Ako se to ne dogodi, razlog tome je naa pretpostavka diskontinuiteta: naa slutnja da e nadolazea budunost (ako doe, i ako ja i dalje budem tu kao svedok njenog dolaska) biti razliita od sadanjosti koju poznajemo - iako se ne moe znati na koji nain i u kom obimu e biti razliita. Da li e, nakon vie godina od danas, ona vrednovati rtve koje se sada ine u njeno ime? Da li e nagraditi napore uinjene da bi se obezbedila njena naklonost? Ili e, suprotno tome, od dananje gotovine napraviti sutranju veresiju a dragocene zalihe pretvoriti u muan teret? To ne znamo niti moemo znati, i nema puno smisla u nastojanju da poveemo ono to se ne moe spoznati. Meutim, neki od mostova koje emo na kraju morati da preemo, a odugovlaimo poetak brige o prelasku, nisu dovoljno daleko da moemo mirne due odloiti brige o njihovom prelae-

Uvod: O poreklu, dinamici i upotrebama straha

19

nju... Ne izgledaju sve opasnosti dovoljno daleko da ih moemo odbaciti kao obine plodove razuzdane mate, ili bar nisu bez ikakvog znaaja za ono to smo zacrtali u sopstvenim planovima. Na sreu, meutim, takoe raspolaemo i nainom da zaobiemo te prepreke koje su se suvie primakle naoj udobnosti i ne mogu vie biti zanemarivane: njih moemo smatrati rizicima", to i inimo. Onda moemo priznati da je naredni korak koji treba preduzeti rizian" (moe se pokazati kao neopravdano skup, kao i da pribliava stare opasnosti ili izaziva nove), to vai za sve korake koji se preduzimaju. Postoji mogunost da ne dobijemo ono to elimo ve neto sasvim razliito i krajnje neprijatno, neto to bismo radije izbegli (takve neprijatne i neeljene posledice nazivamo propratnim efektima" ili kolateralnom tetom", poto nisu nameravane i daleko su od cilja naih aktivnosti). Takoe priznajemo da one mogu doi nepredvieno, i da nas, uprkos svim procenama, mogu iznenaditi i zatei nespremne. Uzevi sve to u obzir, nakon sveg tog promiljanja i definisanja, mi ipak idemo dalje (u nedostatku boljeg izbora) kao da smo u stanju da predvidimo kakve neeljene posledice bi iziskivale nau panju i budnost, te da u skladu s tim kontroliemo svoje korake. Nije ni udo: samo 0 onim posledicama koje moemo predvideti moemo i brinuti, 1 samo te iste posledice moemo nastojati da izbegnemo. I zato samo takve neeljene posledice predvidljive" vrste svrstavamo u kategoriju rizika". Rizici su opasnosti iju verovatnou moemo (ili verujemo da moemo) izraunati: rizici su proraunate opasnosti. Kada ih na taj nain definiemo, rizici predstavljaju drugu najbolju stvar nakon izvesnosti (koja je, avaj, nedostina). Treba zapaziti, meutim, da proraunljivost" ne znai predvidljivost; ono to se izraunava je samo verovatnoa da stvari krenu naopako i da doe do nesree. Prorauni verovatnoe govore neto pouzdano o uestalosti efekata koji proizilaze iz velikog broja slinih dejstava, ali su skoro beskorisni kao sredstvo predvianja kada se (prilino nelegitimno) koriste kao smernica za jedan konkretan, specifian korak koji treba preduzeti. Verovatnoa, ak i ona koja se najdoslednije prorauna, ne nudi nika-

20

Fluidni strah

kvu izvesnost u pogledu toga da li e ili ne opasnosti biti izbegnute u ovom konkretnom sluaju ovde i sada ili onom sluaju tamo i tada. Ali ako nita drugo, sama injenica da smo obavili proraun verovatnoe (i, implicitno, izbegli naglo i nepromiljeno odluivanje) moe nam uliti hrabrost da odluimo da li je igra vredna uestvovanja ili nije, i ponuditi meru pouzdanja, koliko god da je ona bez garancija. Definiui ispravno verovatnou uinili smo neto razumno i moda ak i korisno; sad imamo razlog" da razmotrimo da li je verovatnoa loeg ishoda suvie visoka da bi preduzimanje rizine mere bilo opravdano, ili suvie niska da bi nas spreila da iskuamo svoju sreu. Meutim, ee se dogaa da se skretanje panje sa opasnosti na rizike pokae kao izgovor; pokuaj izbegavanja problema vie nego to je put za njegov bezbedan ispraaj. Kao to je Milan Kundera istakao u svojoj knjizi Les Testament trahiss, ambijent u kome se odvijaju nai ivoti obavijen je maglom, nije u potpunoj tami u kojoj ne bismo mogli nita da vidimo niti bismo mogli da se kreemo: ,,u magli je ovek slobodan, ali to je sloboda nekoga ko je u magli" - moemo videti trideset ili etrdeset metara ispred sebe, moemo uivati u pogledu na prelepo drvee pored puta kojim hodamo, zapaziti prolaznike i reagovati na njihove opaske, zaobii neke druge kao i rupu na putu ispred sebe - ali teko moemo videti raskrsnicu koja se nalazi neto dalje ispred nas ili automobil koji je nekoliko stotina metara udaljen od nas ali se kree prema nama velikom brzinom. Moemo rei da u skladu s takvim ivljenjem u magli" naa ideja izvesnosti" stavlja cilj i teite nae predostronosti na vidljive, poznate i bliske opasnosti, one koje se mogu predvideti i ija se verovatnoa moe proraunati, a pri tom su najuasnije i najstranije upravo one opasnosti koje nije mogue, ili ih je ekstremno teko predvideti: one nepredviene, i po svoj prilici nepredvidive opasnosti. Procenom rizika mi teimo da na sporedni kolosek stavimo te vee brige i time postignemo da nesree koje nismo u stanju da spreimo udaljimo od mogunosti da nam podriju samopo8 Milan Kundera, Les Testaments trahis, Gallimard, 1990. U engleskom prevodu: Testaments Betrayed, Faber, 1995.

Uvod: O poreklu, dinamici i upotrebama straha

21

uzdanje. Koncentrisanje na stvari oko kojih moemo neto da uradimo ne ostavlja nam mnogo vremena za bavljenje sobom u razmiljanju o stvarima oko kojih ionako ne moemo nita uraditi. To nam pomae da ouvamo svoje duevno zdravlje. Time na odstojanju drimo none more i nesanicu. To nas, meutim, ne ini bezbednijim. A ne ini ni opasnosti realnijima. Nae nagaanje/intuicija/ sumnja/slutnja/ubeenje/izvesnost da je to tako moe zadremati ali se ne moe zauvek uspavati. Iznova i iznova, a u poslednje vreme uz vidljivo veu uestalost, opasnosti nas podseaju koliko su one i dalje realne, uprkos svim merama predostronosti koje smo preduzeli. S vremena na vreme, u prilino redovnim prilikama, one dospevaju na povrinu, iz plitke grobnice u koju se zakopavaju samo nekoliko centimetara ispod nae svesti, i brutalno izbijaju u centar nae panje, a nesree predusretljivo jedna za drugom pruaju takve prilike - u izobilju. Pre nekoliko godina, a par godina pre nego to su dogaaji od 11. septembra, cunami, uragan Katrina i zastraujui rast cena nafte koji su usledili (iako su tog puta bili milostivo kraeg ivotnog veka) doneli onako okantne prilike za buenje i otrenjenje, ak Atali je razmiljao o fenomenalnom finansijskom trijumfu filma Titanik, koji je po uspehu na blagajnama prevaziao sve prethodne naizgled sline filmove o katastrofama. Ponudio je sledee objanjenje za to, koje je u vreme kada je napisano bilo upeatljivo kredibilno, a nekoliko godina kasnije zvualo je upravo proroki: Titanik smo mi, nae trijumfalistiko, samozadovoljno, slepo, licemerno drutvo, nemilosrdno prema siromanima - drutvo u kome je sve predvieno osim sredstava za predvianje... Svi slutimo da postoji ledeni breg koji nas eka, sakriven negde u maglovitoj budunosti, u koga emo udariti a zatim potonuti uz muziku pratnju.. Uz lepu muziku, koja je, izgleda, i umirujua i razveseljujua. iva muzika, u realnom vremenu. Najnoviji hitovi, najvee zvezde meu izvoaima. Odzvanjajui zvukovi koji zagluuju, tre9 Videti: Jacques Attali,,,Le Titanic, le mondial and nous", Le Monde, 3. jul 1998.

22

Fluidni strah

perava stroboskopska svetla koja zaslepljuju. Od njih se ne uju apati upozorenja i ne vide se enormne dimenzije velianstveno tihih ledenih bregova. Da, ledenih bregova - ne jednog ledenog brega ve vie njih, verovatno previe njih da bi se svi mogli nabrojati. Atali je imenovao nekoliko: finansijske, nuklearne, ekoloke, socijalne (objanjavajui ovaj poslednji kao potencijalno tri milijarde vika" stanovnika planete). Da je pisao sada, 2005, zasigurno bi proirio spisak - rezervisao bi .poasno mesto za teroristiki breg" ili za versko-fundamentalistiki breg". Ili, to je i najverovatnije, za breg implozije civilizacije" - onaj koji se odnedavno moe posmatrati nakon vojnih avantura na Bliskom istoku i Katrinine posete Nju Orleansu, kao neka vrsta generalne probe, u svoj svojoj runoj, groznoj udovinosti. /mplozija, a ne e/csplozija civilizacije, po obliku tako razliite civilizacije od one u kojoj su strahovi od raspada civilizovanog poretka" - strahovi koji su pratili nae pretke u najmanju ruku od vremena kada je Hobs proklamovao bellum omnium contra omnesw kao prirodno stanje" oveanstva - bili artikulisani tokom vrste" faze moderne ere. Nije bilo revolucionara u Luizijani, niti ulinih borbi i barikada na ulicama Nju Orleansa; niko se nije pobunio protiv poretka a zasigurno nisu otkrivene tajne mree koje bi planirale napade na tekui asortiman zakona i trenutno obavezujue obrasce poretka. Nazivanjem onoga to se desilo u Nju Orleansu i oko njega raspadom zakona i poretka" ne moe se u potpunosti definisati sutina samih tih dogaaja, a kamoli njihova poruka. Zakon i poredak su jednostavno iezli sa lica zemlje kao da ih nikada nije bilo. Odjednom, usvojene navike i i rutine kojima se rukovodilo 90 posto naih svakodnevnih ivotnih aktivnosti izgubile su smisao - smisao koji je u uobiajenim okolnostima bio sam po sebi razumljiv, bez potrebe za ikakvim preispitivanjem. Preutne pretpostavke izgubile su svoju snagu. Uobiajeni uzrono-posledini redosledi su se raspali. Ono to nazivamo normalnim" u radnim danima ili civilizacijom" u sveanostima pokazalo se, bukvalno,
10 * Rat sviju protiv svih (lat.).

Uvod: O poreklu, dinamici i upotrebama straha

23

tankim kao papir. Nabujala voda je natopila, razmekala i odnela taj papir za tili as.
Rapides okruni centar za pritvor 3, u Aleksandriji, koji prima o s u e n e prestupnike, sada ima 200 n o v i h zatvorenika... evakuisanih iz poplavljenih zatvora u Nju Orleansu. Oni nemaju d o k u m e n t a o t o m e da li su osueni z b o g pijanstva ili pokuaja ubistva. N e m a sudije za sluajeve, n e m a sudnice gde bi bili sasluani, n e m a advokata koji ih zastupaju... Radi se o imploziji pravnog sistema koja nije viena jo od katastrofa kao to je bio poar u ikagu 1871. ili zemljotres u San Francisku 1906, dogaaja koji su u svoje vreme bili m n o g o jednostavniji da bi bili korisni za razumevanje smisla ovoga to se sada dogaa."

Niko nema pojma ko su ovi ljudi i zato su ovde" - ovako je sumirao situaciju jedan pravnik koji je odreen za taj centar za pritvor. Ova kratka decidna reenica oznaava vie nego samo imploziju formalnog pravnog sistema". I nisu samo pritvorenici, zaglavljeni usred jedne zakonske procedure, izgubili svoju drutvenu denominaciju, a zapravo i identitete na osnovu kojih su bili prepoznati i koji su nekad sluili za pokretanje lanca dogaaja koji su odraavali/odreivali njihovo mesto u poretku stvari. Mnogi drugi preiveli podelili su istu sudbinu. I ne samo preiveli...
Ovde, u p o s l o v n o m kvartu u centru grada, na s u v o m delu U n i o n ulice... le... Sati su prolazili, polako je padao mrak, telo je ostajalo na istom m e stu... pala je no, onda je dolo ovo jutro, pa podne, i onda je n o v o sunce obasjalo telo m r t v o g sina Grada Polumeseca 1 2 ... neverovatno je da na ulici u centru velikog amerikog grada le m o e da se raspada danima, kao strvina, i da je to prihvatljivo. D o b r o d o l i u postapokaliptini Nju Orleans... Zaputeni stanovnici pomaljaju se iz v o d o m natopljene u m e govorei udne stvari, i onda se vraaju u trule. Izbijaju poari, psi tragaju za hranom,

11 Videti: Peter Applebome i Jonathan D. Glater, Storm leaves legal system in shambles", New York Times, 9. septembar 2005. 12 * Crescent City - popularno ime za Nju Orleans.

24

Fluidni strah
a stari znaci iz les bon temps'3* zamenjuju se runo ispisanim pretnjama da e pljakai biti na mestu ustreljeni.

Nepojmljivo je postalo rutina. 14 Dok su zakoni zajedno s pravnicima nestali sa lica zemlje, a leevi uzalud ekali na sahranu, doao je na naplatu raun strategije uivaj sada, plati kasnije", koja je uinila civilizaciju kakvu poznajemo" tako ugodnom. Nagli talas saoseanja i frenetini javni istupi politiara su za neko vreme ublaili posledice i ponudili privremeno olakanje ljudima optereenim starim dugovima, a sada lienim izvora prihoda od kojih su se nadali da e te dugove isplatiti, ali sve se to pokazalo kao kratkotrajan predah. Za est do devet meseci", kako je reporter Njujork tajmsa predvideo, FEMA [Federalna agencija za pruanje pomoi] nee vie biti tu, nee vie biti crkvenih grupa, a kreditori e ponovo zatraiti svoj novac",15 neko ko je imao odlian posao pre Katrine moda sada ima sasvim drugaije prihode", dok hiljade i hiljade ljudi vie nema ekovne knjiice, dokumenta o osiguranju, dokumenta o automobilima (ili automobile), izvode iz knjige roenih, line karte i novanike"... Dok ovo piem nije jo prolo ni est meseci, a u gradu koji je nekad bio jedan od dragulja u amerikoj kruni, svetla trepere u desetak krajeva, ali tama vlada u 40 procenata grada", ,,u skoro pola Nju Orleansa nema gasa za kuvanje i grejanje", toaleti u otprilike pola domainstava jo nisu povezani sa gradskom kanalizacijom" i oko etvrtine grada je i dalje bez pijace vode. 16 1 slabe su nade da e se stvari popraviti. Manje od mesec dana nakon to je uragan Katrina poharao Nju Orleans, zakonodavna vlast u Vaingtonu drema u pogledu pomoi i raste oajanje meu ovdanjim zvaninicima koji
13 * Dobra vremena (franc.). 14 Videti: Dan Barry, Macabre reminder: the corpse on Union Street", New York Times, 8. septembar 2005. 15 Marry William Walsh, Hurricane victims face tighter limits on bankruptcy", New York Times, 27. septembar 2005. 16 Videti: Gary Rivlin, New Orleans utility struggles to relight a city of darkness", New York Times, 19. novembar 2005.

Uvod: O poreklu, dinamici i upotrebama straha

25

se plae da Kongres i Buova administracija gube interesovanje za njihove nevolje... oseaj hitnosti koji je podsticao na akciju u septembru brzo se istopio.17 Nekoliko godina pre nego to je Katrina krenula u pohod na amerike obale, an-Pjer Dupi imenovao je ono to e se dogoditi: provala mogueg u nemogue". 18 1 upozorio je: da bi se katastrofa spreila, mora se prvo verovati u njenu mogunost. Mora se verovati da nemogue jeste mogue. Da mogue uvek vreba, bez predaha, ispod zatitnog oklopa nemogueg, i eka da izbije. Nijedna opasnost nije tako zlokobna i nijedna katastrofa ne pogaa tako snano kao one ija se verovatnoa smatra zanemarljivom; misliti da su one neverovatne ili ne misliti uopte o njima je izgovor za neinjenje bilo ega da se zaustave pre nego to dou do take kada se nemogue pretvara u realnost i odjednom je suvie kasno da se ublae efekti, a kamoli da se odloi njihov dolazak. A upravo je to ono to radimo - (odnosno, ne radimo) - svaki dan, ne razmiljajui. Sadanja situacija nam pokazuje", primeuje Dupi, da najava katastrofe ne donosi nikakve vidljive promene u naem ponaanju ili nainu razmiljanja. ak i kada budu informisani, ljudi ne veruju u to to su saznali."19 On citira Korin Lapa: Svest odbija [takvu najavu], govorei sebi da tako neto jednostavno nije mogue"20 i zakljuuje: najstranija prepreka spreavanju katastrofe je u njenoj neverovatnosti... Apokalipsa danas" (sam taj izraz predstavlja izazov naoj predstavi verovatnoe) je ponovo na sceni. Ne u bioskopu ili pozoritu imaginacije, ve na centralnim ulicama velikog amerikog grada. Ne u Bagdadu, ne u Ruandi, ovde" - ovako je Dan Beri, izvetavajui iz grada gde je ispod nemogueg izronilo mogue, okarakterisao ovaj novitet u produkciji. 21 Apokalipsa se ovoga puta nije dogodila u udaljenoj vijetnamskoj praumi, prvobit17 Louisiana sees faded urgency in relief effort", New York Times, 22. novembar 2005. 18 Jean-Pierre Dupuy, Pour un catastrophisme clair. Quand l'impossible est certain, Seuil, 2002, str. 10. 19 Ibid., str. 143. 20 Corrine Lepage 8c Franois Guery, La Politique de prcaution, PUF, 2001, str. 16. 21 Barry, Macabre reminder... ".

26

Fluidni strah

nom mestu radnje Apokalipse danas; i ne na tamnim obalama najtamnijeg kontinenta gde je Konrad smestio srce tame" ne bi li svoju poruku uinio shvatljivom civilizovanim itaocima - ve ovde, u srcu civilizovanog sveta, u gradu uvenom po svojoj lepoti i joie de vivre koji je jo pre nekoliko dana bio magnet za milione turista koji su pohodili planetu u potrazi za vrhunskim umetnikim doivljajima i vrhunskom zabavom - tim najizvikanijim i najtraenijim darovima kreativnih sila civilizacije. Katrina je otkrila najstroe uvanu tajnu civilizacije: da, kao to je slikovito rekao i Timoti Garton E, u eseju iji sam naziv govori sve - Ono uvek lei ispod" - kora civilizacije kojom se kreemo je uvek tanka kao oblanda. Jedan drhtaj i propadamo dole, kopajui i upinjui se da spasemo goli ivot kao divlji pas". Ne mogu odoleti oseaju da e biti jo ovakvih stvari, mnogo vie, kako budemo ulazili dublje u 21. vek. Jednostavno ima i suvie velikih problema koji se pomaljaju i koji mogu unazaditi oveanstvo... kada bi veliki deo sveta bio pogoen nepredvienim olujama, poplavama i promenama temperature, onda bi ono to se dogodilo u Nju Orleansu izgledalo kao ajanka. U nekom smislu, i ti uragani bi bili delo ljudskih ruku [posledica toga to Sjedinjene Amerike Drave nastavljaju da u etar isputaju karbon-dioksid kao da sutra nee nikad doi]. Ali postoje i direktnije pretnje ljudi prema drugim ljudima... Pretpostavimo da neka teroristika grupa upotrebi radioloku bombu ili ak neko malo nuklearno sredstvo u velikom gradu. ta onda?22 To su zasigurno retorika pitanja. Eova poruka jeste da je pretnja decivilizovanja" (termin koji je E zapazio u jednom romanu Deka Londona) zastraujue realna: uklonite elementarne stubove civilizovanog ivota - hranu, sklonite, pijacu vodu, minimalnu linu bezbednost - i u roku od samo nekoliko asova vraamo se u Hobsovu dravu prirodnog stanja, rata sviju protiv svih. Moglo bi se Eu osporiti da postoji neto kao to je prirodno stanje" kome se neko moe vratiti, ili da je uveni rat sviju protiv svih" u stvari stanje koje se javlja na suprotnom kraju procesa
22 Timothy Garton Ash, It always lies below", Guardian, 8. septembar 2005.

Uvod: O poreklu, dinamici i upotrebama straha

27

civilizovanja", u trenutku kada se kora tanka kao papir" slomi od oka zbog prirodne ili ljudskim delovanjem izazvane katastrofe. Da li uistinu postoji druga linija rovova", koliko god ona bila muljevita, blatnjava, smrdljiva i na druge naine odbojna, na koju bi se ljudi, oblikovani civilizacijom i za civilizovani ivot", mogli povui onog trenutka kada doe do implozije njihovog sekundarnog" prirodnog stanita. I da li je jedan od integralnih aspekata procesa civilizovanja upravno suprotna namera: spreavanje vraanja unazad" putem stvaranja zavisnosti od civilizacije" kod ljudi, liavajui ih svih alternativnih vetina koje bi omoguile ljudsku kohabitaciju u sluaju brisanja spoljnje glazure civilizovanog ponaanja. Ovo je, priznajem, samo manja, rubna" doskoica - znaajna moda za filozofe kulture, ali velikim delom van okvira teme o kojoj se govori, i bez relevantnosti za nju; teme koja se, rekao bih, najbolje moe opisati kao kompleks Titanika" ili sindrom Titanika". Sindrom Titanika" je uas propadanja kroz koru civilizacije koja je tanka kao papir" u nitavilo lieno elementarnih stubova organizovanog, civilizovanog ivota" (civilizovanog" upravo zato to je organizovan" - rutinski, predvidljiv, sa ravnoteom izmeu oznaka i repertoara ponaanja). Propada se sam ili u drutvu, ali u svakom sluaju radi se o izgonu iz sveta gde elementarni stubovi" i dalje postoje i gde postoji vezivna sila na koju se moe raunati. Glavni (iako nemi) glumac u prii o Titaniku je, kao to znamo, bio ledeni breg. Ali nije ledeni breg, koji je ekao tamo negde" u zasedi, istakao ovu priu u gomili slinih horor/katastrofinih pria, nego je to bio uas. Taj uas odnosi se na sav taj haos koji se desio ovde unutra", u utrobi luksuznog putnikog broda: kao, na primer, izostanak bilo kakvog razumnog i realnog plana evakuacije i spasavanja putnika iz broda koji tone, ili akutni nedostatak amaca za spasavanje i pojaseva za spasavanje - stvari kojima je ledeni breg tamo negde", u gustoj subarktikoj tami, posluio samo kao katalizator i lakmus papir zajedno u paketu. Ono neto" to uvek lei ispod" ali eka dok ne skoimo u ledene subarktike vode da bi se neposredno pokazalo. Neto to je veinom

28

Fluidni strah

vremena (moda i sve vreme) sakriveno, a time samo jo uasnije, i to svoje rtve iznenauje kad god izbaulja iz svoje jazbine, hvata ih nepripremljene i nesposobne da reaguju. Sakriveno? Da, ali nikad dublje ispod koe. Civilizacija je ranjiva; uvek je od pakla deli samo jedan ok. Kao to se Stiven Grejam pronicljivo izrazio, sve vie postajemo zavisni od sloenih, distanciranih sistema da bismo odravali ivot", pa tako ak i malo naruavanje i onesposobljavanje moe imati enormne, lanane posledice po-drutveni i ekonomski ivot i ivotnu sredinu" - naroito u gradovima, gde veina nas i ivi, mestima koja su ekstremno ranjiva na spoljno naruavanje". Vie nego ikad ranije, kolaps funkcionalnih urbanih mrea infrastrukture dovodi do panike i strahova od sloma funkcionalnog urbanog drutvenog poretka." 23 Ili, kako je to rekao Martin Poli, koga Grejam citira: strah od naruavanja urbanih slubi masivnih razmera" danas je endemski strah meu stanovnitvom svih velikih gradova".24 Endemski... deo svakodnevnog ivota. Nema potrebe za velikim katastrofama, jer e i mali incident biti dovoljan da pokrene masivno naruavanje". Katastrofa moe doi nenajavljeno - nee biti truba koje e upozoravati da e se neosvojive zidine Jerihona ubrzo sruiti. Ima vie nego dovoljno razloga za strah - a time i vie nego dovoljno razloga da se ovek prepusti muzici dovoljno glasnoj da ugui zvuke pucanja zidova. Strahovi koji proistiu iz sindroma Titanika su strahovi od sloma ili katastrofe koja se moe sruiti na sve nas, pogaajui slepo i neselektivno, nasumino i bez cilja, zatiui sve ljude nepripremljene i bez odbrane. Meutim, postoje i nita manje uasni, ako ne i uasniji strahovi: strahovi od pojedinanog izvlaenja iz vesele gomile, ili tek u maloj grupi, i osuda na samotnu patnju, dok svi drugi nastavljaju sa svojim veseljima. Strahovi od line katastrofe. Strahovi da ete postati odabrana meta, predodreena za linu propast. Strahovi od ispadanja iz vozila koje se sve bre
23 Videti: Stephen Graham, Switching cities off: urban infrastructure and US air power", City, 2 (2005), str. 169-94. 24 Martin Pawley, Terminal Architecture, Reaktion, 1997, str. 162.

Uvod: O poreklu, dinamici i upotrebama straha

29

kree, ili od pada sa palube u more, dok drugi putnici, sa uredno prikopanim pojasevima za spasavanje, jo vie uivaju u putovanju. Strahovi da ete ostati iza. Strahovi od izoptenja. Da takvi strahovi uopte nisu imaginarni moete videti u vodeim medijima koji vidljivo i opipljivo zastupaju realnost koju ne moete ni videti ni dotaknuti bez njihove pomoi. Reality TV" emisije, te fluidne moderne verzije starih moraliteta", svakodnevno svedoe o surovoj realnosti strahova. Kao to sugerie i ime koje su preuzele, ime koje gledaoci ne osporavaju, a samo ga nekoliko sitniavih cepidlaka dovodi u pitanje, te emisije pokazuju ono to je realno; meutim, jo vanije je da one sugeriu da je realno" ono to pokazuju. One pokazuju da se stvarnost svodi na neizbenost izoptenja i borbu da se izbegne izoptenje. Reality" serije ne treba uopte da se trude da prenesu tu poruku: veini gledalaca je ve poznata ta istina; i upravo ta duboko ukorenjena spoznaja ih masovno privlai ka TV ekranima. Izgleda da nalazimo neko zadovoljstvo i utehu u sluanju melodija koje znamo napamet. I skloni smo da verujemo mnogo vie onome to vidimo nego onome to ujemo. Razmislimo o razlici izmeu svedoka oevica" i obine glasine" (da li ste ikada uli za svedoka ueujca" ili za obino vienje". Slike su neuporedivo stvarnije" od tampanih ili izgovorenih rei. Njihove prie kriju pripovedaa, onoga koji bi mogao lagati" i na taj nain dezinformiu. Za razliku od ljudskog posrednitva, kamere ne lau" (ili smo bar naueni da tako mislimo), one govore istinu". Zahvaljujui slici, svako od nas moe da se vrati samim stvarima" - zurck zu dem Sachen selbst - kako je eleo Edmund Huserl (koji je vie od svih drugih filozofa iskazivao tenju da pronae nepobitan, nepogreiv nain da pronikne u istinu o stvari"). Kada smo neposredno ispred fotografski/elektronski stvorene slike, ini nam se da nita ne stoji izmeu nas i stvarnosti; nita to moe da nam zarobi ili skrene pogled. Verujem samo oima" znai poverovau u to kada to vidim", ali znai i verovau u ono to u videti". A ono to vidimo jesu ljudi koji pokuavaju da izopte ljude kako ovi ne bi izoptili njih. Za veinu nas to je banalna istina, mada izbegavamo da je artikuliemo, sa

30

Fluidni strah

odredenim stepenom uspeha. Reality TV" je obavila to za nas - i mi smo zahvalni. Znanje koje Reality TV" formulie bilo bi inae raspreno i iseeno u komade koji su uveni po tome da ih je gotovo nemogue svrstati u celinu koja bi dala smisao. Ono to nam Reality TV pomae da otkrijemo (neovisno od toga da li namerno ili nenamerno, eksplicitno ili indirektno) je, na primer, da nae politike institucije na koje treba da se oslonimo u sluaju nevolje, i koje smo naueni da posmatramo kao garancije nae bezbednosti, ine, kako je Don Dan nedavno rekao - jedan ureaj koji je podeen da slui poretku egoizma" i da je osnovni princip konstrukcije tog poretka klaenje na jae" - klaenje na bogate, u nekoj meri nuno na one koji imaju tu sreu da su ve bogati, ali iznad svega na one koji poseduju vetine, prisebnost i sreu da sebe uine takvima".25 Ali kada doe do evakuacije broda koji tone ili pronalaenja mesta na amcu za spasavanje, pokazalo se da vetine i prisebnost ne pomau puno. Moda je tada srea jedino spasenje - ali poznato je da je srea redak dar sudbine, jedan od onih darova kojih je malo i retko se javljaju. Milioni ljudi su svakodnevno suoeni sa tom sumornom istinom - kao Deri Roj iz Flinta u Miigenu, koji se zaposlio u Deneral motorsu pre tri decenije a sada se nalazi pred izborom da ili izgubi posao ili prihvati veliko smanjenje plate", poto je Deneral Motors, koji je nekada bio neprikosnoveni simbol nacionalne industrijske moi", postao senka onoga to je bio, a sa njim je izbledelo i obeanje dato nakon 2. svetskog rata da je manuelni rad u fabrici siguran put ka ispunjenju amerikog sna". Od kakve pomoi su vetine i prisebnost kada su sve nekadanje fabrike sada parking prostori" a kompanija koja je te fabrike posedovala namerava da preformulie ili ak i pocepa sve ugovore o radu", u nastojanju da obezbedi znaajna smanjenja u zdravstvenim i penzijskim izdacima" i da prebaci hiljade radnih mesta u inostranstvo"? 26
25 John Dunn, Setting the People Free: The Story of Democracy, Atlantic Books, 2005, str.
61.

26 Videti: Danny Hakim, For a G. M. family, the American dream vanishes", New York Times, 19. novembar 2005.

Uvod: O poreklu, dinamici i upotrebama straha

31

U naem drutvu, kome u velikoj meri nedostaje izvesnost i bezbednost, prilike za strah su jedna od onih stvari kojih ima u izobilju. Strahovi su brojni i raznovrsni. Ljudi razliitih drutvenih, rodnih i starosnih kategorija pogoeni su sopstvenim verzijama straha; postoje i strahovi koje svi delimo - bez obzira na kom je delu planete sluaj odredio da se rodimo i gde smo izabrali (ili bili prisiljeni) da ivimo. Meutim, problem je u tome to se ti strahovi ne mogu lako definisati. Kako redom nailaze, neprekidno, mada nasumino, oni se opiru nastojanjima (ako uopte nastojimo) da ih meusobno poveemo i utvrdimo njihove zajednike korene. To to ih je toliko teko shvatiti samo ih ini jo stranijim, a jo uasnijim od toga ih ini oseaj nemoi koji stvaraju. Poto nismo uspeli da shvatimo njihovo poreklo i logiku (ako oni uopte slede neku logiku), pipamo u tami i zbunjeni smo u pogledu preduzimanja inera predostronosti - da ne pominjemo spreavanje opasnosti koje ti strahovi najavljuju ili uspenu odbranu od njih. Jednostavno, nedostaju nam potrebna orua i vetine. Opasnosti kojih se plaimo prevazilaze nau sposobnost delovanja; do sada nismo doli ni do take jasne spoznaje o tome kakva bi nam to adekvatna orua i vetine bile potrebne za obavljanje takvog zadatka a kamoli da ponemo da ih osmiljavamo i kreiramo. Hvatamo sebe u situaciji koja se ne razlikuje mnogo od situacije u kojoj se nalazi zbunjeno dete; da upotrebimo alegoriju Georga Kristofa Lihtenberga od pre tri veka - dete udari u sto i to zato to se sudarilo s njim, ,,a umesto toga smo za nae druge, ali sline sudare smislili re 'sudbina' koju krivimo".27 Meutim, oseaj nemoi - taj najgori efekat straha - ne lei u percipiranim ili zamiljenim pretnjama kao takvima, ve u ogromnom a uasno nepopunjenom prostoru koji se protee izmeu pretnji kao izvora strahova i naih odgovora - onih koji su nam na raspolaganju i/ili ih smatramo realnim. Nai strahovi se ne uklapaju" ni u jo jednom smislu: strahovi koji pogaaju mnoge mogu biti izrazito slini u svakom pojedinanom sluaju, ali
27 Ch. Georg Christoph Lichtenberg, Aphorisms, prev. R. J. Hollingdale, Penguin, 1990, str. 161.

32

Fluidni strah

se pretpostavlja da e se odbrana od njih vriti individualno, od strane svakog od nas, korienjem sopstvenih, najee bolno neadekvatnih resursa. U najveem broju sluajeva nije odmah jasno ta bi naa odbrana dobila objedinjavanjem resursa i iznalaenjem naina da se svima koji su pogoeni prui jednaka ansa da budu slobodni od straha. to je jo gore, ak i kada (ako) su koristi od zajednike borbe uverljivo argumentovani, ostaje pitanje kako objediniti usamljene borce i kako ih odrati zajedno. Uslovi individualizovanog drutva ne pogoduju solidarnim akcijama; oni se protive opaanju ume iza drvea. Pored toga, stare ume, nekada poznati i lako pamtljivi pejzai, su desetkovane, a teko da e se uspostaviti nove sada kada je obrada zemljita preneta na individualne vlasnike manjih imanja. Odlika individualizovanog drutva je disipacija drutvenih veza koje predstavljaju temelj solidarnih akcija. Ono se takoe istie svojom otpornou na solidarnost koja bi mogla uiniti drutvene veze trajnim - i pouzdanim. Ova knjiga predstavlja popis (sasvim preliminaran, nedovren) fluidnih modernih strahova. Ona je, takoe, pokuaj (sasvim preliminaran, izdaniji u pitanjima nego u odgovorima) da se pronau zajedniki izvori i prepreke koje se gomilaju na putu njihovog pronalaenja, i da se nau naini da se one uklone ili onemogue. Drugim recima, ova knjiga je poziv na razmiljanje o delovanju, i to promiljenom delovanju - a nije knjiga recepata. Njena jedina svrha jeste da nas upozori na ozbiljnost zadatka koji e sigurno biti pred nama (sa naim znanjem i naom voljom ili bez njih) veim delom ovog veka, da ljudi razumeju taj zadatak i, na kraju, izau sa oseajem vee sigurnosti i samopouzdanja nego to je to bilo na poetku.

1 .

Strepnja od smrti

Dok ovo piem danas je 3. jun 2005; bio bi to sasvim obian dan, gotovo jednak prethodnim i narednim danima da nije jedne stvari - danas je takoe i Dan osmi estog ciklusa Velikog Brata, prvi dan izbacivanja u nizu koji e uslediti. Ta koincidencija ini ovaj dan izuzetnim: za mnoge je ovaj dan bio dan otkrovenja, dan oslobaanja ili dan razreenja - u zavisnosti od njihovog ugla gledanja. Otkrovenje: ono u ta ste dugo sumnjali, ali o emu najee niste smeli ni da razmiljate, i ljutito ste poricali da znate ita o tome ako bi vas neko pitao - sada to gledate na ekranu, a, takoe, i kako bleti u svojoj slavi preko celih naslovnih strana tabloida. I to inite zajedno sa milionima drugih ljudi kao to ste vi. Ono to ste sve vreme slutili a bilo vam je teko da pretoite u rei sada jasno stoji pred vama i pred svima, u svoj svojoj privlano uzbudljivoj i muno zlokobnoj istoi, i to sa takvim neodoljivim autoritetom koji samo milionska masa moe podariti. Ukratko: sada znate, i to zasigurno znate ono to ste ranije samo slutili (sumnjali, nagaali).

34

Fluidni strah

Ovako je tekla pria na zvaninoj internet stranici Velikog Brata":

Dok se Kreg pripremao za svoje potencijalno poslednje noenje u kui Velikog Brata, bez sumnje je razmiljao o svom predstojeem izbacivanju. Dok su ostali ukuani spavali u spavaoj sobi ili razgovarali u dnevnom boravku, Kreg je bio potpuno sam u kuhinji. Sam, u svom kunom ogrtau, nagnut nad radnom povrinom, odavao je utisak usamljenika. Sa glavom naslonjenom na ruke, tunog izgleda, Kreg je beznadeno zurio u prazno. Ostala je samo senka ivahnog momka koji se ranije te veeri obukao kao Britni ne bi li razveselio ukuane. Oigledno je do njega doprlo saznanje da bi ovo mogao biti njegov poslednji ceo dan proveden u Kui... Nakon jo nekoliko minuta besciljnog gledanja i zbrkanih misli, konano je odluio da je vreme za spavanje i otiao u krevet. Sa izgledom izgubljenog psia, Kreg jo neko vreme nije mogao da se smiri i zurio je u tamu sedei na krevetu.

Jadni Kreg, pretnja izbacivanja ga je stvarno poremetila. Predstojee izbacivanje"... poslednji ceo dan"... potpuno sam"... sve ovo zvui tako bolno poznato. Kada itate ovaj izvetaj ini se kao da vam neko usluno prinosi ogledalo ka licu. Ili, ak, kao da je neko nekim udom uspeo da instalira TV kameru, u kompletu sa svim mikrofonima i rasvetom u najmranije okove vaeg uma, koje ste se usudili da posetite... Zar niste i vi, kao i mi ostali, osetili ta je Kreg proivljavao? Kreg je svakako proao kroz to i treba da budemo zahvalni na pouci izvuenoj iz njegovih muka. Bez obzira na to to se sledeeg dana ispostavilo da je Meri, a ne on, bila prvi izbaeni ukuanin. Ladbroks je rekao da se Merina popularnost srozala' nakon to je odbila da nosi mikrofon", objasnio je zvanini internet sajt Velikog Brata, citirajui strunjake, koji - poto su strunjaci moraju najbolje poznavati stvari za koje su struni; a te stvari koje su ti strunjaci najbolje poznavali bile su promene i preokreti u simpatijama i antipatijama gledalaca. Prvobitan Kregov greh, koji mu je zapretio da e biti odreden za otpad, po recima strunjaka, bila je njegova nepromiljenapriljivost (i kao to se jedan gleda-

Strepnja od smrti

35

lac, koji se potpisao kao crash" poalio u ime hiljada gledalaca istomiljenika: On je potpuni uas: neobrazovan, nezanimljiv, blesav, debeo i glup do daske. Njegov doprinos u Kui je nikakav. Izbacite ga, a neka ga kao sledei prati njegovo kuence" - ali oigledno je Merino odbijanje da se javno ispovedi delovalo jo odbojnije i vie za osudu nego sve Kregove mane zajedno. I kada je Meri konano popustila i dozvolila da joj se glas uje, upala je u jo veu nevolju: nije prestajala da kritikuje druge"... u etvrtak je rekla: Hou da izaem. Muka mi je od svih. Ja nisam folirantkinja. Ovd'e nema intelektualnog razgovora a meni je to potrebno". I ta je onda bolje? Drati jezik za zubima ili povinovati se eljama znatieljnika izlaui pred njima svoju najdublju intimu? Oigledno nema dobrog odgovora na ovo pitanje. Pismo - gubi, glava - oni dobijaju. Ne postoji potpuno siguran nain da spreite svoje izbacivanje. Ta pretnja nee nestati. Malo se moe uraditi, ako se uopte neto i moe uraditi, da se preusmeri udarac (ili ak da se odloi). Nema pravila, ne postoji recept. Samo nastaviti sa pokuavanjem - i grekama. I samo u sluaju da ste propustili lekciju iz Osmog dana: samo sedam dana kasnije, na Dan petnaesti, Lesli je izbaena iz Kue (Lesli je napustila Kuu Velikog Brata... uz zagluujui hor negodujue mase koja je ekala vani"); sad je Kregov red da prekoreva neshvatljive preokrete sudbine: Ovo je besmisleno", kae Kreg mrgodno. Ne mogu da poverujem. Nije uinila nita da zaslui ovo." Pa cela stvar i jeste u tome da neko ne mora da uini neto" da bi zasluio" izbacivanje, zar ne. Izbacivanje nema nikakve veze sa pravdom. Ideja trijumfa pravde nad porokom" je nebitna i irelevantna u pogledu izbora publike da li e nekome aplaudirati ili vikati ,,ua" (ak i ako biste to radije porekli, kada lovite sa psima umesto da beite sa zecom"1*). Ne moe se sa sigurnou rei da li se blii nareenje da se spakujete i odete, i nita to radite nee spreiti dolazak tog nareenja ili ga stopirati.

1 Run with the hare and hunt with the hounds (engl. - podravati, po potrebi, obe strane u sporu).

36

Fluidni strah

Ono o emu izvetava televizija je sudbina. Po svemu sudei, izbacivanje je neizbena sudbina. Ba kao i smrt, koju moete pokuati da neko vreme drite na odstojanju, ali nita to uradite ne moe je zaustaviti kada na kraju doe. Stvari stoje tako, i ne pitajte zato... Oslobaanje: sada kada to znate, i kada znate da tu vau spoznaju dele milioni ljudi i da to dolazi iz izvora kome moete verovati (nije bez razloga miljenje publike" odabrano kao jedna od pomoi za takmiare u kvizu Ko eli da postane milioner - jo jednoj popularnoj TV emisiji), moete prestati da muite sami sebe. Nije bilo potrebe da se stidite svojih oseanja, sumnji i slutnji, ili vae borbe da ih proterate iz vaih misli i odbacite ih da trunu u najmranijem p o d r u m u vae podsvesti. Da nisu zadati i primljeni javno, zadaci Velikog Brata, osmiljeni tako da se vidi koji ukuanin prvi nee uspeti da ih ispuni, predstavljali bi samo jo jednu psihoanalitiku sesiju. Na kraju krajeva, takve sesije imaju za cilj da vam obezbede da ivite sreno do kraja ivota sa mislima za koje se do jue smatralo da su nepodnoljive, i da ponosno paradirate danas u onome to se pre samo nekoliko dana smatralo sramnom odorom. U javnoj psihoanalitikoj sesiji, po imenu Veliki Brat, vae skrivene slutnje dobile su veoma ubedljivu potvrdu od strane autoriteta koji je ni vie ni manje nego Reality TV" i, prema tome, nema vie potrebe da se zbunjujete i muite sami sebe: ovo je uistinu nain na koji realan svet funkcionie. U dananjem Velikom Bratu, za razliku od njegovog prethodnika koji je kreirao Dor Orvel, i ije je ime pozajmio bez pitanja, ne radi se o tome kako zadrati ljude unutra i primorati ih da se dre zadate linije, ve o izbacivanju ljudi napolje i voenju rauna da, nakon to budu izbaeni, napuste mesto po propisu i da se vie ne vraaju... U tom svetu, kako je Reality TV to slikovito prikazao i ubedljivo dokazao, sve je u vezi s tim ,,ko koga alje na deponiju"; ili pre, ko e to prvi uraditi, dok jo ima vremena da se drugima uradi ono to bi oni rado eleli da urade tebi ako im se prui ansa - i pre nego to uspeju da postupe po svojim eljama. Videli ste kako je Meri izjavila, dok je jo nosila mikrofon, o nekom drugom, koji

Strepnja od smrti

37

je kasnije glasao za njeno izbacivanje, da je on arogantni starac koji ne bi trebalo da bude ovde!" Meri, koja e uskoro postati rtva, igrala je istu igru kao i napadai, nije je igrala drugaije; da joj je dozvoljeno, ne bi oklevala ni sekunde da se glasno pridrui negodovanju. I, kao to ste mogli da pretpostavite, nema naina da se izbacivanje potpuno poniti. Pitanje nije da li ve ko i kada. Ljudi se ne izbacuju zato to su loi, ve zato to po pravilima igre neko mora biti izbaen, i zato to su se neki ljudi pokazali vetijim u manevrisanju od drugih, slinih njima; to jest, u nadigravanju ostalih igraa u igri koju svi igraju, jednako oni koji izbacuju kao i oni koji bivaju izbaeni. Ljudi se ne izbacuju zato to je utvreno da nisu vredni da ostanu u igri. Stvari stoje suprotno: proglasi se da neki ljudi nisu vredni da ostanu u igri zato to postoji kvota za izbacivanje koja mora da se ispuni. Jedan od ukuana mora biti izbaen iz nedelje u nedelju - svake nedelje, ta god bilo. To su kuna pravila koja obavezuju sve ukuane, bez obzira na to kakav drugaiji stav oni mogu imati o tome. Veliki Brat je iskren: u kunim pravilima ne stoji nita o nagraivanju vrlina i kanjavanju loih postupaka. Sve je podreeno nedeljnoj kvoti izbacivanja koja mora da se ispuni bez obzira na sve drugo. uli ste Davinu Mekol, voditeljku, koja je uzviknula: Sudbina Meri i Krega je u vaim rukama!" to znai: postoji izbor, i moete po svom nahoenju izabrati rtvu; imate izbor da izbacite jednog ili drugog - ali nemate opciju da izbacite oboje ili da ne izbacite nikog. Tako da, od sada pa nadalje, kada vai instinkti i intuicija dobiju snanu potvrdu - slobodno ih sledite. U glasanju da izbacite nekoga ne moete napraviti greku. Samo u oklevanju i odbijanju da se igra imate priliku da budete van igre, a vae gnuanje prema igri izbacivanja nee spreiti ostale da glasaju crnom kuglicom protiv vas. Konano - razreenje. Zapravo, duplo, dvostrano razreenje: retrospektivno i anticipacijsko. Uistinu, stara nedela i budua lukavost su sada oproteni. Prole grupacije iz senke sada se recikliraju u mudrost budueg racionalnog izbora. Saznali ste - ali ste i obueni. Sa otkrivenom istinom dole su i korisne vetine, a sa

38

Fluidni strah

oslobaanjem je dola hrabrost da se te vetine stave u funkciju. Za tu zvaninu presudu nije kriv" dugujete zahvalnost producentima Velikog Brata. I iz te zahvalnosti se pridruujete masama prikovanim za TV ekrane - time pomaui da presuda dobije na autoritetu, da bude istinski javna i opteobavezujua, a na tom putu se televizijska gledanost i profit penju nebu pod oblake... Veliki Brat je zbrkana emisija, ili u najmanju ruku viestrana" ili vieslojna", kako bi se benigniji kritiari radije izrazili. U njoj ima poneto za svakoga, ili bar za mnoge, moda za veinu - bez obzira na pol, boju koe i nivo obrazovanja. Oajnika borba ukuana da izbegnu izbacivanje moda je privukla ljubitelje prljavtina ili ljude koji ude da saznaju koliko su duboki i koliko raznovrsni ti skriveni ponori ispod onih nivoa na koje ljudi uobiajeno padaju; Veliki Brat privlai i oarava ljubitelje golotinje na ekranu i svega ostalog to je seksi i pikantno; ima dosta da ponudi ljudima koji slabije poznaju renik psovki, uz lekcije o njihovoj upotrebi. Spisak koristi je zaista dugaak i raznovrstan. Ljubitelji Velikog Brata su na udaru kritika, uvek sa osnovanim razlozima, sa proizvoljnim brojem niskih pobuda. S vremena na vreme njima se pridodaju ak i neki plemeniti motivi. Znai, razliiti ljudi mogu prebaciti kanal na Velikog Brata iz razliitih razloga. Glavna poruka ove emisije je prikrivena, obavijena sa isuvie atrakcija da bi mogla biti smesta i bez greke uoena; ona moe doi neoekivano i netraeno mnogim gledaocima koji su u potrazi za drugom vrstom razbibrige; za neke ona moe i ostati neopaena. A kritiarima kojima je primarna briga odbrana dolinog ponaanja (a posebno zatita njihovog linog, neotuivog i nedeljivog prava da razvrstavaju dobar ukus od vulgarnosti) ta glavna p o r u k a moe sasvim izmai... To se, meutim, ne moe dogoditi u sluaju Najslabije karike - emisije koja je samo malo kamuflirana da izgleda kao TV kviz provere znanja, a jo manje kao jo jedan turnir za osvajanje nagrade. Ona gledaocima ne nudi duhovna i telesna zadovoljstva osim prizora ljudskog poniavanja, nakon ega sledi izbacivanje i posipanje pepela po sebi. Pitanja i odgovori, koji su, avaj, neizbeni u emisiji koja je svrstana u kategoriju kviza", daju se uur-

Strepnja od smrti

39

banou koja odaje smetenost i koja moli za oprotaj: Uasno mi je ao to troim dragoceno vreme koje je trebalo da bude posveeno stvarima koje su zaista bitne - ali i vi kao i ja znate da i vi i ja m o r a m o odrati spoljanju formu"; pitanja i odgovori koji su za aljenje, mada su neizbeni, prekidi u glavnoj radnji, kratki intervali koji razdvajaju niz duih inova drame - i za neke, ako ne i za veinu gledalaca, predstavljaju samo priliku za oputanje, jo jedan gutljaj pia ili zalogaj. Najslabija karika nosi poruku Velikog Brata u najistijoj formi - to je poruka koja je kompresovana u pilulu. Ona je koliko god je to mogue ogoljena do temelja i gada samu sutinu stvari, to jest slavljenje ina izbacivanja. Igrai, kojima nije ostavljena nikakva sumnja da je priroda igre upravo takva kakva jeste, bivaju jedan po jedan izbaeni ne tokom vremenskog perioda od vie dugih nedelja ve u roku od pola sata. Suprotno onome to sugerie zvanino ime emisije, istinski cilj koji se otkriva kako emisija napreduje nije da se otkrije ko su najslabiji igrai" u nizu krugova, ve da podseti sve da u svakom krugu neko mora biti proglaen najslabijim" i da pokae kako e neizbeno doi red na svakoga, osim na jednog jedinog pobednika, da bude proglaen najslabijim, poto su svi osim jednoga predodreeni za eliminaciju. Svi osim jednoga su viak i pre poetka igre; igra se odvija samo da bi se otkrilo ko je taj jedan koji je izuzet od sudbine svih ostalih. Na startu kviza Najslabija karika imamo grupu od nekoliko igraa koji svi daju doprinos zajednikoj kaici. Na kraju, samo jedan igra stavlja itav plen u dep. Opstanak je ansa samo za jednoga, prokletstvo je sudbina svih ostalih. Pre nego to se izglasa i njihov izlazak, svi saigrai uestvuju u nizu rituala ekstradicije, sa zadovoljstvom koje moe doneti samo vredno izvrena obaveza, dobro uraen posao ili potpuno nauena lekcija, dok se eventualna gria savesti umiruje dokazima da su nedela izbaenog suseda njihovu presudu uinila neminovnim reenjem. Na kraju krajeva, sastavni (moda i glavni) deo dunosti igraa jeste da sledi ceremoniju glasanja za ispadanje, uz prihvatanje sopstvene odgovornosti za poraz i javne ispovedi o manama koje su dovele do njegovog pravednog i neizbenog izbacivanja. Ne-

40

Fluidni strah

dostatak koji se redovno priznaje, monotono, jeste greh neuspeha da se nadmudre drugi igrai... Stare prie sa moralnom poukom govorile su o nagraivanju vrlina i kaznama koje se spremaju grenicima. Veliki Brat, Najslabija karika i nebrojene sline prie sa moralnom poukom, koje se sada nude i koje itelji modernog fluidnog sveta poudno gutaju, ukazuju na druge i razliite istine. Prvo, kazna je norma, nagrada je izuzetak: pobednici su oni koji su izuzeti iz opte kazne izbacivanja. Drugo, veze izmeu vrline i greha, s jedne strane, i izmeu nagrade i kazne, s druge strane, su slabane i nasumine. Moglo bi se rei: Jevanelje koje je svedeno na Knjigu o Jovu... Ono to nam govore dananje prie sa moralnom poukom jeste da udarci dolaze nasumino, bez potrebe za razlogom i bez objanjenja; da izmeu onog ta ovek moe uraditi i onog ta ga zadesi postoji najslabanija veza (ako uopte i postoji neka veza); te da se malo moe uraditi, ili nita, da se sigurno izbegne patnja. Prie sa moralnom poukom" naeg vremena govore o nepravinoj pretnji i bliskom predstojeem izbacivanju, kao i o skoro potpuno; nemogunosti ljudi da zaustave tu sudbinu. Sve prie sa moralnom poukom deluju putem sejanja straha. Meutim, ako je strah posejan kroz stare prie sa moralnom poukom bio iskupljujui (taj strah je dolazio u kompletu sa protivotrovom: sa receptom za odbijanje pretnje koja zainje strah, i na taj nain za ivot osloboen straha), prie sa moralnom poukom" naeg doba nemaju milosti - one ne obeavaju iskupljenje. Strahovi koje one seju ne mogu se zauzdati, i zapravo su neiskorenjivi: oni su tu i ostae tu, oni se mogu odgoditi ili zaboraviti (potisnuti) za neko vreme, ali se ne mogu odagnati. Za takve strahove nije pronaen protivotrov i malo je verovatno da e ikada biti pronaen. Ti strahovi prodiru i proimaju itav ivot, doseu do svake take tela i uma i preoblikuju ivotni proces u neprestanu i beskrajnu igru murki", skrivaa"; igru u kojoj trenutak nepanje dovodi do nepopravljivog poraza. Prie sa moralnom poukom u naem dobu predstavljaju javne probe smrti. Oldos Haksli je zamislio Vrli novi svet u kome se deca kondicioniraju i vakciniu protiv straha od smrti tako to

Strepnja od smrti

41

im se dele omiljeni slatkii nad posmrtnim odrom njihovih starijih. Nae prie sa moralnom poukom nastoje da nas vakciniu protiv straha od smrti banalizovanjem prizora umiranja. One su svakodnevne generalne probe u formi drutvenog izoptenja, sa nadom da emo se naviknuti na njenu banalnost kada ona jednom doe u svom ogoljenom obliku. Nepopravljiv... neizleiv... nepovratan... neizbean... bez mogunosti opoziva ili ispravke... taka nakon koje nema povratka... finalni... konani... kraj svega. Postoji jedan i samo jedan dogaaj kome se ovi atributi mogu u potpunosti i bez izuzetka pripisati; jedan dogaaj koji sve druge primene tih koncepata pretvara u metafizike; dogaaj koji ih usklauje sa njihovim iskonskim znaenjem - drevnim, istim i nepomuenim. Taj dogaaj je smrt. Smrt je strana zbog te karakteristike koja se razlikuje od svih drugih; karakteristike da sve druge karakteristike pretvara u karakteristike oko kojih vie nema pregovora. Svaki nama poznat dogaaj - osim smrti - ima prolost, kao i budunost. Svaki dogaaj - osim smrti - nosi obeanje ispisano neizbrisivim mastilom, makar ispisano i najsitnijim slovima, da nastavak prie sledi". Smrt nosi samo jedan natpis: Lasciate ogni sperartza (mada ideja Dantea Aligijerija da postavi tu konanu, neumoljivu reenicu na kapiju Pakla nije bila istinski legitimna, jer je jo tota nastavilo da se dogaa nakon prolaska kroz tu paklenu kapiju... iza tog znaka ostavite svaku nadu"). Samo smrt moe znaiti da se od sada pa nadalje nee nita dogoditi vama, to jest da vam se nee dogoditi nita to biste mogli da vidite, ujete, dodirnete, omiriete, to bi vam donelo uivanje ili bol. Iz tog razloga je sigurno da e smrt ostati neto nepojmljivo ivima; zaista, kada treba povui istinsku granicu ljudske imaginacije - smrt nema dostojnog takmaca. Jedna i jedina stvar koju ne moemo uraditi, niti emo ikada moi, jeste da zamislimo svet bez nas koji ga zamiljamo. Nema ljudskog iskustva, koliko god ono bogato bilo, koje bi pruilo makar i najmanji nagovetaj o tome kako to izgleda kad se nita vie nee dogoditi i nita vie nema da se uradi. Ono to uimo od ivota, iz dana u dan, upravo je suprotno; ali smrt

42

Fluidni strah

ponitava sve to smo nauili. Smrt je otelotvorenje nepoznatog"; i m e d u svim nepoznanicama jedino nju je potpuno i istinski nemogue spoznati. ta god inili da se pripremimo za smrt, ona nas zatie nespremne. Da stvari budu gore, ona samu ideju pripreme" - te akumulacije znanja i vetina koje definiu ivotnu mudrost - ini nitavnom. Svi drugi sluajevi beznaa i bespomonosti, neznanja i nemoi, mogli bi, uz odgovarajue napore, biti reeni. Svi osim ovog. Prvobitni strah", strah od smrti (uroeni, endemski strah), mi - ljudska bia - delimo, izgleda, sa svim ivotinjama, zahvaljujui instinktu opstanka koji je tokom evolucije isprogramiran u sve ivotinjske vrste (ili bar u one meu njima koje su opstale dovoljno dugo i time ostavile dovoljno traga da se zabelei njihovo postojanje). Ali samo mi, ljudska bia, imamo spoznaju o neizbenosti smrti, i time smo suoeni sa stranim zadatkom preivljavanja usvajanja tog znanja; sa zadatkom ivljenja sa sveu o neminovnosti smrti, ivljenju uprkos tome. Mori Blane je otiao i dalje sa tvrdnjom da ovek zna za smrt samo zato to je ovek - a samo je ovek jer je on smrt u procesu nastajanja. 2 Nisu bili u pravu sofisti koji su propovedali da je strah od smrti u suprotnosti sa razumom, kada su tvrdili da kada je smrt tu ja nisam tu, a kada sam ja tu - smrt nije: kad god sam ja tu - u drutvu sam moje svesti da pre ili kasnije smrt mora staviti taku na moje postojanje ovde. U reavanju ovog zadatka, u borbi protiv tog sekundarnog straha" ili u njegovom neutralisanju, straha koji izvire ne iz smrti koja kuca na naa vrata ve iz nae spoznaje da e do toga pre ili kasnije doi, od male su pomoi instinkti, kada bismo ih i imali na raspolaganju. Razreenje tog zadatka moraju preduzeti i obaviti, ako je to uopte mogue, sama ljudska bia. I taj zadatak se obavlja, u zlu i dobru, mada sa polovinim uspehom. Sve ljudske kulture mogu se deifrovati kao tvorevine uma koje su napravljene sa ciljem da ivljenje sa spoznajom smrtnosti uine moguim.
2 Videti: Maurice Blanchot, The Gaze of Orpheu, Station Hill, 1981.

Strepnja od smrti

43

Inventivnost kultura u oblasti omoguavanja ivota uz neminovnost smrti" je zadivljujua, mada ne bez ogranienja. U stvari, zapanjujua raznovrsnost zabeleenih strategija moe se razbiti u manji broj kategorija; sve njihove varijante mogu se podvui pod nekoliko sutinskih strategija. Ubedljivo najea i ini se najefikasnija strategija, a time i najprimamljivija m e d u relevantnim kulturnim izumima, jeste osporavanje konanosti smrti: jedna ideja, koju je u osnovi nemogue proveriti, da smrt nije kraj sveta ve prelaz iz jednog sveta u drugi. (Kao to je Sandra M. Gilbert nedavno definisala 3 - to je istek a ne okonavanje.) Umiranje ne znai odlazak sa jedinog postojeeg sveta i rastakanje i iezavanje u nitavilu, ve samo prelazak u drugi svet - gde e se nastaviti postojanje, makar u neto drugaijem obliku (koji je ipak sasvim dovoljno slian) nego to je onaj koji smo navikli da nazivamo svojim. Telesno postojanje moe imati kraj (ili biti odloeno do drugog dolaska ili sudnjeg dana, ili moe zameniti jednu telesnu formu drugom, kao u venom vraanju kroz reinkarnaciju); iskoriena i istroena tela se mogu dezintegrisati, ali postojanje na svetu" nije ogranieno ovde i sada na tu ljusku od mesa i kostiju. Momentalno telesno postojanje moe biti samo jedna u nizu epizoda beskrajnog postojanja, koje neprestano menja oblik (kao u sluaju reinkarnacije) - ili uvertira u veni ivot due, koji poinje smru, pretvarajui time trenutak smrti u trenutak oslobaanja due od svog telesnog kaveza (kao u hrianskoj viziji ivota nakon smrti). Opomena memento mori, setite se smrti, koja ide uz proklamovani veni ivot, svedoi o izuzetnoj moi tog obeanja da se izbori protiv onesposobljavajueg efekta koji sa sobom nosi blizina smrti. Kada se ta objava o venom ivotu uje, usvoji, i u nju se poveruje, vie nema nikakve potrebe za pokuajima zaboravljanja na neophodnost smrti (koji su, ini se, uzaludni). Nema potrebe da se pogled skree sa njenog neumitnog dolaska. Smrt vie nije Gorgona koja ubija samim pogledom: ne samo da ovek moe pogledati smrti u lice, ve treba da je gleda u lice, iz
3 Videti: Sandra M. Gilbert, Death's Door: Modem Dying and the Ways We Grieve, W. W. Norton, 2005.

44

Fluidni strah

dana u dana, dvadeset etiri asa dnevno, da se ne zaboravi briga o novom ivotu nakon predstojee smrti. Opominjanje na smrt odrava ivot smrtnika na pravom putu - darujui mu svrhu koja ini svaki proivljen trenutak dragocenim. Memento mori" znai: ivi zemaljski ivot na nain koji e ti obezbediti sreu u zagrobnom ivotu. ivot nakon smrti je garantovan - tavie, neizbean; meutim, njegov kvalitet zavisi od toga kako ivi pre svoje smrti. On moe biti nona mora ili blaenstvo. A sada hajde na posao... Besmrtnost due daje zemaljskom ivotu istinski neprocenjivu vrednost. Samo ovde i sada, na zemlji, kada je dua jo uvek zarobljena u svom telesnom oklopu, moe se obezbediti veno blaenstvo i mogu se izbei vene muke. Po okonanju telesnog ivota ve je kasno za to. Presuda, bez mogunosti za drugu ansu, za koju se veruje da je smrt donosi, dobila je sasvim novo, potpuno obrnuto znaenje. Kada prilike za ispoljavanje vrlina i uzdravanje od poroka dou do kraja, kao to i moraju u trenutku smrti, izbor izmeu neba i pakla je ve napravljen i odluena je sudbina due - zauvek, to znai da upravo taj uasno kratki zemaljski ivot ima istinsku mo nad venou, a obaveza memento mori podstie ive da koriste tu mo. Hrianski koncept nasleenog prvobitnog greha pokazao se kao naroito sreno reenje: on je podigao vrednost i znaaj telesnog ivota. Data ansa za odlazak na Nebo bila je tek 50:50. Sa veoma malim ansama da nadu sebi mesto na Nebu, naslednici prvobitnog greha podsticani su na pozitivan stav prema svojim zadacima tokom ivota; poto niko nije roen bezgrean, ve je od samog poetka optereen nasleenim grehom, smrtnici moraju biti dvostruko revnosni i predani u korienju svoje kratkotrajne moi da sebi obezbede spasenje. Izbegavanje zlih dela nee biti dovoljno: uz dobra dela, to je vie njih mogue, rtvovanje, ispatanje i nanoenje pokajnike patnje samom sebi potrebni su za skidanje stigme prvobitnog greha, za koju bi, u suprotnom, bila potrebna venost da je spale ognjevi pakla. Mogunost venosti predstavljala je nonu m o r u za zle i lenjivce, ali, s druge strane, i izvor neprestanog veselja za dobre i vredne. Obe strane su podsticale na akciju.

Strepnja od smrti

45

Preoblikovanje smrti - predstavljanje najgroznijeg pada kao najdivnijeg uzdizanja - bio je istinski genijalan potez. Time se nisu samo smrtnici pomirili sa svojom smrtnou, ve se i ivotu dao smisao, svrha i vrednost koje bi ta presuda smrti ponitila kada bi ivot bio preputen svojoj neposrednoj, gruboj jednostavnosti. Taj potez je pretvorio destruktivnu snagu smrti u kolosalnu silu jaanja ivota: on je upregnuo smrt u koije ivota. Doveo je venost u dohvat prolaznog i postavio samospoznate smrtnike za upravljaki pult besmrtnosti. Teko je bilo pratiti taj in, iako se pokuavalo i pokuava se sa njegovim imitiranjem na sve mogue naine - i sasvim sigurno to nikada nee prestati. Gotovo nijedna zamena se nije pokazala tako radikalnom kao original u obuzdavanju i pripitomljavanju aveti smrti. Samo je original prikazao smrt kao univerzalnu i neumitnu sudbinu, time prikazujui brigu o smrti, izazvanu strahom, kao univerzalnu - i iskupljujuu - obavezu. Sve druge imitacije su prikazivale besmrtnost kao posredni ivot", i ak i u tom temeljno osiromaenom obliku, jedino kao ansu - neto do ega se moe doi, ali to moe i izmai. Pojedinci koji su nastojali, bez obzira na to koliko uspeno, da iskoriste priliku i steknu tu zamenu za besmrtnost nisu dobijali obeanje da e lino iskusiti efekte svoje pobede, ak ni da e biti njeni svedoci. Onima koji su postavljali pitanje zato bi se odrekli zadovoljstava koje mogu iskusiti zarad stvari koje mogu samo zamisliti i o kojima nikada nee svedoiti, ti surogat predloi nisu mogli ponuditi zadovoljavajui, preovlaujue uverljiv, a kamoli univerzalan odgovor. Koliko god bile nesavrene, sve te zamene su osmiljene prema obrascu formule ivota nakon smrti. One pokuavaju da daju smisao smrtnom ivotu u p o r n o m priom o trajnosti efekata zemaljskog ivota koji je, kao to je poznato, prolazan, da potvrde kako naporan rad tokom ivota nee biti uzaludan, i da uvere sumnjiave da e nain ivota biti od znaaja dugo nakon prestanka samog tog ivota, dok nita to e se kasnije dogoditi nee moi ponititi njegove konsekvence. Prema toj formuli, na svakom pojedinanom smrtniku je da sam odlui da li njegov ivot treba da ostavi traga u svetu nakon

46

Fluidni strah

njegove smrti, i kakav bi to trag trebalo da bude. Taj svet, koji e nastaviti da postoji nakon smrti pojedinca bie nastanjen drugim ljudima; onaj ko je ostavio trag nee biti meu njima, ali drugi koji e biti tu osetie uticaj tog nestalog ivota - i usvojiti ga, to bi bilo poeljno. Bie zahvalni na stvarima koje cene i neguju i postarae se da te ljude ouvaju u svom pamenju. Ali ak i da ne znaju imena ljudi koji su im ivot uinili drugaijim (boljim) nego onaj kakav bi inae bio, ostaje injenica da je ivot nekog sada zaboravljenog smrtnika dao plodove i ostavio trajne tragove. U poredenju sa originalnom strategijom, njene modifikovane surogat verzije su naizgled multiplikovale broj opcija dostupnih smrtnicima. Za one koji su inspirisani prilikom za sticanje one vrste besmrtnosti koju te verzije nude, spektar moguih izbora se proirio daleko izvan samo one jedne dileme izmeu Neba i Pakla. Kada jednom izgledi za sticanje besmrtnosti u bilo kakvom obliku vie nisu unapred garantovani, otvara se ogroman prostor za inventivnost i eksperimentisanje za sve zainteresovane. I onda kada se poricanje konanosti smrti razdvoji od besmrtnosti due, ono se moe slobodno uklapati sa proizvoljnim brojem alternativa. to se i dogaa - iako se, meutim, ta impresivna raznolikost kulturnih invencija moe grubo podeliti na dve klase: one koje obeavaju linu besmrtnost; i one koje obeavaju lini doprinos opstanku i trajanju jednog nelinog entiteta, najee po cenu smanjenja znaaja individualnog identiteta, to se na kraju zavrava zahtevima za spremnou na samoporicanje i samoponitavanje. U svim vrstama drutva individualnost je privilegija nekolicine za kojom se udi, koja se briljivo uva i brani. Biti individualan znai izdvojiti se iz mase, izbei meanje sa bilo kojim drugim pojedincem i tako sauvati sopstveni ipseite. Na platnima koja prikazuju protekle istorijske trenutke" (to jest one trenutke koji se smatraju vrednim beleenja jer su njihove posledice daleko prevazile njihovo sopstveno doba i izmenile naknadni tok stvari ostavljanjem opipljivog traga na sadanjosti) mogu se izdvojiti pojedinci" od mase" po jedinstvenosti i prepoznatljivosti lica

Strepnja od smrti

47

onih prvih, te po uniformnosti, nejasnosti ili nevidljivosti lica onih drugih. Tako otar kontrast ne bi trebalo da iznenauje; na kraju krajeva, individualnost je vrednost" u stepenu u kojem ona ne dolazi kao besplatan poklon" ve samo ako je potrebno boriti se i uloiti napore za njeno ostvarenje - i zbog svih tih principa individualnost ostaje raspoloiva za neke, a uporno van domaaja drugih. Da nema bezlinih masa - rulje", gomile", horde" ili jednostavno svetine" - ili da je individualnost uroen, neproblematian, injenini kvalitet svakog i svih lica, ideja individualnosti bi zasigurno izgubila mnogo od svog sjaja i privlanosti, mada, po svemu sudei, pod takvim okolnostima ta ideja ne bi ni mogla nastati. Pristup sredstvima odranja prepoznatljive jedinstvenosti lica i imena u vremenima ispred nas, ukljuujui i vreme nakon smrti njihovog nosioca, neophodno je svojstvo, ali verovatno i najpoeljniji sastojak individualnosti". Glavno sredstvo postizanja takvog efekta je slava", to je skraena oznaka za ostati u seanju buduih pokolenja". Paradoksalno za sredstvo individualne besmrtnosti, upravo lanstvo u odreenoj kategoriji obezbeuje pristup slavi, a borba za dobijanje tog pristupa (ukljuujui i borbu da se ta kategorija uini dostupnom kako bi podarila besmrtnost svojim lanovima) je kroz istoriju bila kolektivan posao. Pravo na ovaj pristup je u poetku bila povlastica kraljeva i generala, a kasnije su ga izborili dravnici i revolucionari (te, indirektno, i tvorci skandala i buntovnici, njihove replike u iskrivljenom ogledalu), zatim istraivai i pronalazai, naunici i umetnici. Kraljevski reimi imali su sopstvena pravila za raspodelu slave, kao i teokratije, republike i demokratije, agrarna i industrijska drutva, predmoderne, moderne i postmoderne kulture. Treba zapaziti, meutim, da je kolektivno ili kategorijski podrano pravo na individualnu slavu ma sa dve otrice: moe se shvatiti i kao okrutnost sudbine umesto sree. Institucionalno obezbeeno pravo na individualnu slavu ne garantuje da e biti dodeljena prava vrsta slave, veliina; umesto toga to moe u praksi biti vena ozloglaenost. Svako seanje, ukljuujui i seanje

48

Fluidni strah

potomstva, moe biti ma sa dve otrice. Ako pripadate drutvenoj kategoriji koja prua individualne rezultate, bez obzira na to da li se oni odobravaju ili osuuju, sa izgledima da se oni zabelee i ostanu u pamenju - slava predstavlja sudbinu; ali, kapacitet te slave da preivi, kao i njen sadraj, ostaju trajno i neprijatno nedovoljno definisani. Pravo na individualnu slavu vraa se kao dunost koja iziskuje neprestane napore i nesmanjenu budnost ba kao to je i pravo na spasenje iziskivalo konstantnu dobrotu tokom celog ivota. O n o ne obeava nikakav o d m o r i nagovetava ivot pun strepnje, samokritike, a, mogue, i samoosude. Proputanje ili traenje prilike moe imati isto toliko, a moda i vie gorak ukus nego njeno uskraivanje. Onima kojima je uskraena prilika za sticanje individualne besmrtnosti - toj bezlinoj, anonimnoj hoipolloi,obinim",,,neistaknutim" ljudima, gruboj materiji od koje se prave statistike tabele - nudi se druga varijanta besmrtnosti: besmrtnost preko posrednika, ili besmrtnost putem odricanja od individualnosti. Ili pak druge varijante, imajui u vidu koliko mnogo verzija te depersonalizovane besmrtnosti je na ponudi, gde svaka od njih na svoj nain iskoriava neizleen i, u krajnjoj liniji, neizleiv strah od Velikog Nepoznatog. Personalizovana besmrtnost predstavlja predlog za produenje ivota, koji poziva na izuzetne napore kako bi se ostavio trag": vriti dela vredna pamenja. Depersonalizovana besmrtnost radi upravo suprotno. Ona se nudi kao utena nagrada tom mnotvu, nebrojenim ljudima za koje postoji malo nade da e postii bilo ta to bi se raunalo kao bitno, to znai da imaju slabe anse da sami obezbede sigurno mesto u ljudskom pamenju. Nelina besmrtnost je kompenzacija line nemoi; anonimnom biu ukazuje se ansa da stekne (takoe anonimnu) venost. Da, njihovi lini ivoti e biti zaboravljeni, ali e neto znaiti - nee otii bez traga. Ono, meutim, to e proizvesti taj znaaj i ono to e ostaviti duboke i neizbrisive tragove, jeste nain njihove smrti. U nemogunosti da zarade besmrtnost za ivota, ipak e to uspeti putem smrti; time je njihova smrt sredstvo postizanja neeg vreg, trajnijeg, pouzdanijeg, znaajnijeg nego to je njihov

Strepnja od smrti

49

prazan, siv, odbojan pojedinaan ivot, lien prilike da se potvrdi i zabelei svoje postojanje dok jo traje. I tako preko tog opstanka neega" i oni mogu posredno postii besmrtnost - time to e posvetiti svoju smrt nekoj ideji (koja bi, poeljno je, bila besmrtna). Na pragu ere izgradnje nacija, postrevolucionarna Francuska Republika oivela je antiku rimsku formulu pro patria, i time uspostavila obrazac za ovu besmrtnost preko posrednika", tu kompenzaciju besmrtnosti". To je postigla putem onoga to je Dord L. Mos nazvao nacionalizacijom smrti" 4 - strategijom koja je primenjivana tokom celokupnog trajanja modernog doba. Nacijama u stvaranju bila je potrebna mo drave da bi se oseale sigurno, a dravi u nastajanju bio je potreban nacionalni patriotizam da bi se oseala mono. Jedno drugom su bili potrebni da bi opstali. Dravi su bili potrebni podanici drave kao nacionalni patrioti, spremni da rtvuju svoje individualne ivote za opstanak nacionalne zamiljene zajednice"; naciji su bili potrebni njeni pripadnici kao podanici drave koja ima vlast da ih regrutuje za nacionalnu ideju" i, u sluaju potrebe, da ih natera da poloe svoje ivote za vean ivot nacije. I drava i nacija nale su najpodesnije reenje svojih problema u ideji anonimne smrti koja vodi ka nepersonalnoj besmrtnosti. U eri masovnih ronih vojski i opte vojne obaveze, neeksploatisan uas straha od smrti i strah od nitavila u koju bi smrt mogla voditi uspeno su iskorieni u mobilizaciji masovnog patriotizma i posveenosti nacionalnoj ideji. Kao to Mos istie, dok se smrt brata, supruga ili prijatelja u ratu" i dalje shvata kao muenika smrt" - za linu rtvu se sad, bar u javnosti, kae da dobitak prevazilazi lini gubitak". Smrt nacionalnog junaka moe biti lini gubitak i tragedija; meutim, ta rtva se bogato nagrauje, iako ne spasenjem besmrtne due umirueg, ve telesnom besmrtnou nacije. Spomenici palima, razbacani po celoj Evropi, podseali su prolaznika na to da se zahvalna nacija oduila rtvama koje su joj prineli njeni sinovi venim seanjem na
4 Videti: George L. Moose, Fallen Soldiers, Oxford University Press, 1990, str. 34. i dalje.

50

Fluidni strah

njihove zasluge, te da nacije koja podie spomenike poginulima ne bi ni bilo da oni nisu dobrovoljno poloili svoje ivote. Spomenici u evropskim glavnim gradovima koji slave nesebinost Neznanih vojnika usadili su ideju da ni in heroja, pa ni itav njihov ivot do trenutka vrhunske rtve nije znaajan za vrednovanje i pamenje te rtve. Ti spomenici ivima govore da se rauna samo trenutak smrti na bojnom polju, i da vrednost smrti ima mo da retrospektivno redefinie (uzvisi i oplemeni) znaenje ak i najbezvrednijeg ivota. Godinje javne manifestacije obeleavanja seanja imale su i dodatnu svrhu. One su podseale gledaoce i uesnike tih godinjica da dugovenost posthumnog postojanja u seanju potomstva zavisi od kontinuiranog postojanja nacije: rtva treba da se pamti sve dok nacija ivi (ali ne nakon toga) - i time lino rtvovanje ivota u cilju opstanka nacije nije samo nain da se transcendentira smrt ve i stanje sveta u kome posthumno postojanje moe biti presaeno, moe uspevati i biti zatieno... Strategija koju su prvo upotrebili glasnogovornici nacija u nastajanju uspostavila je obrazac koji su naknadno sledili promoteri brojnih drugih ideja, retko postiui potpuni uspeh u kopiranju; moda to nisu radili toliko zbog potencijala da se zalee rane koje nanosi uas od neminovnosti smrti (taj potencijal je uvek bio sporan), koliko zbog udesne prilike da nanovo iskoriste taj nepresuni izvor straha od nitavila nakon smrti, za potrebe ideja koje su eleli da promoviu ili sauvaju. Formulu umree, ali e zahvaljujui tvojoj smrti ideja za koju si se rtvovao iveti veno - i time prenositi besmrtnost tvog podviga jo sigurnije od isklesanih kamenih ili izlivenih metalnih spomenika, bez obzira na to koliko ih ima" eksploatisali su sa posebnim arom revolucionarni pokreti koji su promovisali temeljan i trajan remont drutvenog poretka, sledei obrazac izgradnje nacije, iako retko sa efektima koji bi imali slinu teinu. Koliko god bila otra razlika m e u njima, sredstva line i bezline besmrtnosti jednako uvaavaju ozbiljnost problema neminovnosti smrti sa kojim se suoavaju svi ljudi, kao bia svesna svoje smrtnosti. Takva sredstva, njihova popularnost i (bar deli-

Strepnja od smrti

51

mina) efikasnost indirektno svedoe o vanom mestu koje zauzima briga o venom ivotu (ili njegovo negiranje) meu brigama smrtnika. Oni su, takorei, zaobilazni danak (ili otkupnine?) stranoj, vrhunskoj, definitivno nadljudskoj, i time zastraujuoj sili venosti, koji ljudi plaaju i te kako svesni kratkoe sopstvenog ivota. I oni imaju smisla" samo pod uslovom da se uas od smrti produava, da se danak za milost dobrovoljno daje i da se zahtevana otkupnina, po obiaju, spremno plaa. Jo se jedna kulturna strategija odvija paralelno sa porodicom do sada istraenih sredstava. Kako istorijski oblikovani uslovi efikasnosti (i time privlanosti) pomenutih sredstava poinju da se raspadaju i nestaju, ova alternativna strategija, koja postepeno, ali i stabilno, prikuplja snagu i popularnost tokom itavog trajanja moderne ere, ini se da zauzima poasno mesto u naem fluidnom m o d e r n o m drutvu potroaa. Ova strategija se sastoji od marginalizacije briga oko konanosti putem obezvreivanja svega trajnog, dugovenog, dugoronog; obezvreivanjem svega to bi moglo nadiveti individualni ivot ili ak i delatnosti utvrenog trajanja u koje je izdeljen ivot, ali i onih ivotnih iskustava koja daju osnova za oblikovanje ideje o venosti i podsticanje brige oveka o svom mestu u toj venosti. Strategija marginalizacije sastoji se od sistematskog napora da se odstrani briga o venosti (i, naravno, o trajanju kao takvom) iz ljudske svesti i da se ona lii moi da dominira, oblikuje i usmerava tok individualnog ivota. Umesto obeanja mostova za spajanje smrtnog ivota sa venou, alternativna strategija otvoreno nipodatava, degradira ili pobija vrednost trajanja, sasecajui u korenu sve brige oko besmrtnosti; ona presauje vanost koja je nekad bila dodeljena onome posle" na sadanji trenutak - od trajnog do prolaznog. Time razdvaja uas od smrti od svog prvobitnog uzroka i ini ga prihvatljivim za druge potrebe, uzdiui opipljivije (i iznad svega neposredne) efekte nasuprot brigama o ivotu nakon smrti. Postoje dva osnovna naina da se ovo postigne. Jedan je dekonstrukcija smrti. Drugi je njegova banalizacija. Primetivi da smo pokazali nesumnjivu tendenciju da ostavi-

52

Fluidni strah

mo smrt po strani, da je eliminiemo iz ivota", Sigmund Frojd objanjava: Imamo obiaj da stavimo akcenat na sluajnost uzroka smrti - nesrea, bolest, infekcija, poodmakle godine; na taj nain odajemo nastojanje da svedemo smrt sa neophodnosti na sluaj". 5 Takvo svoenje" (ili da upotrebimo postfrojdovski i malo precizniji lingvistiki novitet - dekonstrukcija") smrti u skladu je sa duhom modernosti (primetimo da je Frojd napisao citirane rei u vreme kada je duh modernosti bio na vrhuncu jer jo nije bio upoznat sa sopstyenim ogranienjem). U to doba, tipino moderan potez bio je da se isecka egzistencijalni izazov u skup problema koji moraju biti razreeni jedan po jedan i svaki za sebe i mogu biti razreeni tako da znanje i tehnika sredstva potrebna za korienje tog znanja budu na raspolaganju i da je reim njihovog korienja propisno ispotovan. Negde u pozadini poriva za dekonstrukcijom pomaljala se maglovita i retko kad artikulisana pretpostavka da je koliina do sada poznatih problema, i onih koji e se tek otkriti, konana i da time spisak zadataka koje treba obaviti moe biti pre ili kasnije potpuno iscrpljen. Postojala je nada da ak i najvei i najtei zadaci, naizgled izvan ljudske moi jer je nemogue suoiti se s njima u njihovoj celini i direktno, mogu biti izdeljeni u mnotvo konkretnih i pojedinano razreivih manjih zadataka i da ubudue mogu biti skinuti sa dnevnog reda - ba kao to se prazna polica uklanja nakon to se njen sadraj isprazni. Nije lako ukazati na uzaludnost takve nade, poto dugi niz uspenih poduhvata moe efikasno sakriti iz vida nemogunost dobijanja rata u ije ime su svi ti poduhvati bili pokrenuti i realizovani. Ono to se gubi iz vida kada se dekonstrukcija primenjuje na pitanje smrti jeste nepobitna i neumoljiva injenica bioloki utvrene smrtnosti ljudskih bia. Retko se uje, ako se uopte i uje, da ljudi umiru zato to su smrtni... ak je i pojam smrti usled prirodnih uzroka" - ve usvojen, eufemistiki verbalni supstrat za smrtnost" - izaao iz govornog renika. Medicinari retko kada kao razlog upisuju prirodnu smrt" u smrtovnicu; ako
5 Sigmund Freud, Thoughts for the time of war and death", u: Freud, Civilization, Society and Religion, ed. Albert Dickson, Penguin, 1991, str. 77-8.

Strepnja od smrti

53

nemaju alternative, konkretnije objanjenje, svakako e preporuiti obdukciju radi utvrivanja istinskog" (to jest neposrednog) uzroka smrti. Njihova nesposobnost da utvrde takav uzrok bio bi shvaen kao svedoanstvo o njihovoj profesionalnoj nekompetentnosti. Konkretan uzrok svake pojedinane smrti mora biti utvren i izreen, i samo takav razlog smrti moe biti prihvaen kao legitiman uzrok, koji je ili mogue spreiti ili e biti mogue spreiti ga uz odgovarajue napore (to jest dalja istraivanja i razvoj medicine i procedura) - bar u principu, ako ne u svakom pojedinanom sluaju. Ni roaci ni prijatelji preminulog ne bi prihvatili prirodnu smrt" kao objanjenje zato je dolo do smrti. Primetiemo da je takva taktika vid kreiranja mitova koji stoji upravno suprotno u odnosu na strategiju predstavljanja istorije kao prirode, koju je detaljno opisao Roland Bart. Mit o smrti samo kao mogunosti, a ne izvesnosti, konstruisan je i odravan putem predstavljanja prirodnog ina kao rezultata velikog broja ljudskih greaka koje je bilo mogue izbei ili ih je trebalo uiniti moguim za izbegavanje. Nasuprot Bartove kulture pod maskom prirode, prirodnost smrti se kamuflira kao kultura. Ali, funkcija mitova koje je istraivao Bart bila je zatita krhkog i neizvesnog tela kulture pod sklonitem silovitosti" - dok je svrha dekonstrukcije smrti upravo suprotna: liavanje smrti aure silovitosti koju je ve, i uvek, nosila. Dok izgledi besmrtnosti istiu (instrumentalni) znaaj i mo smrtnog ivota, uz priznavanje neumitnosti telesne smrti, dekonstrukcija smrti paradoksalno intenzivira koliinu uasa od smrti i drastino podie destruktivnu mo smrti, ak iako navodno dovodi u pitanje njenu neumitnost. Umesto potiskivanja svesti o neizbenosti smrti (njenog navodnog efekta) i oslobaanja ivotnih tenji od pritisaka razmiljanja o smrti, ta dekonstrukcija ini smrt jo mnogo prisutnijom i posledinijom nego ikada ranije. Smrt je sada permanentno prisutna, mada paljivo i blisko praena u svakom ljudskom poduhvatu - to prisustvo se snano osea, dvadeset etiri sata dnevno i sedam dana u nedelji. Svest o smrti je sastavni deo svake ivotne funkcije. Pridaje joj se visoki,

54

Fluidni strah

moda i vrhunski autoritet pri svakom izboru u ivotu koji je sainjen od izbora. Onda kada se uasna briga zbog konane, mada daleke smrti u komadiima ubaci u svakodnevne brige da se pravovremeno uoe i suzbiju (ili pre, odbiju) nebrojeni i sveprisutni pojedinani i neposredni uzroci smrti, i kako se alarmantna upozorenja 0 novootkrivenim, do sada nepoznatim patogenim materijama 1 reimima rapidno smenjuju u nizu, svaki in i svako okruenje delovanja, ukljuujui i d e k i okruenja za koje se do sada verovalo da su bezazlena i nekodljiva ili uopte i nisu posmatrana kao relevantna u pogledu smrti", poinju da se sumnjie kao uzronici nepopravljive tete koji sobom donose krajnje posledice. Danas nema ni trenutka predaha od pretnje smrti. Borba protiv smrti poinje od roenja i ispunjava itav ivot. Dokle god se ona vodi, obeleena je pobedama - iako se poslednja bitka zasigurno gubi. Meutim, pre te poslednje bitke (a ko to zna unapred koja e se to bitka pokazati poslednjom?), smrt ostaje sakrivena u svetlu". Rascepkana u nebrojene brige o nebrojenim pretnjama, strah od smrti proima itav ivot, mada u razblaenoj formi, uz malo redukovanu toksinost. Zahvaljujui sveprisutnosti njenih malih doza, strepnja od smrti teko moe biti uzeta" u celini i sa njom se suoiti u svoj njenoj grozoti none more, a i dovoljno je uobiajena da ne paralizuje elju za ivotom. Stoga, ruku p o d ruku sa dekonstrukcijom ide i banalizacija, njen stalni i, isto tako, neizbeni pratilac. Ako dekonstrukcija zamenjuje jedan nesavladiv izazov gomilom uobiajenih i, u osnovi, ispunjivih zadataka, uz nadu da e se time izbei konfrontacija sa celinom njegovog jedinstvenog, krajnjeg uasa, banalizacija samu tu konfrontaciju pretvara u neto uobiajeno, gotovo u svakodnevni dogaaj, uz nadu da e se time ivot sa smru" uiniti neto manje nepodnoljivim. Banalizacija prenosi jednokratno iskustvo smrti, koja je po svojoj prirodi nedostupna ivima, u carstvo dnevnih rutina smrtnika, uz nadu da e ih time upoznati sa iskustvom konanosti" i tako ublaiti uas koji izvire iz apsolutne drugosti" - totalne, apsolutne nemogunosti spoznaje smrti.

Strepnja od smrti

55

Smrt je ta koja daje ideji konanosti" njeno razumljivo znaenje, a sve druge upotrebe tog termina u govoru direktno su ili indirektno vezane za to znaenje. Predstave smrti demonstriraju ta zaista znai ta konanost" - to bi, u suprotnom, ostalo nepojmljivo za nas, te uporne ljude koji se nadaju" (po recima Ernsta Bloha). ak Drida je primetio da je svaka smrt kraj jednog sveta, i svaki put je to kraj jedinstvenog sveta, sveta koji se nikada vie nee pojaviti ili uskrsnuti. 6 Svaka smrt predstavlja gubitak jednog sveta, gubitak zauvek,'nepovratno i nepopravljivo. Izostanak tog sveta nema kraja, jer od tog trenutka taj izostanak postaje vean. Nama smrtnicima se znaenje konanosti, kao i znaenja venosti, jedinstvenosti, individualnosti u svom dvojnom obliku la memt i l'ipsit, ukazuje kroz ok smrti i izostanak koji sledi nakon nje. Ali, kao to je primetio Vladimir Jankelevi, svaka smrt ne donosi istu snagu otkria, prosvetljenja i spoznaje. 7 Moja sopstvena smrt ne moe biti spoznata kao konanost, niti zamiljena kao takva (ne mogu da zamislim svet u kome me nema a da ne zamislim sopstvenu prisutnost u tom svetu kao svedoka, kamermana i reportera). Nestanak treih lica" (stranaca, bezlinih i anonimnih drugih"), koji je predodreen da ostane apstraktan, demografski/statistiki pojam koliko god bili veliki brojevi kojima se on izraava, nee nas pogoditi kao nepopravljiv gubitak; kada ujemo za takvu smrt ne moemo ni sa im posebno to da poveemo sa nekim naim gubitkom (po Deridi, moemo rei da nismo znali za te svetove o ijem nestanku smo obaveteni). Svi ljudi su smrtni, naviknuti smo na ideju da se sve ive vrste obnavljaju kroz smrtnost svojih lanova, i mi pretpostavljamo, ak i moda samo implicitno, da e se vremenom popuniti praznine koje za sobom ostavlja smrt; taj gubitak, koliko god veliki bili brojevi, nije nepopravljiv. I tako je samo jedna vrsta smrti - tvoja" a ne vaa smrt, drugog" a ne treeg", smrt bliskog i dragog, nekog iji se ivot pre6 Videti: Jacques Derrida, Chaque fois unique, la fin du monde, predstavili Pascale-Anne Brault i Michael Naas, Galile, 2003. 7 Videti: Vladimir Janklvitch, Penser la mort?, Liana Levi, 1994. str. 10. i dalje.

56

Fluidni strah

plitao sa mojim - ona smrt koja poploava put ka privilegovanom filozofskom iskustvu", jer mi nudi nagovetaj te konanosti i nepovratnosti koju smrt, svaka smrt, i samo smrt podrazumeva. Neto nepovratno i nepopravljivo se desi meni, neto u tom pogledu srodno mojoj sopstvenoj smrti, iako smrt drugoga jo uvek nije moja sopstvena smrt. Sa time bi se sloio Sigmund Frojd. On je zabeleio
potpuni kolaps koji nastaje smru jiekoga koga volimo - roditelja ili suprunika, brata ili sestre, deteta. Nae nade, nae enje i naa zadovoljstva odlaze u grob s njim, neuteni smo, prazninu koja ostaje posle toga ne moemo popuniti. 8

Poslednja dva paragrafa govore o ljudskoj, sasvim ljudskoj nevolji - univerzalnoj i vanvremenskoj. U svim epohama i kulturama ljudski ivoti su uglavnom bili isprepleteni sa ivotima drugih ljudi - njihovim roacima, susedima, bliskim prijateljima - ba kao to su to i nai ivoti. Sa nekim ljudima u naem okruenju povezani smo sponama simpatija i intimnosti od kojih su satkani odnosi ,,ja-ti". Ti odabrani drugi, meutim, takoe umiru, nestaju jedan po jedan sa ovog sveta i nose svoje sopstvene svetove u nitavilo; u najveem broju sluajeva oni se ne zamenjuju, a nikada nisu potpuno zamenjeni - a nemogunost njihove potpune zamene prua uvid u stvarno znaenje jedinstvenosti" i konanosti", omoguavajui nam da predvidimo znaenje nae sopstvene smrti ak i ako jo nismo u stanju da vizualizujemo svet bez naeg prisustva, svet nakon nae sopstvene smrti, svet bez nas koji ga posmatramo. Kako ti ljudi odlaze - jedan po jedan, nai sopstveni svetovi, svetovi preivelih, deli po deli gube svoj sadraj. Oni koji su iveli dosta dugo i videli mnoge svoje bliske i drage kako ih naputaju, ale se na rastuu plimu usamljenosti: to jezivo, misteriozno iskustvo praznine u svetu - to je jo jedan indirektan uvid u znaenje smrti. Iz svih tih razloga, kraj jednog deljenja ,,ja-ti" sveta usled nestanka saputnika u ivotu moe biti, uz samo m i n i m u m simplifi8 Freud, Thoughts for the time of war and death", str. 78.

Strepnja od smrti

57

kacije, opisan kao iskustvo smrti ,,u prvom kolenu" (i da ponovim: to je jedan jedini modalitet u kome je iskustvo smrti dostupno ivima). Ali slian kraj zajednikog jati" sveta moe biti uzrokovan i neim drugim osim fizikom smru bliskog saputnika. Iako uzrokovan drugaijim razlozima, prekid veze, koji raskida meuljudsku bliskost, takode nosi peat konanosti" (ak i ako, za razliku od istinske smrti, taj peat moe biti izbrisan; veza moe, teorijski reeno, biti obnovljena i time uskrsnuta, iako se pretpostavljena verovatnoa za to drastino umanjuje mogunou tvrdoglavog odbijanja pomirenja i proglaavanju toga neizvodljivim - u jeku otuenja partnera); taj prekid stoga moe biti posmatran kao, da tako kaemo, iskustvo smrti u drugom kolenu. Sama smrt je posredno banalizovana" kada taj supstitut drugog reda, to iskustvo smrti ,,u drugom kolenu", postaje esto ponavljana i beskonano ponovljiva pojava. Ovo se uistinu deava kada ljudske veze postanu krhke i samo okvirno se dre zajedno, sa malo ili nimalo izgleda za trajanjem, i u startu ih je zastraujue lako razvezati po nahoenju, i to uz malo ili nimalo upozorenja. Kako ljudske veze u fluidnoj modernoj eri postaju vidljivo krhke i sa trajanjem do daljnjeg", ivot se pretvara u svakodnevnu probu smrti, te ivota nakon smrti", vaskrsenja ili reinkarnacije - a sve se deava posredno, ali kao u Reality TV" emisijama, ali to nije razlog da ono to se deava za odreenu osobu bude manje realno. Apsolutna drugost", koja odvaja iskustvo smrti od svih drugih ivotnih iskustava, sada postaje uobiajena karakteristika svakodnevice, liena time svoje misterioznosti, pokorena i odomaena - divlja zver se pretvara u kunog ljubimca. Razvod moe biti samo simulakrum smrti mua - ali, kao to je an Bodrijar istakao, simulakrum" nije simulacija 9 koja kopira" karakteristike realnosti i time nenamerno istie i potvruje prvenstvo realnosti. Za razliku od simulacije, simulakrum" negira razliku izmeu realnosti i njene predstave i time anulira i ponitava suprotstavljen ost istine i neistine, ili izmeu slinosti i njenog izobliavanja. Bodrijar poredi simulakrum sa psihosomatskom boleu, gde je uzaludno ispitivati da li je pacijent
9 Videti: Jean Baudrillard, Selected Writings, ed. Mark Poster, Polity, 1988, str 168.

58

Fluidni strah

stvarno" bolestan ili ne, a jo je uzaludnije nastojati da se dokae obmanutost pacijenta, poto su svi simptomi bolesti prisutni i izgledaju i deluju potpuno onako kako bi prava stvar" izgledala i delovala. Krhkost ljudskih veza je izrazita, ak i kljuna karakteristika fluidnog modernog ivota. Oigledna rasparanost ljudskih veza i uestalost njihovog raskidanja konstantno nas podsea na smrtnost ljudskog ivota. Nema mnogo smisla dovoditi u pitanje validnost izjednaavanja gubitka partnera usled raskida veze sa istinski konanim" gubitkom partnera usled fizike smrti; ono to je bitno jeste da u oba sluaja jedan svet", svaki put jedinstven" svet, nestaje - i da ne postoji ili volja ili nada za suoavanje sa konanou njegovog nestajanja, a kamoli za ponitavanje te konanosti. Nestanak ivotnog saputnika moe biti metafora za Jankelevievu smrt na ti", ali je to metafora koja se teko izdvaja od onog ta oznaava. To vai i za posledicu raskida, koja se sastoji u tkanju novih veza, dodue osuenih na novo raskidanje, ba kao i ranije veze. Posredna smrt postaje neizostavna i konstantna veza koja zajedno odrava neprekidan niz novih poetaka" i nastojanja da doe do ponovnog roenja", tih karakteristinih crta fluidnog modernog ivota, kao i neophodnu fazu u svakom od beskonano dugih serija ciklusa smrt - ponovno roenje smrt". U drami fluidnog modernog ivota, koja se odigrava, smrt igra jednu od glavnih uloga i pojavljuje se u svakom inu drame. Kao glumac sa ulogom u drami fluidnog modernog ivota, smrt se, meutim, razlikuje u vie sutinskih vidova od originala sa kojim ostaje metaforiki vezan - to je okolnost koja ne moe a da ne transformie nain na koji se o smrti misli i od nje se plai. Jedan od najuticajnijih meu tim vidovima jeste razdvajanje ideje smrti od briga u vezi sa venou. Smrt se ugradila u tokove ivota; poto vie ne predstavlja neopoziv kraj ivota postala je njegov sastavni (i verovatno neizostavni) deo. Ne postoji meuzona koja razdvaja i spaja smrt sa venou. O smrti se ne razmilja kao o putu od prolaznog ka venom; niti kao o kapiji iza koje

Strepnja od smrti

59

se nalazi besmrtnost. Vreme pre i posle iskustva smrti ,,u drugom kolenu" je na slian nain fragmentirano i isprekidano, i koliko god bolno bilo iskustvo gubitka jedinstvenog sveta nije se ni oekivalo ni elelo da taj gubitak dovede do promene ritma; on i ne usporava tok epizoda, a kamoli da ih prekida i sasvim obustavlja. U fluidnom modernom ivotu nema taki sa kojih nema povratka, i svaka mogunost pojave takvih taaka bila bi izbegavana i aktivno (esto i uspeno) suzbijana. Smrtnost skrpljena iz krhkosti i rasparanosti ljudskih veza otro se razlikuje od one koja proistie iz uroene krhkosti ljudskih tela. U normalna", mirna" vremena, od fizike smrti se oekuje da nastupi kao rezultat nesposobnosti tela da se odri u ivotu, uz relativno malo izuzetaka (koji se nazivaju abnormalnim" neuobiajenim", nakaznim" ili kriminalnim") - onog tela koje je dostiglo svoj prirodni limit", to jest trenutak eutanazije" po openhauerovoj definiciji, ili koje je u stanju patoloke degradacije kao to je rak, ili kao rezultat dejstva nekih poznatih ili jo neotkrivenih ali stranih agensa kao to su zarazne bolesti, zagaenje, prirodne katastrofe, klimatske promene, pasivno puenje itd., od kojih nijedan nije namerno izazvan ljudskim delovanjem. Iskustvo smrti ,,u drugom kolenu", uzrokovano raskidom ljudskih veza, jeste, meutim, rezultat ljudskog ponaanja - u svakom takvom sluaju ono je smiljen proizvod nameravanog, svrsishodnog delovanja. Ponekad se ono moe dovesti u vezu sa delovanjem koje uz samo malo prilagoavanja moemo svrstati u kategoriju (metaforikog) ubistva s predumiljajem, ali u najveem broju sluajeva ono se nalazi blizu tome da se klasifikuje kao rezultat (metaforikog) ubistva. Iza svakog metaforikog ubistva nazire se ljudski faktor, bez obzira na to da li se na sudu moe ili ne moe utvrditi postojanje zle namere pre ubistva. Raskidanje veze se moe desiti sporazumno". Ali se retko, a moda i nikada, to deava po elji svih ukljuenih u to i svih onih koji trpe posledice tog raskida, a jednako retko to svi oni odobravaju. Dogaaj u kome dolazi do raskida veze razdvaja partnere na poinioce i njihove rtve (naa kultura rtve i kompenzacije", jo jedna klju-

60

Fluidni strah

na karakteristika fluidnog modernog ivota, moe se dovesti u vezu sa ovom okolnou). Ono to jedna strana pozdravlja kao in oslobaanja, druga strana posmatra kao gnusan in odbijanja i/ili izoptenja, okrutan in, nezasluenu kaznu ili, u najboljem sluaju, bezdunost. U skladu s tim, strah od metaforike smrti u drugom kolenu" nalazi se u osnovi straha od izoptenja. Zasien, kao to jeste, metaforikim smrtima, fluidni moderni ivot je ivot neprestanog podozrenja i neumorne budnosti. Ne moe se znati sa koje strane veze e stii udarac i ko e ga prvi naneti, usled umora od napornog obavezivanja i obeanja lojalnosti koje je teko ispuniti, ili e sa strane spaziti neto to obeava vie i manje je naporno, kao i to ko e se pokazati dovoljno vrstim, hrabrim i okorelim da proglasi kraj veze, da pokae vrata ili ih zalupi za sobom, spusti slualicu ili prestane da odgovara na pozive. Metaforika smrt je isto toliko neobuzdana, teka i esto ju je isto toliko nemogue izbei kao i njen arhetip, mada iz drugaijih razloga. Ne postoji imunost - i nema efikasnog naina da istaknete, a kamoli zadobijete svoja prava, jer nema univerzalno prihvaenih pravila na koje se neko moe pozvati; takoe, nije bezbedno utemeljeno u optim shvatanjima ono ta se sme a ta se ne sme, niti je to efikasno promovisano kroz uobiajeno ponaanje, pa se tome ne moete ni okrenuti kako biste uverljivo dokazali da presuda izoptenja - vae metaforike smrti" - nema osnova i da presuda treba da bude ponitena. Nema sigurnog naina da dobijete parnicu koliko god usrdno i iskreno to pokuavali. Stvari su upravo suprotne. U fluidnom modernom okruenju, koje je u isto vreme i okruenje drutva potroaa, 10 ono lino i individualno, ranije poznato kao intimno", postaje politiko" (u smislu ivotne politike" Entonija Gidensa). U svakom sluaju to je ono to se govori pojedincima, koji se pritiskaju i nagovaraju da u to veruju - i da se u skladu s tim i ponaaju. Podstiu se da osmisle i da zatim solo sviraju, svako za sebe, sve zakonske, izvrne i sudske instrumente simfonije ivotne politike. Na individualnim sudovima - optueni, porota i sudija stopljeni su u
10 Videti moj Liquid Life, poglavlje 5: Potroai u potroakom drutvu", Polity.

Strepnja od smrti

61

jednu osobu, koja, osim toga, i sama pie svoja ad hoc proceduralna pravila dok sama sudi. Nema univerzalno obavezujuih pravila koje su duni da potuju svi individualni sudovi, ili na koja se mogu kredibilno i autoritativno pozvati. Moe se protestovati protiv izreenih kazni - ali neizostavno na nekom drugom, isto tako individualnom sudu koji se moe rukovoditi sasvim razliitim pravilima i koji moe biti voden sasvim drugim principima. O n o to na jednom individualnom sudu prolazi kao neto pravedno, na drugom moe biti odbaeno kao krajnje izopaenje pravde, dok je zajedniko tlo izmeu tih sudova suvie nestabilno i nepostojano, a komunikacija medu njima je previe formalna i povrna da bi nesporazumi m e u njima bili izglaeni i donesena odluka koja bi bila zadovoljavajua za obe strane. Spor izmeu individualnih sudova (u stvari, ako do toga doe - ako nijedna strana ne bojkotuje sudnicu u uverenju da je sluaj zatvoren i pre nego to je otvoren, ako ne oekuje reenje u svoju korist ili ne odbija a priori da prizna autoritet bilo kog od postojeih sudova) pretvara se, stoga, u takmienje sile i tvrdoglavosti. Pobednici su oni sa jaim miiima i snagom izdrljivosti i manje spremnosti na sluanje - ali gubitnici nerado priznaju pobedu pobednika: ako istaknu belu zastavu i poloe oruje, to rade samo privremeno, ekajui da se ravnotea strana okrene u njihovu korist. Ono to gubitnici naue iz svog poraza jeste da su tana uobiajena verovanja da je sila u pravu i da su pobede dokaz vee snage i manje skrupule, a ne vee mudrosti i vie pravde, dok su porazi rezultat nepreporuljivih moralnih inhibicija i skrupula poraenog. Moderni duh je roen pod znakom traenja sree - sve vee i vee sree. U fluidnom m o d e r n o m drutvu potroaa svaki pojedinani lan je nauen, obuen i odgajan da traga za individualnom sreom individualnim sredstvima i individualnim naporima. Uz sva druga mogua znaenja sree, srea uvek podrazumeva slobodu od nepogodnosti, a pod m o d e r n i m znaenjima koncepta nepogodnosti" renik engleskog jezika Oxford English Dictionary navodi not agreeing" - neslaganje; unsuitable, inappropri-

62

Fluidni strah

ate, out of place" - nepodesno, neprimereno, neprikladno; unfavourable to comfort" - nepovoljno za ugodnost; incommodious, embarrassing, disadvantageous, awkward" - neudobno, neprijatno, nepovoljno, nezgodno. Moete lako navesti (a ko ne moe?) dosta pojedinaca - to se vas tie - kojima ovi pridevi stoje kao saliveni. A oni idu uz te ljude jer ti pojedinci stoje na putu vaeg traganja za vaom individualnom sreom. Moete li navesti bilo kakav razlog zato biste se vi uzdravali od pokuaja da isterate te pojedince, koji su oigledno nepodesni", sa mesta na kojem se nalaze? Fluidan moderni ivot se odigrava na bojnom polju. Treba aliti travu ako slonovi odaberu travnat teren za svoje bojite - on e biti obilato pokriven kolateralnim rtvama" (bilo da su to zaposleni u kompanijama koje postaju rtve agresivnog spajanja" ili deca koja su metaforika siroad" razvedenih roditelja). Ali treba aliti slonove ako je teren od ivog peska... Da ponovim, sve fluidne moderne pobede su privremene. Bezbednost koju one nude nee preiveti promenu u balansu snaga, od koga se oekuje da bude isto tako kratkotrajan kao i svaki balans: ba kao i trenutne slike stvari u pokretu, koje su poznate po svojoj kratkotrajnosti. Opasnosti se mogu staviti pod tepih, ali one nisu iskorenjene niti mogu biti istinski iskorenjene. I taj promenljivi balans snaga, jedini teren na kome taj nepostojani oseaj bezbednosti moe obitavati, mora biti svakodnevno testiran, kako bi i najsitniji simptomi nove promene mogli biti pravovremeno uoeni i, poeljno bi bilo - zaustavljeni. Na bojitu fluidnog modernog ivota nikada ne jenjavaju arke medu izvidnicama koje za cilj imaju auriranje inventara pretnji i prilika. Trenutna nepanja dovoljna je da izopti onog koji izoptuje. Nad tim bojitem lebdi utvara izoptenja - metaforike smrti. Napravili smo krai pregled tri glavne strategije koje za cilj imaju da ivot sa saznanjem neminovnosti smrti uine podnoljivim. Prva se sastoji od izgradnje mostova izmeu smrtnog ivota i venosti - preoblikujui smrt u novi poetak (ovog puta besmrtnog ivota) a ne kraja svih krajeva. Druga strategija se sastoji

Strepnja od smrti

63

od pomeranja teita (i brige!) sa same smrti, kao univerzalnog i neizbenog dogaaja, na konkretne uzroke" smrti koje treba neutralisai! ili suzbijati. Trea strategija se sastoji od svakodnevnih metaforikih proba" smrti u svoj njenoj jezivoj istini apsolutnog", vrhovnog", nepopravljivog" i nepobitnog" kraja - tako da taj kraj", kao u sluaju kratkotrajnih retro" modnih hirova, moe biti posmatran kao znatno manje apsolutan - kao opoziv koga je mogue pobiti, kao samo jo jedan banalan dogaaj meu mnogo drugih. Ne sugeriem da' je bilo koja od ovih strategija, ili ak i sve one primenjene zajedno, potpuno efikasna (one to ne mogu ni biti, na kraju krajeva - one su samo izgovori i sredstva za ublaavanje), niti sugeriem da one nemaju svojih neeljenih i nekada sasvim tetnih propratnih efekata. Ali one donekle uklanjaju otrov iz aoke i time omoguavaju da se izdri ono to je neizdrljivo, kroenjem i pripitomljavanjem apsolutne drugosti" nebivstva u ivom svetu bivstvovanja. Takoe, da ponovim da iako mi, ljudska bia, sa ivotinjama delimo svest o dolazeoj smrti, kao i panian strah koji je rezultat te spoznaje, samo mi, ljudi, znamo da je smrt neizbena daleko pre nego to do nje doe; da smo svi mi, bez izuzetka, smrtni. Mi, i samo mi m e u biima koja poseduju ula moramo iveti itav svoj ivot sa tim saznanjem. I samo smo mi smrti dali ime - pokreui praktino beskonaan niz posledica koje su se pokazale neizbenim onoliko koliko su bile (i ostale) nepredviene. an Starobinski, citirajui zapaanje La Rofukoa da se ljudi nikada ne bi zaljubili da nisu uli razgovore o zaljubljivanju" i detaljno analiziravi drutvenu istoriju ljudskih bolesti, utvrdio je da postoje bolesti (naroito nervne i 'moralne', neuroze i psihoze) koje se ire tako to se o njima govori", gde ,,re ima ulogu zaraznog agensa", i zakljuio je da verbalizacija ulazi u samu strukturu proivljenog iskustva (vcu)".11 Dok n a m Robert Bela, razmatrajui spektakularan rast verske desnice" u Americi, donosi najsveiju potvrdu zapanjujue lakoe kojom slobodan
11 Videti: )ean Starobinski, Le concept de nostalgie", u: Revue Diogne, Une Antologie de la vie intellectual au XXe sicle, PUF, 2005, str. 170. i dalje.

64

Fluidni strah

lingvistiki znak, uz emocije koje izaziva, moe biti korien u takvoj verbalizaciji" tako to se dodeljuje stvarima koje oznaava a koje su izabrane zbog svoje politike pogodnosti - ak i ako, ni materijalno ni logiki, taj znak sa emocionalnim nabojem nije u vezi sa originalnim objektima odgovornim za izazivanje tih emocija.
Uspon verske desnice je u korelaciji sa prvim talasom uticaja globalizacije na ameriko drutvo. Mnogi Amerikanci koje je privukla verska desnica su mukarci, lanovi radnikih sindikata, koji su izgubili svoje dobro plaene poslove sa zdravstvenim i penzionim osiguranjem i sada rade na poslovima nieg ranga. Sada i njihove supruge rade i ponekad zarauju vie nego oni. itav smisao njihovog ivota im se uruava pred oima, a uzrok tome nisu homoseksualci i feministkinje. Uzrok se nalazi u globalizaciji. Ali, republikanci su svojom monom propagandnom mainerijom u stanju da pretvore ovo otuenje, koje svoj koren ima u strukturnim promenama u amerikoj ekonomiji, u kulturni rat... 12

To jest - u rat protiv homoseksualaca i feministkinja, te protiv liberala koji ih tite i dozvoljavaju nestanak i eroziju porodinih vrednosti" koje i dalje pamte ponosni i samouvereni domaini iz prolosti, koji su sada prisiljeni da se oslanjaju na zaradu svojih supruga ili da se suoe sa siromatvom, i sigurnih i samouverenih radnika na doivotnim poslovima koji su sada lieni sindikalne zatite i izloeni rizicima i ponienjima fleksibilnog trita rada". Sve se ovo deava uprkos injenici da republikanci ne obeavaju da e probleme reavati u njihovom korenu; umesto toga, oni promoviu onu vrstu ekonomske politike koja e veinu porodica tih verskih konzervativaca i evanelista dovesti do jo vee patnje, bolnije i bezizglednije bede, umesto da im pomogne. Jednom kad se uvrei u slici javnosti, znak moe biti razdvojen od stvari koju oznaava, puten na slobodu i biti nanovo pripisan - metaforiki ili metonimijski - proizvoljnom broju stvari. Konkretan lingvistiki znak koji razmatramo - smrt" - je u ovom pogledu jedinstveno i izrazito moan. Delom zbog toga
12 Videti njegov intervju za Tikkun, juli-avgust 2005, str. 39-41.

Strepnja od smrti

65

to on predstavlja samo otelotvorenje ambivalentnosti: neizbenost smrti ispunjava ivot do vrha iskonskim strahom (moglo bi se rei da je etioloki mit prvobitnog greha Adama i Eve nastao da bi taj strah uinio razumljivim), ali on i deluje, bar in potentia, kao najmonija stimulacija. Drugim recima, on daje ivotu ogromnu vanost (po recima Hansa Jonasa, on ini da dani broje nas a mi brojimo dane), istovremeno liavajui taj ivot njegovog znaenja. Takva izuzetna mo je zavodljiva svima onima koji ele da skrenu panju sa nekih stvari na neto drugo, i zato se njome esto revnosno manipulie u sve mogue svrhe. Zabranom izgovaranja pravog imena Boga (i savet da se izbegava pozivanje Satane po njegovom imenu - da se uspavani pas ne probudi) kao osnovnim pravilom povezivanja sa silovitim", uz smrt kao arhetip silovitosti, gledanje smrti u oi je nepodnoljivo (Gorgona koja donosi smrt bila je mitski obraena verzija te nepodnoljivosti). To je razlog zato manipulacija moe doneti ogroman profit, uz malo ili nimalo rizika: moe raunati na zahvalnu klijentelu meu milionima onih koji oajniki nastoje da skrenu pogled sa Gorgoninog lica. Manipulacija kao takva, u ovoj ili onoj formi, deluje kao neto to se ne moe izbei. Sve kulture mogu biti posmatrane kao dovitljivi izumi osmiljeni da maskiraju i/ili ukrase to lice i uine ga gledljivim" i podnoljivim za ivot" - ali ni politika ni ekonomija ne zaostaju u tome i tu jasno vide priliku za sebe koju treba ugrabiti. Teko je odoleti tom iskuenju poto manipulacija dolazi relativno lako u dohvat svima onima koji su zainteresovani da je iskoriste: oni mogu raunati na lojalnu podrku averzije ljudi prema stajanju u mestu i neinjenju dok su suoeni sa opasnou, ili njihovu sklonost da urade neto umesto da ne urade nita koliko god bili zanemarljivi efekti nekog konkretnog injenja, kao i vee ljudske sklonosti ka jednostavnijim zadacima sa jasnim i bliskim ciljevima umesto sloenih i nejasnih napora da se postignu daleki i magloviti ciljevi. Fenomen na onovu kojeg se vri manipulacija i ubiru njeni plodovi jeste strah od smrti - to je jedan prirodni resurs" koji se moe pohvaliti svojom neiscrpnou i potpunom obnovljivou.

66

Fluidni strah

Koliko god dobro osmiljene bile strategije koje za cilj imaju isterivanje fantoma smrti iz svesti, strah od smrti kao takav, makar i u svojoj redukovanoj, preoblikovanoj i izmetenoj formi, ne moe biti prognan iz ljudskog ivota. Iskonski strah od smrti je moda prototip ili arhetip svih strahova - vrhunski strah od koga svi drugi strahovi pozajmljuju svoja znaenja. Opasnosti se poimaju kao pretnje" i crpe svoju mo zastraivanja iz metaopasnosti od smrti - iako se od originala razlikuju po tome to ih je mogue izbei i moda ih je mogue i-spreiti ili ak odloiti na neodreeno vreme. Ili se bar ovek tome moe nadati, uprkos tome to su te nade ee osujeene nego to su potkrepljene ili podrane. Da citiramo Frojda jo jednom:
Preti nam se patnjom iz tri pravca: od strane naeg sopstvenog tela koje je osueno na propast i raspadanje i koje ak ne moe ni funkcionisati bez bola i strepnje kao upozoravajuih znakova; od strane spoljanjeg sveta, koji moe besneti protiv nas snanim i nemilosrdnim destruktivnim silama; i, konano, od strane naih odnosa sa drugim ljudima. Patnja koja dolazi od ovog poslednjeg izvora je moda bolnija od svih ostalih. Skloni smo da je smatramo vrstom bezrazlonog dodatka, iako ta patnja ne moe biti nita manje istinski neminovna od patnje koja dolazi sa drugih strana.13

Pretnje napadaju iz tri pravca, ali sve te tri marirajue kolone idu ka istom odreditu: bolu i patnji smrtnog tela, iskustvima koja su sama po sebi najmunija zbog nedaa i muka koje stvaraju, ali su i poniavajua - kao generalne probe neumitno dolazee prve noi koja mora biti i poslednja. I tako se na sva tri fronta vodi nemilosrdni ljudski rat protiv smrtonosnih pretnji. I iz sva tri izvora se mogu izvui beskonane zalihe straha za (profitabilno) recikliranje. Iz tog razloga mogu se dobiti mnoge bitke u neprestanom ratu protiv straha - pa ipak, sam taj rat izgleda kao da moe biti bilo kakav ali ne i dobijen.
13 Sigraund Freud, Civilization and Its Discontents, sabrani u: Freud, Civilization, Society, Religion, str. 264.

2.

Strah i zlo

Zlo i strah su sijamski blizanci. Ne moete sresti jednog a da ne sretnete drugog. Ili su moda to dva imena za jedno iskustvo - jedno ime se odnosi na ono to vidimo ili ujemo, drugo se odnosi na ono to oseamo; jedno ukazuje na neto spolja, drugo na ono unutra, na nas same. Ono ega se plaimo jeste zlo; to je zlo toga se plaimo. Ali ta je zlo? Ovo je nepopravljivo pogreno pitanje, iako se tako tvrdoglavo i neumorno postavlja: osueni smo da uzalud tragamo za odgovorom na njega od onog trenutka kada to pitanje postavimo. Pitanje ta je zlo?" nema odgovora jer ono to smo skloni da nazivamo zlo" je upravo ona vrsta nanesene nepravde koju ne moemo ni razumeti niti ak jasno artikulisati, a kamoli objasniti njeno prisustvo na potpuno zadovoljavajui nain. Mi takvu vrstu nanesene nepravde zovemo zlo" ba iz tog razloga to je to nerazumljivo, neizrecivo i neobjanjivo. Zlo" je ono to pobija i razara onu razumljivost koja ini svet moguim za ivljenje... Moemo objasniti ta je to zloin" jer na raspolaganju imamo skup zakona ije se krenje smatra zloinom. Z n a m o ta

68

Fluidni strah

je to greh" jer imamo spisak zapovesti ije krenje prekrioce ini grenicima. Pribegavamo pojmu zla" onda kada nismo u stanju da ukaemo na to koje je pravilo prekreno ili zaobieno kada se dogodi delo za koje traimo podesno ime. Svi okviri koje posedujemo i koristimo da opiemo i ucrtamo uasavajue prie kako bismo ih uinili razumljivim (i time ih deaktivirali i detoksikovali, pripitomili i ukrotili - uinili ih podnoljivim za ivot") drobe se i raspadaju u naim pokuajima da ih razvuemo dovoljno iroko da zahvate onu vrstu loih del koje nazivamo zlim", zbog nae nesposobnosti da definiemo skup pravila koja su tim loim delima prekrena. To je razlog zato tako puno filozofa die ruke od pokuaja da se objasni prisustvo zla, smatrajui ih beznadenim projektima - i zadovoljavaju se iznoenjem injenice, brutalne injenice" da tako kaemo, injenice koja ne iziskuje niti dozvoljava dalja objanjenja: zlo postoji. Bez vika rei, oni zlo svrstavaju u onaj magloviti prostor Kantovog noumenona - neto to ne samo da je nepoznato nego i neto to je nemogue spoznati, prostor koji izmie ispitivanju i opire se razumnoj artikulaciji. Na bezbednoj udaljenosti od carstva razumljivog, zlo obino pominjemo onda kada insistiramo na objanjavanju neobjanjivog. Drimo se toga kao poslednjeg pribeita u naem oajnikom traganju za explanansom (onim to objanjava), ali pomeranje toga na poziciju explananduma (objekta objanjavanja) zahtevalo bi iskoraenje iz domena koji je u dohvatu ljudskog razuma. Moemo se samo zadovoljiti Kandidovim savetom i cultiver notre jardin (ureivati svoju batu) - staviti teite na fenomene, na stvari dostupne naim ulima i umu, ostavljajui noumenal tamo gde pripada (van granica ljudskog razumevanja) a odakle odbija da izae, i odakle ga mi ne moemo izvui. Um je trajna i univerzalna karakteristika ljudskih bia - ali ono to on moe i ne moe da obuhvati zavisi od alata koji su mu na raspolaganju i njegovih procedura; obe stvari pokazuju tendenciju da se vremenom menjaju. Raste veliina i efikasnost i jednog i drugog, pa ipak zbunjuje i ljuti injenica da - to se taj rast ini veim - alati uma postaju sve nemoniji u pogledu uteri-

Strah i zlo

69

vanja zla u poredak razumljivog; procedure postaju sve efikasnije ali su sve manje podesne za obavljanje tog zadatka. Ideja o neizleivoj nerazumljivosti zla jedva da se ponekad javljala tokom veeg del evropske istorije. Za nae pretke zlo se raalo ili budilo inom sagreenja i vraalo se grenicima u obliku kazne. Da ljudi slede boje zapovesti nepokolebljivo i da redovno biraju dobro umesto zla, zlo ne bi imalo odakle da doe. Koren svakog zla koje je postojalo u univerzumu mogao se pronai u celini i bez ostatka u ljudskim biima - njihovim loim delima i grenim mislima. Prisustvo zla - bilo koje vrste zla, poplava i kuge koje ugroavaju svakoga isto toliko kao i individualne nesree - predstavljalo je moralni problem, a borba protiv zla i njegovo iskorenjivanje bila je moralni zadatak. Sa grehom i kaznom kao glavnim alatima za razmiljanje na raspolaganju razumu, pokajanje i iskupljenje bile su prirodne i verodostojne rutine u potrazi za zatitom od zla i u borbi za proterivanje zla iz sveta ljudi. Ba kao to bi psihoanalitiari, koji pod Frojdovim autoritetom smatraju da tegobe imaju svoje korene u doivljajima iz detinjstva, neumorno otkopavali izvore kompleksa odraslih iz njihovih munih iskustava iz detinjstva, iskustava za koja veruju da su ih njihovi pacijenti morali imati ali su ih kasnije potisnuli i zaboravili, i ba kao to oni ne bi priznali uzaludnost svog traganja koliko god naporna i tvrdoglavo neuspena bila njihova potraga (dok bi se njihovi pacijenti pojavljivali na zakazanim sastancima, koliko god da se vremenski rastegla njihova do tada neuspena terapija), tako bi i mudraci iz drugih, starijih vremena, koji su znali da je svako zlo zasluena i pravino odmerena kazna za poinjene grehe, uporno pritiskali vernike da ispovede i priznaju grehe za koje veruju da su ih grenici morali poiniti ali su ih kasnije poricali i odbijali da ih priznaju. Ne postoji niz neefikasnih pritisaka i uzaludnih napora da se utvrdi greh koji stoji iza zla, koji bi bio dovoljno dug da bi se konano zakljuilo da je uverenje o primenjenim alatima i procedurama loe utemeljeno ili sasvim pogreno, ili bar da je veza izmeu greha (uzroka) i zla (posledice) bila sa manje izuzetaka nego to je to uverenje podrazumevalo.

70

Fluidni strah

Radi osiguravanja uloga i uvrenja vere, za sluaj da doe do njenog naruavanja, doktrina o zlu kao kazni za poinjene grehe potpomagana je dodacima osmiljenim tako da se preduprede dokazi koji bi upuivali na suprotno: dodacima kao to je doktrina Sv. Avgustina o nasleenom prvobitnom grehu koji vai za itavu ljudsku vrstu, ili Kalvinovo uenje da je raspodela boje milosti i prokletstva zadata unapred, da prethodi ljudskim naporima ka spasenju i da je time nepopravljiva, nije predmet pregovora, i ne trpi uticaje bilo ega to bi individualna ljudska bia mogla naknadno uraditi. Svi ti aksiomi mogli su biti dovoljni za popularnu upotrebu; meutim, oni nisu mogli biti dovoljni za same mudrace. Knjiga o Jovu, koja je na uvid postavila misterije zla koje je jednostavan redosled greha i kazne pokuavao da prikrije umesto da razrei, tokom vie vekova predstavljala je otar trn u telu filozofije i teologije. Ta knjiga je kondenzovala i artikulisala inae rasuta i neizreciva iskustva nezasluenog zla" (te indirektno i nezasluene milosti"), a iscrtala je i unapred isprobala praktino sve argumente koje su vekovima prenosile uzastopne generacije teologa radi ouvanja (ili, mnogo rede, radi pobijanja) doktrine o nemoralnim, i samo nemoralnim korenima zla, kao i moralnoj, i samo moralnoj prirodi sredstava za suzbijanje ili spreavanje zla. Pria ispriana u Knjizi o Jovu predstavljala je najpodmukliji od svih izazova pred usvojenim poretkom stvari, izazov koji je najtee bilo odbiti. Imajui u vidu sredstva i procedure koje su danas na raspolaganju razumu, pria o Jovu predstavljala je rukavicu baenu u lice samoj mogunosti da se bia obdarena razumom, koja samim tim ude za logikom, oseaju u ovom svetu kao kod kue. Kao i antiki astronomi, koji su oajniki posezali za svakim novim epiciklusom ne bi li odbranili geocentriki poredak sveta nasuprot neposlunim dokazima koji su se pojavljivali na nonom nebu, tako su i ueni teolozi citirani u Knjizi o Jovu usrdno nastojali da odbrane neprikosnovenost povezanosti greha i kazne, kao i vrline i nagrade, nasuprot obilnim i stalno pristiuim dokazima o pretrpljenim mukama nekog bogobojaznog, pobonog stvorenja, pravog uzora vrline. Kao da njihov konstan-

Strah i zlo

71

tni neuspeh da priloe uverljive argumente (a kamoli nepobitne dokaze) da je kredibilitet rutinskog objanjenja zla izaao neozleen iz surovog testa nesree pobonog Jova nije bio dovoljan da sam raspri sve nade o mogunosti razumevanja, gusta magla koja je temeljno pokrivala boju raspodelu dobre i loe sree nije se razila ni kada se sam Bog prikljuio debati... Jov je molio: Pouite me, i ja u utati; i u emu sam pogreio, obavestite me... Zato si me metnuo sebi za belegu, te sam sebi na tegobu?" (Jov 6: 24,7: 20), i uzalud je ekao odgovor od Boga. Jov je to oekivao: Zaista, znam da je tako; jer kako bi mogao ovek biti prav pred Bogom? Ako bi se hteo preti s Njim, ne bi Mu mogao odgovoriti od hiljade na jednu... Da sam i prav, neu Mu se odgovoriti... Ako sam dobar, neu znati za to... Svejedno je; zato rekoh: i dobrog i bezbonog On potire" (Jov 9: 2-3; 9: 15,22). Jov nije oekivao odgovor na svoje pritube, i bar je u tome zaista bio u pravu. Bog je ignorisao njegovo pitanje i umesto toga doveo u pitanje pravo Jova da postavlja pitanja: Opai se sada kao ovek; ja u te pitati, a ti mi kazuj. Hoe li ti unititi moj sud? Hoe li mene osuditi da bi sebe opravdao? Je li u tebe miica kao u Boga? Grmi li glasom kao On?" (Jov 40: 2-4). Pitanja koje je Bog postavio bila su samo retorika, naravno; Jov je i te kako dobro znao da nema ni miice ni glasa kao to ima Bog, i time je implicitno bio svestan da nije Bog njemu dugovao objanjenja ve je on Bogu dugovao izvinjenje (zapazimo da je, prema Knjizi pitanje koje je postavio Bog, a ne pitanje koje je postavio Jov dolo iz vihora" - oluje kao arhetipa svih slepih i neumoljivih udaraca koji nasumino napadaju...). Ono ega Jov tada moda nije bio svestan jeste da e svi zemaljski pretendenti na bogoliku svemo tokom vekova koji e uslediti smatrati nepredvidljivost i nasuminost svojih gromova daleko najstranijim, najuasnijim i najmonijim od svih oruja; i da svako ko poeli da ukrade vladarev grom prvo mora raspriti maglu neizvesnosti koja ga pokriva i nasuminost pretvoriti u redovnost. Ali tada to Jov nije mogao predvideti; on nije bio ovek modernog doba.

72

Fluidni strah

Suzan Nejman 1 i an-Pjer Dupi 2 nedavno su sugerisali da je niz zemljotresa, poara i plime koji su zajedno u kratkom vremenskom roku unitili Lisabon 1775. oznaio poetak moderne filozofije o zlu. Moderni filozofi odvojili su prirodne katastrofe od moralnog zla - a razlika je upravo u nasuminosti prvog (poznato sada kao lepa sila) i namere i svrhe koja postoji u drugom. Nejmanova istie daod katastrofe u Lisabonu prirodna zla vie nemaju odgovarajue veze sa moralnim zlom, poto vie uopte i nemaju znaenje" (Huserl je sugerisao da Meinung, znaenje", ima koren u meinen, nameravanje"; generacije filozofa posle Huserla bi zdravo za gotovo uzele injenicu da nema znaenja bez namere). Lisabon je bio neto kao pozorina postavka prie o Jovu, izvedena na obali Atlantskog okeana pod punim svetlima i pred oima evropske javnosti - iako je ovog puta Bog bio uglavnom odsutan iz sporova koji su usledili nakon tog dogaaja. U skladu sa prirodom svih sporova, gledita su se razlikovala. Po Dupiju, paradoksalno je da je ba an-ak Ruso, koji je esto bio pogreno smatran predmodernim i antimodernim misliocem, zato to je slavio iskonsku mudrost svega prirodnog", bio onaj ko je izaao sa najmodernijim stavom prema toj katastrofi. U svom otvorenom pismu Volteru, Ruso je insistirao da su, ako ne sama lisabonska katastrofa, onda sasvim sigurno njene posledice i njihove zastraujue razmere, rezultat ljudskih a ne prirodnih greaka (zapazimo: greaka, ne grehova - za razliku od Boga, priroda nije imala sredstva za prosuivanje o moralnim odlikama ljudskih del): proizvoda ljudske kratkovidosti, ne slepila prirode; i ljudske prizmene pohlepe, a ne uzviene indiferentnosti prirode. Da su se samo stanovnici tog velikog grada ravnomernije rasporedili, i gradili manje glomazne kue, teta bi bila mnogo manja, moda je ne bi ni bilo... I koliko je jadnika izgubilo ivote u ovoj katastrofi jer su eleli da pokupe svoju imovinu - neki od njih svoja dokumenta, drugi svoj novac?"3
1 Susan Neiman, Evil in Modem Thought: Art Alternative History of Pfilosophy, Princeton University Press, 2002. 2 Jean-Pierre Dupuy, Petite mtaphysique des tsunamis, Seuil, 2005. 3 Jean-Jacques Rousseau, Lettre Monsieur de Voltaire", u: Oeuvres compltes, Pliade, 1959, tom 4, str. 1062.

Strah i zlo

73

Dugorono, argumenti u Rusoovom stilu izbili su na vrh. Moderna filozofija sledila je obrazac koji je uspostavio Pombal, premijer Portugaise u vreme lisabonske katastrofe, ije su brige i napori bili usmereni ka iskorenjivanju onih zala koji su u dohvatu ljudskih ruku". 4 1 dodajmo da su moderni filozofi oekivali / nadali se / verovali da se ljudske ruke, uz pomo nauno osmiljenih i tehnoloki proizvedenih pomagala mogu pruiti i dalje. Takoe su verovali i da e produenje ruku dovesti do smanjenja broja zala koja ostaju izvan dohvata; ak i da e taj broj biti sveden na nulu, uz dovoljno vremena i potrebnu reenost. Meutim, dva i po veka kasnije moemo konstatovati da ono to su pioniri modernosti iz filozofskih krugova i izvan njih oekivali da e se desiti nije bilo sueno. Nejmanova ovako sumira lekcije izvuene u razdoblju od dva veka izmeu Lisabona, koji je oznaio poetak modernih ambicija, i Auvica, koji ih je sruio:
Lisabon je razotkrio koliko je svet udaljen od ljudi; Auvic je otkrio udaljenost ljudi od sebe samih. Ako je razdvajanje prirodnog od ljudskog deo modernog projekta, udaljenost izmeu Lisabona i Auvica je pokazala koliko ih je teko bilo drati odvojenim... Ako je Lisabon obeleio trenutak spoznaje da je tradicionalna teodiceja beznadena, Auvic je oznaio spoznaju da bilo kakva zamena ne prolazi bolje.5

Ni moderni kognitivni okvir nije bolje proao u naporima da se pronikne u misteriju zla od drugih okvira koji su podravali/ suzbijali napore teolokih tumaa Knjige o Jovu - okviri koje je moderni um naglaeno odbacio sa nadom da zauvek stavi taku na njih. Hana Arent objanjava ok i zbunjenost koju je veina nas doivela kada smo prvi put uli za Auvic, kao i izraz oaja kojim smo odgovorili na te vesti, usled uasne tekoe zadatka da apsorbujemo tu istinu i smestimo je u sliku sveta u kome mislimo i ivimo; sliku koja se bazira na pretpostavci prisutnoj u svim mo4 Neiman, Evil in Modem Thought..., str. 230. 5 Ibid., str. 240,281.

74

Fluidni strah

dernim pravnim sistemima da je namera da se uini neto loe neophodna za izvrenje zloina".6 Ta pretpostavka je zaista bila nevidljivo prisutna na optuenikoj klupi tokom celog toka suenja Ajhmanu u Jerusalimu. Uz pomo svojih uenih advokata Ajhman je pokuao da ubedi sud da, poto je njegov jedini motiv bio uspeno obavljen posao (to jest, obavljen na nain koji je zadovoljio njegove nadreene), njegovi motivi nisu imali veze sa prirodom i sudbinom objekata njegovih del; da je irelevantno pitanje da li je Ajhman kao pojedinac gajio netrpeljivost prema Jevrejima ili ne (on i njegovi advokati su se zaklinjali da Ajhman nije bio netrpeljiv prema Jevrejima, a sigurno nije gajio mrnju - iako je, po njihovim sopstvenim kriterijumima, ta okolnost takoe bila irelevantna) i da lino nije mogao da podnese prizor ubijanja a kamoli masovnog ubijanja. Drugim recima, Ajhman i njegovi advokati su sugerisali da je smrt oko est miliona ljudi bio samo propratni efekat (koristei novi i unapreen" renik nakon rata u Iraku - moglo bi se rei kolateralna teta") motivisanosti da se lojalno vri sluba (to je vrlina koja se najtemeljnije i najbrinije neguje kod svih dunosnika u modernim birokratijama - dok se naizgled pozivaju na zanatski instinkt", jo stariju, istinski cenjenu i jo svetiju ljudsku karakteristiku, vrlinu koja se nalazi u samom centru moderne radne etike). Namera da se ini loe" prema tome nije postojala - kako su argumentovali Ajhman i njegovi advokati - poto nije bilo nita loe u nastojanju da se izvrava vlastita dunost u najviem moguem stepenu, u skladu sa namerom nekog drugog, vieg u hijerarhiji. Ono to bi bilo loe" je suprotno tome - namera da se ne potujii nareenja. Ono to se moe izvui iz Ajhmanove odbrane (ija je sudbina da bude ponavljana u bezbrojnim varijantama od strane nebrojenih poinilaca nebrojenih modernih delakategorijskih ubistava") jeste da mrnja i elja da se rtva zbrie s lica zemlje nisu neophodni uslovi za ubistvo - i da ako neki ljudi pate zbog toga to neki drugi ljudi izvravaju svoju dunost, tu ne stoji optuba za nemoralnost. Nanoenje patnje rtvama je jo manje zloin po
6 Hannah Arendt, Eichmann in Jerusalem, Viking, 1963, str. 277.

Strah i zlo

75

shvatanju modernog prava, koje insistira na tome da ukoliko nije pronaen motiv ubistva - poinilac treba da bude klasifikovan ne kao kriminalac ve kao bolesna osoba, psihopata ili sociopata i pre treba da bude upuen na psihijatrijsko leenje nego u zatvor ili na veala. Dodajmo da ovakvo shvatanje jo uvek, mnogo godina nakon suenja Ajhmanu, prihvata veina ljudi socijalizovanih u modernom okruenju. To shvatanje se svakodnevno potvruje, samom frekvencijom ponavljanja, putem holivudskih krimi-pria i policijskih sapunskih opera na milionima ekrana irom modernog sveta. U modernoj praksi, za razliku od moderne zamene ortodoksne teodiceje koja nije prola bolje od onoga to je trebalo da zameni, od ljudi se, meutim, moglo oekivati (i, prema tome, od toga se moglo strahovati) da ine zlo bez zlih namera, i to od obinih ljudi - ba kao to ste vi i ja. Motivi za takvo injenje su bili irelevantni - moda ak i suvian luksuz koji je bolje izbei zbog previsokih trokova njihovog usaivanja i kultivacije. Ali jo vaniji razlog da se izbegne oslanjanje na motive poinioca bila je pretnja da, ako je taj zadatak vezan za specifine namere i uverenja, on moe krenuti naopako u sluaju da motivacija, koja nije dovoljno paljivo kultivisana, presahne ili bude pregaena nekim drugim motivom jer nije dovoljno uporno promovisana. Samo zamislite: da nepokolebljiva odanost radnika ritmu proizvodne fabrike linije zavisi od njihove ljubavi prema automobilima, ili, jo gore, od njihove ljubavi prema posebnom tipu ili marki automobila, kakve bi izglede imala automobilska industrija da postigne svoje proizvodne ciljeve, koliko bi izvesno bilo da e fabrika linija nastaviti da se nesmetano kree dokle god je to potrebno? Emocije su hirovite i nepostojane, brzo im ponestaje daha, esto i najmanjom nepanjom budu odvraene od cilja. Sabini i Silver su razmatrali logiku genocida - paralelno sa proizvodnjom automobila, jo jednom masovnom industrijom moderne ere:
Emocije i njihova bioloka osnova imaju prirodan vremenski sied; udnja, ak i udnja za krvlju se na kraju utai. Dalje, poznato je da su emocije nestabilne. Mogu se u trenutku preokrenuti. Rulja koja je spremna za lin je

76

Fluidni strah
nepouzdana, moe biti dirnuta - recimo patnjom deteta. Da bi se iskorenila jedna rasa" neophodno je pobiti decu... Temeljno, sveobuhvatno, iscrpno ubijanje zahtevalo je da se rulja zameni birokratijom, da se bes grupe zameni potovanjem autoriteta. Potrebna birokratija bila bi efikasna bez obzira na to da li bi bila sastavljena od ekstremnih ili prikrivenih antisemita, time znatno irei izbor potencijalnih regruta... 7

Hana Arent je uoila banalnost modernog zla u Ajhmanovoj nepromiljenosti. Ali nesposobnost miljenja ili izbegavanje miljenja bila je poslednja stvar za koju je Ajhman mogao biti optuen. On sam bio je punokrvni birokrata, kao da je bio direktan potomak istog i iskonskog, idealnog tipa iz klana Maksa Vebera, neumrljanog bilo kakvim zemaljskim neistoama koje zamagljuju jasnou svrsishodnog rezonovanja. Dobre birokrate dostojne svog imena moraju biti promiljeni. Oni, kako nam je Maks Veber objasnio, moraju do krajnjih granica uposliti svoju inteligenciju i moi rasuivanja. Oni moraju vriti paljiv odabir najadekvatnijih sredstava za ciljeve koji su im naloeni. Oni moraju koristiti um kako bi odabrali najkrai, najekonominiji i najmanje rizian nain da dou do defnisanog odredita. Moraju razdvojiti objekte i poteze koji su relevantni za zadatak od onih irelevantnih, i odabrati poteze koji dovode do pribliavanja cilju, pri tom raiavajui sve to ometa postizanje cilja. Moraju prouiti matricu mogunosti i odabrati najpodesnije (itaj: najefektivnije) permutacije. Moraju meriti i kalkulisati. U stvari, oni moraju biti vrhunski majstori racionalnog kalkulisanja. Drugim recima, birokrate moraju vrhunski vladati svim onim vetinama za koje se s razlogom smatra da imaju kljunu ulogu u ostvarivanju svih onih komplikovanih dostignua zbog kojih se s pravom slavi moderni um na koga smo mi, njegovi vlasnici/ poslodavci/korisnici tako (takode s pravom) ponosni. Ono to birokrate sebi ne smeju initi jeste da sebi dozvole da skrenu sa pravog puta razborite, beskompromisne racionalnosti orijentisane na izvravanje zadatka, da to ne dozvole saoseanju, aljenju,
7 John P. Sabini and Mary Silver, Destroying the innocent with a clear conscience: a sociopsychology of the Holocaust", u: Survivors, Victims and Perpetrators: Essays in the Nazi Holocaust, ed. Joel P. Dinsdale, Hemisphere, 1980, str. 330.

Strah i zlo

77

stidu, savesti, simpatiji ili antipatiji prema objektima", niti lojalnosti ili posveenosti bilo emu drugom osim posveenosti zadatku i lojalnosti svojim kolegama birokratama koji su isto tako posveeni izvravanju zadatka i podreenima koji se nadaju da e biti zatieni od odgovornosti za posledice sopstvenog posveenog rada. Emocija ima mnogo i one govore razliitim, esto disonantnim glasovima; razum je jedan i ima samo jedan glas. Zlo koje se vri birokratskim putem ne istie se toliko svojom banalnou (posebno ako se uspostavi i posmatra kao neto protiv zala koja su opsedala drutva pre modernih birokratija i njihovog nauno zasnovanog rukovoenja radom") koliko svojom racionalnou. U retrospektivi, moderan pogled na ljudski razum (zahvaljujui njegovoj nemogunosti predvianja ponaanja prirode - to je evidentno i na okantan nain dolo do izraaja prilikom katastrofe u Lisabonu, a to je inspirisano ili bar prikazano kao imperativ, kao to to i sve mere ,,u krajnjem sluaju" obino jesu) vie nalikuje na poetnu taku duge zaobilaznice. Na kraju te zaobilaznice, ini se da dolazimo do mesta odakle smo krenuli: uasa nepredvidljivog zla koje nasumino napada. Iako smo mudriji nakon tog puta nego to su to bili nai preci koji su bili na njegovom poetku, vie nismo sigurni da je mogue pronai put zaobilaenja prirodnih katastrofa. Savremene mogue situacije prete ak i ranim modernim pokuajima da e podeliti moralno od prirodnog zla", zapaa Suzan Nejman. 8 Na kraju dugakog putovanja (nenamernog) otkria sprovedenog u nadi da e se njime oveanstvo smestiti na bezbednu udaljenost od okrutne prirode, okrutne jer je bezoseajna i neosetljiva, oveanstvo se suoava sa zlom ljudskog porekla koje je po svemu isto toliko okrutno, bezoseajno, neosetljivo, nasumino i nemogue ga je predvideti (a kamoli iskoreniti dok je jo u zametku), kao to su bili zemljotresi, poari i plima u Lisabonu. Zlo koje ine ljudi sada se pojavljuje kao isto tako neoekivano kao i njegovi prirodni prethodnici/saputnici/naslednici. Kao to je Huan Gojtisolo rekao u svojoj knjizi Pejzai nakon bitke, to zlo
8 Neiman, Evil in Modern Thought.... str. 287.

78

Fluidni strah

se spoznaje i razume, ako se uopte spozna i razume, samo kada gledamo unazad i analiziramo stvari u retrospektivi"; pre toga ono neprimetno prikuplja snagu, infiltrirajui se postepeno, u tiini, u naizgled bezazlenim fazama... kao podvodni tok koji buja i iri se pre nego to iznenada i silovito izbije na povrinu" - ba kao i prirodne katastrofe, za koje se moderni duh zaklinjao, zaklinje se i najverovatnije e se i zaklinjati da e ih nadvladati. Izgleda da nema zatite od tog nevidljivog nagomilavanja i irenja ako su moralne skrupule,-gria savesti, impulsi saoseanja meu ljudima i averzija prema nanoenju boli erodirani, udavljeni ili poieni s puta. Da ponovo citiramo Hanu Arent, poto je itavo ugledno drutvo na ovaj ili onaj nain podleglo Hitleru, moralne maksime koje propisuju ljudsko ponaanje i verske zapovesti - 'Ne ubij' - koje upravljaju saveu - praktino su nestale".9 Sada znamo da itava drutva" mogu podlei na ovaj ili onaj nain" ljudima kao to je Hitler, a znamo i da moemo uvideti da se to dogodilo samo ako ivimo dovoljno dugo da to otkrijemo; drugim recima, ako preivimo njihovu predaju. Neemo primetiti bujanje i irenje toka", ba kao to nismo primetili ni narastanje cunami talasa - jer smo uspeno istrenirani da zatvaramo oi i ui. Ili smo moda naueni da se takve stvari" ne deavaju u naem udobnom i blagom, civilizovanom i racionalnom modernom drutvu. A opet, kako nas Hans Momsen podsea:
Dok je zapadna civilizacija razvila sredstva nezamislivog unitavanja, navike koje nam stvaraju moderna tehnologija i tehnike racionalizacije proizvele su ist tehnokratski i birokratski mentalitet... do mere u kojoj istorija holokausta izgleda kao mene tekel moderne drave.10

Svoju nadu, to jest uverenje da bi ljudi mogli bolje voditi borbu protiv zla nego to je to mogla neiva priroda, polagao je u um po Imanuelu Kantu, samo i jedino ljudski um. Kako je istakao, um nam nalae da postupamo tako da maksima nae volje uvek
9 Arendt, Eichmann in Jerusalem, str. 295. 10 Hans Mommsen, Anti-Jewish politics and the interprtation of the Holocaust", u: The Challenge of the Third Reich: The Adam von Trott Memorial Lectures, ed. Hedley Bull, Clarendon Press, 1986, str. 117.

Strah i zlo

79

moe istovremeno da vai kao princip sveopteg zakonodavstva". Ono to smo, meutim, saznali otkako je Kant zapisao tu najpoznatiju definiciju kategorikog imperativa jeste da put kojim nas je um usmeravao tokom modernih vekova ni blizu ne vodi ka univerzalizaciji maksima koje smo mi - svako na svoj zaseban nain - nastojali da uinimo primenjivim na nas. Pri tim nastojanjima pokazalo se da je univerzalna primena (ako ne univerzalna primenjivost) maksima (a time i kriterijuma za koje se smatra da su podesni za davanje suda o ljudskim delima) nama i drugim ljudima najmanja briga. U konkurenciji sa Kantovom zapoveu o univerzalnosti, druga maksima - deux poids, deux mesures (dva tega, dve mere") pokazala se kao sigurnija. U otroj distinkciji prema implikacijama Kantovog kategorikog imperativa, porediti ovu istinski pobedniku" maksimu sa univerzalnim zakonom" je kao da poredimo kruke i jabuke. Moderni um se pokazao posebno vinim i revnosnim u oblikovanju monopola i utvrivanju ekskluzivnosti prava. Pokazalo se da svoje potpuno zadovoljenje stie u trenutku kada privilegija primene eljenog pravila postaje osigurana za one koji su postupali u njeno ime; ako je u cilju osiguranja te privilegije primena te iste maksime morala biti uskraena ili se smatralo da mora biti uskraena nekim drugim pripadnicima ljudskog roda (zbog njihove pretpostavljene nepodesnosti, nedostojnosti, ili iz bilo kog drugog razloga koji se smatra odgovarajuim a proglaen je oiglednim, imperativnim i neupitnim), u takvoj situaciji moderni um se nije pokazao sklonim da upuuje prigovore, osim u (nekim) bezbedno odeljenim a po svojoj zvunoj izolovanosti uvenim kancelarijama akademskih filozofa. Um nije protestovao ni kada su se izvan, a nekada i unutar tih kancelarija uli stavovi da je patnja nekih ljudi prihvatljiva cena za uklanjanje neugodnosti koje moda pogaaju neke druge - u stvari, ako smo mi" oni koji su ti neki drugi" ije neugodnosti treba da budu otklonjene, iako je na um trebao/mogao da stavi prigovor na tu cenu. Zamislimo samo da je Hitler uspeo da baci nekoliko atomskih bombi na Britaniju i Ameriku pre nego to je izgubio rat i pre nego to su njegovi satrapi privedeni pred sud. Zar ne bismo dodali taj

80

F l u i d n i strah

in spisku nacistikih zloina protiv ovenosti? I zar ne bismo komandante Gvantanama i Bagrama priveli na sud da su oni postupali u ime Kastrove Kube, Miloevieve Srbije ili Sadamovog Iraka? U oiglednoj suprotnosti sa strategijom koju podrazumeva Kantov kategoriki imperativ, moderna racionalnost se kretala pravcem slobode, bezbednosti ili sree, neometana brigom o tome u kojoj su meri, i da li su uopte, ti oblici slobode, bezbednosti ili sree koje je ustanovila bili podesni da postanu univerzalno vlasnitvo oveanstva. Do sada, moderni um je sluio privilegiji, ne univerzalnosti, dok je elja za sticanjem superiornosti i postavljanje sigurnih temelja superiornosti - a ne san o univerzalnosti - bila njegova pokretaka snaga i povod njegovih najspektakularnijih dostignua. Pre Auvica (ili sovjetskog Gulaga, ili Hiroime...) nismo znali do koje mere strana i uasna raznovrsnost zla koji ine ljudi, moralnog zla koje postaje prirodno, moe biti kada to zlo dobije nova orua i oruja od moderne nauke i tehnologije. Ono to takoe nismo znali tada, u to sada daleko i teko zamislivo vreme pre" (a to i danas samo nerado priznajemo, ili sasvim odbijamo da priznamo, uprkos saznanjima kojih ima u izobilju), jeste da logika modernog ivota radikalno, u do sada neuvenoj meri, iri raspoloivu zonu za regrutovanje potencijalnih zlotvora. Najuasnija lekcija Auvica, Gulaga, Hiroime jeste da, suprotno uobiajenom shvatanju koje je, dodue, uvek bilo izraavano partijaki, monstruozna del ne vre samo udovita - da to ine samo udovita, do najmonstruoznijih i najuasnijih zloina za koje znamo ne bi ni dolo. Ne bi mogla biti ak ni planirana, usled nedostatka adekvatne opreme, a zasigurno ne bi mogla biti izvedena do kraja usled nedostatka adekvatnih ljudskih resursa". Moralno najrazornija lekcija Auvica, ili Gulaga, ili Hiroime nije to da moemo biti stavljeni iza bodljikave ice ili saterani u gasne komore, ve to da (pod odgovarajuim uslovima) moemo drati strau i prskati bele kristale u cevovod; i ne to da atomska bomba moe biti baena na nas, ve to da (pod odgovarajuim uslovima) mi moemo baciti tu bombu na druge ljude. A jo vei

Strah i zlo

81

uas, istinski metauas, inkubator u kome se uzgajaju svi drugi uasi, proistie iz saznanja da, dok ja piem ove rei ili dok ih vi itate, u dubini due i ja i vi elimo da takve misli nestanu, a kada odbijaju da odu onda dozvoljavamo zlu, koje je bezbedno u svojoj nevidljivosti, da se nadima i iri se" - tako to se upiremo da ga poreknemo, dovodimo u pitanje njegov kredibilitet, i odbacujemo ga kao lanu uzbunu, a pri tom ostajemo nesvesni nae dunosti da se prisetimo i da razmiljamo o onome to je Hana Arent pronala u izvetajima uenih psihologa koji su bili pozvani da svedoe na suenju Ajhmanu:
Nekoliko psihijatara ga je ocenilo normalnim" - u svakom sluaju normalnijim nego to sam ja nakon to sam ga pregledao", navodno je uzviknuo jedan od tih psihijatara, dok je jedan drugi psihijatar ocenio da njegov kompletan psiholoki profil, njegovi stavovi prema supruzi i deci, majci i ocu, brai, sestrama i prijateljima nisu bili samo normalni ve i veoma poeljni" - i, konano, svetenik koji ga je redovno poseivao nakon to je Vrhovni sud zavrio sasluanja po albi sve to je potvrdio, izjavivi da je Ajhman ovek sa veoma pozitivnim idejama".11

Ajhmanove rtve bili su ljudi poput nas". Ali takvi su bili i daleko bilo - mnogi Ajhmanovi egzekutori, koljai; a Ajhman? Obe ove stvari izazivaju strah. Ali, dok prvo predstavlja poziv na akciju, ovo drugo onesposobljava i paralie, uz apat da je suprotstavljanje zlu uzaludan posao. Moda je to razlog zato se tako jako opiremo toj drugoj stvari. Strah koji je istinski i beznadeno nepodnoljiv jeste strah od nepobedivosti zla. Pa opet, kako je Primo Levi izjavio u svom testamentu duine knjige: nema sumnje da svako od nas potencijalno moe postati udovite.12 Bilo bi bolje za sve nas - vie umirujue, ugodnije, ali, avaj, ne bezbednije, da verujemo da je zlo samo avo koji se krije pod kraim imenom, kome je iseeno jedno slovo13* (kao krimi11 Arendt, Eichmann in Jerusalem, str. 25-6. 12 Videti britku analizu gledita Prima Levija o tom pitanju u: Tzvetan Todorov, Mmoire du mal, tentation du bien, Robert Laffont, 2000, str. 260. i dalje. 13 Devil - evil (engl.).

82

Fluidni strah

nalac na spisku trai se" koji brije bradu ili brkove da bi izbegao hapenje). Meutim, uasna vest glasi: Ajhman nije bio avo. On je bio neupadljivo, tmurno, dosadno, obino" stvorenje: neko pored koga proete na ulici a da ge i ne zapazite. Kao suprug, otac ili komija teko da se po iemu izdvajao iz mase. Bio je proek, sredina demografskih statistikih tabela - kao to bi sigurno bio i proek u psiholokim statistikim tabelama, kao i u moralnim tabelama (kada bismo bili u stanju da ih proraunamo). On je samo vodio rauna vie o svojoj ugodnosti nego o ugodnosti drugih, kao to to i svi mi radimo. Ti obini, redovni prestupi ili greke u vanrednim vremenima dovode do vanrednih rezultata. Kada to uvidimo - vie nam avo nije potreban. Da stvari budu jo gore, danas ne moemo ozbiljno shvatiti hipotezu o avolu" kada (ako) nam je neko ponudi. I, najgore od svega, avo iz te hipoteze bi moda nama delovao sasvim neveto i trapavo u poreenju sa tom trivijalno racionalnom osobom na optuenikoj klupi sudnice u Jerusalimu. Najdalekosenija i po svoj prilici najzlokobnija posledica tog otkria je dananja kriza poverenja. Poverenje upada u nevolju onog trenutka kad shvatimo da se zlo moe kriti bilo gde; da se ne istie iz mase, ne nosi distinktivne oznake ni linu kartu; te da svako u odreenom trenutku moe biti u njegovoj slubi, biti rezervista na privremenom odsustvu ili potencijalni regrut. Svakako, takvo vienje je preterivanje; sigurno je da nisu svi podesni i voljni da budu sluge zla. Sigurno postoji nebrojeno puno ljudi koji su dovoljno imuni na zlo i zlo im je dovoljno odbojno da izdre njegovu lukavost ili pretnje - i dovoljno su oprezni da ih mogu prepoznati kao proizvode zla. Meutim, stvar je u tome to ne moete znati ko su ti ljudi i izdvojiti ih od onih koji su podloniji spletkama zla. Da li biste mogli da prepoznate masovnog ubicu u Ajhmanu da ste ga susretali samo kao komiju na stepenitu zgrade, ili kao roditelja na roditeljskim sastancima, ili kao lana lokalnog kluba fotografa? Ako mislite da biste mogli, pitajte Srbe, Hrvate i Muslimane iz Bosne, koji su vei deo svojih ivota proveli u drutvu jedni drugih, pijui vino i ljivovicu, blaeno nesvesni toga u kom hramu i kojim danima tokom

Strah i zlo

83

nedelje su se njihovi drugovi, komije i kolege s posla molili, ako su se uopte molili - sve do dana kada su se bez mnogo najave stekli uslovi" da se to sazna, i to na najtei i najuasniji mogui nain. I ako je to ono kako stoje stvari i kako tek mogu stajati, ako ne postoji nain da se odredi koliko e se ljudi oko vas pokazati otpornim na zlo i kako e se pokazati u trenutku kada se steknu uslovi", kakva praktina korist se moe izvui iz .toga da ste (ispravno) svesni toga da nisu svi ljudi jednako podloni zlu? U svakom praktinom smislu, vai izgledi da sauvate svoju bezbednost ostaju neizmenjeni, bez obzira na to kakvo miljenje imali o moralnim kvalitetima ljudi oko vas. Osueni ste na tumaranje u mraku. Moete samo nagaati (a poznato je koliko je nagaanje rizino) ko e, a ko nee popustiti pred iskuenjem zla u trenutku iskuavanja. Prema tome (kako bi vam objasnili strunjaci za kalkulisanje rizika), ini se da je najsigurniji ulog pretpostavka da su svi ljudi, bez izuzetka, skloni da budu regrutovani u slubu zla. Ostanite irom otvorenih oiju, nikad ne dozvolite da vam budnost oslabi. Drugim reima, kao to nam govori i podnaslov jedne amerike Reality TV" serije, kao upozorenje milionima svojih vernih gledalaca, zahvalnih na prosvetljenju koje im je ponueno: ne verujte nikome. Uglavnom, osim tokom kratkotrajnih karnevala ciljane solidarnosti" kao odgovora na izrazito strane katastrofe, ciljane alosti" usled iznenadne smrti nekog idola, ili jednako kratkotrajnih, mada izrazito eksplozivnih i glasnih izliva ciljanog patriotizma" tokom svetskih prvenstava, turnira u kriketu i slinih prilika za fokusirano emotivno pranjenje, oni drugi" (drugi kao stranci, anonimni ljudi, ti bezlini drugi koje svakodnevno sreemo u prolazu ili se motaju po gusto naseljenim gradovima) su izvori maglovite, difuzne pretnje pre nego izvori oseaja sigurnosti i garancije protiv zla. Od njih se ne oekuje nikakva solidarnost niti se ikakva solidarnost javlja pri susretu s njima - tu ak postoji i strah od rutinskog probijanja tankog zatitnog omotaa graanskog neobaziranja" Ervinga Gofmana. Dranje odstojanja izgleda kao jedini razuman nain da se ide dalje. Kao to je Eduardo Mendijeta primetio, gradovi koji su istorijski i

84

Fluidni strah

konceptualno nekada bili sinonimi bezbednosti pretvorili su se u izvore pretnji i nasilja".14 Razliiti primerci bunker arhitekture", kao poeljne opcije stanovanja u gradu za one koji to sebi mogu priutiti, predstavljaju spomenike oekivanih pretnji i otelotvorenja straha koje rada grad. Takav moderni arhitektonski bunker"...
.. .nema vidljivog ulaza, balkona ni terase. Te zgrade ne gledaju na ulicu i na gradske trgove, niti predstavljaju politiku i ekonomsku mo grada. Umesto toga, te zgrade su povezane sa drugim slinim zgradama pokrivenim mostovima preko ulica, gledaju na stranu suprotnu od centra grada, i najee su pokrivene crnim staklom koje reflektuje nebo, planine i prirodne predele pre nego lice samog grada. Njihova monumentalnost predstavlja izraz prezira prema urbanom...

Kriza poverenja predstavlja lou vest za veze meu ljudima. Od dobro uvanih i izdvojenih brisanih prostora, mesta gde je ovek nekada (konano!) mogao da skine teak oklop i tvrdu masku koje koristi u grubom svetu konkurencije, u divljini, mree" ljudskih veza pretvorile su se u granine teritorije na kojima je neophodno svakodnevno angaovanje izviakih patrola. Ako nema poverenja, a pouzdanje se udeljuje samo nerado, ako se uopte udeljuje, uslovi primirja od jue ne deluju kao bezbedno tlo na kome bi se mogla temeljiti sigurna prognoza sutranjeg mira. Kako su norme koje reguliu uzajamne obaveze i dunosti baene u kazan za topljenje, a nijedna od njih se ne moe pohvaliti dugim oekivanim vekom, ima malo ili nimalo konstanti u jednaini koju svakodnevno nastojimo da reimo; prorauni deluju vie kao reavanje zagonetke sa samo nekoliko razbacanih, dvosmislenih i nepouzdanih putokaza. Sve u svemu, veze meu ljudima vie nisu oaze izvesnosti, mira i duhovne utehe. Umesto toga, postale su obilni izvori nespokojstva. Umesto da nude tako eljeni predah, one obeavaju stalni nespokoj i ivot na oprezu.
14 Eduardo Mendietta, The axle of evil: SUVing through the slums of globalizing neoliberalism", City, 2 (2005), str. 195-204.

Strah i zlo

85

Signali uzbune nikad nee prestati da blete, alarmi nikad nee prestati da zvone. injenica da su nam u naim fluidnim modernim vremenima potrebne vrste i pouzdane veze - vie nego ikada ranije - samo uveava taj nespokoj. Sa neprestanim podozrenjem, trudimo se da otkrijemo izdaju, a istovremeno se, kompulsivno i strasno, trudimo da izgradimo ire mree" prijatelja i prijateljstva; toliko iroku mreu" koju je mogue ubaciti u imenik mobilnog telefona, koji je predusretljivo sve veeg kapaciteta sa svakom novom generacijom mobilnih telefona. I kako nastojimo da se osiguramo protiv izdaje i time smanjimo nae rizike, s druge strane ulazimo u nove rizike i pripremamo teren za nove izdaje. Poto nijedna karta nije potpuno siguran adut, trudimo se da drimo to vie karti u ruci. Radije polaemo nade u mree" nego u partnerstva, nadajui se da e u mrei uvek biti nekih brojeva mobilnih telefona koji e biti dostupni za slanje i primanje poruka lojalnosti. Nadamo se da emo kompenzovati kvalitet kvantitetom (verovatnoa dobitka na lutriji je majuna, ali moda vie slabih verovatnoa naprave jednu malo bolju?). Razdelite rizike, osigurajte uloge - ovo je, izgleda, najrazumniji pravac. Tragovi koji ostaju za ovakvom potragom za sreom, meutim, izgledaju kao groblje propalih nada i osujeenih oekivanja, a put napred je posut plitkim i krhkim vezama. Tlo ne postaje tvre pod koracima u nizu; ako se uopte menja, ono postaje jo itkije i nepodesnije za postavljanje temelja. Ono nagoni hodae da tre, a trkae da jo bre tre. Partnerstva ne jaaju, strahovi se ne smanjuju. Ne smanjuje se ni sumnja da zlo strpljivo iekuje svoju priliku. U urbi, nema dovoljno vremena da se otkrije koliko je tano ta sumnja opravdana, a kamoli da se zlo sprei da izviri iz svog skrovita. itelji fluidnog modernog sveta sa iskustvom u praktikovanju vetina fluidnog modernog ivota obino smatraju bekstvo od problema boljom opcijom od njegovog reavanja. Na prvi znak zla trae put ka izlazu sa pouzdanim, tekim vratima koje e zakljuati iza sebe. Linija koja odvaja prijatelje za ceo ivot od venih neprijatelja, koja je nekada bila tako jasno povuena i paljivo nadgledana,

86

Fluidni strah

danas je gotovo sasvim obrisana; ona nestaje u nekoj vrsti sive zone" u kojoj se dodeljene uloge mogu zameniti u trenutku i bez mnogo napora. Ta granica, ili ta god da je ostalo od nje, menja oblik i pomera se sa svakim korakom - a u ivotu trkaa oekuje se jo mnogo narednih koraka. Sve se to nadovezuje na zbrku koja je i bez toga ve velika, a budunost gura u jo guu maglu. A magla - nedokuiva, neprozirna, neprobojna - je (kao to i mala deca znaju) omiljeno skrovite zla. Sainjena od isparenja straha - magla zaudara zlom. -

3.

Uasi nekontrolisanog

Kako an-Pjer Dupi istie u svojim najnovijim studijama, 1 oveanstvo je tokom prolog veka dostiglo kapacitet samounitenja. Planeti sada ne preti vie samo novi ciklus samonanesene tete (to je u velikoj meri konstantna karakteristika ljudske istorije), i ne samo novi niz katastrofa (koje su uvek iznova pogaale oveanstvo na putu do njegovog sadanjeg stanja), ve katastrofa koja je kraj svih katastrofa, katastrofa koja iza sebe ne ostavlja preivele ljude koji bi je zabeleili i izvukli pouke iz nje, a kamoli primenili te pouke. oveanstvo sada na raspolaganju ima sva oruja potrebna za kolektivno samoubistvo, planirano ili neplanirano, sva potrebna oruja da sebe potpuno uniti a iza sebe ostavi planetu osuenu na propast. Samozvani ili izabrani zastupnici oveanstva ak su u jednom trenutku doli do zakljuka da su realni izgledi samounitenja oveanstva u stvari neophodan uslov i najbolja ansa za njegov opstanak: da je odravanje pretnje uzajamnog unitenja
1 Videti: Jean-Pierre Dupuy, Pour un catastrophisme clair, Seuil, 2002, i Petite mtaphysique des tsunamis, Seuil, 2005.

88

Fluidni strah

(i, u stvari, samounitenja) u ivotu (to jest, osmiljavanje, proizvodnja i gomilanje zaliha sve sofisticiranijih orua masovnog ubijanja neophodnog za UOU - uzajamno osigurano unitenje2*) zaista neophodno da bi se odloio kraj sveta. Teorija UOU je danas pomalo izala iz mode, poto je izazvala dovoljno negodovanja da bude proglaena, mada nerado, politiki nekorektnom - i retko se propagira u javnosti u eksplicitnom, nemaskiranom obliku, ali strategija koju je izrodila i inspirisala doktrina UOU 1 dalje izaziva zabrinutost. Tu strategiju verno slede oni koji ve imaju mogunosti da je slede, i ona predstavlja inspiraciju i san onih koji to jo uvek ne mogu. Magacini do vrha ispunjeni nuklearnim bojevim glavama i raketama spremnim da ih proslede u svaki oak ove planete samo su jedna od moguih krajnjih katastrofa. Najavljeno samounitenje moe naii u raznim drugim oblicima; eksplozija naoruanja direktno namenjenog unitavanju ivota samo je jedan od mnogih oblika. Ali jo zlokobnija mogunost, jer predstavlja nenamernu varijantu samounitenja koja poprima svoj oblik i nastupa neprimetno i zaobilaznim putem (raste i iri se nevidljivo", kako bi rekao Huan Gojtisolo), jeste mogunost da planeta postane nemogue mesto za ivot ljudi i moda za sve druge poznate oblike ivota. Ono to ini ovu vrstu krajnje katastrofe posebno perfidnom i njeno nastupanje posebno tekim za praenje, a kamoli zaustavljanje, jeste to da je, paradoksalno, blizina njene opasnosti direktan, mada retko promiljen i gotovo nikad planiran rezultat nastojanja ljudi da uine planetu gostoljubivijom i ugodnijom za ljude koji ive na njoj. Oblici tih nastojanja, kako stvari stoje, sainjeni su po meri odabranih populacija - oni se planiraju i praktikuju kao lokalna privilegija, ak i kada to nije eksplicitno deklarisano. Iako su date neke neobavezne izjave, nije bilo ozbiljnijih razmatranja mogunosti da se ta nastojanja univerzalno primene na itavu ljudsku vrstu, a sasvim je izvesno da nisu doneseni nikakvi zakljuci iz takvih razmatranja. Nije ni udo da su pogodnosti koje su rezultat tih nastojanja bile nejednako distribuirane od samog poetka,
2 * MAD - Mutually Assured Destruction (engl.).

Uasi

nekontrolisanog

89

a da su oblasti sa kondenzacijom tih pogodnosti relativno male i malog broja. Kako je primetio ak Atali u La Voie humaine, polovina svetske trgovine i vie od polovine globalnih investicija odnosi se na samo dvadeset dve zemlje, koje obuhvataju svega 14 procenata svetske populacije, dok etrdeset devet najsiromanijih zemalja, koje obuhvataju 11 procenata svetske populacije, medu sobom dele svega pola procenta globalnog proizvoda - otprilike je to jednako kombinovanom prihodu tri najbogatija oveka na planeti. Dodao bih da Tanzanija, na primer, koja je jedna od najsiromanijih zemalja, zarauje 2,2 milijarde dolara godinje, koje deli na 25 miliona stanovnika, dok bankarska firma Goldman Sach zarauje 2,6 milijardi dolara, koje meu sobom deli 161 deoniar. Da slika bude kompletna: u trenutku dok piem ove redove na vidiku nema odbrambenih nasipa koji bi zaustavili globalnu plimu polarizacije prihoda. Produbljivanje nejednakosti nije sluajan, zanemaren, ali u principu popravljiv propratni efekat nekih neeljenih, nepromiljeno zapoetih i nedovoljno kontrolisanih postupaka, niti je to rezultat nesrenog ali popravljivog zastoja u funkcionisanju jednog sutinski zdravog sistema. To je vie sastavni deo jedne koncepcije ljudske sree i ugodnog ivota, te strategije koja poiva na toj koncepciji; ta koncepcija i strategija mogu biti zamiljene i primenjene iskljuivo kao privilegije, i potpuno su nepodesne za bilo kakvo irenje - a kamoli irenje koje bi bilo dovoljno da obuhvati itavo oveanstvo. Za takvu vrstu irenja bili bi potrebni resursi ne jedne, ve najmanje tri planete. Jednostavno: na planeti nema dovoljno resursa da zadovolje zahteve Kine, Indije i Brazila (da ne pominjemo sline zahteve koji mogu uskoro potei od stanovnitva zemalja koje trenutno zaostaju) da kopiraju ili imitiraju oblike ivotnih pogodnosti koje praktikuju i u kojima trenutno uivaju SAD, Kanada, Zapadna Evropa ili Australija, mesta gde su ti ivotni motivi i stimulusi prvi put oblikovani i gde se i dalje oblikuju i jo revnosnije stavljaju u funkciju. Mogunost univerzalizacije" novoosmiljenih oblika ivota koji se smatraju ugodnijim nikada nije bio kriterijum za njihovo usvajanje i kultivaciju. Moderna kretanja u takvim odabranim

90

Fluidni strah

enklavama na planeti ogledala su se u koncentrisanju dovoljno moi za traenje i nalaenje zadovoljenja za njihove lokalno zaete ambicije u globalnom prostoru i mobilizaciji globalnih resursa za odravanje njihove lokalne ugodnosti, i bila su vodena logikom koja je - kroz direktno krenje proklamovanih namera modernizatora - irenju takvih ambicija na itavu ljudsku vrstu dala katastrofalne izglede za uspeh i u svakom praktinom smislu je predupredila mogunost njihove sopstvene univerzalizacije. Moderna kretanja se nisu mogla desiti, a sasvim sigurno nisu mogla ii dalje usvojenim tempom, da pitanje njihovog prirodnog" i nepovredivog prostornog ogranienja nije bilo pobijeno i aktivno potiskivano, ili jednostavno uklonjeno iz vida brisanjem sa spiska faktora obuhvaenih instrumentalnim - racionalnim kalkulacijama. Ta kretanja ne bi mogla biti zaeta, a i da mogu smesta bi bila zaustavljena, da su ogranienja izdrljivosti planete bila uzeta u obzir i prihvaena kao injenice, da je to ozbiljno razmatrano i potovano, te da je principu univerzalnosti i ljudske jednakosti prueno neto vie od povremenih i povrnih neobaveznih izjava. Ukratko, da su promoteri i praktiari modernih kretanja oseali obavezu da se uzdre od prekomernosti i rasipnitva koje je neminovno podrazumevala istinski primenjena" strategija progresivnog poboljavanja. Crpei inspiraciju iz analiza pokojnog Ivana Ilia, Dupi povezuje uroenu rasipniku prirodu i, u krajnjoj liniji, samodestruktivnu tendenciju modernih kretanja sa strategijom zaobilaznica"; tendencijom koja na kraju mora uiniti ciljeve te strategije jo daljim, i pre ili kasnije smestiti ih potpuno van domaaja. Strategija zaobilaznica sastoji se od supstitucije dugog niza heteromnih dogaaja, uglavnom realizovanih uz pomo orua, mnogo kraim ciklusima aktivnosti koje autonomno sprovode ljudi. Na osnovu prorauna Dupija i njegovih saradnika, ako podelimo, kao to i treba, stvarnu daljinu koju pree prosean vlasnik automobila sa brojem sati provedenih u vonji, servisiranju i zaraivanju za kupovinu tog automobila, ispada da je revolucija u prevozu sa izumom motora sa unutranjim sagorevanjem, koja je trebalo da radikalno ubrza kretanje ljudi kroz prostor, omoguila

Uasi

nekontrolisanog

91

brzinu od oko etiri milje na sat - to otprilike odgovara brzini hodanja prosenog peaka i mnogo je manja od brzine koju lako ostvaruje biciklista. Ili je i sam na poznat nain razotkrio slinu zaobilaznicu" (u datom sluaju, zamenu zdravog ivotnog stila sve veim nizom medicinskih/farmaceutskih intervencija) kao glavnu pokretaku snagu moderne medicine. 3 Uz to, Ilieva studija je posebno jasno odslikala endemsku tendenciju svih zaobilaznica da se ire i uine sopstveno okonanje praktino nemoguim: kako je Ili utvrdio, sve vei obim medicinske prakse izazvan je potrebom popravke ili dorade neoekivanih ili zanemarenih neeljenih efekata prethodno upotrebljenih zaobilaznica". Potrebno je neprestano ponavljati da se dolazea krajnja katastrofa" sve vie pribliava usled unutranje logike modernog ivota. Izgledi da dode do katastrofe posebno se teko izbegavaju jer moderna civilizacija duguje svoj morbidni (ili pre samoubilaki) potencijal istim onim karakteristikama iz kojih crpi svoju veliinu i glamur: svojoj uroenoj averziji prema samoograniavanju, uroenoj sklonosti ka prekoraenju, te svojoj netrpeljivosti i nepotovanju prema svakoj vrsti granica i limita - a posebno prema ideji konanih, krajnjih granica. Modernost" je mogue pojmiti samo kao kontinuiranu, opsesivnu i kompulsivnu modernizaciju - to je skraeno ime za izgradnju sve novijih i duih zaobilaznica, koje se najee javljaju pod maskom preica. Ona preprekama dozvoljava samo privremenu, kratku mo: u najboljem sluaju dodeljuje im status privremenih ogranienja koja se toleriu neko vreme, ali uskoro postaju otpad, zaobilaze se ili se uklanjaju s puta uz pomo jo jednog ili jo nekoliko dostignua nauke (mozga i paljivog promiljanja tehnologije) i tehnologije (praktine ruke nauke). Prepreke, ukljuujui i one meu njima koje na sumnjiv nain izgledaju kao da su bez ogranienja, su problemi", a problemi, kao to mi moderni ljudi vrlo dobro znamo, predstavljaju izazove sa zadacima koji su po definiciji reivi. Zauzeta reavanjem problema u nizu, a posebno problema koji
3 Videti: Ivan Ilich, Limits to Medicine: Mdical Nemesis: The Expropriation oj Health, Oenghin, 1977.

92

Fluidni strah

su rezultat reavanja poslednjeg ili jo samo ovog pa poslednjeg" problema, moderna civilizacija nema ni vremena ni unutranje potrebe da razmilja o tami daleko na kraju tunela. Sklona je katastrofama koje redovno iznenauju trenutne borce protiv problema i potencijalne reavae problema. Nain na koji se ona bavi tim katastrofama rukovodi se pravilom delovanja nakon to se neto loe ve desilo i verovatno ve izmaklo kontroli. A nemirni duh modernizacije stara se da stalno raste broj tih loih dogaaja, a oni se sami od sebe multipliciraju. U fazi u kojoj smo trenutno - veliki deo svakodnevnog napretka" sastoji se od popravljanja direktne ili kolateralne" tete koja je rezultat prolih ili tekuih napora da se ubrza taj napredak. U tom upravljanju krizama naredni zadaci redovno su manje izvodljivi od onih preanjih. I ne moe se znati koja e to revnosno dodata kap konano preliti au: koja e od tih operacija upravljanja u nizu dovesti do zadatka koji je konano i nepopravljivo neizvodljiv. Kao ljudi modernog doba osueni smo na kretanje unutar petlje definisanja i izolovanja problema, imenovanja i reavanja problema, tih karakteristino modernih, samopokretakih i samoubrzavajuih izvedbi ciklusa akcije i reakcije, i time nismo u stanju da smislimo bilo kakve alternativne naine suoavanja sa nedaama koje se javljaju u brzo smenjujuem nizu (ba kao to bismo s pravom oekivali od nekog imaginarnog dvodimenzionalnog crva da nije u stanju da vizualizuje kretanje u treoj dimenziji). Ne poznajemo lek protiv morbidnih efekata jedne zaobilaznice osim druge zaobilaznice; nemamo terapiju za pogubne propratne efekte usko ciljanih upravljakih poduhvata - osim drugih usko ciljanih upravljakih efekata. Pitanje granica ljudskih poduhvata izostavljano je iz misli i prakse toliko dugo da je sada postalo sasvim nerazumljivo i istinski neopisivo; sada ak i istinski i potpuno prirodne" katastrofe, za koje se ne mogu realno okriviti ljudska loa raunica i pogreni postupci, svrstavamo u upravljaki diskurs - kao to je to Dupi uvideo u sluaju posledica cunamija (primetivi da je nevinost azijskog cunamija trajala samo neko-

Uasi

nekontrolisanog

93

liko dana"). 4 Citirajui Pola Taponija, 5 Dupi istie da

je uzbuenje dostiglo svoj vrhunac kada je obznanjeno da su tajlandske vlasti bile prilino brzo informisane o zemljotresu i moguem cunamiju, ali su odluile da ne diu uzbunu plaei se da e to otetiti tajlandsku turistiku privrednu granu. Istraivai su, kao sledei po redu, imenovani kao uzrok katastrofe: nepotkovanost, nedostatak naunih znanja i vlade koje su redukovale budet za istraivanje bili su proglaeni krivcima. Moralna krivica je definitivno pokrila teren koji je trebalo da ostane u domenu prirodnog zla, uz sigurnu pretpostavku da bi plima stala tamo gde bi je zaustavile fizike prepreke.

Pre nego to slegnemo ramenima i osmehnemo se nakon itanja Taponijevog izvetaja, razmotrimo sledee. Jedna stvar nedostaje u izvetajima Taponija i Dupija. Ono to nedostaje, a moglo je proi neopaeno u udaljenoj (ili bolje, egzotinoj") katastrofi kao to je azijski cunami, na svetlost je izbacila Katrina, prirodna katastrofa koja je udarila u samo srce najmonijih i najbogatijih zemalja u prvoj liniji procesa civilizacije. U Nju Orleansu i njegovoj okolini niko nije mogao da se poali na nefunkcionisanje sistema za rano uzbunjivanje i na mali budet za nauna istraivanja. Svi su znali da Katrina dolazi, i svi su imali sasvim dovoljno vremena da pobegnu u sklonite. Meutim, nisu svi mogli da postupe u skladu sa onim to znaju i da na odgovarajui nain iskoriste raspoloivo vreme da pobegnu. Neki - prilian broj njih - nisu mogli da namaknu dovoljno novca za avionske karte. Mogli su da spakuju svoje porodice na kamione - ali gde je trebalo da idu? Za motele je takoe potreban novac, a oni novca nisu imali. I, paradoksalno, njihovim imunijim susedima je bilo lake da posluaju savet i napuste svoje domove, ostave svoju imovinu i pobegnu kako bi spasli svoje ivote: njihova imovina je bila osigurana - Katrina je moda smrtna pretnja po njihove ivote, ali ne i imovinu. S druge strane, imovina onih koji nisu imali novca za avionske karte ili motele, iako je bila za aljenje u poredenju sa imovinom onih bogatijih, bila
4 Jean-Pierre Dupuy, Petite mtaphysique des tsunamis, Seuil, 2005, str. 43. 5 Paul Taponnier, Tsunami: je savait tout, je ne savait rien", te Monde, 5. januar 2005.

94

Fluidni strah

je sve to su imali: niko im ne bi kompenzovao gubitak imovine, gubitak koji je konaan i zauvek, zajedno sa itavom njihovom uteevinom. Katrina moda nije bila izbirljiva, moda je udarila i na krive i na nevine, i na bogate i na siromane istom hladnokrvnou - pa opet ta oigledno prirodna katastrofa nije izgledala na isti nain prirodno" svim njenim rtvama. Iako sam uragan nije bio ljudski proizvod, njegove konsekvence po ljude su oigledno to bile. Kao to je zakljuio asni Kalvin O. Bats III, svetenik Etiopijske baptistike crkve u Harlemu (a on nije bio jedini), pogoeno stanovnitvo uglavnom su bili siromani ljudi. Siromani crnci".6 Kako je to rekao specijalni dopisnik Njujork tajmsa, Dejvid Gonzales,
[u] danima kada su krajevi i gradovi du obale Zaliva bili zbrisani vetrovima i vodom, jaalo je uverenje da su rasa i klasa neimenovani markeri za one koji su se izvukli i one koji su zaglavili. Ba kao to je u zemljama u razvoju neuspeh politike razvoja sela postajao kristalno jasan u vreme prirodnih katastrofa kao to su poplave i sue, tako su mnogi nacionalni lideri izjavili da je federalna politika ostavila na cedilu neke od najsiromanijih gradova Sjedinjenih Amerikih Drava. Niko se nije zanimao za stanje crnog stanovnitva u ovim parohijama dok je sjalo sunce", rekao je Milton D. Tatviler, gradonaelnik Vistonvila u Misisipiju. da li sam iznenaen to niko nije doao da nam pomogne sada? Nisam."

Martin Espada, profesor engleskog jezika na Univerzitetu u Masausetsu, zapaa sledee: Obino o prirodnim katastrofama razmiljamo kao o nekako nepristrasnim i nekako nasuminim. Ali, pokazalo se da su siromani uvek u opasnosti. Eto ta znai biti siromaan. Opasno je biti siromaan. Opasno je biti crn. Opasno je biti Latino". Kao to on nagovetava, kategorije koje su naroito izloene opasnosti u velikoj meri se preklapaju. Mnogi siromani se nalaze meu crnom i latinoamerikom populaci6 Ovaj i naredni citati uzeti su iz: David Gonzales, From margins of Society to center of the tragedy", New York Times, 2. septembar 2005.

Uasi

nekontrolisanog

95

jom. Dve treine stanovnika Nju Orleansa bili su crnci, a vie od etvrtine stanovnika ivelo je u siromatvu; u delu grada Lower Ninth Ward, koji je poplavama zbrisan sa lica zemlje, vie od 98 procenata stanovnika bili su crnci, a vie od treine ivelo je u siromatvu. Niko ne moe biti siguran do koje mere je ta okolnost uticala na federalne vlasti dok su bili zauzeti rezanjem budeta za remont uznemirujue neadekvatnog gradskog odbrambenog sistema protiv poplava. I niko ne moe biti siguran koju je ulogu imala demografija rtava u nareenju izdatom Nacionalnoj gardi kada je nakon neoprostivo dugog odlaganja konano poslana u pogoenu oblast, sa primarnim zadatkom da njeni pripadnici hvataju pljakae i pucaju u meso" (odreda sve, bez obzira na to da li se radi o kradljivcima bele tehnike ili onima koji su posegnuli za hranom i flairanom vodom), a tek onda da dostave hranu izgladnelima, zbrinu beskunike i sahrane mrtve. Slanje trupa ini se da je vie bilo iznueno pretnjom po ljudske zakone i poredak nego potrebom da se izbave rtve prirodne katastrofe. Ta prirodna katastrofa je najvie pogodila one ljude koji su i znatno pre nego to je Katrina udarila ve bili otpadnici iz poretka i otpaci modernizacije, rtve odravanja poretka i ekonomskog napretka, dva izrazito ljudska poduhvata. 7 Pre nego to su se nali na samom dnu liste prioriteta vlasti odgovornih za bezbednost graana, oni su ve bili proterani na margine panje (i politikih planova) vlasti koje su proglaavale postizanje sree univerzalnim ljudskim pravom, a opstanak najspremnijih primarnim sredstvom realizacije tog cilja. Misao od koje se ledi krv u ilama: da li je Katrina nehotice pomogla nastojanjima bolesne industrije odlaganja ljudskog otpada, koja oigledno nije u stanju da se nosi sa zadatkom suoavanja sa drutvenim posledicama negativne globalizacije natrpane (a iz ugla industrije za odlaganje pre natrpane) planete? Da li je ova pomo bila jedan od razloga to potreba da se poalju trupe nije jasno dolazila do izraaja sve dok drutveni poredak nije doiveo kolaps i dok se nije javila bliska mogunost drutvenih nemira?
7 Videti moj Wasted Lives, Polity 2004.

96

Fluidni strah

Koji je od ova dva sistema za rano uzbunjivanje" na kraju odaslao signal da je neophodno angaovati Nacionalnu gardu? To je zaista degradirajua misao i ledi krv u ilama; ovek bi je vrlo rado odbacio kao nesigurnu ili sasvim imaginarnu, a jo bi manje bio rad da je artikulie i zabelei - kada bi je samo sied dogaaja uinio manje kredibilnom nego to jeste... Koliko god se uporno opirali postavljanju takvih pitanja, dogaaji ih nameu naem umu i savesti. Kako je Simon ama nedavno utvrdio, najokantnij a razlika izmeu 11. septembra i uragana Katrina bila je u onome to se moglo oekivati da e se desiti nakon katastrofe",8 a ono to se zaista dogodilo bilo je odreeno svime to se dogodilo pre katastrofe, zahvaljujui ljudima koji su donosili odluke. Federalna administracija je smanjila udeo u budetu namenjen odravanju odbrambenog sistema protiv poplava za 50 posto, tako da po prvi put u 37 godina Luizijana nije bila u stanju da obezbedi zatitu za koju se znalo da e biti neophodna u sluaju katastrofe". Odjednom, prirodne katastrofe deluju, ini se, na nain kao da ih je ovek stvorio, kao nekada moralna zla. Prirodne katastrofe su oigledno selektivne; neko bi rekao da su probirljive" kada ne bi zbog toga bio optuen za pripisivanje ljudskih osobina neivim stvarima. Neko bi i pored toga to rekao i odbacio takvu optubu, jer je jednako oigledno da data selektivnost prirodnih" udaraca proizilazi iz moralno bremenitih, ako ne i moralno motivisanih ljudskih postupaka. Zatita oveanstva od slepih kaprica prirode bila je sastavni deo obeanja modernog vremena. Moderna realizacija tog projekta, meutim, nije uinila prirodu manje lepom i kapricioznom, umesto toga stavljeno je teite na selektivnu distribuciju imuniteta protiv njenih efekata. Moderna borba da se oslabi snaga prirodnih nesrea rukovodi se obrascem izgradnje poretka i ekonomskog napretka: bilo to planski ili ne, time se oveanstvo deli u kategorije dostojnih zatite i one koji su unwertes Leben - to jest, ivoti im nisu vredni ivljenja. Kao posledica toga, ta
8 Simon Shama, Sorry Mr President, Katrina is not 9/11", Guardian, 12. septembar 2005.

Uasi

nekontrolisanog

97

borba se takoe specijalizuje i u nejednakoj distribuciji straha - bez obzira na to ta bi mogao biti konkretan uzrok straha u odreenom sluaju. Uragani, zemljotresi i poplave nisu specijalni sluajevi. Uspeli smo da uinimo selektivnom ak i najmanje izbirljivu, istinski najuniverzalniju prirodnu nevolju: bioloko ogranienje ljudskog ivota. Kao to je komentar iao Maks Hejstings:
Moderno bogatstvo nudi svojim vlasnicima sve anse da doive zrelo pozno doba. Sve do dvadesetog veka bolesti se nisu obazirale na novanike. Supruga finansijskog kolosa u viktorijansko doba bila je gotovo isto toliko izloena opasnostima poroaja kao i slukinja u njenom domainstvu. Nadgrobni spomenici velikih ljudi otkrivaju koliko je puno njih umrlo mnogo pre vremena. Danas medicina moe da napravi izuzetne stvari za ljude koji to mogu da plate. Nikada nije bio dublji jaz izmeu lekova koji su na raspolaganju bogatima i onih lekova koji su na raspolaganju veini siromanih, ak i u zemljama sa razvijenim sistemima zdravstvene zatite.9

Bez obzira na to da li je usmeren ka katastrofama prirodnog ili vetakog porekla, ishod modernog rata oko ljudskih strahova ini se d a j e njihova drutvena redistribucija pre nego bilo kakva redukcija njihovog obima. Sve zastupljeniji obiaj da se o cunamiju, Katrini ili drugim prirodnim katastrofama govori u smislu nesrea koje su mogle biti izbegnute - na nain na koji smo nekada diskutovali o posledicama ljudske greke ili nehata - jeste sam po sebi najintrigantniji fenomen, oznaka prekretnice u modernoj istoriji, o ijem znaaju vredi paljivo razmisliti. On signalizuje neoekivani susret izmeu ideja o prirodnim" katastrofama i onim drutvenim/moralnim (to jest onim koje je zaeo i/ili izveo ovek), izmeu dve vrste katastrofa koje su tokom itave istorije modernosti bile drane na meusobno velikom odstojanju... Suzan Nejman, autor ve citirane fundamentalne studije o nizu konkurentnih predstava i interpretacija zla u modernoj istoriji,10
9 Videti: Max Hastings, They've never had it so good", Guardian, 6. avgust 2005. 10 Videti: Susan Neiman, Evil in Modem Thought: An Alternative History of Pfilosophy, Uvod, Princeton University Press, 2002.

98

Fluidni strah

ide dotle da sugerie da striktna razdvojenost izmeu koncepata prirodnih i drutvenih katastrofa, koja je ranije bila neraskidivo spojena u ideji boje volje - razdvojenost do koje je dolo tokom une debate koju je inicirao zemljotres i poar u Lisabonu 1775. - obeleava istinski poetak moderne":
Upravo zbog tog njenog pokuaja da jasno razdvoji odgovornost... Ako je prosvetljenje hrabrost da se razmilja za sebe, to je takoe i hrabrost da se preuzme odgovornost za svet u kome se ivi. Radikalno razdvajanje onog to se u ranije doba nazivalo prirodnim od moralnih zala je time bilo deo znaenja modernosti.

Pa ipak, njeno zaokruivanje prie o modernom izazovu ne zvui nikako kao njen buan i ohrabrujui poetak:
Moderne koncepcije o zlu razvijene su kao pokuaj da se zaustave optube protiv Boga za stanje stvari u svetu, i da se za to preuzme odgovornost. to je vie odgovornosti za zla ostavljeno oveku, to je ljudska vrsta bila manje vredna da ih preuzme. Ostavljeni smo bez pravca. Povratak intelektualnom tutorstvu nije opcija za mnoge, ali se nade o odrastanju sada ine uzaludnim.

ovek se pita koje od dva zla,prirodno ili drutveno (koje time stie pravo da bude zabeleeno kao moralna greka), mora prei dui put da bi njihovo ponovno ujedinjenje postalo mogue i da se jo jednom doe do take susreta i njihovog spoja, nakon dva i po veka razdvojenosti. Prirodno" zlo moralo je da se odrekne svoje prirodnosti", te karakteristike koja je odvojila, kao suprotnost, prirodu" od kulture", kao fenomena koji zaista nije ljudska kreacija i time je vrsto smeten izvan ovekove moi da se suoi s njim, ispravlja ga, ureuje ili reformie. Kultura, suprotnost prirode, nije, meutim, tretirala nijednu od sukcesivno povuenih granica prirode, istovremeno produkata i determinanti sopstvenih samoogranienja kulture, kao nita vie od linija privremenog primirja, oko kojih je zaista mogue voditi pregovore i koje je mogue menjati. Od poetka moderne ere kultura je uglavnom sledila Volterovu for-

Uasi

nekontrolisanog

99

mulu: Tajna ljudskog umea je u korigovanju prirode". Od trenutka kada je proklamovana suprotnost izmeu prirode" i kulture" zona koja je nerado data prirodi" na upravljanje nikad nije prestala da se smanjuje, pretvarajui se, deo po deo, u otkrivanje sukcesivnih tajni umea". Negde na kraju dugog puta pomaljala se vizija vremena kada bi teritorija privremeno predata prirodi" bila potpuno osvojena, apsorbovana u dornen kulture" i kao celina podvrgnuta iskljuivo ljudskom upravljanju (i kao posledica toga premetena u dornen ljudske odgovornosti), stopivi se time sa carstvom koje je bilo otvoreno i podlono ljudskim planovima i svrsishodnoj korekciji" (ali postavi i ranjiva, kao to je kasnije moralo doi do izraaja, na ljudske greke koje proizilaze iz pogrenih motiva ili nemarnosti). S druge strane, da bi se brzo vratilo na taku susreta i spoja sa prirodnim katastrofama drutveno/moralno zlo moralo je da usvoji sve karakteristike sebi suprotstavljene strane kojih je bilo potpuno i izrazito lieno u trenutku svog konceptualnog roenja: tendencije da udara nasumino, da jednako pogaa krive i nevine, da nije mogue ili je krajnje teko predvideti je, da je nije mogue zaustaviti a kamoli odvratiti, ostajui time izvan ljudskih moi. Drugim recima, moralo je poprimiti karakter svoje navodne suprotnosti, da postane poput prirodne katastrofe": iznenadni, nagli i radikalni prekid u kontinuitetu, nenajavljeni upad abnormalnosti u rutinu - ali prekid koji je prethodno bio zaet i sazrevao je, mada neopaeno i moda nevidljivo, unutar te rutine. Za moderne ljude kao to smo mi nije teko razumeti put koji su prele prirodne katastrofe pre nego to su mogle da dostignu taku susreta sa moralnim nedelima. On je iscrtan olovkom koju svi mi dobro znamo da koristimo. Pria o tom putu ispriana je nama veoma poznatim recima: jezikom prelaenja granica, invazije, osvajanja, aneksije, kolonizacije. Taj put je bio anticipiran i nameravan od samog poetka. A najkasnije od Frensisa Bekona, njegov cilj - potpuna vlast oveka nad prirodom - bio je vrsto definisan; jedino je dinamika tog procesa, mada nerado, preputena udima sudbine - mada uz nadu da e, kako osvajanje na-

100

Fluidni strah

preduje a cena koju treba platiti se sve vie blii nuli, rezidualni rizici slepe sudbine" biti svedeni na to je mogue manju meru. Sa druge strane, put koji je prela moralna krivica mora da je iznenadio moderne ljude. Taj put je iao pravcem suprotnim od svega to je oznaavao moderni duh: u otroj suprotnosti sa normalnim oekivanjima, nadama i namerana, i - daleko od eliminisanja mune nasuminosti, neizvesnosti i nerazumljivosti iz ivota ljudi - on je ponovo uveo i potvrdio sluajno, besciljno i nepredvidljivo, i smestio ih u oblasti ljudske prisutnosti u svetu gde su angaovani najjai bataljoni i najpouzdanija oruja samouverenih osvajaa i potencijalnih gospodara. Zauzeto voenjem rata protiv neljudskih udi prirode, moderno doba je, na svoj uas, na kraju udarima arbitrarnog haosa, koji je nalik prirodi, izloila slabu taku ljudske delatnosti: upravljanje ljudskom kohabitacijom, za koju se pretpostavljalo da je oigledno i nepobitno u domenu ljudskog uma, znanja i delovanja. Na pragu moderne ere prekreno je hiljadugodinje primirje i nevoljna kohabitacija izmeu prirode pod maskom Boga i njegovih ljudskih stvorenja - i povuena je linija fronta izmeu prirode i oveka. Ta dva modaliteta bila su posmatrana kao potpuno nekompatibilne stvari. oveanstvu, koje je postalo jo ubedljivije i ambicioznije, voeno svrhom i namerom da svet upregne kako bi sluio njegovim ambicijama, priroda je postala suparnik, kao to kartezijanski objekat stoji prema misleem subjektu: inertan, lien svrhe, neukrotiv, tup i nezainteresovan za ovekove aspiracije. Sve dok se suprotstavljala ljudima pod maskom svemogueg a benevolentnog Boga, priroda je predstavljala misteriju koja se opirala ovekovom razumevanju: zaista, bilo je teko uklopiti svemo/benevolentnost Boga u svet prepun zla koji je on sam osmislio i pokrenuo. Reenje koje je najee nueno za taj problem - da su prirodne katastrofe koje su pogaale oveanstvo bile samo kazne za moralne grenike - nije moglo da objasni surove injenice koje je sumirao Volter u svojoj poemi koju je sastavio kao seanje na zemljotres i poar u Lisabonu 1775:

Uasi

nekontrolisanog

101

l'innocent, ainsi que le coupable, / subit galement ce mal invitable" (i neduni i krivi jednako su bili izloeni ovom udarcu kome je bilo nemogue izbei). Ovaj preteak problem (koji je, da ponovim, bio ivopisno artikulisan vie od dve hiljade godina ranije u Knjizi o Jovu, prii o tome kako su najvei mudraci tog vremena uzaludno naprezali svoje umove ne bi li objasnili zato bi priroda, boja posluna tvorevina i orue, napadala Jova najprobranijim vrstama zala - Jova koji je bio primer i otelotvorenje vrline, pobonosti i pokornosti bojim zapovestima) opsedao je philosophes nastupajue modernosti ba kao to je ranije opsedao i generacije teologa. Evidentna razuzdanost zla u svetu nije mogla biti pomirena sa kombinacijom svemoi i benevolentnosti koja je pripisana tvorcu i vrhovnom upravljau sveta. Tu kontradikciju nije bilo mogue razreiti; mogla je jedino biti skinuta sa dnevnog reda putem onoga to je Maks Veber nazvao Entzauberung (razmaijavanje") u odnosu na prirodu, izdvajajui taj trenutak kao istinski in roenja modernog duha" - to jest, putem arogantne samouverenosti utemeljene u novom stavu moemo to da uradimo i uradiemo". Kao vrsta kazne zbog neefikasnosti poslunosti, molitvi i praktikovanja vrline (ta tri sredstva koja se preporuuju i od kojih se oekivalo da e dovesti do eljenog odgovora benevolentnog i svemogueg boanskog subjekta), priroda je liena subjektiviteta, a time i samog kapaciteta da bira izmeu benevolentnosti i zlobe. Koliko god bili nemoni, ljudi su se i dalje mogli nadati da e zadobiti milost u bojim oima, a ak su mogli i da protestuju protiv njegovih presuda, da argumentuju i pregovaraju o svom sluaju; dok su pokuaji da se zadobije milost od prirode osloboeni iluzija u pogledu debata, a kompromis s njom je oigledno nemogu i besmislen. Razmaijavanje (ili, jo preciznije, razboavanje" ili jednostavno samo obesveenje") prirode je, osim odbacivanja jedne iritirajue aporije koja se opirala logici, imala jo jedan, zapanjujue moan efekat: emancipaciju od najuasnijeg od svih strahova - od uasa bespomonosti pred licem zla, koji je bio rezultat nedostatka orua i vetina koji bi bili na visini zadatka odbijanja zla i njegovog dranja na bezbednoj udaljenosti.

102

Fluidni strah

Naravno, pretnje nisu nestale, a priroda, liena svoje boanske maske i iluzija u odnosu prema njoj, nije postala manje silovita, pretea i uasavajua nego to je bila ranije; ali ono u emu nisu uspele molitve sigurno je moglo poi za rukom nauno podranoj tehnologiji usmerenoj na suprotstavljanje slepoj i nemoj prirodi, iako ne uz pomo svevideeg Boga koji govori - pod uslovom da akumulira dovoljno vetina za obavljanje stvari i iskoristi ih za obavljanje tih stvari. ovek je onda mogao oekivati da su nasuminost i nepredvidljivost prirode samo privremene neprijatnosti, i verovati da je prisiljavanje prirode na pokornost ovekovoj volji samo pitanje vremena. Prirodne katastrofe bi mogle (i trebale!) biti predate istoj sudbini kao i drutvena zla, koja bi uz odgovarajue vetine i napore oigledno mogla biti proterana iz sveta ljudi, uz zabranu povratka. Nelagode uzrokovane udima prirode mogle bi, na kraju krajeva, biti uspeno uklonjene isto tako efikasno kao i nevolje koje uzrokuje ljudska zloba i obest. Pre ili kasnije, sve pretnje, kako prirodne tako i moralne, postale bi predvidljive i mogle bi biti spreene, pokoravajui se sili uma; koliko brzo e se to desiti zavisilo je iskljuivo od reenosti kojom se angauju moi ljudskog uma. Priroda bi postala isto ono to i drugi aspekti ljudskog ivota koje je evidentno stvorio ovek, a time, u principu, podlona i upravljanju i korekciji. Kao to je podrazumevao kategoriki imperativ Imanuela Kanta - angaovanjem uma, naeg neotuivog dara, moemo podstai onaj vid ponaanja za koji elimo da postane univerzalan do nivoa prirodnog zakona. Takva su bila nadanja - na poetku moderne ere i dobrim delom njene istorije - da e se stvari u vezi sa ljudima razvijati. Meutim, dananje iskustvo sugerie da su se te stvari razvijale u suprotnom pravcu. Umesto promovisanja ponaanja voenog umom na nivo prirodnog zakona, njegove konsekvence bile su svedene na nivo iracionalne prirode. Prirodne katastrofe nije, kao moralna nedela, postalo mogue ,,u principu vie kontrolisati"; upravo suprotno, sudbina nemorala bila je da postane ili se pokae slinijim klasinim" prirodnim katastrofama: po njihovoj opasnosti, nepredvidljivosti, nemogunosti spreavanja, nerazu-

Uasi

nekontrolisanog

103

mljivosti i imunosti na ljudski razum i elje. Katastrofe koje je uzrokovao ovek izviru iz jednog tamnog sveta, deavaju se nasumino, na mestima koje je nemogue predvideti, i pobijaju ili izmiu onoj vrsti objanjenja koje razdvaja ljudska del od svih drugih dogaaja: objanjenje preko motiva i svrhe. Iznad svega - zlo prouzrokovano ljudskim delima postaje u principu jo tee kontrolisati. Da ponovo iznesem sluaj kojim emo se detaljnije pozabaviti: sasvim nepredvieno, ali zloslutno preoblikovanje drutvenih/ moralnih katastrofa u oblik prirodnih katastrofa koje je nemogue kontrolisati je, paradoksalno, bio nenameravan, ali po svoj prilici neizbean proizvod modernih nastojanja da se svet uini transparentnim, redovnim, kontinuiranim i kontrolisanim. Ako su moralne katastrofe naeg doba izbegle objanjavanja u smislu motiva i svrhe, to se dogodilo zahvaljujui trijumfu saveza modernog duha, znanja, sposobnosti delovanja i snalaljivosti u ratu protiv uplitanja ljudskih namera, poznatih po svojoj kapricioznosti, u grandioznu emu sreenog, razumom voenog sveta koji bi trebalo da postane imun na sve pritiske izbacivanja iz ravnotee. Taj rat je morao biti voen, direktno ili indirektno, protiv iste te autonomnosti ljudskog delovanja, koje je, navodno, trebalo da izae jae iz modernih transformacija. Ratna strategija je bila dvojaka, iako su njena dva principa bila u odnosu uzajamne zavisnosti i pospeivanja. Ona se, prvo, sastojala od tendencije adijaforizacije": tendencije da se obezvreuje relevantnost moralnih kriterijuma ili da se, kada god je to mogue, takvi kriterijumi sasvim eliminiu iz ocenjivanja poeljnosti (ili ak dozvoljenosti) ljudskih postupaka, to je u konanom ishodu dovelo do liavanja ljudskih jedinki njihovog moralnog oseaja i do suzbijanja njihovih moralnih impulsa. Kao drugo, ona se sastojala od liavanja ljudskih jedinki moralne odgovornosti za posledice njihovih del - to je bilo kao prevoenje u sekularne termine pravila Martina Lutera (koga je esto citirao Maks Veber u svom promiljanju prirode modernih

104

Fluidni strah

vremena) da hrianin ini ono to je ispravno a ishod preputa Bogu".11 Glavni instrument dvostruke vetine adijaforizacije i emancipacije od odgovornosti bila je (ili, bolje reeno, cilj je bio da postane, mada nikad sa potpunim uspehom) moderna birokratija. Ona je teila da kancelariju uini nedostupnom za ljudske emocije, duhovne veze koje se prostiru izvan zidova kancelarije, lojalnost i ciljeve koji nisu zvanino odobreni i pravila ponaanja koja nisu propisana zvaninim. pravilnicima. Lojalnost esprit de corpsu trebalo je da bude dovoljna za temelj etikog koda koji je regulisao ukupni zbir birokratskih procedura; kao i svi drugi etiki kodovi koji se pozivaju na ovlaenja dobijena odozgo, on nije tolerisao ni konkurenciju ni osporavanje. Birokratija je zahtevalapovinovanjepravilima, a ne moralni sud. I zaista, moralnost inovnika redefinisala se kao sluanje nareenja i spremnost da se posao uradi na odgovarajui nain - bez obzira na prirodu nareenog posla i bez obzira na posledice birokratskih postupaka po one koji u tome izvlae deblji kraj. Birokratija je bila mehanizam sa zadatkom etikog oduavanja. Rad jedne organizacije koja bi uspela da se priblii idealnom tipu birokratije bio bi nezavisan od onoga to je ostalo od moralne savesti njenih inovnika, ta god da je ostalo. A u svetlu injenice da je birokratija oznaavala vrhovno otelotvorenje racionalnosti i poretka, ona je za svoju metu uzela i ponaanje inspirisano moralom, kao neto suprotno, ak i nekompatibilno, sa idejom poretka i principa razuma. Birokratija je postigla odline rezultate i u oslobaanju vrilaca zadataka od odgovornosti za ishod i posledice. Ona je efikasno zamenila odgovornost za" sa odgovornou prema": odgovornost za posledice nekog postupka po njegov objekat sa odgovornou pretpostavljenom, onome ko izdaje nareenja. Poto su svi pretpostavljeni, osim jednog, imali svoje pretpostavljene, koji su ili izdavali ili prosleivali nareenja i nadgledali izvravanje zadataka, za veinu, ako ne i za sve inovnike, kao i za veinu,
11 Videti: Max Weber, Political Writings, ed. Peter Lasman and Ronald Speirs, Cambridge University Press, 1994, str. 359.

Uasi

nekontrolisanog

105

ako ne i za sve nivoe birokratske hijerarhije izvor nareenja i autoritet koji namee obaveze otiao je u udaljenu i maglovitu visinu tamo negde gore" - uz dvostruki efekat: prvo (da se opet pozovemo na sreno skovanu frazu Hane Arent), javila se nepostojana" odgovornost, to jest nemogunost da se odgovornost precizno locira i pripie, pretvarajui se time praktino u niiju" odgovornost; drugo, dolo je do jaanja dunosti da se slede nareenja uz apsolutnu, neumoljivu silu koja po snazi nije mnogo inferiornija bojim zapovestima. Neophodnost neupitnog povinovanj a nareenjima argumentovana je u smislu instrumentalne racionalnosti. Meutim, u stvari je jedna druga racionalnost, sasvim suprotna od zvanine verzije, racionalnost koja je retko ili nikada javno ispoljavana (i moda iz tog razloga izostavljena sa Veberovog spiska legitimnosti od etiri elementa, kojim se opravdava polaganje prava onih na poziciji moi na pokornost podanika), uzrokovala moderna kretanja i u velikoj meri odredila sutinske opcije u njihovom toku. Umesto potrage i odabira najefikasnijih i odgovarajuih sredstava za postizanje zadatih ciljeva, ta druga, latentna" racionalnost, kojom vie diktiraju instrumenti nego to ona diktira instrumentima, traila je najprofitabilnije ciljeve prema kojima su se mogla usmeriti raspoloiva sredstva. Po toj racionalnosti, sredstva, a ne ciljevi, su bila konstante te jednaine, kao jedine raspoloive vrste injenice", dok je svrha delovanja, a ne njegova orua, bila izrazito promenljiva i gipk. Dok je nizak poloaj dodeljen vrednosnom prosuivanju u modernoj misli objanjen pozivanjem na injenicu da jeste" ne odreuje treba", i utemeljen putem postulata vrednosno osloboenog" istraivanja i vrednosno neutralnog" znanja, u realnosti se dogaalo neto sasvim razliito: u praksi se svrha traila i birala kao derivat raspoloivih sredstava. Onome jeste" raspoloivih sredstava dozvoljeno je da odreuje treba" onih koji biraju ciljeve, to se i dogaalo, tim efikasnije usled negiranja autonomnog statusa i autoriteta vrednosti, pobijanja nezavisnih kriterijuma kojima je trebalo ili su se morali ocenjivati i odabirati ciljevi delovanja, kao i de facto izuzea vrednosti iz domena razumom voenog istraivanja.

106

Fluidni strah

Nastojanja da se omalovai moralni sud i da se on eliminie iz procesa donoenja odluka kao neto irelevantno, kao posledicu su imala znaajno slabljenje moi moralnog prosuivanja - to je donosioce odluka istovremeno uinilo slobodnim i nemonim da odaberu naine na koje je trebalo koristiti instrumente. Sa gaenjem vetina neophodnih za zadatak izbora vrednosti, zbog smanjenog interesa i brige za vrednosti, i sa obezvreivanjem samog tog zadatka, odluke o pitanju kako i u koju svrhu treba efikasno upotrebiti trenutno raspoloive instrumente postale su sasvim proizvoljne. Dupi se poziva na sumorno predvianje Dona fon Nojmana, pionira u teoriji automata i kompjutera iz 1948:12 uskoro emo mi, konstruktori automatskih maina, biti isto tako nemoni pred naim tvorevinama kao to smo i pred sloenim prirodnim fenomenima. Vreme koje je proteklo od tada u potpunosti je potvrdilo utemeljenost Nojmanovih slutnji. Nova tehnologija, nastala tokom poslednjih pola veka, ponaa se - raste", razvija se" - ba kao i priroda. Prizori motiva, namere, plana, cilja, smera - svi se pojavljuju iz nasuminih pokreta potpuno slepih mehanizama", i nema naina da se bude siguran da e nas ti pokreti voditi ,,u pravom smeru", i nema ba nikakvih garancija da nas nee odvesti u orsokak ili ambis. Sve ovo, zakljuuje Dupi, dogaa se kao da se tehnologija koju su stvorili ljudi, stiui sve jau nezavisnost i samopokretaki zamah svakim svojim korakom, pretvara u neljudsku silu koja e osloboditi svoje ljudske tvorce tereta slobode i autonomije... Ako je birokratija vrste moderne ere aktivno adijaforizovala" moralno bremenite efekte ljudskog delovanja, emancipovana tehnologija naih fluidnih modernih vremena postie sline efekte putem jedne vrste etikog umirivanja". Ona nudi prividne preice ka izlazu za moralne impulse i brza reenja za etike probleme, oslobaajui aktere odgovornosti i za jedno i za drugo, pomerajui odgovornost na tehnike naprave i, dugorono, liavajui aktere moralnih vetina, uspavljujui njihovu moralnu savest, pospeujui neosetljivost na pun uticaj moralnih izazova
12 Dupuy, Pour un catastrophisme clair, str. 76-7.

Uasi

nekontrolisanog

107

i, sve u svemu, moralno razoruavajui aktere u pogledu donoenja tekih odluka za koje je potrebno imati izvesnu meru samoporicanja i samortvovanja. Naroito onda kada tome posreduju potroaka trita, taj samozvani tehnoloki fetiizam" prevodi moralni izbor u in odabira ispravne robe - implicirajui da svi moralni impulsi mogu biti ukinuti i svi etiki problemi razreeni, ili bar pojednostavljeni i olakani, uz pomo proizvoda biotehnike, bioinenjerijske ili farmaceutske industrije. Etiko umirivanje" dolazi u paketu sa istom saveu i moralnim slepilom. Time se ne uklanja i strah koji nastaje zbog dvosmislenosti moralnog stanja i ambivalentnosti moralnog izbora. Naprotiv, on pokazuje tendenciju jaanja jer se pomerio od direktne konfrontacije i teite stavio na tehnoloke procese koje moralni akteri slabo razumeju i u iju dinamiku nisu u stanju da proniknu, a kamoli da je kontroliu. Cena koja se plaa za sredstva za etiko smirenje" je prenos vlasti nad etikom u carstvo velikog nepoznatog", mesto zaetka katastrofa koje ovek nije u stanju da predvidi i pobedi. Dodi Din je nedavno analizirala nove aspekte pridruene tehnolokom fetiizmu" pojavom i irenjem elektronske komunikacije i elektronski posredovanih mrea".13 Ona sugerie da revolucionari preko ice" mogu sada misliti da mogu menjati svet, pri tom sve vreme smireno smatrajui da se nita istinski nee promeniti (ili da, u najboljem sluaju, mogu samo navesti muzike kompanije da snize cene kompakt-diskova)".
Tehnoloki feti je politiki" za nas. Omoguava nam da provedemo ostatak ivota osloboeni oseaja krivice da moda ne inimo ono to bi trebalo, bezbedni u uverenju da smo, na kraju krajeva, informisani i angaovani graani. Paradoks tehnolokog fetia je u tome da nam tehnologija koja deluje u nae ime zapravo omoguava da ostanemo politiki pasivni. Ne moramo preuzimati politiku odgovornost jer to tehnologija radi za nas... Taj aranman" nam doputa da mislimo kako je potrebno samo univerzalizovati odreenu tehnologiju, a onda emo imati demokratski i sreen drutveni poredak.
13 Jodi Dean, Communicative capitalism: circulation and the foreclosure of politics", Cultural Politics, 1 (2005), str. 51-73.

108

Fluidni strah

Moemo dodati da nije ni udo to je, kada nam se (esto brutalno) predoi da su naa oekivanja osujeena i da se nije desilo ono to smo oekivali i emu smo se nadali, efekat isto tako okantan kao i posledice prirodnih katastrofa. A potisnuto podozrenje da tehnologija u koju smo polagali nade moe osujetiti ili unititi te nade predstavlja dodatni i ubitani izvor straha. Rekao bih da upravo tu lei sutinski uzrok tog, najveim delom neplanskog, nasuminog i sluajnog toka modernih kretanja, koja su verovatno inspirisala aka Elula da sugerie kako se tehnologija (vetine i sredstva delovanja) razvijaju samo zato to se razvijaju, bez potrebe za drugim razlozima ili motivima. Nekoliko godina pre Elula, u svojoj knjizi Poloaj oveka, koja je objavljena 1958, Hana Arent je upozorila da emo mi, zemaljska bia sa pretenzijama na kosmiki znaaj, uskoro postati nesposobni da shvatimo i artikuliemo stvari koje smo u stanju da inimo; a nekoliko godina kasnije Hans Jonas je sa aljenjem konstatovao da, iako smo u stanju da svojim delima utiemo na prostor i vreme toliko udaljene od nas da su nam potpuno neshvatljivi i nepoznati, naa moralna osetljivost teko da je uopte napravila ikakav napredak od vremena Adama i Eve. Sva tri velika mislioca prenela su slinu poruku: patimo od moralnog zaostajanja. Jasna slika motiva delovanja obino se formira kao naknadna misao, esto u svojstvu retrospektivne apologije ili sredstva za ublaavanje datih okolnosti, dok su del koja inimo, iako ponekad inspirisana moralnim razlozima ili impulsima, uglavnom podstaknuta resursima koji su nam na raspolaganju. Pobuda je od namere preuzela ulogu spiritus movensa naeg delovanja. Pre pedeset godina, Alfred ic, verni sledbenik Veberovog programa razumevajue sociologije" utemeljenog u modernom gleditu na oveka kao svrsishodnog bia, upustio se u demaskiranje samoobmane koja se manifestovala u sveprisutnoj formuli uradio sam to zbog", insistirajui na tome da je ispravnije del ljudskih bia, bia sa ukorenjenom usmerenou ka cilju, opisati u smislu uradio sam to da bih". Danas bi, meutim, primereniji

Uasi

nekontrolisanog

109

bio suprotan nalog, jer se ciljevi, a posebno ciljevi sa etikim znaenjem, sve vie pripisuju naim delima kao post facto. U takvom jednom post facto primeru, odluka da se upotrebi smrtonosna sila atomskih bombi, 6. avgusta 1945. na Hiroimu i tri dana kasnije na Nagasaki, naknadno je opravdavana potrebom da se Japan primora na trenutnu kapitulaciju i da se time sauvaju ivoti nebrojenih vojnika koji bi, u suprotnom, poginuli u pokuaju da izvre invaziju na japanski arhipelag. Sud istorije je i dalje u zasedanju, ali ovo zvanino retrospektivno objanjenje dovode u pitanje mnogi ameriki istoriari kao neto to nije u skladu sa injenicama onog vremena. Ono to kritiari istiu jeste da je Japan ve u julu 1945. bio blizu kapitulacije. Bilo je potrebno da se steknu jo samo dva uslova da se Japan prinudi na predaju: da se Truman sloi sa momentalnim ulaskom Sovjeta u rat protiv Japana i da saveznici, okupljeni na konferenciji u Potsdamu, obeaju da e car ostati na tronu i nakon predaje Japana. Truman je, meutim, ekao, i odbio da d saglasnost nakon to je, ubrzo po svom dolasku u Potsdam (17. jula da budemo precizni), primio telegram iz Alamogorda u Nju Meksiku o tome da su probe atomskih bombi bile uspene i da su rezultati prevazili oekivanja". Oigledno je da je Truman kupovao vreme, ne elei da ta nova i astronomski skupa tehnologija ode u otpad. Ulozi u toj igri odlaganja postali su jasni iz Trumanove trijumfalistike objave koju je 7. avgusta 1945. preneo Njujork tajms: Stavili smo najsmeliji nauni ulog u istoriji oveanstva, ulog od vie od dve milijarde dolara, i dobili smo". Dve milijarde dolara ne treba baciti u vetar... pa tako to i nisu uinili. esnaestog marta 1945, kada je Nemaka ve bila na kolenima i kada je rat u svakom praktinom smislu ve bio dobijen, jedan od komandanata britanskih vazduhoplovnih snaga, Artur Heris zvani Bomba", poslao je 225 lankastera i 11 moskita da bace 289 tona visokoeksplozivnih sredstava i 573 tona zapaljivih bombi na Vircburg, grad srednje veliine sa 107.000 stanovnika, grad bogate kulture i istorije, ali prilino siromaan u industrijskom pogledu. U vremenu od 9.20 do 9.37 uvee ubijeno je oko 5.000 stanovnika (od kojih su 66 procenata bile ene i 14 proce-

110

Fluidni strah

nata deca), unitena je 21.000 kua, tako da je svega 6.000 preivelih moglo ostati u gradu nakon bombardovanja. Herman Nel, koji je prouavao arhivu i uporeivao sve te podatke, 14 postavio je pitanje zato je jedan grad, tako jasno lien svakog stratekog znaaja, bio izabran kao meta (to je injenica koju je indirektno priznala i zvanina istorija britanskog vazduhoplovstva u pogledu bombarderske kampanje protiv Nemake, u kojoj Vircburg nije ni pomenut, i koji je time bio sveden na jo jednu kolateralnu rtvu" rata). Ispitujui i eliminiui, jedan po jedan, svaki alternativni odgovor, Nel je doao do jednog jedinog razumnog odgovora: Arturu Herisu, komandantu bombardera britanskog vazduhoplovstva, i Karlu Spacu, komandantu vazduhoplovnih snaga SAD baziranih u Britaniji i Italiji, do rane 1945. ponestalo je meta vrednih panje".
Bombardovanje je napredovalo po planu, bez razmatranja izmenjene vojne situacije. Razaranje nemakih gradova nastavilo se do kraja aprila. Izgledalo je kao da je nemogue zaustaviti vojnu maineriju kada se jednom pusti u pokret. Ona je imala svoj zasebni ivot. Sva oprema i vojnici bili su na raspolaganju. Mora da je to bio aspekt koji je naveo Herisa da donese odluku o napadu...

Ali zato ba Vircburg od svih gradova? isto pitanje pogodnosti. Kao to su prethodni izviaki letovi pokazali, grad je mogue lako locirati trenutno raspoloivim elektronskim sredstvima". Osim toga, grad je bio dovoljno udaljen od nastupajuih saveznikih trupa i time se lako mogao izbei rizik jo jedne prijateljske vatre" (to jest bombardovanja sopstvenih trupa). Drugim recima, Vircburg je bio laka i bezrizina meta".15 To je bila njegova nenamerna mana, vrsta mane koja je neoprostiva kada se pokrene vojna mainerija". Na krajnjoj granici velikog skoka ka slobodi, koji je u istoriji zabeleen pod nazivom moderna era", nita manje nismo, a
14 Videti: Hermann Knell, To Destroy a City: Strategie Bombing and its Human Consquences in World War II, Da Capo Press, 2003. 15 Ibid., str. 25,330-1.

Uasi

nekontrolisanog

111

izgleda i da smo u stvari i vie bia odreenosti" nego to smo to bili na njenom poetku - mada je ovog puta to rezultat jedne zaobilaznice (najdue od svih zaobilaznica, prave majke svih zaobilaznica", koja u beskraj replicira uzrok i obrazac zaobilaznica, istinska metazaobilaznica) koja se retrospektivno moe opisati kao pokuaj zamene, u ulozi glavne determinante naeg determinisanog poloaja, prirodnih sila i naeg nepoznavanja naih tehnolokih moi. Mi smo u odnosu na prirodu ono to je bio arobnjakov egrt u odnosu na svog majstora. Ba kao i ta mlada usijana glava, smela ali ne naroito promiljena, i mi smo uspeli da ovladamo tajnom oslobaanja i putanja potisnutih sila i resili smo da ih iskoristimo pre nego to smo dobili priliku da nauimo kako da ih zaustavimo. I uasava nas pomisao da je, sa pokrenutim silama kojima je doputeno da se razmahnu, moda i suvie kasno za potragu za arobnim reima koje bi ih ponovo ukrotile. Ironija u svemu tome je da se, bez obzira na to da li smo na poetku ili samom kraju te velike zaobilaznice, nalazimo u izrazito slinoj neprilici: zbunjeni smo, smeteni, nismo sigurni ta treba initi i kako i ko bi to mogao uiniti u sluaju da znamo ta bi to moralo biti. Kao i nai preci, savladani smo strahovima koji izviru iz ogromne praznine koja stoji izmeu grandioznosti izazova i majunosti i nitavnosti naih orua i sredstava - iako ovog puta ne verujemo istinski da bi vie pre nego posle ta praznina mogla biti premoena. Doivljavamo ono to su ljudi sigurno doiveli kada ih je obuzeo kosmiki strah" Mihaila Bahtina: strahopotovanje i drhtanje pred velianstvenim i strahovitim, pred prizorom gigantskih planina i beskrajnih mora, oigledno imunih na ljudska nastojanja da ih premere, i gluvih na ljudsko preklinjanje za milost. Meutim, ovoga puta najzlokobniji nai strahovi ne potiu od planina i mora ve od naprava koje je stvorio ovek i njihovih nedokuivih nusproizvoda. Pre nego to se dolo do ove take (ili, tanije, pre nego to smo shvatili da je to sluaj) nai preci su se nadali da je raskorak izmeu veliine izazova i nae sposobnosti da se s njim suoimo ili da ga osujetimo bila privremena neprijatnost, da je put kojim

112

Fluidni strah

su nastupali vodio samo napred, i da e upornim hodom na tom putu oni, i mi - njihovi potomci, moi da ostave svoje strahove iza sebe. Krenuli su tim putem ne znajui da se radi samo o zaobilaznici, i nesvesni toga da e ih taj put na kraju dovesti nazad u poloaj od koga su eleli da umaknu. Jedina, ali ogromna razlika izmeu poetne i krajnje take te grandiozne zaobilaznice je to to se sada sa putovanja vraamo bez naih iluzija, ali ne i bez naih strahova. Pokuavali smo da prognamo svoje strahove i u tome nismo uspeli, jedino smo dodali nove uase ukupnoj sumi uasa koji vape da budu pobeeni i isterani. Najgrozniji od tih dodatih strahova je strah od nesposobnosti izbegavanja ili bekstva od stanja uplaenosti. Sa nestankom poetnog optimizma, sada se plaimo ne samo toga da e se katastrofe koje su zastraivale nae pretke sigurno ponoviti, ve i da im je nemogue pobei. Plaimo se onoga to ne moemo kontrolisati. Tu nesposobnost kontrolisanja nazivamo nerazumevanje"; ono to zovemo razumevanje" neega je nae poznavanje postupka sa tim neim. Znanje o postupanju sa stvarima, to razumevanje je poklon" koji ide uz orua (ili, tanije, koji je ugraen u njih) koja su sposobna da vre to postupanje. Po pravilu, to znanje dolazi naknadno; moemo rei da ono obitava prvo u oruima a tek kasnije se smeta u umove razmiljanjem o efektima njihovog korienja. U nedostatku orua i prakse iz korienja tih orua malo je verovatno da e se javiti takvo znanje - takvo razumevanje". Razumevanje se rada iz sposobnosti kontrolisanja. Ono to nismo sposobni da kontroliemo nama je nepoznato", a to nepoznato" uliva strah. Strah je drugo ime koje dajemo svojoj bespomonosti. Moglo bi se argumentovati da je, uz prethodno navedene faktore, dolo i do jednog odstupanja koje je tokom proteklih nekoliko godina ukazalo na strahovitu mo onoga to moemo/moramo opisati kao sferu nepoznatog, nerazumljivog, nekontrolisanog. Za sada je to sudbonosno odstupanje poznato pod nazivom globalizacija".

4.

Teror globalnog

Do sada, ova naa globalizacija se u potpunosti pokazuje kao negativna: nekontrolisana, nedopunjena i bez kompenzacije pozitivnim" delom, koji je jo uvek, u najboljem sluaju, udaljena mogunost, iako je, prema nekim prognozama, ta mogunost ve otpala. Poto joj je omogueno slobodno kretanje, negativna" globalizacija se specijalizovala za krenje onih granica koje su previe slabe da izdre pritisak, te za buenje brojnih, ogromnih i nezapuivih rupa kroz ove granice, koje uspeno odolevaju silama koje ele da ih uklone. Otvorenost" naeg otvorenog drutva stekla je ovih dana novi sjaj, onaj koji ni Karl Poper, tvorac te fraze, nije sanjao. To nije vie dragoceni, a opet nepostojani proizvod hrabrih, iako stresnih, samouverenih napora, ve je umesto toga postao neumoljiva sudbina izazvana pritiscima velikih nepoznatih sila; neeljeni efekat negativne globalizacije" - to jest, visokoselektivne globalizacije trgovine i kapitala, nadgledanja i informacija, prinude i oruja, kriminala i terorizma, a sve to sada pokazuje prezir prema teritorijalnom suverenitetu i nepotovanje dravnih granica.

114

Fluidni strah

Ako je ideja otvorenog drutva" u poetku oznaavala odlunost slobodnog drutva, ponosnog na svoju otvorenost, ona sada veinu ljudi podsea na uasavajue iskustvo heteronomnih, ranjivih populacija nadjaanih silama koje one niti kontroliu, niti istinski razumeju, uasnutih njihovom neodbranjivou i opsednutih bezbednou svojih granica i populacije unutar njih - jer je upravo bezbednost unutar granica i bezbednost samih granica ta koja im bei iz dohvata i koja izgleda da e uvek ostati izvan njihovog dohvata (ili bar toliko dugo koliko je naa planeta podvrgnuta jedino negativnoj globalizaciji, to se i suvie esto svodi na istu stvar). Na globalizovanoj planeti, koju naseljavaju prisilno otvorena" drutva, bezbednost se ne moe zadobiti, a kamoli pouzdano osigurati, u jednoj zemlji ili u izabranoj grupi zemalja: ne sopstvenim sredstvima i ne nezavisno od stanja stvari u ostatku sveta. To ne moe ni pravda, to preliminarno stanje trajnog mira. Ta izopaena otvorenost" drutava, nametnuta negativnom globalizacijom, sama po sebi je glavni uzrok nepravde i tako, indirektno, konflikta i nasilja. Kako to kae Arundati Roj, dok elita putuje do svojih imaginarnih destinacija, nekog mesta na vrhu sveta, siromani su zaglavljeni u spirali kriminala i haosa".1 Aktivnosti Sjedinjenih Drava, zajedno sa njihovim raznim satelitima, kao to su Svetska banka, Meunarodni monetarni fond i Svetska trgovinska organizacija, bile su te koje su stvorile razvoj koji zavisi od pomoi, opasne nusproizvode kao to su nacionalizam, religiozni fanatizam, faizam i, naravno, terorizam, koji nastupaju korak u korak sa neoliberalnim projektom globalizacije". Trite bez granica" je recept za nepravdu i, u krajnjoj liniji, za novi svetski neporedak u kom je politika (suprotno od Klauzevica) ta koja postaje nastavak rata drugaijim sredstvima. Globalno bezakonje i oruano nasilje meusobno se pothranjuju, meusobno se osnauju i potkrepljuju; kao to drevna mudrost upozorava - in ter arma silent leges (kada oruje govori, zakoni zaneme). Globalizacija nepravde i tete ima svoj odjek u globalizaciji ogorenosti i osvete.
1 Arundhati Roy,L'Empire n'est pas invulnerable",Manire de Voir, br. 75 (jun-jul 2004), str. 63-6.

Teror

globalnog

115

Negativna globalizacija je zavrila svoj posao, i sva drutva su sada potpuno i istinski otvorena, materijalno i intelektualno, tako da bilo koja povreda zbog liavanja i nemarnosti, gde god da se desi, dolazi zajedno sa uvredom nepravde: oseanjem da je uinjeno neto loe, nepravdom koja vapi za ispravljanjem, ali pre svega osvetom... I u jezgrovitom prikazu Milana Kundere takvo jedinstvo ljudske vrste", kakvo je donela globalizacija, prvenstveno znai da ne postoji mesto gde ovek moe da pobegne".2 Nema vie bezbednih sklonita gde se ovek moe sakriti. U fluidnom modernom svetu, opasnosti i strahovi su takoe fluidni - ili su moda vie u gasovitom stanju? Oni teku, cure, cede se i nadimaju... Do danas nisu izmiljeni zidovi za njihovo zaustavljanje, iako se mnogi trude da ih izgrade. Spektar ranjivosti lebdi nad negativno globalizovanom" planetom. Svi smo mi u opasnosti, i svi predstavljamo opasnost jedni za druge. Postoje samo tri uloge za igranje - poinioci, rtve i kolateralna teta" - a za prvu ulogu nema manjka ponude, dok kategorije onih koji su odabrani za drugu i treu ulogu neprekidno rastu. Neki od nas, koji su ve na debljem kraju negativne globalizacije, mahnito ele da pobegnu i da se osvete. Oni koji su jo uvek poteeni plae se da njihov red da urade isto moe da doe - i doi e. Na planeti koja je vrsto obavijena mreom ljudske meuzavisnosti ne postoji nita to drugi rade ili mogu uraditi a za ta moemo biti sigurni da nee uticati na nau budunost, anse i snove. Ne postoji nita to mi radimo, ili ega se okanemo, za ta moemo sa sigurnou rei da nee uticati na budunost, anse i snove nekih drugih koje ne znamo ili ne znamo ni da postoje. Uobiajeno je sada diskutovati o naem novom stanju univerzalne i sveobuhvatne povezanosti i meuzavisnosti u smislu rizika 1 neoekivanih posledica - ali se pitamo da li koncept rizika" obuhvata i prenosi istinsku novinu ubaenu u poloaj oveka jednostrano negativnom globalizacijom.
2 Milan Kundera, L'Art du roman, Gallimard, 1986.

116

Fluidni strah

Ideja rizika" indirektno ponavlja i preutno reafirmie pretpostavku sutinske regularnosti sveta. Samo po takvoj pretpostavci rizici mogu biti generalno, verno svojoj definiciji,proraunati - i samo dok takva pretpostavka traje ovek moe pokuati, sa odreenim stepenom uspeha, da ih umanji delovanjem ili uzdravanjem od delovanja. Problem je, meutim, u tome da verovatnoa poraza, tete ili neke druge nevolje moe biti izraunata - a tako i patnja koju bi oni uzrokovali moe biti izbegnuta ili barem smanjena - samo u meri koliko zakon velikih brojeva vai za njihovo pojavljivanje (to je ee njihovo pojavljivanje, to je preciznije i pouzdanije izraunavanje njihove verovatnoe). Drugim recima, koncept rizika" ima smisla samo u rutinerskom, monotonom i ponavljajuem svetu, u kom se uzrone sekvence ponavljaju esto i dovoljno uobiajeno da bi trokovi i koristi nameravanih aktivnosti i njihove anse za uspeh ili neuspeh bili podloni statistikoj obradi i da bi bili razmatrani u vezi sa prethodnim sluajevima; u svetu na koji se odnose kanoni indukcije Dona Stjuarta Mila zahvaljujui stalno rastuim beleenjima slinih kauzalnih sekvenci koje se koncentriu na stabilnoj distribuciji mogunosti. Ovako, meutim, ne izgleda negativno globalizovan" svet. U svetu kao to je na posledice aktivnosti pruaju se mnogo izvan dometa rutinerskog uticaja kontrole i izvan delokruga znanja koje je potrebno da bi se on osmislio. Ono to na svet ini ranjivim prvenstveno su opasnosti od mogunosti koje je nemogue proraunati, to je potpuno drugaiji fenomen od onih na koje se koncept rizika" obino odnosi. Opasnosti koje je nemogue proraunati se, u principu, javljaju u okruenju koje je u principu nepravilno, gde prekinute sekvence i neponavljanje sekvenci postaju pravilo, a nepostojanje normi norma. Oni su neizvesnost pod drugim imenom. Mogue je da je sadanja vrsta planetarne neizvesnosti osuena na to da ostane neizleiva dok ne doe vreme da negativna globalizacija bude dopunjena i ukroena pozitivnom vrstom i kada mogunosti jo jednom postanu podlone kalkulaciji. Koreni nae ranjivosti su politike i etike prirode.

Teror

globalnog

117

U klasinoj, i sada ve kanonskoj formulaciji Hansa Jonasa, predstavljenoj u Principu odgovornosti, etika imaginacija nije uspela i jo uvek ne uspeva da uhvati korak sa brzo rastuim domenom naih etikih odgovornosti. U toj formulaciji ovek moe uti odjeke istih briga koje su opsedale opus an-Pola Sartra (,,ta god da radimo, mi preuzimamo odgovornost za neto, mada ne znamo ta je to neto"). Gusta mrea meuzavisnosti sve nas ini objektivno odgovornim (to jest, odgovornim znali mi to ili ne, hteli mi to ili ne, i - to je etiki sutinsko mesto - nameravali mi to ili ne) za meusobne nesree; naa moralna imaginacija, meutim, istorijski je oblikovana da se bavi samo onima koji se nalaze unutar kruga prostorne i vremenske blizine, u dohvatu vida i dodira - i jo uvek nije znaajno napredovala izvan tog tradicionalnog (endemskog?) ogranienja. Moemo dodati da pojava informacionih autoputeva", pa tako i elektronski posredovane tele blizine moe biti stimulus prema takvom napredovanju - ali, da bismo uhvatili korak sa obimom ve zadobijene objektivne odgovornosti, i dalje je potrebno postaviti, poploati i nadzirati institucionalnu kontrolu". Takva kontrola jo uvek je zaglavljena u fazi planiranja; jo gore je to to, koliko mi znamo, graevinski poslovi verovatno nee poeti dokle god preovlauju uslovi negativne globalizacije. Ako se neto s njim uopte deava, jaz izmeu obima nae objektivne odgovornosti i odgovornosti koja je prihvaena, preuzeta i praktikovana trenutno se iri vie nego to se premoava. Glavni razlog za nemo ovog drugog da obuhvati itav obim ovog prvog jeste, kao to an-Pjer Dupi sugerie,3 tradicionalno samoograniavajua tendencija ortodoksne formule normativne odgovornosti da se u velikoj meri oslanja na koncepte namere" i motiva", koji su potpuno neadekvatni da se suoe sa trenutnim izazovima planetarne meuzavisnosti (i moemo komentarisati da odsustvo sistema slinog planetarnog zakona i planetarnog zakonodavstva, njegovog izvrnog ogranka, ini perspektivu takvog suoavanja jo maglovitijom). Razlika", kae Dupi, iz3 Videti: Jean-Pierre Dupuy, Pour un catastrophisme clair. Quand l'impossible est certain, Seuil, 2002, str. 154.

118

Fluidni strah

meu ubistva namernim individualnim aktom" i ubistva kao rezultata egoistinih graana bogatih zemalja koji teite svojih briga stavljaju na sopstveno blagostanje, dok drugi umiru od gladi" postaje sve manje odriva. Oajnika traganja za motivom" u stilu detektiva i policajaca da bi odredili osumnjiene i locirali poinitelja zloina nee biti od koristi kada doe do ukazivanja na loe vladanje koje je odgovorno za trenutni kripac u kome se planeta nalazi. Postoji jo jedna sutinska razlika izmeu rizika" i sadanje neizvesnosti", uz one ve spomenute. Rizici koji su najvaniji i koje treba najvie uzeti u obzir sve vie rastu kako se, prostorno i vremenski, pribliavaju akterima i njihovim aktivnostima. Meutim, neizvesnosti se prostiru na upravo suprotan nain: one se ire i jaaju kako se oi vie udaljavaju od aktera i aktivnosti. Kako raste prostorna udaljenost, tako raste i sloenost i gustina mree uticaja i interakcija; kako raste vremenska udaljenost, tako raste i nedokuivost budunosti, to zloglasno nepoznato, apsolutno" drugo. Odatle paradoks koji je zabeleio Jonas - paradoks koji je uzalud nastojao da razrei: efekti naih akcija, koji sada duboko seu u ivotna stanja jo uvek neroenih generacija, zahtevaju izuzetnu opreznost i neizmernu mo predvianja; mo koja se ipak ini nedostinom - ne zbog popravljivih i tako, u najboljem sluaju, prolaznih greaka u naim kognitivnim sposobnostima i naporima, ve zbog sutinske i nepopravljive neizvesnosti budunosti (onoga to jo uvek nije"). Uticaj rezultirajue neizvesnosti iri se eksponencijalnim tempom, sa svakim korakom koji napravi naa mata, kako on nastoji da uhvati korak sa sve trajnijim direktnim rezultatima i neeljenim efektima naih odluka. ak i najmanja modifikacija poetnih stanja, ili najmanje odstupanje od predvienih ranih dogaaja, moe rezultirati potpunim obrtom eljenih stanja koja oekujemo ili kojima se nadamo. Ovakva okolnost ne mora posebno brinuti upravljae rizikom; rizici su, na kraju krajeva, u pragmatinom smislu vani dokle god se oni i dalje mogu izraunati i dokle god su podloni proceni uloenog i dobiti - i tako, skoro po definiciji, jedini rizici od nekog znaaja za planere akcija su oni koji verovatno utiu na

Teror

globalnog

119

rezultate u okviru relativno kratke prostorne i vremenske perspektive. Meutim, da bi etika povratila svoj nekadanji usmerivaki potencijal u sadanjim okolnostima, neophodno je postii upravo suprotno (posegnuti izvan prijatno udobnog domena, a takav je jer je relativno poznat i kratkorono redovan), tako da je spomenuta aporija, koja proistie iz prirode dananje neizvesnosti (i, na kraju krajeva, iz jednostrane, negativne globalizacije), glavna prepreka i fundamentalni problem. Odatle jo jedan paradoks u fluidnim modernim mozaicima/ kaleidoskopima paradoksa: kako raste kapacitet naih sredstava i resursa za akciju, dozvoljavajui nam da jo vie posegnemo u prostor i vreme, tako raste i na strah o njihovoj neadekvatnosti da iskorene zlo koje vidimo, kao i zlo koje jo uvek ne vidimo, a koje se stvara... Najbolje tehnoloki opremljena generacija u ljudskoj istoriji je generacija koju najvie opsedaju oseanja nesigurnosti i bespomonosti. Ili, kako to naziva Robert Kastel u svojoj britkoj analizi dananjih strepnji koje pothranjuju nesigurnost,4 mi - barem mi u razvijenim zemljama - nesumnjivo ivimo u nekima od najsigurnijih (sres) drutava koja su ikada postojala", a opet, suprotno objektivnim injenicama", mi - najvie razmaeni i najvie paeni ljudi ikada - oseamo veu opasnost, veu nesigurnost i strah, veu sklonost panienju, i veu opsednutost svime to je u vezi sa bezbednou i sigurnou, nego ljudi iz veine drutava koja su ikada postojala... Stepen nae nesigurnosti u ivotu na negativno globalizovanoj planeti, i moralnog zaostajanja" - odgovornog za produbljavanje kontradikcije izmeu udaljenosti efekata akcija i blizine briga koje je oblikuju - koji ini bilo kakav beg iz stanja endemske neizvesnosti, te nesigurnosti i straha koje proizvodi, teko zamislivim, pojanjen je na veoma dramatian nain, pojavom globalnog terorizma. Nepojmljivo, nezamislivo, postalo je brutalno mogue" - nain je na koji je svoje okantno otkrie izloio Mark Daner, profesor politike i urnalizma na Berkliju.5
4 Robert Castel, L'Inscurit sociale. Qu'est-ce qu'tre protg?, Seuil, 2003, str. 5. 5 Mark Danner, Taking stock of the forever war", New York Times, 11. septembar 2005.

120

Fluidni strah

Pre nego to je poslao trupe u Irak, Donald Ramsfeld je izjavio da e rat biti dobijen kada Amerikanci ponu ponovo da se oseaju sigurno".6 Ali je slanje trupa u Irak istisnulo oseanje nesigurnosti na jo vii nivo - u Americi i drugde. Daleko od toga da se smanje - prostori za bezakonje, prostori za obuku u globalnom terorizmu su se proirili do neuvenih dimenzija. Prole su etiri godine od Ramsfeldove odluke, a terorizam postaje jai - kvantitativno i kvalitativno - iz godine u godinu. Teroristiki napadi zabeleeni su u Tunisu, na Baliju, u Mombasi, Rij adu, Istanbulu, Kazablanki, Dakarti, Madridu, arm el eiku i Londonu; ukupno je, prema Stejt Departmentu, bio 651 znaajniji teroristiki napad" - samo tokom 2004. godine. Meu njima 198 u Iraku - devet puta vie nego tokom prethodne godine (ne raunajui svakodnevne napade na amerike trupe) - gde su trupe poslane sa misijom da stave taku na teroristike pretnje. U maju 2005. godine samo u Bagdadu se dogodilo devedeset samoubilakih napada. Irak je, kako kae Mark Daner, postao groteskna reklama moi i efikasnosti terora". Kako nam najnovija iskustva pokazuju, endemska neefikasnost, pa ak i potpuna kontraproduktivnost vojne akcije protiv modernih oblika terorizma i dalje je pravilo. Recima Majkla Miera reeno, uprkos 'ratu protiv terorizma', tokom protekle dve godine... ini se da je Al Kaida bila efektivnija nego u dvogodinjem periodu pre 11. septembra". Adam Kurtis ide korak dalje, sumnjajui da je Al Kaida jedva uopte i postojala, osim kao nedefinisana i nejasna ideja o ienju korumpiranog sveta putem verskog nasilja", i da je poela da ivi kao proizvod akcije advokata; ona nije ak imala ni ime do poetka 2001. godine, kada je amerika vlada odluila da tui Bin Ladena u odsustvu i kada je morala da koristi zakone protiv mafije koji su zahtevali postojanje konkretne kriminalne organizacije".7 Ta sumnja zvui jo uverljivije kako sve jasnije postaje da to god da Al Ka6 Citat prema: Matthew J. Morgan, The garrison State revisited: civil-military implications of terrorism and security", Contemporary Politics, 10, br. 1 (mart 2004), str. 5-19. 7 Michael Meacher, Playing Bin Laden's game", Guardian, 11. maj 2004, str 21; Adam Curtis, citiran u: Andy Beckett, The making of the terror myth", Guardian, 15. oktobar 2004, str. 2-3.

Teror

globalnog

121

ida moe biti - ona ne odgovara opisu kohezivne, koordinisane i strukturirane organizacije. Petog avgusta 2005. godine ini se da je Bu priznao bar toliko, opisujui one odgovorne za teroristika zlodela i njihove sledbenike kao mrane, mutne i nazadne" - mislei moda, pa ak moda i podsvesno, na otkrie da oni nemaju ekvivalent Pentagona, nemaju adresu gde mogu biti ispaljene bombe i rakete da bi dovrile, ili bar na neko vreme paralizovale njihovu sposobnost za zaveru i ubistvo. Ne postoji linija komandovanja koja moe biti preseena. Ne postoje visoki inovi koji mogu biti pogoeni tako da glavnica snaga ispod njih bude izgubljena i nemona. Po miljenju Marka Danera,Al Kaida je sada postala Al Kaidizam" - svetski politiki pokret - iako ona vie nalikuje rastuoj, labavoj koaliciji dvadesetak grupa", sa poiniocima teroristikih napada koji su uglavnom domai" i nisu, striktno govorei, Al Kaida u smislu jake uvezane organizacije tipa one iz vrste moderne prolosti razvijenog Zapada", nego samo spontana grupa prijatelja", koja je slabo povezana sa bilo kakvim centralnim voama (a ako jeste, to je uglavnom putem interneta). A prema jednom kasnijem izvetaju,8 nije pomoglo masovno unitenje Falude ili Tal Afara, za koje se tvrdilo da su glavni tab pobunjenika. Iraki teroristi su poznati po nestajanju pre nego to se snage prikupe, da bi kasnije postavili elije za planiranje i pravljenje bombi u drugom sklonitu". Labavo povezane i neuhvatljive mree... i dalje su u stanju da regrutuju" nezadovoljne ljude iji broj stalno raste kao rezultat velikih vojnih napada okupacionih snaga. Po recima brigadnog generala Muhameda al Askarija iz irakog Ministarstva odbrane, snage bezbednosti nisu mogle mnogo uiniti da spree jo jedan ciklus napada... Bilo koji luak sa orujem, bilo gde na svetu moe da napravi katastrofu". Prema jednom izvetaju Njujork tajmsa,9 bilo je 126 napada automobilom bombom samo u Bagdadu tokom osamdeset dana do 18. maja 2005. godine - u poreenju sa samo dvadeset pet napada tokom itave 2004. godine.
8 Videti: Richard A. Oppel Jr., Eric Schmitt and Thom Shanker, Baghdad bombings raise anew questions about US strategy in Iraq", New York Times, 17. septembar 2005. 9 Videti: Generals offer sober outlook on Iraqi war", New York Times, 19. maj 2005.

122

Fluidni strah

Vii oficir" amerikih trupa u Iraku nije mogao novinarima da prui nikakvo vrsto obeanje, osim sopstvenog uverenja da e kampanja protiv teroristikih pobuna u Iraku biti uspena na dugoronom planu, ak i ako za to budu potrebne godine, mnogo godina". Pitamo se da li je to zaista tako; na kraju krajeva, rat protiv terorizma", koji je nekada bio ogranien na obavetajne slube i na policiju, a sada je poveren najmonijoj i najbolje opremljenoj vojsci na svetu, izgleda kao da se ne moe dobiti. Do sada se ini da vojna akcija o kojom govorimo ima suprotne rezultate od nameravanih. Najevidentniji rezultat dve antiteroristike kampanje", u Avganistanu i u Iraku, do sada je bilo uspostavljanje dva najnovija globalna magneta, inkubatora, centrala i terena za obuku globalnih terorista, gde teroristi i njihovi globalni sledbenici prouavaju taktiku antiteroristikih snaga", njihove slabosti i nedostatke, dok se smiljaju i isprobavaju novi i jo sofisticiraniji napadi, pre nego to se izvedu u kuama antiterorista. Kao to je pre izvesnog vremena primetio Gari Jang,
Toni Bler nije odgovoran za vie od 50 mrtvih i 700 povreenih u etvrtak (5. jul 2005). Po svoj prilici, to su dihadisti". Ali on je delimino odgovoran za 100.000 ljudi koji su ubijeni u Iraku. I ak i u ovoj ranoj fazi postoji mnogo jasnija logika koja povezuje ova dva dogadaja nego to je ikada postojala u povezivanju Sadama Huseina, kako sa 11. septembrom, tako i sa orujem za masovno unitenje.10

Ve 30. juna 2005. godine, tri godine nakon antiteroristike kampanje u Avganistanu, objavljeno je da
je nivo nasilja u visokom porastu tokom proteklih meseci, sa vaskrslim talibanskim pokretom koji izvodi svakodnevne napade u junom Avganistanu, bandama koje kidnapuju strance i radikalne islamiste koji predvode nasilne demonstracije protiv vlade i organizacija koje se finansiraju iz inostranstva. Stalan tok nasilja zadao je nov udarac jo uvek istraumiranom stanovnitvu koje broji 25 miliona ljudi. U desetinama intervjua obavljenih tokom proteklih nedelja irom zemlje, Avganistanci su izraavali zabrinutost da stvari ne napreduju i da talibani i drugi opasni igrai zadobijaju snagu.11
10 GaryYoung,Blairs blowback", Guardian, 11.jul 2005. 11 Videti: Carlotta Gall, Mood of anxiety engulfs Afghans as violence rises", New York Times, 30. jun 2005.

Teror

globalnog

123

Slian proces zapoet je i u Iraku. Izvetaji sa vestima, kao to je ovaj koji sledi, izabrani nasumino, javljaju se svakodnevno, meusobno se razlikujui samo po broju prijavljenih rtava:
Najvea protivpobunjenika akcija koju je predvodio Irak, od pada Sadama Huseina, izazvala je u nedelju nasilnu reakciju irom Bagdada. Najmanje 20 ljudi je poginulo u glavnom gradu, od kojih 14 u borbi koja je trajala nekoliko sati kada su pobunjenici zapoeli dugotrajne napade na nekoliko policijskih stanica i na vojne kasarne... ak su se i umereni sunitski Arapi kolebali suoeni sa.novim vladinim akcijama.12

to se tie stanja svesti vrhovnih vojnih komandanata i slobodnog del stanovnitva nakon dvogodinjih antiteroristikih akcija u Iraku:
Pitanja sada jesu koliko jo puta, tokom koliko jo godina e on [predsednik Bu] morati da poalje istu poruku strpljenja i odlunosti - i da li e amerika javnost, suoena sa sve veim brojem poginulih, vojnim obavezivanjem sa nedefinisanim krajem, nedostatkom podrke od strane saveznika i rastuom cenom, to prihvatiti. Govor [predsednika Bua] nije nudio novu politiku ili promene kursa, i najveim delom bio je ponovno iskazivanje ideja i jezika koje je koristio tokom protekle dve i po godine da bi objasnio ovaj rat... 13

Kao rezultat ogromnih napora, tokom vie od dve godine, da se uhvate ili ubiju naoruani teroristi i da se unite njihova gnezda i stecita, antiteroristika koalicija" u Iraku je danas dalje od svojih ciljeva nego to je bila u bilo kojoj od ranijih faza ove kampanje. Kao to komandanti ekspedicijskih snaga priznaju,14 napadi pobunjenika postaju sve sofisticiraniji" (u proeku ezdeset pet napada dnevno!), sposobnost pobunjenika" da obnove svoje redove nakon pogibije sve je vea".
12 Videti: John F. Bums, Iraqi offensive met by wave of new violence from insurgents", New York Times, 30. maj 2005. 13 Videti: Richard W. Stevenson, Acknowledging difficulties, insisting on a fight to the finish", New York Times, 29. jun 2005. 14 Videti: Dexter Filkins and David S. Cloud,Defying US efforts, gurillas in Iraq refocus and strengthen, New York Times, 24. jul 2005.

124

Fluidni strah

Hvatamo i ubijamo puno pobunjenika", izjavio je visoki vojni obavetajni oficir, koji je govorio pod uslovom da ostane anoniman jer nije bio ovlaen da javno iznosi svoje procene. Ali oni se smenjuju bre nego to smo mi u stanju da predupredimo njihove operacije. Uvek postoji jo neki pobunjenik koji je spreman da uskoi i preuzme stvari u svoje ruke." Istovremeno, Amerikanci priznaju da nisu napravili nikakav pomak u razumevanju unutranjeg funkcionisanja pobunjenika ili u pronalaenju izvora protoka stranih boraca... [Pobuna] je u velikoj meri izmicala razumevanju amerikih obavetajnih oficira nakon pada vlade Sadama Huseina pre dvadeset sedam meseci. Opasnost je u tome to nasilje [moe uiniti] zajednicu ogorenijom nego ikada i stvoriti uslove za jo vie nasilja i mogui graanski rat.

I kako ameriki kazneni pohodi postaju sve suroviji, tako je i ova opasnost sve blia. Jedan drugi skoranji izvetaj nas obavetava o sledeem:
Poto je porasla pretnja od bombi i samoubilakih napada, Pentagon je brzo uputio 24 hiljade oklopnih vozila u Irak od kraja 2003. godine. Ali pobunjenici su odgovorili sklapanjem bombi koje su dovoljno snane da probiju elini oklop vozila... Nije realno misliti da emo zaustaviti ovo", kae vodnik Danijel Makdonel, koji predvodi trolani tim tehniara za eksplozive koji su odgovorni za pronalaenje i neutralisanje improvizovanih eksplozivnih sredstava u Bagdadu. Borimo se protiv neprijatelja koji uvee odlazi kui i ne nosi uniforme. Ali mi to moemo da svedemo na prihvatljiv nivo."15

Problem je u tome to dovitljivost i, ini se, neiscrpna snalaljivost terorista prisiljava njihove vojne protivnike da gotovo svakodnevno sve vie podiu prag prihvatljivosti"... Prema amerikim vojnim ekspertima, oigledno irenje militantnih grupa (kojih, po poslednjim procenama, ima oko stotinu) nudi moda najbolje objanjenje zato je pobunu tako teko
15 Videti: David S. Cloud, Insurgents using bigger, more lethal bombs, US officers say", New York Times, 4. avgust 2005.

Teror

globalnog

125

uguiti".16 Pobunjenici ne predstavljaju organizaciju iji lanovi posluno izvravaju nareenja odozgo", ve su oni ratrkan zbir manjih grupa koje esto dejstvuju samostalno ili se okupljaju da bi izvrili jedinstveni napad". Struktura" (ukoliko se ovaj termin uopte moe koristiti u njihovom sluaju) je horizontalna, a ne hijerarhijska, i ad hoc, a ne jedinstvena". Isti izvori belee jo jedno kretanje u strategiji terorista koje oni uzimaju kao objanjenje za sposobnost pobunjenika da grutuju ljude iz arapskog sveta" - to jest domet i sofisticiranost njihovih odnosa sa javnou". Veina teroristikih grupa, svesna da njihovi spektakularni poduhvati mogu biti prenebregnuti od strane izvetaa, eli da iskoristi prilike koje pruaju mree ,,informacionih autoputeva" i redovno postavljaju vesti o svojim poduhvatima na internetu. Retko proe dan, a da neka grupa ne objavi jo jedan napad tampanim ili video-saoptenjima". Pribegavanje sredstvima koja su dostupnim uinili svemogui pritisci globalizacije sastavni je deo strategije terorista. Po recima Marka Danera, najmonije oruje onih devetnaest terorista koji su koristili noeve i skalpele da unite kule bliznakinje na Menhetnu bilo je - ta najvie amerika tehnoloka kreacija, TV aparat". Panja celog sveta, koja se smesta usmerava na krvave prizore ak i minornih i relativno malo uticajnih i beznaajnih teroristikih akata, moe umnoiti njihov potencijal za izazivanje straha, doseui do delova do kojih relativno oskudna i esto primitivna, runo izraena oruja koja su na raspolaganju teroristima (besmisleno je svako poreenje sa obilatim i visokotehnolokim orujem njihovih deklarisanih neprijatelja) ne bi nikad mogla da dosegnu, a kamoli da nanesu ozbiljnu tetu. Ozloglaenost koju im je omoguila televizijska mrea koja se prostire irom sveta i internet mogu takoe pothraniti opti strah od ranjivosti i oseaj sveprisutne opasnosti daleko van granica postojeih kapaciteta terorista. Shodno svom imenu, vrhunsko oruje terorizma je sejanje terora. Imajui u vidu trenutnu situaciju na naoj planeti, bogata etva je zagarantovana, koliko god da je slab kvalitet semena.
16 Citirano u: Dexter Filkin, Profusion of rebel groups helps them survive in Iraq", New York Times, 2. decembar 2005.

126

Fluidni strah

Imajui u vidu prirodu savremenog terorizma, i iznad svega negativno globalizovano" okruenje u kome taj terorizam deluje, sam pojam rata protiv terorizma" predstavlja terminoloku kontradikciju. Moderno oruje, osmiljeno i razvijeno u eri teritorijalnih invazija i osvajanja, krajnje je nepodesno za lociranje, napad i unitavanje ekstrateritorijalnih, endemski neuhvatljivih i izrazito mobilnih ciljeva, malih odreda ili samo pojedinanih ljudi koji putuju bez mnogo stvari sa sobom, opremljeni orujem koje je lako sakriti: teko ih je prepoznati kada su na putu da izvre jo jedno zlodelo, i mogu poginuti na mestu nasilja ili nestati s tog mesta isto tako brzo i neopaeno kao to su i doli, ostavljajui za sobom malo ili nimalo tragova o tome ko su oni. Da iskoristimo prikladne termine Pola Virilija, preli smo iz vremena opsadnog ratovanja" u ratovanje pokreta"17 (to je dogaaj koji je tek nedavno primeen i koji je vojska nevoljno priznala). Imajui u vidu prirodu modernog naoruanja na raspolaganju vojskama, reagovanja na takva teroristika del moraju izgledati udno, trapavo i nejasno, zahvatajui mnogo veu oblast od one koja je pogoena teroristikim nasiljem, i uzrokujui jo brojnije kolateralne rtve", a time i vie terora, razdora i destabilizacije nego to bi sami teroristi mogli da prouzrokuju - izazivajui tako jo jedno poveanje koliine nataloene ogorenosti, mrnje i rastueg besa, i jo vee irenje redova potencijalnih sledbenika teroristikih ideja. Moemo zakljuiti daje ova okolnost sastavni deo planova terorista, kao i glavni izvor njihove snage, koji viestruko prevazilazi snagu njihovog broja i naoruanja. Za razliku od njihovih deklarisanih neprijatelja, teroristi ne moraju oseati ogranienja snaga kojima oni samo direktno komanduju. U izradi svojih stratekih i taktikih planova oni mogu u svoje kapacitete ukljuiti mogue, u stvari gotovo izvesne reakcije neprijatelja" koje e sigurno znaajno uveati planirani efekat njihovih sopstvenih nedela. Ako je deklarisani (neposredni) cilj terorista da ire teror meu neprijateljskim stanovnitvom,
17 Paul Virilio, Cold panic", Cultural Politici, 1 (2005), str. 27-30.

Teror

globalnog

127

onda e se neprijateljska vojska i policija, uz svesrdnu saradnju masovnih medija, sigurno postarati da taj cilj bude postignut daleko iznad nivoa koji su sami teroristi bili u stanju da postignu. A ako je dugorona namera terorista da unite ljudske slobode u liberalnim demokratskim drutvima i da zatvore" otvorena drutva, oni opet mogu raunati na ogromne kapacitete pod komandom vlada neprijateljskih zemalja". Nekoliko paketa eksploziva i nekoliko odmetnika eljnih da rtvuju sopstvene ivote za ideju" tako moe daleko otii - mnogo, mnogo dalje nego to bi sami teroristi mogli sanjati da bi uspeli postii resursima koje sami mogu prikupiti i njima upravljati. Nakon dva teroristika napada u Londonu, Njujork tajms je zakljuio da je u svetlu nedavnih dogaaja i drugde postalo jasno da vie ne postoji centralno kontrolisana Al Kaida koja je postojala jedanaestog septembra". Sada se suoavamo sa novim, zlokobnijim licem terorizma u Evropi". Pjer de Buske, direktor DST-a, francuske nacionalne obavetajne slube, istie da teroristike grupe nisu homogene, ve su razliite meavine" - drugim recima, one se formiraju ad hoc, regrute svaki put nalaze u razliitim miljeima, a ponekad iz podruja za koje se smatralo da su uzajamno nekompatibilna. Oni se opiru svakoj kategorizaciji - trljajui so onesposobljavajueg nerazumevanja na rane nanete tim uasnim zlodelima, pojaavajui time strah od efekata napada koji su sami po sebi uasni. De Buske nastavlja:
Tvrdokorni islamisti meaju se sa sitnim kriminalcima. Ljudi razliitog porekla i nacionalnosti rade zajedno. Neki su roeni u Evropi ili imaju dvojna dravljanstva koja im pomau da lake putuju. Te mree su mnogo manje strukturirane nego to smo mislili. Moda ih okuplja damija, moda je to zatvor, moda je to njihovo susedstvo. I tako je to mnogo tee iskoreniti i identifikovati.18

Ve se u junu 2004. godine Piter Klark (ef odseka britanske policije za borbu protiv terorizma), govorei na konferenciji koja
18 Videti: Eliane Sciolino, Europe meets the new face of terrorism", New York Times, 1. avgust 2005.

128

Fluidni strah

je odrana u Firenci, poalio da ako uklonimo jednog ili dva lidera, oni veoma brzo dobiju zamene i mrea se obnavlja". Fluidni sastav i rapidna pokretljivost taaka kondenzacije su karakteristike ove podvrste nanotehnologije"; razderano tkivo smesta dobija zakrpu i nedostajue elije se zamenjuju, a tragai gube trag. Poverljiva procena britanske vlade o pretnji koju su uputili mladi britanski muslimanski radikali (izvetaj koji je pripremljen za premijera, a objavio ga je Sandej tajms) imenuje dve kategorije koje u savezu osmiljavaju i izvode teroristika del: sa jedne strane to su studenti sa dobrim obrazovanjem" ili oni koji su ve stekli diplome i tehnike profesionalne kvalifikacije kao inenjeri ili strunjaci za informatiku tehnologiju, a sa druge strane to su propali sluajevi sa malo ili nimalo kvalifikacija i esto sa kriminalnom prolou". Autori ovog dokumenta kau da su meu verskim grupama muslimani ti koji najee nemaju obrazovne kvalifikacije (vie od dve petine nema nikakvih kvalifikacija), najee su nezaposleni i ekonomski neaktivni, sa velikim udelom u stanovnitvu siromanih podruja". Ali, treba zapamtiti, negativna globalizacija je obavila svoj posao. Bez obzira na to koliko mnogo bilo straara na granici, biometrijskih sredstava i pasa koji pronalaze eksploziv u lukama, granice koje su ve otvorene za potrebe slobodnog protoka kapitala, robe i informacija, ne mogu se ponovo zatvoriti i drati zatvorenim za ljude. U svetlu do sada dostupnih dokaza moemo zakljuiti da kada (ako) teroristiki akti na kraju presahnu, to e se desiti uprkos, a ne zahvaljujui gruboj, masivnoj sili vojnih trupa koja zemljite na kome cveta terorizam samo ini jo plodnijom i koja spreava reavanje drutvenih i politikih problema, to bi bio jedini mogui nain iskorenjivanja terorizma. Terorizam e izbledeti i nestati samo onda (ako) se iseku njegovi drutveno-politiki koreni. A za to je, naalost, potrebno mnogo vie vremena i napora nego za niz kaznenih vojnih operacija, pa ak i za niz detaljno pripremljenih policijskih akcija.

Teror

globalnog

129

Pravi rat protiv terorizma, i to rat koji je mogue dobiti, ne vodi se daljim razaranjem ve polusruenih gradova i sela u Iraku i Avganistanu, ve otpisivanjem dugova siromanim zemljama, otvaranjem naih bogatih trita za njihove osnovne proizvode, sponzorisanjem obrazovanja za 115 miliona dece koja su trenutno liena pristupa bilo kakvoj koli, i drugim slinim merama za koje se treba izboriti, o kojima treba da se donese odluka i koje treba primeniti. Meutim, ima malo znakova ohrabrenja, ako ih uopte ima, da je ova istina naila na razumevanje, da je prihvaena i sprovedena u praksi. Vlade najbogatijih zemalja, koje su se okupile u Gleniglesu jula 2005. godine, sa navodnim ciljem da siromatvo poalju u istoriju, zajedno troe deset puta vie na naoruanje nego na ekonomsku pomo Africi, Aziji, Latinskoj Americi i siromanim zemljama Evrope zajedno. Britanija izdvaja 13,3 procenata svog budeta na naoruanje, a troi 1,6 procenata na pomo. U sluaju SAD disproporcija je jo vea: 25 procenata nasuprot jednom (1) procentu.19 Zaista, ovek moe samo potvrditi Meherove rei: u najveem broju sluajeva, a svakako nakon 11. septembra, ini se da igramo igru Bin Ladena". Kao to Meher sa pravom insistira, to je smrtno pogrena politika. Ja bih dodao da je to politika koja je neoprostiva, jer nije uistinu motivisana namerom da se iskoreni teroristika pretnja, a jo manje joj je prethodila ili ju je pratila trezvena analiza dubokih korena ovog problema i irokog spektra koraka neophodnih da bi se oni iskorenili. Ta smrtno pogrena politika" deluje pod sasvim drugaijom logikom od one koju bi sugerisala takva namera i takvo promiljanje. Meher optuuje vlade koje rukovode ratom protiv terorizma"
da nisu spremne da razmatraju ta lei iza te mrnje: zato su desetine mladih ljudi spremne da same sebe raznesu, zato je devetnaest visokoobrazovanih mladia bilo spremno da uniti sebe i hiljade drugih u otmicama aviona 11. septembra i zato otpor [u Iraku] raste uprkos verovatnoi pogibije pobunjenika.20
19 Videti: Larry Elliott, Rieh spend 25 more on defense than aid", Guardian, 6. jul 2005. 20 Meacher, Playing Bin Ladens game".

130

Fluidni strah

Umesto da zastanu i da razmisle, vlade deluju - a ako je misao bez injenja svakako nedelotvorna, injenje bez razmiljanja je isto takvo, ako ne i gore, i uz sve to imamo viestruko uveanje moralne iskvarenosti i ljudske patnje. Kao to je Mori Dron istakao, pre pokretanja rata protiv Iraka Amerikanci su imali samo etiri agenta, a uz to se pokazalo da su to bili dvostruki agenti".21 Amerikanci su krenuli u rat sa uverenjem da e ameriki vojnici biti prihvaeni kao oslobodioci rairenih ruku i sa buketima cvea". Ali da jo jednom citiramo. Mehera: Smrt vie od deset hiljada civila, uz dvadeset hiljada ranjenika i jo vei broj irakih vojnih rtava, pogorana je, iz godine u godinu, neuspehom da se uspostave kljune javne slube... nezaposlenost divlja, a vojska SAD je bezrazlono netaktina." Teroristike snage e teko ustuknuti pod vojnim udarcima. Suprotno tome, upravo iz te trapavosti, prekomernog i rasipnikog obilja njihovog protivnika, oni crpe i obnavljaju svoju snaguMark Jirgensmejer je analizirao tu sloenu meavinu verskog nacionalizma i nasilja u veito tinjajuim i ponekad goruim meuplemenskim neprijateljstvima u Pendabu.22 Fokusirajui se posebno na terorizam Sika, koji je odgovoran za smrt hiljada ljudi, a izmeu ostalog i za ubistvo indijskog premijera Indire Gandi, utvrdio je ono to su i on i veina drugih istraivaa oekivali pre nego to su i krenuli sa radom na tom pitanju: Mladi ruralni Siki imali su savreno dobre razloge da budu nezadovoljni" - ti razlozi su bili istovremeno ekonomski, politiki i drutveni. Njihovi poljoprivredni proizvodi morali su biti prodavani ispod trinih cena, njihov kapacitet za samoisticanje bio je sveden praktino na nulu represivnom politikom vladajue Kongresne partije, i oseali su da su nemilosrdno degradirani, poto su zaostajali za imunijim urbanim klasama. Ali Jirgensmejer je oekivao i da pronae dokaze o politizaciji religije", i u tu svrhu je prouavao
21 Videti: Maurice Druon, Les stratgies aveugles", Le Figaro, 18. novembar 2004, str. 13. 22 Videti: Mark Juergensmeyer, ,,Is religion the problem?", Hedgehog Review, prolee 2004, str. 21-33.

Teror

globalnog

131

uenje duhovnog voe mladih militantnih Sika - Santa Darnala Singa Bindrandvela, koga su njegovi nebrojeni sledbenici oboavali kao svetog muenika. Meutim, u ovom sluaju, bio je iznenaen. Naiao je samo na rezidualne i formalne veze u govorima Bindrandvela sa ekonomijom, politikom ili klasom. Umesto toga, taj propovednik
je, poput mase govornika protestantske hrianske obnove, koji su delovali irom ruralnog podruja srednje Amerike... govorili o borbi izmeu dobra i zla, istine i lai, koja poiva u svakoj napaenoj dui i pozivali su na samoodricanje, posveenost i iskupljenje. Izgledalo je da je mladim ljudima posebno govorio o njihovim lakim kompromisima sa iskuenjima modernog ivota.

Meutim, u sluaju Bindrandvelovih propovedi, ee nego kod amerikih propovednika iz Biblijskog pojasa", slualac je mogao uti i stvari vezane za savremene politike lidere. Bindrandvel je dao svom duhovnom ratu jasnu spoljnu" dimenziju: sugerisao je da su se satanske sile nekako spustile na zemlju i da sada obitavaju u zvaninoj rezidenciji indijskog efa drave... intrigiran time, Jirgensmejer je proirio svoje istraivanje na brojna druga mesta kao to su Kamir, ri Lanka, Iran, Egipat, Palestina, izraelska naselja, gde su plemenske ili klasne linije fronta bile ucrtane korienjem verskih oznaka i gde je krv prolivena u ime uzvienih vrednosti vrlog, pobonog i svetakog ivota - i svuda je pronalazio upadljivo slian obrazac, ne toliko politizacije religije" koliko (kako se sam izrazio) religizacijepolitike. Nereligijske nevolje, kao to su pitanja drutvenog identiteta i smisaono uee u drutvenom ivotu, kada se izraze marksistikim ili nacionalistikim renikom, obino se danas prevode jezikom verske obnove: Sekularni ideoloki izrazi pobune zamenjeni su ideolokim formulacijama koje su verske. Pa ipak su nevolje - oseaj otuenja, marginalizacije i drutvene frustracije - esto uglavnom iste". arls Kimbol je zabeleio fenomen koji je srodan religizaciji politike" i u reniku sadanje amerike administracije.23 Predsednik Bu,
23 Charles Kimball, When Religion Becomes Evil, Harper, 2002, str. 36.

132

Fluidni strah

kreativno razvijajui jezik koji je Ronald Regan uveo u ameriki politiki ivot, voli da govori o kosmikom dualizmu" izmeu dobrih zemalja, koje predvode Sjedinjene Amerike Drave, i snaga zla: Morate se svrstati u redove snaga dobra i pomoi da se iskorene snage zla". On voli da govori o amerikim vojnim poduhvatima kao o krstakom ratu" i misiji" koja se sprovodi pod bojom zapoveu. Anri A. iro citira Dona Ekrofta, biveg javnog pravobranioca SAD: Amerika je jedinstvena zemlja koja je prepoznala izvor svog karaktera u tome to je boanska i vena, a ne u tome to je graanska i privremena... Mi nemamo drugog kralja, osim Isusa" - i upozorava nas na masovnu pojavu moralnih aparatika", politiara koji veruju da satanski uticaj oblikuje sve na amerikoj politikoj sceni, od liberalnih medija do naina na koji je Barbra Strejsend uila da peva".
Kao to je napisao Bil Mojers, u ovoj politici razdora", po kojoj se Biblija ita u doslovnom znaenju, odstupanje u miljenju je znak antihrista i grenici e biti osueni na veno gorenje u paklu". I kako se desniarska religija sjedinjuje sa konzervativnom politikom ideologijom i snagom korporacija, ona ne samo da legitimie netolerantnost i antidemokratske oblike politike korektnosti, ve i postavlja temelje za rastuu autoritativnost koja lako opovrgava apele na razum, razlike u miljenju, dijalog i sekularni humanizam.24

U besomuno vieglasnom, zbrkanom i zbunjujuem svetu unakrsnih, a uzajamno nekompatibilnih poruka, ija glavna svrha izgleda da je meusobno dovoenje u pitanje i negiranje kredibiliteta, monoteistike vere u paru sa manihejskim, crno-belim vizijama sveta, predstavljaju poslednje mono" tvrave: jedne istine, jednog puta, jedne ivotne formule - nepokolebljive i ratoborne izvesnosti i samouverenosti; poslednja sklonita za tragae za jasnoom, istoom i slobodom od sumnje i neodlunosti. Oni obeavaju blaga koja ostatak sveta direktno i tvrdoglavo porie: samoodobravanje, istu savest, olakanje u vidu nepostojanja straha od greke i to da ste uvek u pravu. Ba kao to je Damijat
24 Videti: Henry A. Giroux, Rapture politics", Toronto Star, 24. jul 2005.

Teror

globalnog

133

Ahli Hadit, striktno ortodoksni" propovednik iz Birmingema, opisao praktikovanje vida islama koji iziskuje striktno izdvajanje od glavnih tokova drutva. Njegova internet stranica opisuje ponaanje 'nevernika " koje je zasnovano na bolesnim i devijantnim pogledima u vezi sa njihovim drutvom, univerzumom i samim njihovim postojanjem".25 Ili kao jevrejske ortodoksne enklave u Izraelu, koje, po opisu Uri Avnera, imaju sopstvenu logiku" i malo veze sa bilo im drugim":
Oni ive u potpuno zatvorenom, teokratskom drutvu na koje ne utie nita to se deava van njega. Oni veruju u sopstveni svet... Oblae se drugaije i drugaije se ponaaju. Oni su, sve u svemu, drugaija vrsta ljudi. Postoji veoma malo komunikacije izmeu njih i nas. Oni govore razliitim jezikom. Oni imaju potpuno drugaiji pogled na svet. Oni su predmet potpuno drugaijih zakona i pravila... Ovo su ljudi koji ive odvojeno, u sopstvenim zajednicama, verskim susedstvima i gradovima u Izraelu. Oni nemaju kontakt sa obinim izraelskim drutvom.26

Zaista, manihejska vizija sveta, poziv na oruje u svetom ratu protiv satanskih snaga koje prete da nadvladaju svetom, svoenje Pandorine kutije ekonomskih, politikih i drutvenih konflikata na apokaliptiku viziju poslednjeg, presudnog sukoba izmeu dobra i zla: ovo nisu obrasci koji se vezuju iskljuivo za islamske ajatolahe. Na naoj planeti, koja se brzo globalizuje, ini se da je regionalizacija" politike, drutvenih nepravdi i bitaka za identitet i priznavanje jedna globalna tendencija. Moemo gledati u radikalno drugaijim pravcima i izbegavati meusobne poglede, ali ini se da smo svi na istom pretrpanom brodu bez pouzdanog kompasa - kojim niko ne upravlja. Iako nae veslanje nije koordinisano, svi smo u jednom pogledu upadljivo slini: niko od nas, ili skoro niko, ne veruje - (a kamoli da deklarie) da ide za sopstvenim interesima - branei ve zado25 Videti: Martin Bright, Muslim leaders in feud with the BBC", Observer, 14. avgust 2005. 26 Intervju sa Urijem Avneryjem, Tikkun, septembar-oktobar 2005, str. 33-9.

134

Fluidni strah

bijene privilegije ili zahtevajui udeo u privilegijama koje im do sada nisu omoguene. ini se da se sve strane danas zapravo bore za vene, univerzalne i apsolutne vrednosti. Ironino, nas - stanovnike fluidnog, modernog del planete guraju i ue da ignoriemo takve vrednosti u naim svakodnevnim pohodima i da nas vode kratkoroni projekti i kratkorone elje - ali ak i tada, ili moda ba tada, mi najee jo bolnije oseamo njihov nedostatak ili nepostojanje kad god (ako) pokuamo da uoimo vodei motiv u kakofoniji, oblik u magli ili put u ivom pesku. Opasnosti kojih se najvie plaimo su neposredne; razumljivo je da onda elimo da i nai lekovi budu neposredni - brza reenja", koja nude pomo na licu mesta, kao i lekovi protiv bola bez recepta. Iako su koreni opasnosti moda bujni i zamreni, mi elimo da naa odbrana bude jednostavna i spremna da se angauje ovde i sada. Preziremo bilo koje reenje koje ne obeava brze efekte koje je lako postii, a koje moda zahteva dugo, neodreeno dugo vreme da se pojave rezultati. ak i vie preziremo reenja koja iziskuju da se panja posveti sopstvenim manama i grekama, i koja nam nalau da, u Sokratovom stilu, upoznamo sami sebe!" I u potpunosti se gnuamo ideje da u ovom pogledu postoji mala razlika, ako uopte postoji, izmeu nas, dece svetlosti i njih, legla mraka. Svim takvim eljama i ljutnjama - religije, a pogotovo fundamentalistiki varijeteti monistikih religija - podilaze ili povlauju bolje nego bilo koji drugi sistemi ideja (sa izuzetkom totalitarnih vera kao to su komunizam ili faizam - fundamentalistikih/monistikih religija sa modifikovanim vokabularima i pod razliitim imenima i rukovoenjem), i zasigurno mnogo, mnogo bolje od nesistematskih ili ak antisistematskih ideja, kolebljivo izraenih, koje se gnuaju apsolutnosti, emu su bliske ideje zaete u postojano vieglasnim demokratijama. To je kao da su naruene, prilagoene i skrojene da bi zadovoljile udnje koje pothranjuje negativna globalizacija, poznata po ostavljanju kormila bez kormilara i tako podrivajui kredibilitet moderne zamene svemogueg Boga oveanstvom koje je, nadajmo se, sa-

Teror

globalnog

135

modovoljno. To je kao da je jo jedna velika zaobilaznica" nainila potpun krug": ini se da se moderno, hvalisavo obeanje da e pod ljudskom upravom svet bolje sluiti ljudskim potrebama zamenjeno enjivom eljom da Bog popravi ono to su ljudski menaderi umrljali i pokvarili. Ova sadanja zamena zamene" - obrt promene modernog menadmenta, koji nudi povratak vremenu pre izuma tabli za crtanje - ima svoje prednosti. U jednom mahu, ona otkriva ljude odgovorne za neiju nesreu i nudi bezbedan nain da se otarasite te nesree i njenih krivaca. I dok god nakupljena mrnja, potekla od strahova koji su jo muniji time to su ratrkani i nejasnog porekla, moe konano biti ispoljena na opipljivoj meti, i odmah, nije toliko vano to praenje tog puta verovatno nee staviti taku na nesreu. Preporuena strategija ponitava muan zadatak pruanja dokaza za krivicu i zlobu pre odreivanja neprijatelja: odreeni neprijatelji ne mogu dokazati svoju nevinost, poto njihova krivica lei u tome to su autoritativno optueni, bez izvoenja dokaza iz onoga to rade ili nameravaju da rade, ve iz onoga to jesu. Oni su - kao to e svako iz okruenja i potvrditi - nasledni (a to znai uroeni, genetski predodreeni, nepopravljivi) grenici, nevernici, Satanine alatke, mrane sile koje stoje izmeu sadanje pokvarenosti i tog prijatnog, udobnog i bezbednog sveta snova, oienog od njihovog otrovnog, karcinogenog prisustva. Svemu tome bi verovatno prijava za patent bila odbijena - da su se dananji fundamentalistiki propovednici pozvali na intelektualna prava svojine". Ono to oni nude svojim potencijalnim preobraenicima samo je otvoreno i direktno desekularizovana verzija totalitarnih iskuenja koja su pratila itavu modernu istoriju, a koje su sa posebnom revnou i najspektakularnijim efektima isprobali komunistiki i faistiki pokreti tokom veka koji se tek zavrio. Cvetan Todorov nudi detaljnu analizu tog iskuenja na delu, razmatrajui uspomene Margaret Buber-Nojman,27 izuzetnog
27 Tzvetan Todorov, Mmoire du mal, tentation du bien. Enqute sur le sicle, Robert Laffont, 2000, str. 139. i dalje; Margarete Buber-Neumann, La Rvolution mondiale, Casterman, 1971; i Mein Weg zum Kommunismus", u: Pldoyer frvFreiheit und Menschlichkeit, Hentrich, 2000.

136

Fluidni strah

svedoka oba glavna varijeteta totalitarnog uasa dvadesetog veka. Ona se tokom ranih dvadesetih pridruila komunistikim redovima, zajedno sa hiljadama drugih mladih i obrazovanih ena i mukaraca, na slian nain zavedenih i preplaenih besmislenou i nehumanou klanice Velikog rata, i koji su, kao i ona sama, uzaludno tragali za smislenim ivotom u oigledno besmislenom svetu. Onog trenutka kada je odluila da se pridrui komunistikim redovima, Margaret je stekla drutvo istomiljenika, hiljade brae" i sestara" koji su deliji njena razmiljanja, sudbinu i nade; ona je sada pripadala", sada je bila osloboena munog iskustva samoe meu usamljenima, pretvorila se u deo mone celine - ,,re MI bila je napisana svuda unaokolo velikim slovima", sea se. Odjednom", Margaret dodaje, inilo se da je sve udesno lako razumeti." Da li je ta jasnoa bila rezultat blizine svih drugih koji su bili kao ona", marirajui u korak i rame uz rame du jedinog pravog, plemenitog i oplemenjujueg puta? Skoro jedan vek kasnije, ljudi iz PR-a naeg vremena ponudili bi ba takvo objanjenje, ponavljajui, kao to to ine svakog puta, da toliko zadovoljnih klijenata ne moe biti u krivu!" Todorov komentarie da, kada se ljudi pridrue takvim redovima, oni konano stiu sigurnost za kojom su udeli i pronalaze odgovor na svako pitanje - umesto da lutaju u oklevanju, jadikujui pod stiskom sumnje. Druenje i sigurnost (zar to nisu sinonimi?!) je ono to obeavaju pesme sirena koje pevaju oficiri za regrutovanje militantno religioznih ili ratoborno sekularnih baza velike simplifikacije": ivot osloboen sumnje i izuzee iz dosade i mune neophodnosti pravljenja izbora i preuzimanja odgovornosti. Muslimani nisu jedini koji su skloni da sluaju i budu zavedeni glasovima sirena. A ako ih sluaju i predaju se zavoenju, oni to ne ine zato to su muslimani; to to su muslimani samo objanjava zato im se vie dopada glas mula ili ajatolaha od glasa sirena drugih religija. Drugima, koji sluaju isto tako revnosno, i koji dozvoljavaju sebi da budu zavedeni isto tako voljno, a nisu muslimani, bie ponuen bogat asortiman drugih pesama sirena,

Teror

globalnog

137

medu kojima e se, bez sumnje, pronai melodije koje e lako prepoznati kao uteno poznate i koje su u skladu sa njihovim sopstvenim. Deava se, ipak, na poetku dvadeset prvog veka, da za mnoge mlade muslimane to to su muslimani znai da su rtva viestrukog liavanja, kao i da su odseeni od (ili im se brani korienje) javnih puteva za bekstvo od represije, kao i puteva line emancipacije i traganja za sreom, koje mnogi drugi, nemuslimani, izgleda da slede sa zapanjujuim i sve boljim vetinama. Mladi muslimani imaju razloga da se tako oseaju. Oni pripadaju populaciji koja je zvanino okarakterisana kao ona koja kasni za naprednim", razvijenim", progresivnim" ostatkom oveanstva; oni su utamnieni u tom nezavidnom poloaju zbog urovanja svojih sopstvenih nemilosrdnih vlada vrste ruke i vlada naprednog" del planete, koje ih nemilosrdno odvraaju od obeanih i strasno prieljkivanih zemalja sree i dostojanstva. ini se da je izbor izmeu dve vrste okrutne sudbine, ili, bolje
reeno, dva del o k r u t n o s t i te sudbine, kao biranje i z m e u dva

zla. Mladi muslimani pokuavaju da varanjem, vercom ili na silu zaobiu maeve i anele" koji uvaju ulaz u moderni raj, samo da bi na kraju saznali (ako uspeju da prevare uvare ili da se prounjaju pored kontrolnih punktova) da tamo nisu dobrodoli, da im nije dozvoljeno da uhvate korak sa tim istim nainom ivota za koji su optueni i ismejani da mu ne streme dovoljno jako; te da to to su tamo ne znai da uestvuju u onoj vrsti sree i dostojanstvenog ivota koji ih je privukao. Njima su ruke zaista dvostruko vezane: odbacila ih je vlastita zajednica iz koje potiu - zbog naputanja i izdaje, a zajednica njihovih snova im brani ulaz zbog navodne nepotpunosti ili neiskrenosti, ili, jo gore, zbog savrenstva i prividnog nepostojanja krivice za njihovu izdaju/preobraenje. Kognitivni nesklad, koji je uvek muno i bolno iskustvo sutinski iracionalne teskobe koja ne omoguava racionalno reenje, u njihovom sluaju je dupliran. Njihova realnost negira vrednosti koje bi, u skladu sa svojim vaspitanjem, morali da potuju i vrednuju, a istovremeno im ukida ansu za prihvatanje vrednosti na koje su uporno nagovarani

138

Fluidni strah

i navoeni da ih prihvate - iako su poruke koje ih podstiu da prihvate ove vrednosti oigledno nejasne i zbunjujue: Integriite se! Integriite se! Ali teko vama ako pokuate, i prokleti da ste ako uspete... Bruka i osveta na obe vae kue... Zapazimo da je meu rtvama islamskih terorista proteklih nekoliko godina broj bratskih" (i sestrinskih" i dejih) muslimana uveliko prevazilazio broj svih drugih rtava. Ako Satana i njegove pristalice/ orua nisu probirljivi, zato bi to onda bili njegovi protivnici i potencijalni osvajai? Ono to pojaava nejasnou (dvosmislenost, iracionalnost) takve neprilike je to to se ini da je sam muslimanski svet, geografskom sluajnou, smeten du jedne barikade. Tako se deava da je ekonomija bogatih, naprednih" zemalja zasnovana na izuzetno visokoj potronji nafte (zavisna ne samo od goriva koje e sagoreti u motorima svojih vozila, ve isto tako i od sirovih derivata nafte za bazinu industriju), dok se ekonomija SAD, daleko najvee vojne sile, razvija zahvaljujui cenama goriva koje se vetaki dre na niskom nivou. Isto tako se deava da su najbogatije zalihe sirove nafte, i jedine koje obeavaju da e ostati ekonomski odrive do sredine veka, pod rukovodstvom islamskih (preciznije, arapskih) vlada. Prsti Arapa su na linijama ivota Zapada - na glavnim izvorima iz kojih tee ivotna energija bogatog i monog Zapada. Oni bi mogli - moda - da prekinu snabdevanje, uz praktino nezamislive, ali sigurno dramatine (katastrofine, sa take gledita zapadnih sila) posledice za planetarnu ravnoteu moi. Haos u sposobnosti reagovanja i ouvanju reda i zakona koji je sa sobom donela jo jedna katastrofa (prirodna", Katrina) u najmonijoj od ovih sila moe biti shvaeno kao preliminarna proba onoga to se moe desiti ako arapske vlade, nominalni vlasnici najveih rezervi nafte na planeti, zaista uspeju da ovladaju dotokom nafte. Ovo je neto to je dopisnik Njujork tajmsa Dad Muavad video kao posledicu vetra koji je duvao brzinom od 280 km na sat i zaustavio rad platformi na vodi i buotina na kopnu koje su snabdevale vie od etvrtine amerike domae

Teror

globalnog

139

naftne proizvodnje, to je izazvalo zastoj u radu deset posto amerikih rafinerija nafte:
Vozai koji su satima ekali u redu, i esto uzalud, da napune svoje rezervoare. Predsednik koji zahteva od svakoga da smanji vonju automobilom i da tedi energiju kod kue. Mrane glasine o gomilanju zaliha i trinoj manipulaciji koje su poele da se ire. Ekonomisti koji upozoravaju da e rastua cena energije sigurno usporiti ekonomski rast - i moda ga potpuno zaustaviti... Vinsent Lorman, analitiar globalne energetike, izjavio je u Kanadskom institutu za istraivanje energije sledee: Ono to sada imamo je pomahnitali teretni voz. Ne postoji nita to mogu da vidim izmeu njega i viih cena"... Mi smo na neistraenoj teritoriji", rekao je Don Felmi, glavni ekonomista na Amerikom naftnom institutu, glavnoj trgovinskoj grupi te industrije... Robert Mabro, predsednik Oksfordskog instituta za studije energetike... je dodao: Ako ljudi ne mogu da nabave benzin, oni postaju besni, postaju nasilni, stvaraju probleme. Energija je neophodna."28

Energetska trita", zakljuuje Muavad, zavise od milosti i najmanjeg zastoja bilo gde na planeti, koji moe da jo vie povea cene." I ako cena nafte poraste do sto dolara za barel", to e imati, prema miljenju Vilijama Hantera, jo jednog strunog analitiara, veoma negativan efekat" na vazduhoplovne kompanije i na ceo sektor saobraaja, a privreda kao celina e se usporiti do maksimuma". Zapazimo, meutim, da ak i u sluaju da napori oko zaustavljanja pomahnitalog rasta cena nafte dovedu do rezultata, olakanje moe biti samo privremeno; a, isto tako, i kratkotrajno, sa Kinom, Indijom i Brazilom koji se pridruuju ekonomijama vonje automobila, i sa planetarnim zalihama nafte, koje sporo, ali nezaustavljivo, dolaze do take potpunog iscrpljenja. ak godinu i po dana pre katastrofe koju je izazvala Katrina cena sirove nafte na njujorkoj berzi se udvostruila (sa 33 na 66 dolara za barel). A tempo rasta godinje potranje za gorivom takoe se duplirao.
28 Videti: Jad Mouawad, Katrina's shock to the system", New York Times, 4. septembar 2005.

140

Fluidni strah

Ovakav splet okolnosti ima dva rezultata, a oba uveavaju oigledno neizleivu dvosmislenost tekog poloaja muslimana. Predvidivo akutan interes modernog del" planete u osiguravanju ekskluzivne kontrole nad najdragocenijim zalihama sirove nafte baca ih u direktan sukob sa velikim delom islamskog sveta. Od apokrifnog sastanka Frenklina D. Ruzvelta sa kraljem Suadom na amerikoj krstarici, kada je ameriki predsednik garantovao da e odrati saudijsku dinastiju na vlasti na skoro pustom poluostrvu, a koje je neverovatno.bogato naftom, dok je novopostavljeni kralj obeao neprekidan dotok nafte koju su crpele amerike kompanije, i otkada je CIA pripremila pu da bi svrgnula demokratski izabranu Mosadekovu vladu u Iranu pre pola veka, zapadne zemlje, a posebno SAD, nisu bile u stanju da prekinu da se meaju u bliskoistone islamske reime, povremeno koristei izdano podmiivanje, pretnje ekonomskim sankcijama ili direktne vojne intervencije kao svoje glavno oruje. One su takoe, samo da bi naftne slavine ostale otvorene, a naftovodi puni, pomagale da na vlasti ostanu reakcionarni reimi (u sluaju Saudijskog kraljevstva dominiraju vehabije i radikalni fundamentalisti) kojima je oigledno istekao rok trajanja i rok tolerisanja i koji, po svoj prilici, ne bi ni bili sposobni da se odre da nije bilo zapadnog, uglavnom amerikog, vojnog pokroviteljstva. Kroz aktivnosti specijalnog izaslanika Donalda Ramsfelda, koji je sada sekretar za odbranu, Sjedinjene Amerike Drave su obeale podrku diktaturi Sadama Huseina u Iraku milijardama dolara poljoprivrednih kredita i najsavremenijom vojnom tehnologijom vrednom milione dolara, kao i satelitskim prikupljanjem obavetajnih podataka koji su se mogli koristiti za usmeravanje hemijskog naoruanja na Iran - i odrale svoje obeanje. Kraljevi i diktatori na elu takvih reima su voljni da koriste svoju srenu sudbinu i da se okrue najneobinijim igrakama koje zapadno drutvo moe da ponudi, uvrujui svoje granice i naoruavajui svoju tajnu policiju da se uspenije bori protiv vercovanja proizvoda zapadne demokratije. Vozni parkovi prepuni vozila sa raznom dodatnom opremom - DA, slobodni izbori - NE; DA - za klima-ureaje, NE - za ravnopravnost ena; i najodlunije

Teror

globalnog

141

NE" za ravnomernu distribuciju iznenadnih bogatstava, za line slobode i za politika prava potinjenih. Stoga je malo verovatno da e hoi polloi, kojima je data ansa da iz prve ruke probaju uvozne zapadne proizvode, razviti iskrene simpatije prema plodovima zapadne civilizacije. Melodije sirena koje su pevali verski uitelji, svesni sekularnih sklonosti liberalne demokratije, zasigurno e pronai brojne revnosne sluaoce, ne samo meu velikim i monim koji dele njihovu ogorenost na Zapad zbog straha od demokratskih pretnji njihovim privilegijama, ve i meu milionima njihovih potinjenih koji su izostavljeni iz distribucije uvezene robe. Neki od ovih drugih bili bi voljni i da daju svoj ivot zarad nastavka lagodnog ivota ovih prvih. A veina prvih bi sa zadovoljstvom odvojila deo svog neverovatnog bogatstva kako bi ovi drugi mogli da budu obueni da rade ba to i da dobrovoljno koriste svoje vetine u praksi. Drugi rezultat udnog spleta okolnosti je, izgleda, neto suprotno: selektivno vesternizovan" deo elite u bogatim islamskim zemljama moe prestati da se valja u svom kompleksu inferiornosti. Zahvaljujui svom kapacitetu za stvaranje neprijatnosti", njihovoj potencijalnoj kontroli nad bogatstvom koje je Zapadu potrebno, ali koje ne poseduje, oni se mogu oseati dovoljno snano da pokuaju preduzeti krajnji korak: da zahtevaju superioran status nad onima iji opstanak tako direktno zavisi od resursa na koje oni, i samo oni, mogu pretendovati da ih kontroliu. Nita nije toliko uteno u vezi sa neijom moi kao to je to injenica da vas podmiuju ti koji su moni... Proraun teko da moe biti jednostavniji ili oigledniji: samo kada bismo stekli nepodeljenu kontrolu nad gorivom koje hrani njihove motore njihova snaga bi se zaustavila. Oni e morati da jedu iz nae ruke i da igraju igru prema pravilima koje mi odreujemo. Strategija, meutim, za razliku od prorauna ansi, nije ni jednostavna ni oigledna. Iako mi imamo sredstava da kupujemo sve vie naoruanja, sav novac od potkupljivanja koji finansira njegovu kupovinu nee biti dovoljan da se izjednaimo sa njihovom vojnom snagom. Alternativa, iako ona nije najbolje reenje, jeste da se iskoristi drugo oruje, koje mi posedujemo u istoj ko-

142

Fluidni strah

liini, ako ne i veoj, od njih: na potencijal za stvaranje neprijatnosti, mo da uinimo borbu za mo previe skupom da bi se nastavljala, neisplativom ili nemoguom za nastavljanje. Imajui u vidu otvorenu ranjivost njihovih zemalja, njihovih drutava, destruktivni kapacitet nae moi da stvorimo neprijatnost moe svakako nadmaiti, kao to je poznato, ogroman potencijal njihovog snanog naoruanja. Potrebno je, na kraju krajeva, mnogo manje stvari, ljudi i rada da se grad kao to je Njujork ili London dovede do paralize, nego to je potrebno da se uhvati teroristiki komandant u svojoj peini na planini ili da se njegovi potinjeni isteraju iz podruma i tavana urbanih sirotinjskih etvrti... Kada se isprobaju svi lekovi iz udbenika, oni iz domae proizvodnje ili runo pravljeni lekovi za kognitivni nesklad, i kada nijedan od njih ne uspe da ponudi oekivani rezultat, jedina stvar koja preostaje jeste bedna agonija laboratorijskih pacova koji su naueni da naslaivanje pariima nabacanim na najudaljenijem kraju lavirinta moe biti doivljeno samo uz uas elektrinih okova. Moda bi bekstvo iz lavirinta, jednom za svagda (opcija koja ne postoji za laboratorijske pacove), donelo satisfakciju koju ni najrevnosnije uenje i beleenje krivina i zavoja njegovih mnogobrojnih hodnika nikada ne mogu. Bez obzira na to da li oni zarobljeni pokuaju ili ne pokuaju da pronau izlaz iz tiranije - i da li nastavljaju ili ne nastavljaju da se nadaju bez nade da se putevi bekstva iz nesklada mogu pronai na njihovoj strani zida lavirinta - ini se da to ne predstavlja preveliku razliku u odnosu na njihove neprilike. Nagrade za poslunost su tegobno spore, dok su kazne svakodnevne zato to se ne trudite dovoljno, ili se trudite previe (i kako bi uopte izgledalo kada se ne trudite previe", ako ne bi odmah bilo osueno kao nedovoljno"?!). Da li ete postati terorista ili ne, to je izbor; to da li ete dozvoliti sebi da vas zaslepi obina ljubomora, prezir ili mrnja je takoe izbor. To to ste kanjeni za suprotstavljanje, stvarno ili navodno, takvim izborima, meutim, nije stvar izbora jer je takvo suprotstavljanje presuda sudbine. injenica da je nekoliko ljudi kao vi" napravilo pogrean izbor dovoljna je da vam oduzme

Teror

globalnog

143

pravo da napravite sopstveni - pravilan - izbor; a ako ste ga ipak napravili, sama ta injenica e vas spreiti da ubedite one koji vam sude, ili uzurpiraju pravo da donose presude, da ste ga napravili, i to iskreno. Nekoliko samoubilakih ubica na slobodi bie sasvim dovoljno da uini hiljade nevinih deurnim krivcima". Vrlo brzo, nekoliko loih individualnih izbora bie pretoeno u atribute kategorije"; kategorija koja je lako prepoznatljiva, na primer sumnjivo tamna koa ili sumnjivo glomazan ranac - vrsta predmeta za koje su CCTV kamere stvorene da ih uoe i zbog kojih se prolaznicima govori da budu na oprezu. A prolaznici su voljni da posluaju. Nakon teroristikih zlodela u londonskoj podzemnoj eleznici koliina incidenata klasifikovanih kao rasistiki napadi" otro se poveala irom zemlje. U veini sluajeva ak ni prizor ranca nije bio neophodan da ih isprovocira. Desetak islamskih zaverenika, spremnih da ubiju, pokazalo se dovoljnim da stvori atmosferu tvrave pod opsadom i da podigne talas opte nesigurnosti". Nesigurni ljudi su skloni da grozniavo trae metu na koju e istovariti svoju nagomilanu uznemirenost, i da povrate svoje izgubljeno samopouzdanje tako to e umiriti taj agresivni, zastraujui i poniavajui oseaj bespomonosti. Opkoljene tvrave u koje se pretvaraju multietniki i multikulturalni gradovi su naseobine koje dele i teroristi i njihove rtve. Svaka strana doprinosi strahu, strasti, vatrenosti i upornosti onog drugog. Svaka strana potvruje najgore strahove drugog i dodaje materijala njihovim predrasudama i mrnjama. Medu njima, zatvorenim u neku vrstu fluidne moderne verzije dance macabre, dve strane nee nikada dopustiti mir fantomu opsade. U svojoj studiji tehnologije nadzora, koja je postala iroko rasprostranjena na ulicama gradova nakon 11. septembra, David Lajon belei njene nenameravane posledice": irenje mree nadgledanja... i pojaanu izloenost obinih ljudi nadgledanju u njihovim svakodnevnim ivotima".29 Moemo, meutim, tvrditi
29 Videti: David Lyon, Technology vs. 'terrorism': circuits of city surveillance since September 11,2001", u: Cities, War and Terorism: Towards an Urban Geopolitics, ed. Stephen Graham, Blackwell, 2004, str. 297-311.

144

Fluidni strah

da meu svim njenim nenameravanim posledicama" poasno mesto pripada efektu tehnologije nadzora mediji su poruka". Specijalizovani, kao to i moraju biti, za osmatranje i beleenje spoljnih, vidljivih objekata koji se mogu snimiti, ta tehnologija e sigurno biti lepa za individualne motive i izbor koji stoje iza snimljenih slika, to na kraju mora voditi do postavljanja ideje sumnjivih kategorija" na mesto individualnih zloinaca. Kao to to kae Laj on:
Kultura kontrole e izvriti kolonizaciju vie sfera ivota, sa naom saglasnou ili bez nje, zbog razumljive elje za bezbednou, kombinovane sa pritiskom da usvojite posebne vrste sistema. Obini stanovnici urbanih prostora, graani, radnici i potroai - to jest ljudi bez bilo kakvih teroristikih ambicija - e uvideti da su njihove ivotne anse sve vie odreene kategorijama kojima pripadaju. Za neke, ove kategorije su naroito pune predrasuda, liavajui ih potroakog izbora zbog kreditne sposobnosti, ili, jo podmuklije, otpremajui ih u status druge klase zbog boje koe ili etnikog porekla. To je stara pria pod maskom visoke tehnologije.

Anonimni detektiv koji se izvinio Girmi Belaju, zlosrenom etiopskom izbeglici i pomorskom inenjeru, nakon to je policija brutalno upala u njegov stan u Londonu, skinula ga do gole koe, udarala ga, pritiskala ga uza zid, uhapsila ga i drala est dana bez optube, tako to je rekao: Izvini drugar, pogreno mesto, pogreno vreme",30 mogao je (i trebalo je) da doda: ,,i pogrena kategorija". A ovako, Belaj sumira posledice tog kategorijskog, ak iako je individualno pretrpljeno, iskustva: Ja se plaim; ja ne elim da izaem". I za svoj nesreni sluaj krivi proklete teroriste" koji su se ponaali na takav nain da je sva ljupkost i sloboda bila unitena za ljude kao to sam ja" (kurziv dodat). U zaaranom krugu, pretnja terorizmom se pretvara u inspiraciju za jo vie terorizma, posipajui svoj put sve veom koliinom uasa, uz sve veu grupu terorisanih ljudi - dva proizvoda koja teroristika del, ije ime potie ba od takve namere, nameravaju da proizvedu i planiraju da proizvedu. Moe se rei da
30 Citirano prema: Sandra Lavikke, Victim of terror crackdown blmes bombers for robbing him of freedom", Guardian, 4. avgust 2005, str. 7.

Teror

globalnog

145

su terorisani ljudi najpouzdaniji saveznici terorista, iako ne svojom voljom. Razumljiva elja za bezbednou", uvek spremna i na raspolaganju za igru lukavog i prepredenog eksploatatora, a sada podstaknuta nasuminim i oigledno nepredvidivim teroristikim aktima, ispada da je, na kraju, glavni resurs na koji teror moe raunati da bi dobio na snazi. ak i u malo verovatnom sluaju da se zapeate granice prema nepoeljnim putnicima od krvi i mesa, verovatnoa jo jednog teroristikog napada ne bi bila svedena na nulu. Globalno generisana ogorenost lebdi u globalnom prostoru lako kao to to ine finansije i poslednja moda u muzici ili odei, a tako isto ini i poriv za osvetom nad njenim istinskim ili navodnim krivcima ili (ako se krivcima ne moe prii) nad odgovarajuim ili prikladnim rtvenim jaganjcima. Gde god da se prizemlje, globalni problemi se za vrlo kratko vreme prilagode domaim, brzo putaju korene, odomauju se" - i, ne nalazei globalno reenje, trae lokalne mete na koje e ispustiti svoje frustracije zbog toga. Izbegavi hapenje, Husein Osman, jedan od glavnih osumnjienih za napad na londonsku podzemnu eleznicu, stigao je u Italiju, iako, prema Karlu de Stefanu, najviem zvaniniku italijanske antiteroristike policije, nisu pronaene veze izmeu njega i bilo koje lokalne teroristike grupe tamo - nije se inilo da je u kontaktu sa bilo kojom poznatom teroristikom grupom". ini se da imamo improvizovanu grupu koja u ovom sluaju deluje sama," zakljuio je Stefano.31 Povrede koje nanose sile koje izmiu kontroli na negativno globalizovanoj planeti su bezbrojne i sveprisutne - i povrh svega ratrkane i rasprostranjene. U svim delovima planete zemljite za seme terorizma je dobro pripremljeno i putujui umovi" iza teroristikih napada mogu se s pravom nadati da e pronai neko plodno pare zemlje gde god da se zaustave. Oni ak ne moraju ni da osmisle, izgrade i odre vrstu strukturu komande. To nisu teroristike armije, ve teroristiki opori, sinhronizovani, vie nego koordinisani, sa malo kontrole ili bez nje, i samo sa
31 Videti: lan Fisher,Italians say London suspect lacks wide terrorist ties", New York Times, 2. avgust 2005.

146

Fluidni strah

ad hoc komandirima vodova ili podoficirima. Veoma esto, da bi se namenske snage" prividno izrodile ab nihilo, dovoljno je da se prui spektakularan primer i da se ostavi da se on revnosno i brzo rairi i utvrdi u milionima domova posredstvom TV mrea stalno gladnih predstave, glavnih informacionih puteva kroz koje i prenose svoje poruke. Nikada ranije stara antropoloka ideja irenja stimulusa" (u znaenju prototipova i inspiracija koje putuju irom zemalja i kultura bez onih koji su ih prvobitno praktikovali ili njima posredovali, ili nezavisno od njih, i bez svog prirodnog stanita", oblika ivota gde su roene i gde su porasle) nije bolje saela karakter sadanje meukulturalne komunikacije i zaraznog, epidemijskog potencijala kulturnih inovacija. Na planeti ispresecanoj glavnim informacionim putevima poruke e pronai i odabrati sopstvene zahvalne sluaoce, ne morajui ni da tragaju za njima; ili e ih nepogreivo pronai i odabrati njihovi potencijalni i zahvalni sluaoci kojima e biti drago da na sebe preuzmu zadatak traganja (surfovanja netom"). Susret poruka i slualaca je velikim delom potpomognut na planeti pretvorenoj u mozaik etnikih i verskih dijaspora. Na takvoj planeti, nekadanje razdvajanje unutranjeg" i spoljanjeg" ili, u ovom sluaju, izmeu centra" i periferije", vie nije mogue. Spoljanjost" opasnog terorizma je apstraktna koliko i unutranjost" kapitala koji odrava ivot. Strane rei postaju stvarne unutar zemlje dolaska; navodni autsajderi" su u veini sluajeva pojedinci roeni i vaspitavani u lokalnoj sredini, a koji su inspirisani/preobraeni idejama sans frontires. Ne postoje prve linije - samo razdvojena, iroko razbacana i veoma mobilna bojita; ne postoje regularne trupe - samo civili koji postaju vojnici za jedan dan i vojnici na neodreenom civilnom odsustvu. Teroristike armije" su sve domae armije, kojima nisu potrebne kasarne, skupovi i teren za parade. Mainerija nacionalne drave, osmiljena i negovana da uva teritorijalni suverenitet i da nedvosmisleno razdvoji domae od stranih, ostala je zateena umreavanjem" planete. Iz dana u dan niu se teroristika zlodela, jedna za drugim, dok dravne institu-

Teror

globalnog

147

cije za red i zakon uviaju da nisu u stanju da se suoe sa novim opasnostima koje su tako oigledno stavile taku na ortodoksne, svete i navodno proverene i pouzdane kategorije i distinkcije. Ad hoc odgovori tih institucija na uzastopna iznenaenja odaju zbunjenost. Dan nakon to je ratoborni islamski propovednik, eik Omar Bakri, verovatno plaei se suoavanja sa optubama za podstrekivanje, napustio Britaniju i otiao u Liban (navodno na odmor), vodei politiari na obe strane partijsko-politike podele zahtevali su striktnu kontrolu stanovnika zemlje koji je naputaju (to je do tada bio obiaj prvenstveno vezan za totalitarne drave iz davnina, isto kao to su do tada bili kontrolisani stranci koji su eleli da uu u zemlju). Dva dana kasnije, Don Preskot, zamenik premijera, javno je savetovao Bakrija: Uivaj u svom odmoru i neka bude dugaak" - verovatno elei da svojim bekstvom Bakri izae u susret dravnim vlastima, vadei ih iz neugodnog poloaja u kome bi se nali usled do tada nepoznatog postupka da se Bakriju opozove dozvola za boravak u zemlji na neogranieno vreme: Iako ministar unutranjih poslova, arls Klark, ne moe da zabrani gospodinu Bakriju da se vrati po postojeim zakonima, mogao bi da mu blokira ulazak u skladu sa planovima najavljenim prolog petka da se izbace ili deportuju oni koji propovedaju mrnju ili pravdaju nasilje".32 Ovo je zaista problem bez dobrog reenja; ili je to pre iluzorna dilema koja odslikava samo strateku i taktiku zbunjenost dravnih vlasti? Naputajui zemlju, Bakri je izbegao pravdi, a injenica da je on to mogao da uradi nekanjeno ne ide previe u prilog britanskih slubi bezbednosti, ali - paradoksalno - namera je da se redefinie pravda kao pravo da se krivci primoraju da odu i da im se zabrani povratak... Neprilike stranca", postavljenog i dranog u uznemiravajue slabo definisanoj sivoj zoni" koja se prua izmeu deklarisanih neprijatelja i pouzdanih prijatelja, bile su sve vreme olienje ambivalentnosti. Moderne drave su se naporno trudile da eliminiu ili barem umanje tu ambivalentnost, koja je muna za one
32 Alan Trevis and Duncan Campbell, Bakir to be banned from UK", Guardian, 10. avgust 2005.

148

Fluidni strah

svrstane u kategoriju stranaca, ali koja je isto tako prouzrokovala dosta neprijatnosti onima koji su ih tu svrstali. Moda je zbog razmatranja uvijene (i neuverljive) prie o takvim naporima bila skovana uvena/ozloglaena definicija suvereniteta Karla mita kao prava na izuzee". Na manje teoretskom nivou, pasoi i vize, pravo na boravak i njegovo osporavanje, naturalizacija i njeno odbijanje - sve sa namenom da okona dvosmislenost ako ne drutvenog, onda barem pravnog statusa - zasluuju da se ubroje u najznaajnije moderne izume. Negativna globalizacija i njeni izdanci (do sada najvii stepen ekstrateritorijalnosti kapitala, trgovine, informacija, kriminala i terorizma) su, meutim, uinili sve takve testirane instrumente suvereniteta generalno neefikasnim. Perspektiva da e suvereno pravo za izuzeem osigurati pobedu u ratu proglaenom protiv ambivalentnosti koja utie na strance, ili barem garantuje prednost u uzastopnim bitkama, sada uopte ne izgleda tako sigurno; ma ukljuivanja i iskljuivanja sa dve otrice pokazuje se previe tupim da bi obezbedio pobedu ili makar odrao ivom nadu o njoj. Ubiti dve muve jednim udarcem - zadrati sposobnost delovanja u novom svetu dijaspora i klupku spoljnih" i unutranjih" veza i sukobljenih lojalnosti koje se vie ne mogu razvezati i drati razdvojenim, a istovremeno uvajui i dalje prostor za manevar pri suoavanju sa brzo menjajuim situacijama u budunosti sile su koje, ini se, dre pravac ka tome da uine neodreenim" ambivalentnost pravnog statusa, vie nego neambivalentnost prebivalita i graanskih prava. Sve to ne obeava brzo osloboenje od ambivalentnosti, tog izdanog izvora strepnje, nesigurnosti i straha koji u jednakoj meri oseaju ljudi uhvaeni u njemu i ljudi koji ive svoje ivote u njihovom nametljivom prisustvu. Ne moe se zamisliti nikakvo brzo reenje, a kamoli ono koje je pri ruci. Uz sve vee irenje dijaspora svetskih populacija i uz ortodoksnu hijerarhiju kultura koje skoro da su razmontirane, svaka sugestija zamene verovatno e biti estoko osporavana. Uz same ideje kulturne superiornosti i inferiornosti koje su eliminisane iz politiki korektnog" renika,

Teror

globalnog

149

tako tradicionalan nain - jednom univerzalno testiran - utvrivanja i utemeljenja ishoda uzastopnih reenja ambivalentnosti kao kulturne asimilacije" (koja je sada utivo nazvana integracija", iako ostaje lojalna proloj strategiji) niti je prihvatljiv, niti je verovatno da e biti usvojen i ispraen do kraja. Poto su ispale iz drutva, nasilno otvorenog pritiskom negativnih globalizacionih snaga, mo i politika sve vie se razdvajaju u meusobno suprotnim pravcima i stvaraju problem s kojim e se, izgleda, suoiti ovaj vek, jer je njegov vrhunski izazov da ponovo spoji mo i politiku; poto e zadatak koji e, po svoj prilici, dominirati u ovom veku biti da se pronae nain da se ovakav podvig izvede. Ponovno okupljanje razdvojenih partnera u kui drave je moda najmanje obeavajui od moguih odgovora na izazov. Na negativno globalizovanoj planeti ovi najfundamentalniji problemi - istinski metaproblemi koji uslovljavaju anse i naine reavanja svih drugih problema - su globalni, i, poto su globalni, ne priznaju lokalna reenja. Ne postoje lokalna reenja za globalno stvorene i globalno ojaane probleme, i ne mogu ni postojati. Ponovno sjedinjenje moi i politike morae da se postigne na planetarnom nivou, ako se uopte postigne. Kao to je to veto primetio Bendamin R. Barber, nijedno ameriko dete ne moe se oseati bezbedno u svom krevetu, ako se deca u Karaiju ili Bagdadu ne oseaju bezbedno u svom. Evropljani nee biti u stanju da se dugo hvale svojim slobodama, ako ljudi u drugim delovima sveta i dalje ostanu obespravljeni i poniavani".33 Demokratija i sloboda ne mogu vie biti osigurane samo u jednoj zemlji ili ak u grupi zemalja; njihova odbrana u svetu ispunjenom nepravdom i naseljenom milijardama ljudskih bia kojima je osporeno ljudsko dostojanstvo sigurno e pokvariti same vrednosti koje je nameravala da zatiti. Budunost demokratije i slobode mora biti osigurana na planetarnom nivou - ili uopte ne moe biti osigurana.
33 Videti: Benjamin R. Barber in conversation with Artur Domosfawski", Gazeta Wyborcza, 24-26. decembar 2004, str. 19-20.

150

Fluidni strah

Strah je zapravo najzlokobniji od mnogih demona koji se gnezde u otvorenim drutvima naeg vremena. Ali nesigurnost sadanjice i neizvesnost sutranjice su te koje raaju najgore i najtee podnoljive nae strahove. Nesigurnost i neizvesnost, opet, roene su iz oseaja nemoi: ini se da mi vie ne kontroliemo, ni pojedinano, ni u manjoj grupi ili kolektivno, nae poslove na planeti - i postajemo sve vie svesni da emo teko biti osloboeni prvog hendikepa, dok god je drugom dozvoljeno da traje. Da situacija bude jo gora, nedostaje nam sredstava koja mogu omoguiti naoj politici da se izdigne do nivoa gde se mo ve smestila, time nam omoguavajui da ponovo steknemo i preuzmemo kontrolu nad snagama koje oblikuju na zajedniki poloaj, i stoga defmiemo opseg naih opcija kao da povlaimo granice naoj slobodi izbora: to je vrsta kontrole koja je trenutno iskliznula - ili je iupana - iz naih ruku. Demon straha nee biti prognan dok ne pronaemo (ili, tanije, ne izgradimo) takva sredstva.

5.

Strahovi na slobodi

Paradoks koji je pravilno istakao Robert Kastel u svojoj pronicljivoj analizi obilnih strahova, koje rada i hrani nesigurnost, a koji ispunjavaju fluidni moderni ivot, jeste da mi - barem u razvijenim zemljama - nesumnjivo ivimo u nekim od najbezbednijih [sres] zemalja koje su ikada postojale".1 Mi, mukarci i ene, koji ivimo u razvijenom" delu sveta (to jest, u najbogatijem, najmodernizovanijem, a, i dalje, u najrevnosnije modernizujuem delu sveta) objektivno" smo najbezbedniji ljudi u istoriji oveanstva. Kao to statistike ubedljivo pokazuju, sve je manje opasnosti koje prete da skrate nae ivote i rede su nego to su bile u prolosti i nego to su to u drugim delovima sveta; pored toga, mi imamo izuzetno domiljate i efektivne naine da predvidimo, spreimo i borimo se protiv onih opasnosti zbog kojih jo uvek moemo da umremo ranije ili da se razbolimo. Sve zamislive objektivne mere pokazuju oigledno nezaustavljiv rast u zatiti koju mukarci i ene razvijenog" del sveta uivaju na sva tri fronta gde se vode borbe za odbranu
1 Robert Castel, L'Inscurit sociale. Qu'est-ce qu'tre protg?, Seuil, 2003, str. 5.

152

Fluidni strah

ljudskog ivota: protiv nadmonih snaga prirode, protiv uroenih slabosti naih tela i protiv opasnosti koje proizilaze iz agresije drugih ljudi. A opet, ba u tom delu sveta koji je, kao nikada ranije, bezbedan i komforan - u Evropi i u njenim bivim kolonijama, prekookeanskim izdancima, ograncima i sedimentima, kao i u nekoliko drugih razvijenih zemalja" sa evropskom vezom izabrane bliskosti, odnos Wahlverwandschaft, vie nego Verwandschaft - to jest zavisnost od straha i opsesija bezbednou doivela je spektakularan uspon tokom poslednjih godina. Nasuprot objektivnim dokazima, ljudi koji ive u najveem ikada zabeleenom komforu, koji su razmaeni i negovani vie nego bilo koji drugi ljudi tokom istorije, su ti koji vie oseaju pretnje, koji su nesigurniji i uplaeniji, skloniji panici i zainteresovaniji za sve to ima veze sa bezbednou i sigurnou, nego ljudi u veini drugih drutava, sadanjih i prolih. Moderno obeanje da e se otkloniti ili pobediti sve pretnje ljudskoj bezbednosti, jedna po jedna, do neke mere je bilo ispunjeno - osim, naravno, preteranog, preambicioznog i, po svoj prilici, neispunjivog obeanja da ih uopte ne bude. Jasno je, meutim, da ono to nije uspelo da se materijalizuje jeste oekivanje slobode od strahova koje rada i hrani nesigurnost. Pokuavajui da objasni tu misteriju, Kastel sugerie daje nae akutno oseanje nesigurnosti izvedeno ne toliko iz nedostatka zatite, koliko iz neizbene nejasnoe njenog obima" (ombre porte) u onoj vrsti drutvenog univerzuma koji je, kao na, ganizovan oko beskrajne potrage za zatitom i unezverene potrage za sigurnou"2 - tako postavljajui sve vee, prethodno nezamislive standarde zatite, uvek ispred onoga to je trenutno mogue. Naa opsednutost bezbednou" i, kao rezultat toga, nepostojanje tolerancije za makar i najmanje krenje bezbednosnih mera, je ono to postaje najbogatiji, samoobnovljivi i verovatno neiscrpan izvor naih strepnji i strahova. Moemo pretpostaviti da je prokletstvo naeg munog iskustva nesigurnosti, koje ne pokazuje znake jenjavanja i koje je oi2 Ibid., str. 5.

Strahovi

na

slobodi

153

gledno neizleivo, nusproizvod, da tako kaem, rastuih oekivanja"; jedinstveno savremeno obeanje i raireno ubeenje koje je proizvelo shvatanje da, imajui u vidu stalna nauna otkria i tehnoloke izume, odgovarajue vetine i odgovarajui napor, moe biti postignuta puna" bezbednost, ivot potpuno osloboen straha - da to moe da se uradi" i da emo mi to uraditi". I dalje prisutne strepnje, meutim, uporno sugeriu da obeanje nije ispunjeno - da se to nije uradilo". Kada se ovo kombinuje sa ubeenjem da bi to moglo da se uradi, izneverena nada dodaje oseaj nemoi na ve postojei oseaj nesigurnosti - i kanalie strepnje u elju da locira i kazni krivce, kao i da dobije kompenzaciju za izneverena nadanja. U dve od tri oblasti koje su izrodile nesigurnosti koje su opsedale ljude predmodernih vremena (izrazito ekstravagantne i neukrotive sile prirode i muna slabanost ljudskog tela), u modernom dobu, tokom celog njegovog trajanja, bilo je spektakularnih deavanja. Bezbednosni tehnoloki tit postavljen je izmeu hirova prirode i naeg sopstvenog stanita, preden je izvestan put ka komfornoj homeostatikoj regularnosti ovog drugog - iako rastu sumnje, koje neki eksperti umanjuju mada ih mnogi drugi nikad glasnije ne imenuju, da e cena koju emo morati da platimo za taj (trenutni) uspeh moda biti neviena, rastua destruktivnost prirodnih elemenata kojoj se moda vie neemo moi odupreti. to se tie druge oblasti - telesne boljke ili ak uroene mane sada su izleive vie nego ikada ranije, i ak, iako ukupan broj bolesti i njenih rtava ne pokazuje znake opadanja i iako nae uvek prisutne sumnje u vezi sa ispravnou naeg reima ishrane mogu biti osnovane, statistika dugovenost naih ivota i dalje stalno raste. Meutim, to se tie tree oblasti - one koja se odnosi na meuljudska neprijateljstva i zlu volju - skoro svi se jednoglasno slau da obeana sigurnost ne samo da nije uspela da se materijalizuje, ve se nije ni primakla, a ak se moda malo i odmakla od cilja. Rast stepena samopouzdanja i oseanja sigurnosti je zastraujue porazan, kako se mi pomeramo iz jedne bezbednosne pa-

154

Fluidni strah

nike" u drugu, a svaka panika je jednako, ako ne i strasnija od one prethodne. Poto uzastopni izlivi bezbednosne panike uglavnom dolaze nakon vesti da neke ljudske institucije (bolnice, zatvori, slube za uslovnu slobodu, fabrike hrane, supermarketi, fabrike za preiavanje vode, itd.) nisu savreno bezbedne i da ne funkcioniu glatko kao to bi neko pretpostavio (i bio ohrabrivan da to pretpostavi), ini se da se strahovi, kao rezultat toga, najee objanjavaju loim delima sa zlom namerom. U ovakvoj drami mora postojati negativac, i to ovek. I kao to smo videli ranije (u drugom poglavlju), takoe su ljudi - drugi ljudi, naravno, okrutni i sebini, ali u svakom sluaju bezoseajni i nisu nalik nama - ti koji, i po ekspertskom miljenju i po popularnom uverenju, nose veliki deo odgovornosti za smicalice prirode i za hirove fizikog zdravlja. Moemo rei da je moderna varijanta nesigurnosti obeleena uglavnom strahom od ljudskog zloina i od ljudskih zloinaca. Ona je proeta podozrenjem o zlim motivima izvesnih konkretnih ljudi, ili specifinih grupa ili kategorija ljudi, a esto i odbijanjem da verujete postojanosti, posveenosti i pouzdanosti ljudskih saputnika, odbijanje koje je skoro sigurno praeno naom nevoljnou da uinimo drugarstvo vrstim, trajnim i tako pouzdanim. Kastel optuuje modernu individualizaciju da je najvie odgovorna za takvo stanje. On sugerie da je, zamenivi vrsto uvezane zajednice i tela koja su nekada definisala pravila zatite, i s tim u vezi individualna prava i obaveze, i nadgledala njihovo potovanje, individualnom dunou ljubavi, interesa i nege prema samom sebi (l'amour propre umesto l'amourde soi, da upeatljivo iskoristimo distinkciju an-aka Rusoa), moderno drutvo izgraeno na ivom pesku neizvesnosti. Svakodnevno opominjani, gurani i pritiskani da prate sopstvene interese i zadovoljstva i da se bave interesima i zadovoljstvom drugih samo u tolikoj meri u kojoj utiu na njihova sopstvena, moderni pojedinci veruju da su drugi pojedinci oko njih voeni slinim, egoistinim motivima - i tako ne mogu oekivati od njih vie nezainteresovanog saoseanja i solidarnosti nego to su oni sami savetovani, obueni i

Strahovi

na

slobodi

155

voljni da ponude. U takvom drutvu, percepcija ljudskog drutva kao izvora egzistencijalne nesigurnosti i kao teritorije po kojoj su rasute zamke i zasede ini se da postaje endemska. U zaaranom krugu, ona potom pogorava hroninu krhkost ljudskih veza i jo vie pojaava strahove koju ta krhkost stvara. Kada dopre do sveta ljudi strah postaje samopokretaki i samopojaavajui; on stie sopstveni zamah i razvojnu logiku, ne treba mu puno panje i skoro nikakav dodatni napor da bi se irio i rastao - nezaustavljivo. Po recima Davida L. Altajda, nije strah od opasnosti
ono to je najgore, ve u ta ovaj strah moe da se pretvori, ta moe da postane... Drutveni ivot se menja kad ljudi ive iza zidova, unajme uvare, voze blindirana vozila... nose suzavac i pitolje i idu na asove borilakih vetina. Problem je to ove aktivnosti reafirmiu i potpomau stvaranje oseaja nereda koji nae aktivnosti produavaju.3

Strahovi nas teraju da zauzmemo odbrambeni stav, a zauzimanje odbrambenog stava daje neposrednost, opipljivost i kredibilitet istinskim ili navodnim pretnjama iz kojih se pretpostavlja da strahovi proizilaze. Na odgovor na strepnje je ono to pretvara mrana predoseanja u svakodnevnu realnost, dajui duhu telo od krvi i mesa. Strah se ukorenjuje u naim motivima i ciljevima, boravi u naim aktivnostima i ispunjava nau svakodnevnu rutinu; ako mu ne treba mnogo dodatnog stimulusa iz spoljanjosti, to je zato to aktivnosti koje on svakodnevno podstie pruaju svu motivaciju, sve opravdanje i svu energiju koja je potrebna da ga odri ivim, granajui se i cvetajui. Meu mehanizmima koji tvrde da slede san venog kretanja, samoreprodukcija spleta straha i strahom podstaknutih aktivnosti ini se da dri poasno mesto... Iako je ovo, naravno, iluzija - kao to je uvek i bila u sluaju drugih nebrojenih perpetuum mobile mehanizama koji tvrde da
3 David L. Altheide, Mass media, crime, and the discourse of fear", Hedgehog Review, 5, br. 3 (jesen 2003), str. 9-25.

156

Fluidni strah

poseduju udo samoobnovljive energije. Ciklus straha i aktivnosti koje strah diktira ne bi se nastavljao bez prekida i ne bi tako ubrzavao da ne crpi svoju energiju iz egzistencijalnih potresa. Postojanje takvih potresa i nije neka vest. Egzistencijalni potresi su pratili ljude kroz itavu njihovu istoriju, bez onih drutvenih okruenja u kojima se ivot ljudi odvijao nuenjem potpunog osiguranja protiv udaraca sudbine" (sudbina": izraz skovan da bi razdvojio nepredvidive i neizbene nedae od onih nevolja koje se mogu predosetiti i otkloniti). Ideja sudbine" podrazumeva ne toliko posebnu prirodu udaraca koje nosi, koliko ljudsku nesposobnost da ih predvidi, a kamoli sprei ili umanji; ona podrazumeva bespomonost i nesreu rtava, vie nego posebnu okrutnost tete ili gubitka. Sudbina" se izdvaja od drugih katastrofa tako to udara bez upozorenja i lepa je na ono to njene rtve rade ili se uzdravaju da rade ne bi li izbegle njene udarce. Sudbina" je uvek oznaavala neznanje i nemo oveka i dugovala je svoju ogromnu zastraujuu mo nedostatku sposobnosti njenih rtava. Moda je jedina distinkcija dananjih strahova razdvajanje akcija izazvanih strahom od egzistencijalnih potresa koji su izrodili strahove koji su te akcije izazvali; razmetanje strahova, iz napuklina i procepa u ljudskoj odbrani gde se zainje i neguje sudbina", u oblasti ivota koje su u velikoj meri irelevantne za istinski izvor strepnji, i to - uteno - u dohvatu vida i dodira. Problem je, naravno, u tome to nikakvi napori uloeni u oblasti u kojima su razmeteni strahovi nee moi neutralisati ili blokirati njihove prave izvore, tako da je siguran neuspeh u umirivanju poetnih strepnji, koliko god da su napori iskreni ili domiljati. Iz ovog razloga se taj zaarani krug straha i strahom inspirisanih akcija (navodno preventivnih ili odbrambenih) nastavlja, ne gubei nimalo svoju snagu - a opet se ne pribliavajui svom kraju. Ciklus o kome govorimo razmeten je danas iz sfere sigurnosti (to jest, samopouzdanja i samopotvrivanja, ili njihovog odsustva) u sferu bezbednosti (to jest, sklonita od pretnji po sopstvenu linost ili izloenosti tim pretnjama). Prva oblast, kojoj su progresivno oduzimani institucionalni, dravom podravani i

Strahovi

na

slobodi

157

dravom obezbeivani stubovi, postala je otvorena za udi trita i pretvorila se u igralite globalnih sila koje deluju u prostoru tokova", pruajui se izvan dohvata politike kontrole, kao i izvan sposobnosti svojih rtava (koje su ve pogoene njihovim akcijama ili se plae da e ubrzo biti pogoene) da adekvatno reaguju, a kamoli da se efikasno odupru. Drutveno usvojena politika protiv individualne nesree, koja je u toku poslednjeg veka postala kolektivno poznata pod imenom socijalna drava" (drava blagostanja), sada se postepeno izbacuje, smanjuje ispod nivoa potrebnog da se potvrdi i odri vera u sigurnost, ili se niko vie ne nada, a kamoli veruje, da e preiveti sledei krug smanjenja izdataka. Sumirajui najnovije trendove, Nil Loson zapaa da vlada postaje samo slukinja globalne ekonomije".4 Drava nije vie svemogui gospodar svoje teritorije - ni stvarno, ni navodno, ni u praksi ni u snovima, ni u trenutnom radu, ni u najsmelijim ambicijama. Loson se slae sa Tomasom Frankom u njegovoj dijagnozi uspona trinog populizma", gde se trite sada posmatra kao vrhunsko sredstvo demokratije" i sa svakim pojedincem 'koji glasa' svaki dan, i to po ceo dan, zarad dobara i usluga koje su mu vane".5 Svuda se kolektivni glas... zamenjuje atomiziranim i konkurentnim individualizovanim izborima." Bila ona slukinja globalnih ekonomskih sila ili ne, drava ne moe jednostavno poslati pismo sa ostavkom (na koju adresu?!), spakovati svoje stvari i napustiti svoje mesto. Ona ostaje zaduena za red i zakon unutar svoje teritorije, a i dalje je odgovorna za nain na koji se ova funkcija sprovodi. Paradoksalno, ba ta krotka i sve vea predaja drugim silama, unutar i izvan njene teritorije, ali u svakom sluaju izvan njene kontrole, je ta koja ini skoro neizbenim, ne samo zadravanje ve i ekspanziju, ekstenzivnu i intenzivnu, njene funkcije uvanja i nadgledanja reda. Jo veim oslobaanjem trita i dozvoljavanjem da se njegove granice pre4 Videti: Neal Lawson, Dare More Democracy: Front Steam-Age Politics to Democratic SelfGovernance, Compass, 2005. 5 Cf. Thomas Frank, One Market uner God, Secker and Warburg, 2001.

158

Fluidni strah

liju u javni sektor, vlada mora da plati raune za neuspehe trita, za nepredviene stvari koje trite odbija da prizna i da deluje kao bezbednosna mrea za neizbene gubitnike trinih snaga."6 Zapazimo, meutim, da nije samo povremeni pad trita ono to podstie sadanje promene u prioritetima vlade. Deregulacija trinih snaga i jednostrana predaja drave negativnoj" globalizaciji (to jest, globalizaciji biznisa, kriminala ili terorizma, ali ne i politikih i zakonodavnih institucija koje su u stanju da ih kontroliu) treba da se plati, i to svakodnevno, u valuti drutvenog naruavanja i razaranja: u valuti neviene slabosti ljudskih veza, nepostojanosti drutvenih lojalnosti, te krhkosti i opozivosti obaveza i solidarnosti - ije posledice optereuju vlade drava teretom koji nije manji od zadataka koji su bili vezani za uspostavljanje, odravanje i dnevno servisiranje socijalne drave. To je svakodnevna normalnost, a ne povremeni neuspeh deregulisanih trita i negativne globalizacije, koji sada podstie nikad bri rast drutvenih rauna koje su same vlade obavezne da plate. Kako zatitna mrea drutvenih prava slabi i kako se vie ne veruje da e trajati u vremenu potrebnom da bi ponudila vrst okvir za budue planove, vraa se prokletstvo nesigurnosti i straha, koje je vizija socijalne drave nastojala da eliminie jednom za svagda - ali ona sada mora traiti neki drugi lek, na drugom mestu. Da jo jednom citiram Losona: Poto ne postoji nikakav drugi oslonac, ljudi e verovatno odustati od ideje kolektivizma u celini... i osloniti se na trite kao arbitra vrednosti." A trita se, kao to je poznato, ponaaju suprotno od ciljeva socijalne drave. Trite cveta u uslovima nesigurnosti; ono zarauje na ljudskom strahu i oseaju nesree. Kako se dravno organizovana odbrana od egzistencijalnih potresa postepeno razgradila, a to su pratili i sporazumi o kolektivnoj samoodbrani, kao to su sindikati i drugi instrumenti kolektivnih pogodbi, pod pritiskom konkurentskog trita koje brie solidarnost sa slabijima, sada je samo na pojedincima da trae, pronau i koriste individualna reenja za drutveno proi Thomas Frank, citirano u: Lawson, Dare More Democracy.

Strahovi

na

slobodi

159

zvedene nevolje - i da sve to urade individualnim, samostalnim i usamljenim akcijama, opremljeni individualnim sredstvima i resursima koji su oigledno neadekvatni zadacima. Nudei vie fleksibilnosti kao jedini lek za ve neizdrivu koliinu nesigurnosti, poruke koje dolaze sa mesta politike moi sainjavaju perspektive sa jo vie izazova i sa veom privatizacijom nevolja - i tako, na kraju, sa vie, a ne manje neizvesnosti. Oni ostavljaju malo nade za kolektivno osiguranu egzistencijalnu sigurnost, i umesto toga podstiu svoje sluaoce da se fokusiraju na svoju individualnu bezbednost u sve nesigurnijem i manje predvidivom, a time i potencijalno opasnom svetu. Sveprisutna briga od kolevke pa do groba" moe se uiniti isuvie tekom, a nekada nepodnoljivom. U poreenju sa jo neproverenim, a time jo izazovnijim varijetetima trine robe, ona se moe initi glupom, neukusnom i jednolinom, bez zaina", kao da joj je oduzeta ta mala koliina promene, iznenaenja i izazova, koja je ivotu potrebna da se dri dalje od neprijatne i onesposobljavajue dosade. Ova vrsta brige, za koju je klasina socijalna drava" sada optuena, bila je kritikovana zato to je preterana; ona je pozivala na pobunu irih razmera. U skladu sa raspoloenjem javnosti, Margaret Taer je lansirala i sprovela svoj poznati frontalni napad protiv drave dadilje" pod sloganom elim doktora koga sam ja izabrala u vreme kada meni odgovara". Ovo je, kao program, pogodilo pravu icu onda kada je najavljeno. Izbor se zaista inio dobrodolim odmorom od rutine. Za iznenaenja i izazove koje je taj izbor sa sobom doneo, meutim, brzo se ispostavilo da odaju uznemiravajuu, esto nepodnoljivu koliinu nesigurnosti. Put koji je vodio do pravog izbora doktora i do pravog vremena za posetu pokazao se, zasigurno, manje zamorno monotonim nego ranije, ali se ispostavilo da je pun nepoznatih prepreka i zamki, ija je raznovrsnost bila ne manje zastraujua i uznemiravajua. Nakon to je analizirao ekaonice bolnica i ambulanti i razgovarao sa velikim brojem pacijenata, koji su nervozno ekali svoj red, Jan Hofman je, na primer, otkrio, da je tokom prole decenije, promena u razgovoru izmeu doktora i pacijenta - od 'Ovo nije u redu kod vas

160

Fluidni strah

i uradiemo ovo', do 'Ovo su vae opcije, ta elite da uradite?' postala skoro kompletna. 'Bejbi bum' generacija je dobila ono to je traila. I to dosta..." 7 Hofman nastavlja citiranjem miljenja zauenih pacijenata:
To je kao da ste u stranoj zemlji: ne govorite jezik, a pokuavate da stignete negde... Kada doktor kae: Ovo su vae opcije", a ne nudi vam ekspertsku pomo ili miljenje, to je jedan oblik naputanja... elite da znate ko upravlja vaom zdravstvenom zatitom? To ste vi i niko drugi...

Svako e vam rei da je zastraujue iskustvo da se naete u stranoj zemlji, naputeni, izgubljeni i znajui da vam niko" nee pomoi da izbegnete greku i da podelite odgovornost za njene posledice. Sloboda bez bezbednosti nije manje strana i odbojna nego bezbednost bez slobode. Oba stanja su uasavajua i ispunjena strahom - izbor izmeu dva zla. Razlika izmeu sada i onda je u tome to su do sada obe situacije isprobane - doivljene tokom ivota jedne generacije; i obe nisu ispunile zadatke. Ono to sada znamo, ali u ta ranije nismo bili upueni jeste da na koji god nain da se razlikuju ove dve situacije - mo da stvore strah nije jedan od njih. Strah je sada moda jo dublji i zastraujui, jer se ini da nema izlaza; barem ne one vrste izlaza koja se ini pouzdanom - uprkos revnosnoj potrazi za treim nainom". Ono to je najoiglednije jeste da uopte nije jasno ta bi pojedinci - kojima je dopao zadatak individualnog iznalaenja individualnih reenja na drutveno proizvedene probleme, a potom angaovanja individualnih resursa za njihovu realizaciju - mogli uraditi da se oslobode svojih strahova, a kamoli da izbegnu da ih ti strahovi uopte opsedaju. Istina, primer koji sam ja iskoristio da opiem ovu nevolju izveden je iz situacije u kojoj su se pojedinci oseali posebno ra7 Videti: Awash in information, patients face a lonely, uncertain road", New York Times, 14. avgust 2005.

Strahovi

na

slobodi

161

njivim i zbog toga je obojen naroito tamnim bojama. Meutim, pitanje o kome govorimo nije ogranieno na zdravlje i zdravstvenu zatitu, niti krivica za problem bez dobrog reenja" moe biti pripisana medicini (barem ne samo medicini). Sline nevolje i brige oekuju pojedince (nepogreive birae po dekretu, strance u stranoj zemlji po sudbini) gde god i kad god su njihova znanja i vetine neadekvatni da se suoe sa sloenou sveta, neveti u dokazivanju mudrosti svog izbora, i alosno nedostatni za kontrolu sopstvenih nevolja - i to uvek i svuda. U trenutku razmiljanja (ako se takav trenutak moe pronai i ako se moe izdvojiti usred vene urbe koja oduzima vreme) oni mogu razmisliti i sloiti se sa Vudijem Alenom i njegovim opisom njihove dileme: Vie nego bilo koji drugi put u istoriji oveanstvo je na raskrsnici. Jedan put vodi do oaja i potpunog beznaa. Drugi, do potpunog istrebljenja. Pomolimo se Bogu da imamo mudrosti da ispravno odaberemo..." 8 Kao to su urednici Hedhog revije napisali u uvodu svog specijalnog izdanja posveenog strahu - ,,u odsustvu egzistencijalnog komfora" ljudi se skloni da prihvate i bezbednost, ili lanu bezbednost".9 Engleska re safety" - bezbednost (koja je, kad smo kod toga, odsutna iz mnogih drugih evropskih jezika) uglavnom evocira line - materijalne, telesne - aspekte sigurnosti, pa tako navedeni citat sugerie da su ljudi skloni da prihvate sigurnost svojih tela i svojih produetaka: domova i njihovih sadraja, ulica kroz koje se tela kreu, ranjiva i bez odbrane za udarce koji su posebno zastraujui i bolni jer su iznenadni i neoekivani. Ali poto je odsustvo egzistencijalne sigurnosti" (ili odsustvo vere u njeno trajanje) ono to izaziva itav proces, bezbednosni interesi koje ljudi prihvataju" nisu istinski uzrok nevolja koje podstiu njihovu grozniavu potragu za tim prihvatanjem. Trenutno prihvatanje znai da se na prvom mestu (a u praksi, jedinom), ovek danas eli i bori se da eliminie sudbinu" iz
8 Videti: The Complt Prose of Woody Allen, Picador, 1980. 9 Hedgehog Review, 5, br. 3 (jesen 2003), str. 5-7.

162

Fluidni strah

domena bezbednosti. U tom domenu ovek se bori za kontrolu, punu kontrolu i trajnu kontrolu - nadajui se bez izgleda da e imati ili stei dovoljno vetine i sredstava da je postigne, i to na takav nain da e se zadatak brzo pokazati realnim i pre ili kasnije isplatiti uloene napore. Kao rezultat, drugi domeni koji odaju i ire strah ostaju zanemareni. Gube se sve nade da e se nad njima uspostaviti kontrola - i to s pravom, jer dok god se taj zadatak preduzima individualno, ovi domeni su svakako osueni da ostanu van kontrole. Problem je u tome da su akcije koje obeavaju da budu efikasne najee irelevantne u odnosu na prave uzroke strepnje - dok potencijalno relevantne akcije uporno ostaju nedelotvorne. Na kraju krajeva, najakutniji egzistencijalni potresi" koji podrivaju samopouzdanje i podstiu munu neizvesnost raaju se na podruju do kog ne mogu dopreti sredstva koja su na raspolaganju pojedincima, pa smo tako osueni na nemogunost kontrole nad njima. Tlo na kome poivaju nai ivotni izgledi uistinu je nestabilno i trono - kao i nai poslovi i firme koje ih nude, nai partneri i mree prijatelja, status koji uivamo u irem drutvu i samopouzdanje i samopotovanje koji dolaze s njim. Napredak", nekada najekstremnija manifestacija radikalnog optimizma i obeanje univerzalne trajne sree brzo se pretvara u svoju suprotnost, plovei prema distopijskom i fatalistikom polu naih predoseanja. Ideja napretka" sada uglavnom oznaava pretnju nemilosrdne i neizbene promene, promene koja se sluti, vie nego to se predvia sa bilo kakvim stepenom pouzdanosti (ili, je pak, podlona takvom predvianju), a kamoli da se planira. Umesto nagovetaja mira i odmora, budue promene slute trajni napor bez ijednog trenutka odmora, koji preti da postavi nove i nepoznate zahteve i da obezvredi teko nauene rutine kopiranja. Prikaz napretka" se pretvara u kopiju beskrajne igre muzikih stolica u kojoj e jedan trenutak nepanje rezultirati nepopravljivim porazom i neopozivim izbacivanjem, kao u verziji Najslabije karike koja se igra u stvarnosti. Uz pravi znaaj svakog sukcesivnog koraka unapred" koji je znaio, kao i u televizijskim rialitiouovima, izbacivanje i bankrot osobe koja je bila najslabija u

Strahovi

na

slobodi

163

svom koraanju. Umesto velikih oekivanja i slatkih snova, napredak" evocira besane noi ispunjene nonim morama izostajanja - proputanja voza, ispadanja iz vozila koje ubrzava, to da vie niste na nivou zadatka, da su vas tako ocenili drugi koji su se bre uhvatili u kotac sa promenjenim okolnostima. Izbacivanje je, na kraju krajeva, otpad napretka; i moemo se zapitati da li je to u stvari zaobilazni put ili ipak glavni put proizvodnje i glavnog proizvoda: njegova skrivena, a opet sutinski glavna funkcija... Postoji jo vie razloga za strah. Jedan od njih moe biti pronaen u deficitu normativne regulacije. Bez vlasti koja se usuuje i/ili je dovoljno snana da pretenduje na univerzalnost za norme koje defnie i koje eli da promovie, i bez vlasti koja je sposobna da osigura obavezujuu mo njenih eljenih i promovisanih normi, pravila koja rukovode ljudskom interakcijom odbacuju se im se predloe. Sada je uglavnom na pojedincima da sami pregovaraju o onome to jesu privremena i lokalna reenja njihovih nesporazuma. ak i ako se svi zainteresovani sloe oko reenja i privremeno ih potuju, ne moe se verovati da e ona trajati; njihova kontrola nad potpisnicima (da ne spominjem one koji odbiju da potpiu) je slaba i nejednaka, i potreban je neprekidan nadzor nad svakim ko je u to ukljuen - osim ako se drugi protagonisti ne povuku iz preuzetih obaveza uz malo upozorenja ili sasvim bez njega. Sve obaveze su do daljnjeg" - i nije jasno ko ima pravo da izdaje takva obavetenja, a kamoli pod kojim okolnostima i zbog ega. U odsustvu jasnih smernica, moe se pretpostaviti da je nizanje pokuaja i greaka, iako je takav nain poznat po svojim rizicima i zamkama, drugi najbolji izbor. Samo da biste ostali tamo gde jeste i da biste se odrali na mestu do kog ste doli, treba da trite, i trite, i trite. Pritisnuti ste, i obrlaeni, i gurkani, i nagovarani da nastavite da se kreete, ili... u suprotnom, neko e drugi preuzeti vau funkciju i ostaviti vas iza sebe. Munjevite promene u modi su samo jedan - dosadno oigledan, banalan - primer: istog trenutka kada ste napravili paljivo kalkulisanu demonstraciju svog identiteta i aspiracija paljivim spajanjem svih elemenata vaeg izgleda u javnosti, od kose do ci-

164

Fluidni strah

pela i raznih detalja", ti elementi gube ili menjaju svoja znaenja: znaenja otpadaju bre nego to je potrebno vreme da se artikuliu i apsorbuju. Modni vihori gutaju i prodiru sve oko sebe. Vi ste mislili, na primer, da ste konano osmislili va dom do najsitnijih detalja, da ste isplatili dug na kreditnim karticama koje su vam bile potrebne za sve to i da sada moete da sednete, uivate u pogledu i da budete ponosni na to to ste stigli do eljenog cilja. Moda je bolje da razmislite jo jednom. Danas jeste, sutra nije", razmilja Karolin Ru, ekspert-i iskusni savetnik za nekretnine i opremanje kua iz Gardijana.
Koliko god da je to pogreno, enterijer postaje sklon naglim preokretima poput sveta mode... Poslednja stvar koja treba da se stavi na prestarelu listu jeste luster. Znam. ao mi je. Pogotovo zbog sve muke koju ste proli da biste... Drvene roletne, drveni podovi: ne oekujte da traju zauvek, barem ne u smislu kredibilnosti. Oni vie nisu trajna potroaka roba.10

Idite onda i rastavite pod, i prozore, i... Da li je ostala neka trajna potroaka roba"? Trajna potroaka roba": zar to nije postalo oksimoron, kontradikcija u znaenju? Piui tokom vrhunca vrste" faze modernosti i upeatljivo razvijajui distinkciju koju je Bazil Berntajn napravio izmeu restriktivnih" i razraenih" kdova, Meri Daglas je sugerisala da, dok je dete u radnikim porodicama kontrolisano stalnom izgradnjom svesti o drutvenim obrascima" - na pitanje zato ja to moram da uradim?" redovno se odgovaralo saetim podsetnicima na obrasce neopozivo pripisivane mestu u hijerarhiji moi (zato to ja tako kaem"), polu (zato to si ti deak"), starosti (zato to si ti najstariji"), itd., u porodicama srednje klase na kontrolu se utie ili kroz verbalnu manipulaciju oseanjima ili kroz uspostavljanje razloga koji povezuju dete sa njegovim inovima".11 Daglasova je zakljuila da je na ovaj nain dete oslo10 Caroline Roux, To die for", Guardian Weekend, 13. avgust 2005. 11 Meri Daglas, Prirodni simboli: istraivanje o kosmologiji, Svetovi, Novi Sad, 1994, str. 45. i dalje (prim. ur.).

Strahovi

na

slobodi

165

bodeno sistema rigidnih pozicija, ali je uinjeno zatvorenikom sistema oseanja i apstraktnih principa". Piui tokom ezdesetih, Daglasova je mogla verovati da su ta dva propisa jednostavno bila alternativni instrumenti efektivne kontrole, i da su predstavljali takve instrumente zahvaljujui sposobnosti oba propisa da se kredibilno pozovu na neto stabilno, vrsto, neukrotivo i nesumnjivo - drutvenu strukturu u prvom sluaju, apstraktne principe u drugom. Srednja klasa, treba rei, nikada nije imala (sumnjiv) luksuz pozivanja na tvrdokorne neophodnosti koje moe proizvesti samo rigidna drutvena struktura. Na kraju krajeva, srednja klasa je dobile svoje ime tako to se nalazi medu i izmeu": u sredini, i zbog toga je dvosmislena, na potezu izmeu dva magnetska pola" dve polarne drutvene kategorije. Poto se nalazi tu, ona se uvek suoavala sa odreenim stepenom manjka definisanosti" koji je nepoznat drugim klasama, kao i sa konstantnim izazovom da ponovo potvrdi svoj poloaj - to je vrsta izazova sa kojom se nisu suoavali pripadnici drugih klasa (malo je onoga to aristokrate treba da urade da bi odrali svoj identitet, dok nie klase ne mogu da urade nita da bi ga promenile; samo srednja klasa mora naporno raditi da bi ostala ono to jeste). Iako strukturno nedovoljno definisana, srednja klasa je, ipak, u prolosti mogla, kao oruje, upotrebiti pozivanje na neto drugo, jednako vrsto i obavezujue: vrsta pravila po imenu principi" - i tretirati to pozivanje kao efektivan instrument kontrole. Nijedna od te dve vrste" alternative, koje su pominjane u vreme kada je Meri Daglas napisala Prirodne simbole, ne moe se sada, meutim, smatrati vrstom i i iroko (voljno ili nevoljno) prihvaenom, kao to su bile na vrhuncu vrstog modernog doba. Malo bi ljudi danas bilo spremno da za svoj, lini izbor zahteva tu vrstu neumoljive vlasti koja je nekada proizilazila iz drutveno nametnutog poretka - a ako su i neto tako zahtevali, postojala bi samo slaba ansa da bi njihova vlast bila prihvaena i izvravana. Drutveno okruenje za ivotna stremljenja savremenih ljudi sada vie podsea na scenu venog rata, sa nebrojenim izviakim pohodima i borbama koje se svakodnevno organizuju i vode; to

166

Fluidni strah

su borbe koje obino ciljaju ne toliko na unapreenje doslednog i trajnog pravila ponaanja - a kamoli na unapreenje pravila koje poziva na univerzalno prihvatanje - koliko na ispitivanje granica (ako ih uopte ima) mogueg i realnog individualnog izbora i na procenu veliine teritorije koja e biti dobijena u okviru ovih granica ili izvan njih. Onda kada deficit legitimnosti postane karakteristika svih ponuda i zahteva, akcije preduzete u njihovo ime i za njihovo dobro, a koje su nekada smatrane jedinim odgovarajuim izrazima nepromenjivog, nespornog i neumoljivog reda stvari, obino se u javnosti transformiu u del nametanja, a time i nasilja; to jest, u primere nelegitimne prinude. iroko rasprostranjeni utisak brzo rastue koliine rezultata nasilja: jo jedan bogat izvor savremenih strahova. Strahovi ove vrste su rasuti i rasprostranjeni du itavog spektra ivotnih stremljenja. Njihovi izvori ostaju sakriveni i snano se odupiru lociranju; misterija u koju su uvijeni ovi izvori jo vie uveava njihov potencijal za podsticanje straha. Kada bismo samo mogli usmeriti nae strahove, i akcije koje za cilj imaju ublaavanje boli koji uzrokuju, na objekat koji moe lako i jasno biti lociran i da tako, nadajmo se, bude mogue da se njim rukuje i da, barem u principu, bude podloan kontroli! Dok god se strahovi odupiru ovakvom usmerenju - osueni smo na tumaranje u mraku. Moda je manje muan izbor da se drimo bolje osvetljenih mesta, ak i u sluaju da se to na kraju pokae besmislenim. Frustrirani svojom nesposobnou da usporimo zbunjujui tempo promena, a kamoli da predvidimo ili odredimo njihov smer, skloni smo da se fokusiramo na stvari na koje moemo, verujemo da moemo, ili nas uveravaju da moemo da utiemo. Pokuavamo da izraunamo i umanjimo rizik kako bismo izbegli da postanemo rtva onih opasnosti koje je najlake locirati, koje su najmeke i najslabije meu svim nebrojenim i nebrojivim opasnostima za koje sumnjamo da vrebaju u mranom svetu i njegovoj neizvesnoj budunosti. Obuzeti smo otkrivanjem sedam znakova raka" ili pet simptoma depresije" ili proterivanjem aveti visokog krvnog pritiska i visokog nivoa holesterola, stresa ili

Strahovi

na

slobodi

167

gojaznosti. Drugim recima, traimo surogat mete na koju emo istresti viak egzistencijalnih strahova kojima je uskraen njihov prirodni oduak i pronalazimo privremene mete tako to preduzimamo podrobne mere opreza protiv udisanja dima neije cigarete, konzumiranja masne hrane ili loih" bakterija (dok poudno ispijamo tenosti koje nam obeavaju da sadre one dobre" bakterije), protiv izlaganja suncu ili seksa bez zatite. Oni koji to mogu sebi da priute obezbeuju se protiv vidljivih ili nevidljivih, prisutnih ili predoseanih, poznatih ili jo nepoznatih, ratrkanih, a sveprisutnih opasnosti detoksifikacijom unutranjosti naih tela i naih domova, zakljuavajui se iza zidova, postavljajui TV kamere na prilazima naih prebivalita, unajmljujui naoruane uvare, vozei blindirana vozila ili uzimajui asove borilakih vetina. Problem", meutim, da se prisetimo upozorenja Dejvida L. Altajda, je u tome to ove aktivnosti reafirmiu i pomau proizvodnji oseaja nereda koji uzrokuju nae akcije." Svaka dodatna brava na ulaznim vratima, kao odgovor na stalne glasine o kriminalcima stranog izgleda uvijenim u ogrtae ispod kojih se naziru bodei, ili svaka revizija nae dijete kao odgovor na paniku vezanu za hranu", ini da svet izgleda jo zlokobnije i stranije, i izaziva jo vie odbrambenih akcija koje e dodati jo vie snage samopropagirajuem kapacitetu straha. Iz nesigurnosti i straha moe se sakupiti dosta komercijalnog kapitala, a to i jeste sluaj. Oglaivai", komentarie Stiven Grejam, na primer, namerno koriste rairene strahove od katastrofinog terorizma da bi jo vie uveali prodaju visokoprofitabilnih SUV vozila".12 Kvazivojna udovita koja gutaju benzin, grubom grekom nazvana vozilima sportske namene", koja su u jednom trenutku dostigla 45 procenata prodaje svih automobila u SAD, ubaena su u svakodnevni urbani ivot kao odbrambene kapsule". SUV
oznaava bezbednost koja je, kao i zatvorene zajednice u koje se on tako esto dovozi, u reklamama opisana kao imuna na rizian i nepredvidiv urbani
12 Stephen Graham, Postmortem city: towards an urban geopolitics", City, 2 (2004), str. 165-96.

168

Fluidni strah

ivot spolja... Takva vozila izgleda da ublaavaju strah koji osea urbana srednja klasa kada se vozi - ili stoji u redu - u svom rodnom" gradu.

Eduardo Mendijeta je jo otriji u svojoj analizi poruke koju iznenadna ljubav prema SUV vozilima (ili hamerima) nosi:
Pre nego to je hamer postao popularan, mi smo ve imali sliku vozila koje e biti blindirano na jedinstveni nain i opremljeno tako da se vozi betonskim dunglama i urbanim divljinama - ovo je bilo oklopno vozilo bojnog polja. Hamer... jednostavno iskoriava ve proizvedenu potrebu: potrebu da budete spremni da se kreete kroz grad koji gori, kroz grad graanskih nemira postezdesetih u kolapsu... [SUV] pretpostavlja i insinuira, ne previe tajno, daje grad bojite i dungla koje treba pobediti i iz njih pobei.13

SUV je samo jedan primer komercijalne svrhe kojoj mogu sluiti strahovi, dokle god su oni razdvojeni" od svojih izvora, dok tumaraju, rasuti, nedovoljno definisani i neusmereni; mnogi ljudi e dati ruku i nogu za to da znaju ega treba da se plae, i za zadovoljstvo da su uradili sve to je, shodno tom znanju, neophodno. Kao i likvidna gotovina spremna za bilo koju vrstu investicije, kapital straha se moe pretvoriti u bilo koju vrstu profita - komercijalnu ili politiku. A to i jeste sluaj. Dok je lina bezbednost postala jedna od znaajnih, moda ak i najznaajnijih prodajnih taaka u marketinkim strategijama potroake robe, ouvanje reda i zakona", koje se sve vie suava na obeanja vezana za linu bezbednost, postalo je jedna od znaajnih, moda i najznaajnija prodajna taka u politikim manifestima i u izbornim kampanjama - dok se ispoljavanje pretnji linoj bezbednosti promovie do nivoa jednog od znaajnih, moda i najznaajnijeg sredstva za takmienja masovnih medija u rejtingu, jaajui time uspeh i komercijalne i politike upotrebe straha. (Kao to to kae Rej Suret, svet kako ga vidimo na televiziji podsea na graane ovce" koje od vukova-kriminalaca" tite ovarski psi - policija".)14
13 Eduardo Mendietta, The axle of evil: SUVing through the sluras of globalizing neoliberalism", City, 2 (2005), str. 195-204. 14 Ray Surette, Media, Crime and Criminal Justice, Brooks/Cole, 1992, str. 43.

Strahovi

na

slobodi

169

Zaista, postoji puno naina za zaradu na rastuim zalihama slobodno plutajuih, neusidrenih i neusmerenih strahova; na primer, sticanje politike legitimnosti i podrke demonstracijom snage vlasti u proglaenju rata protiv zloina i, uoptenije, protiv naruavanja javnog reda" (iroka, i u fluidnom modernom okruenju verovatno kategorija bez dna, u stanju da obuhvati itav niz neprijatnih drugih" - od beskunika na ulici do onih to bee iz kole). Loik Vakant je nedavno sugerisao da je bezbednosni ringipil za kriminal isto to i pornografija za ljubavne odnose",15 jer u potpunosti ignorie uzroke i znaenje svog navodnog objekta i svodi svoje dejstvo na zauzimanje stavova" odabranih jedino po vrlini njihove spektakularnosti; i zbog toga to su javno izloeni ne zbog samih sebe, ve zbog javnosti. Javno izlaganje usredsreuje panju na povratnike, nametljive prosjake, izbeglice u pokretu, imigrante koji treba da budu izbaeni, prostitutke na trotoarima i druge vrste drutvenih otpadnika koji prljaju ulice metropola na nezadovoljstvo potenog sveta". U tu svrhu, borba protiv kriminala se vodi kao uzbudljivi birokratsko-medijski spektakl". Bilo bi glupo ili suludo negirati zloin i opasnosti u vezi s njim. Stvar je u tome, ipak, to se teina zloina meu drugim javnim brigama obino meri, kao i teina svih drugih stvari od javnog znaaja, irinom i intenzitetom publiciteta koji mu je dat, vie nego njegovim uroenim kvalitetima. Slikovit opis fenomena uvenosti" Dozefa Epstajna na slian nain oslikava najistaknutije aspekte fascinacije bezbednou - te, takorei, generike negativne uvenosti" fluidnog modernog doba. Veliki deo moderne uvenosti", sugerie Epstajn, izgleda da je rezultat paljive promocije"; uvenost je zasnovana na emitovanju" nekog dostignua, ali isto tako na pronalaenju neega to, ako se ne ispita dovoljno detaljno, moe proi kao dostignue". A onda zakljuuje: Mnoge nae dananje slavne linosti lebde na 'naduvanom balonu, to je zapravo gas koji novinar pumpa u neto da lebdi, a

15 Loc Wacquant, Punir les pauvres. Le nouveau gouvernement de l'inscurit sociale, Agone, 2004, str. 11. i dalje.

170

Fluidni strah

to zapravo ne postoji."16 Moemo se prisetiti i slinih komentara Ulriha Beka o karakteristikama savremenih rizika: poto veina savremenih opasnosti nije dostupna linoj analizi i ne moe biti pouzdano potvrena ili opovrgnuta sredstvima u linom posedu, one se lako mogu ubaciti u javno mnjenje, kao i izbaciti iz njega. A, u borbi miljenja, oni sa najjaim emiterskim miiima imaju najveu ansu za pobedu. Novi individualizam, nestajanje ljudskih veza i slabljenje solidarnosti su urezani na jednoj strani novia, ija druga strana nosi peat globalizacije. U svom sadanjem, isto negativnom obliku, globalizacija je parazitski i predatorski proces, koji se hrani snagom isisanom iz tela nacionalnih drava i njihovih mehanizama zatite u kojima su njihovi subjekti nekada uivali (i povremeno patili) u prolosti. Po miljenju aka Atalija, nacije organizovane u drave sada gube svoj uticaj na generalni tok stvari i predaju globalizaciji sva sredstva upravljanja sudbinom sveta i odupiranja mnogim oblicima straha koje on moe poprimiti". Ili, kao to istie Riard Rorti:
Centralna injenica globalizacije je u tome da je ekonomska situacija graana nacionalnih drava prela granicu kontrole zakona te drave... Mi sada imamo globalnu natklasu koja donosi sve najhitnije ekonomske odluke, i to ini potpuno nezavisno od zakonodavstva i a fortiori od volje glasaa bilo koje date zemlje... Odsustvo globalne dravne zajednice znai da super bogati mogu da deluju bez bilo kakvog razmiljanja o bilo ijem interesu, osim o sopstvenom. U opasnosti smo da na kraju zavrimo samo sa dve istinski globalne, istinski meunarodne, drutvene grupe: super bogati i intelektualci, to jest ljudi koji prisustvuju meunarodnim konferencijama posveenim merenju tete koju su nainile njihove super bogate kolege kosmopoliti.17

Rorti bi mogao dodati i treu drutvenu grupu" listi kosmopolita, koja se sastoji od vercera drogom, terorista i drugih kri16 Videti: Joseph Epstein, Celebrity culture", Hedgehog Review (prolee 2005), str. 7-20. 17 Richard Rorty, Love and money", u: Rorty, Philosophy and Social Hope, Penguin, 1999, str. 233.

Strahovi

na

slobodi

171

minalaca svih vrsta, osim najskromnijih i relativno najmanje opasnih. I mogao bi, isto tako, i da blie odredi svoj opis intelektualnog ogranka kosmopolita. Veliki deo njih prisustvuje konferencijama ija je namera da slavi novu globalnu natklasu" umesto pokuavanja merenja tete koju su priinili i koju ine. Oni pomno prate (a nekada preduhitre, kao pioniri) globalni plan puta super bogatih". Oni se obino zovu generikim imenom neoliberali". Poruka i prakse koje oni ele da uine globalnim poznate su pod imenom neoliberailizam" - ideologija koja eli da postane, po poznatom upozorenju Pjera Burdijea, la pense unique stanovnika planete zemlje. Neoliberalizam, da pozajmimo otru frazu Dona Dana, jeste opklada na jake" - opklada na bogate, donekle nuno na one koji su imali tu sudbinu da ve budu bogati, ali iznad svega na one sa vetinama, hrabrou i sreom da sebe takvim uine".18 Neoliberali, po prikazu njihove ideologije Lorenca Grosberga,
skloni su da veruju, poto je slobodno trite najracionalniji i najdemokratskiji sistem izbora, da svaki dornen ljudskog ivota treba da bude otvoren za snage trita. Najblae reeno, to znai da vlada treba da prestane pruati usluge koje bi bile kvalitetnije pruene ako se otvore prema tritu (ukljuujui verovatno razne propise socijalne slube i socijalne pomoi)... Na kraju, neoliberali su radikalni individualisti. Svaki poziv veim grupama... ili samom drutvu, ne samo da je besmislen, ve je takoe i korak prema socijalizmu i totalitarizmu.19

Takvo ideoloko ucenjivanje pomae negativnoj globalizaciji da tee glatko. Mali broj politikih lidera je dovoljno hrabar ili dovitljiv da se izbori sa pritiskom - i ako jeste, oni moraju raunati na uasne neprijatelje: savez izmeu dva ogranka globalne natklase" - ekstrateritorijalnog kapitala i njegovih neoliberalnih sledbenika. Osim nekoliko (prvenstveno nordijskih) izuzetaka, veina politiara bira laku opciju: NA - formula - alter18 John Dunn, Setting the People Free, Atlantic Books, 2005, str. 161. 19 Lawrence Grossberg, Caught in a Crossfire, Paradigm, 2005, str. 112.

172

Fluidni strah

native". A opet, kao to nas je Poli Tojnbi nedavno podsetio, ljudima je ostalo da pretpostave kako ne postoji alternativa nekim malignim ekonomskim silama izvan ovekove kontrole. Istina je da su siromatvo i pohlepa politiki izbor, a ne ekonomska sudbina; mi moemo biti nordijski, a ne ameriki poslodavci, i moemo biti poslodavci kao to je Don Luis, a ne Gejt Gurmet, ako to elimo".20 Kakve god bile stavke koje bi se mogle pridodati Rortijevoj citiranoj presudi, njegova glavna poruka je nesporna. Zaista, drutvo vie nije na adekvatan nain zatieno od strane drave; ono je sada izloeno lakomosti snaga koje drava ne kontrolie i za koje se vie i ne nada, niti namerava da ih povrati i porazi - ni sama, niti u sadejstvu sa drugim, na slian nain nemonim dravama. Uglavnom je to razlog zato dravne vlade, koje se svakodnevno bore da prevaziu tekoe koje prete da naprave haos od njihovih programa i politike, tumaraju od jedne ad hoc kampanje za upravljanje krizom do druge i od jednog niza vanrednih mera do drugog, sanjajui nita drugo do da ostanu na vlasti i posle sledeih izbora, a inae lieni dalekosenih programa ili ambicija - da ne spominjemo vizije radikalnih reenja ustaljenih problema nacije. Otvorena", i sve vie bez odbrane na obe strane, nacionalna drava gubi dobar deo svoje moi, koja sada isparava u globalnom prostoru, kao i veliki deo svoje politike otrice i vetine, koji se sada sve vie prenose (ili odlau?) u sferu individualne ivotne politike" i (kao to se to kae po trenutnom politikim argonu) daje se podizvoaima" - pojedinanim ljudima. ta god da je ostalo od prole moi i politike odgovorne za dravu i njena tela postepeno opada do obima koji je moda dovoljan da opremi veliku policijsku stanicu koja poseduje najnoviju tehnologiju nadzora - i to bi bilo otprilike sve. Tako smanjena drava teko da moe uspeti da bude bilo ta vie od drave line bezbednosti.
20 Polly Toynbee, Free-market buccaneers", Guardian, 19. avgust 2005. Gate Gourmet, nadnacionalna kompanija, podizvoda BA za usluge kejteringa, nedavno je masovno otpustila 670 zaposlenih nakon to su trajkovali protiv zapoljavanja jeftinije radne snage koju je ponudila agencija Blue Arrow.

Strahovi

na

slobodi

173

Povlaenje drave sa funkcije na kojoj su bila zasnovana njena najubedljivija prava na legitimnost tokom veeg del prolog veka ponovo je irom otvorilo problem njene politike legitimnosti. Konsenzus o dravljanstvu, kao to je to donedavno obeavano (konstitucionalni patriotizam", da upotrebim termin Jirgena Habermasa), sada se ne moe graditi na garancijama zatite od udi trita, poznatih po tome to uzrokuju strepnje kod ljudi bez obzira na njihov drutveni poloaj i po tome to prete pravima svih na ugled u drutvu i lino dostojanstvo. U takvim okolnostima potrebno je hitno pronai alternativnu legitimnost dravne vlasti i neku drugu formulu od lojalnog dravljanstva za beneficije; nije iznenaujue to to se ona trenutno trai u zatiti od opasnosti po linu bezbednost. U politikoj formuli drave line bezbednosti, duh neizvesne budunosti i socijalne degradacije, za koji se nekadanja socijalna drava zaklela da e od njega tititi svoje graane, sada postepeno, ali uporno, menja mesto sa pretnjom pedofila na slobodi, serijskog ubice, nametljivog prosjaka, pljakaa, manijaka, lutalice, trovaa hrane i vode, teroriste; ili, jo bolje, svim takvim pretnjama spojenim u jednu, u praktino zamenljivim figurama domae potklase" ili u ilegalnog imigranta, stranog tela od roenja do smrti i zauvek potencijalnog unutranjeg neprijatelja", od koga bezbednosna drava obeava da e braniti svoje podanike do poslednje kapi krvi. U oktobru 2004, BBC 2 je emitovao dokumentarnu seriju pod nazivom The Power of Nightmares: The Rise of the Politics of Fear - Mo nonih mora: Uspon politike straha.21 Adam Kurtis, pisac i producent serije i proslavljeni tvorac ozbiljnih televizijskih programa u Britaniji, istakao je da, iako je globalni terorizam previe realna opasnost koja se neprekidno reprodukuje unutar niije zemlje" globalne divljine, dobar deo njegove zvanino procenjene pretnje, ako ne i najvei, jeste fantazija koju su uveliali i iskrivili politiari. To je mrana iluzija koja se bez pitanja iri kroz vlade irom sveta, kroz bezbednosne slube i meunarodne
21 Videti: Andy Beckett, The making of the terror myth", Guardian, 15. oktobar 2004, G2, str. 2-3.

174

Fluidni strah

medije". Ne bi bilo previe teko pronai razloge za brzu i spektakularnu karijeru ove konkretne iluzije: U doba kada sve velike ideje gube kredibilitet, strah od fantomskog neprijatelja je sve to je politiarima preostalo da bi odrali svoju mo". Brojni signali predstojee promene u legitimnosti, od dravne moi do drave line bezbednosti, mogli su biti lako primeeni pre 11. septembra - iako je, ini se, ljudima trebalo da pogledaju usporene snimke oka sa kulama koje se rue na Menhetnu, mesecima i na milionima TV ekrana, da bi se vesti siegle i bile apsorbovane i da bi politiari ponovo iskoristili popularne egzistencijalne strepnje u novoj politikoj formuli. Nije bila puka sluajnost to su se najspektakularnije (prema Lagranu) bezbednosne panike" i najglasnije uzbune oko rastueg kriminaliteta - u paru sa razmetljivo tvrdim odgovorima vlada koji su izraeni, izmeu ostalog, brzo rastuim brojem zatvorenika (zamena socijalne drave zatvorskom dravom", po Langranovoj frazi) - javljale nakon ezdesetih godina u zemljama sa najmanje razvijenom socijalnom zatitom (kao to su panija, Portugalija ili Grka) i u zemljama gde je socijalna pomo drastino smanjena (kao to su Sjedinjene Drave i Velika Britanija).22 Nijedno istraivanje sprovedeno do 2000. godine nije pokazalo bilo kakvu korelaciju izmeu ozbiljnosti kaznene politike i broja kriminalnih prekraja, iako je veina studija otkrila jaku (negativnu) korelaciju izmeu tog pritiska zatvorima", na jednoj strani, i proporcije socijalnih davanja nezavisnih od trita", te del BNP-a odvojenog u tu svrhu", na drugoj strani. Sve u svemu, novi akcenat na kriminalu i na opasnostima koje prete fizikoj bezbednosti pojedinaca i njihovoj imovini pokazao se kao, izvan svake sumnje, blisko povezan sa rastuim sentimentom [drutvene] ranjivosti"; uz to, on da blisko prati tempo ekonomske deregulacije i, s tim u vezi, zamene socijalne solidarnosti individualnim oslanjanjem na sebe same. Neumerenost nije samo karakteristika antiteroristikih operacija; ona je isto tako upadljiva u uzbunama i upozorenjima koje antiteroristika koalicija daje sopstvenom stanovnitvu. Kao to je Debora Or primetila pre godinu dana, mnogi letovi su presret22 Videti: Hugues Lagrange, Demandes de scurit, Seuil, 2003.

Strahovi

na

slobodi

175

nuti, a nikada nije otkriveno da su zaista bili u opasnosti. Tenkovi i trupe su bili razmeteni blizu Hitroua, iako su se na kraju povukli a da nita nisu ni pronali."23 Ili uzmite sluaj fabrike ricinusa", ije je otkrie bilo javno i sa puno pompe otkriveno tokom 2003. godine: proglaena je monim dokazom trajne teroristike pretnje" iako, na kraju, fabrika za bioloko ratovanje u Porton Daunu nije mogla da dokae da je ricinus ikada bio prisutan u stanu koji je glasno oznaen kao znaajna teroristika baza. I, na kraju, iako je 500 ljudi [sve do poetka februara 2004] bilo pritvoreno u skladu sa novim zakonima o terorizmu, samo je dvoje osueno" (i, da zapazimo sledee: koliko god da je ta razmera mala, opet je beskrajno vea od razmere osuenih zatvorenika meu zatvorenicima Gvantanama nekoliko godina nakon zatoenitva bez optube). Iako je britanski ministar policije arls Klark oigledno u pravu kada upozorava na to da je apsolutno besmisleno" pretpostaviti da nee doi do jo jednog teroristikog napada u Londonu, mere koje je preduzela vlada u cilju borbe protiv pretnje terorizma izgledaju kao da su proraunate da jo vie prodube vanredno raspoloenje i da utvrde pojam tvrave pod opsadom", vie nego da smanje verovatnou jo jednog teroristikog zlodela. Kao to je sugerisao Riard Norton Tejlor, urednik za bezbednost u Gardijanu, postoji stvarna opasnost da premijerovi proglasi u 12 taaka: najave novih mera hapenja i deportacije protiv osumnjienih za terorizam, mera koje grubo zaobilaze uspostavljenu sudsku proceduru - budu kontraproduktivni, otuujui iste te ljude koji treba da budu na strani vlade - i, ne manje od toga [bezbednosnih i obavetajnih] agencija".24 Debora Or istie da, u svetlu svih takvih besmislica, hipotezi o jakim trgovinskim interesima kao najhitnijima za raspirivanje straha od terorizma mora biti dat barem neki kredibilitet. Zai7 sta, postoje indicije da je rat protiv terora", umesto da se bori
23 Videti: Deborah Orr, A relentless diet of false alarms and terror hype", Independent, 3. februar 2004, str. 33. 24 Richard Norton-Taylor, There's no such thing as total security", Guardian, 19. avgust 2005.

176

Fluidni strah

protiv globalnog irenja trgovine lakim naoruanjem, znaajno poveao tu trgovinu (i autori zajednikog izvetaja organizacija Amnesty International i Oxfam potvruju da je lako naoruanje pravo oruje za masovno unitenje", poto od tog oruja ivot izgubi pola miliona ljudi svake godine).25 Profiti koje ameriki proizvoai i trgovci stvari i spravica za samoodbranu" izvlae iz popularnih strahova, koji se, zauzvrat, uveavaju samom sveprisutnou i velikom vidljivou takvih stvari i spravica, dovoljno su dokumentovani. Opet, treba ponoviti da je, zapravo, sam strah osnovni i najmasovniji proizvod rata protiv terorista, okrivljenih da seju strah. Drugi obilan nusproizvod tog rata jesu nove granice nametnute linim slobodama - za neke od njih se nije ulo jo od vremena Magna karte. Konor Gerti, profesor za ljudska prava na londonskoj koli ekonomije, izneo je dugaak spisak zakona koji ograniavaju ljudsku slobodu, a koji su ve usvojeni u Britaniji pod kategorijom antiteroristikih zakona", i slae se sa miljenjem brojnih drugih komentatora koji su zabrinuti da, u svakom sluaju, nije izvesno da li e nae graanske slobode jo postojati kada budemo hteli da ih ostavimo u nasledstvo svojoj deci".26 Britansko sudstvo se do sada, uz samo nekoliko izuzetaka (iako glasno obznanjenih) uvek povinovalo vladinoj politici da ne postoji alternativa represiji" - i tako, kako Gerti zakljuuje, samo liberalni idealisti" i drugi slino obmanuti optimisti oekuju od sudstva da vodi drutvo" u odbrani graanskih sloboda u ovo vreme krize". Dok piem ove rei, u Britaniji jo uvek nije bilo nikakvog reagovanja sudske vlasti na taktiku pucaj da ubije" koju je usvojila londonska policija; taktika koja je prilikom svoje prve primene dovela do smrti ana arlsa de Menezesa, ija je jedina krivica bila u tome to ga je policija (pogreno) identifikovala kao potencijalnog bombaa samoubicu, a koji, nasuprot (lanim) kasnijim objanjenjima, nije bio svestan da ga prate, uopte nije pokuao da bei od policije i nije preskoio rampu za karte. Zaista, ovek
25 Videti: War on terror fuels small arms trade", Guardian, 10. oktobar 2003, str. 19. 26 Videti: Conor Gearty, Cry Freedom", Guardian, G2,3. decembar 2004, str. 9.

Strahovi

na

slobodi

177

danas treba da bude na oprezu zbog pretnji novih teroristikih napada. Ali, treba takoe da sa sumnjom posmatra uvare reda koji ga mogu (pogreno) oznaiti kao nosioca te pretnje... Prie o mranim radnjama unutar logora Gvantanamo ili zatvora Abu Graib, odseenih ne samo od posetilaca, ve i od bilo kog prava - nacionalnog ili meunarodnog, i prie o sporom ali neumoljivom tonjenju u nehumanost ljudi sa zadatkom da nadgledaju to bezakonje, imale su dovoljno odjeka u tampi pa ih mi neemo ovde ponavljali.27 Ipak, neophodno je istai da obelodanjena i objavljena zlodela nisu bila ni izolovani incidenti niti nesree na radu". Prema svemu to smo nauili post facto (iako se mi ne moemo zakleti da znamo celu priu), ta del su bila paljivo osmiljena, a njihovi poinioci su bili vredno obueni za vrhunske vetine koje je taj posao zahtevao. Moderna nauka i njeni visokopostavljeni glasnogovornici uveli su novine u tehnike muenja:
Vojni doktori u Gvantanamo zalivu na Kubi pomagali su ispitivaima u sprovoenju i usavravanju prinudnih ispitivanja zatvorenika, ukljuujui pruanje saveta o tome kako poveati nivo stresa i koristiti strah... Program je bio eksplicitno osmiljen tako da povea strah i agoniju medu zatvorenicima...Vojska je odbila da izda dozvolu [Njujork] Tajmsu da intervjuie medicinsko osoblje u izolovanom Gvantanamo kampu... aica bivih ispitivaa koji su priali za Tajms o onome ta se radilo u Gvantanamu radili su to pod uslovom da ostanu anonimni; neki su rekli da im je pomo doktora bila dobrodola.28

Generala Rikarda S. Saneza, biveg amerikog komandanta u Iraku tokom skandala o zlostavljanju u zatvoru Abu Graib", unapredio je sekretar odbrane Donald H. Ramsfeld na nov, vii poloaj u vojnoj liniji komandovanja. Kako komentariu reporteri Njujork tajmsa, ini se da unapreenje odraava rastue uverenje da je vojska ostavila skandal o zlostavljanju iza sebe".29
27 Videti, konkretno, poverljiv dokument o istraivanju kriminala u amerikoj vojsci, od gotovo 2.000 strana, do koga je doao New York Times i objavio ga 28. maja 2005. 28 Videti: Neil A. Lewis, Interrogators cite doctors' aid at Guantanamo", New York Times, 24. jun 2005. 29 Videti: Eric Scmitt and 'Ihom Shanker, New posts considered for US Commanders after abuse", New York Times, 20. jun 2005.

178

Fluidni strah

Ne postoje uasna nova udovita. Radi se o korienju otrova straha", primetio je Adam Kurtis.30 Strahovi su tu, ispunjavajui svakodnevnu ljudsku egzistenciju kako deregulacija planete dopire duboko u njene osnove, a odbrambeni bastioni graanskog drutva se raspadaju. Strahovi su tu, a korienje njihovih oigledno neiscrpnih i samoreprodukujuih zaliha u cilju ponovne izgradnje istroenog politikog kapitala predstavlja iskuenje kojem se teko odupire veliki broj politiara. Dosta pre 11. septembra, predaja tom iskuenju, zajedno sa njegovim sumnjivim koristima, bila je ve dobro uvebana i isprobana. U svojoj studiji, upeatljivo i odgovarajue nazvanoj Terorista, prijatelj dravne moi, Viktor Grotovic je analizirao naine na koje je vlada Federalne Republike Nemake koristila teroristike napade koje su poinili pripadnici Crvene armije u vreme kada je trideset slavnih godina" socijalne drave poelo da odaje prve znake poetka svoga kraja.31 On je utvrdio da je tokom 1976. godine samo sedam procenata nemakih stanovnika smatralo linu bezbednost najvanijim politikim pitanjem, a dve godine kasnije znaajna veina Nemaca je to smatrala mnogo vanijim od borbe protiv rastue nezaposlenosti i galopirajue inflacije. Tokom ove dve godine nacija je na svojim TV ekranima gledala, za fotografisanje prikladne, pohode brzo rastuih sila policije i tajne slube i sluala sve smelije aukcijske ponude politiara dok su pokuavali jedan drugog da nadmudre, obeavajui nikad vre i nikad ozbiljnije mere u sveoptem ratu protiv terorista. Grotovic je takoe utvrdio da, dok je liberalni duh, koji je inspirisao poetni naglasak nemakog ustava na individualnim slobodama, bio prikriveno zamenjen dravnim autoritarizmom koji je u prethodnom periodu bio tako preziran, i dok je Helmut mit javno zahvaljivao pravnicima to su se uzdrali od ispitivanja ustavnosti novih odluka Bundestaga na sudu, novi zakoni su vie ili u korist teroristima, jaajui njihovu vidljivost u javnosti (i tako posredno njihov drutveni poloaj) dosta iznad granica
30 Beckett, The making of the terror myth". 31 Videti: Victor Grotowicz, Terrorism in Western Europe: In the Name of the Nation and the Good Cause, PWN (Warsaw), 2000.

Strahovi

na

slobodi

179

koje su i sami mogli zamiljati da bi ih mogli dostii. Prema slinom zakljuku analitiara, nasilne reakcije snaga reda i zakona su dale ogroman doprinos popularnosti terorista. ovek mora posumnjati da je deklarativna funkcija otre nove politike, koja je isticana kao iskorenjivanje teroristike pretnje, bila mnogo manje vana od njene latentne funkcije, koja je predstavljala napore da se pomeri oblast dravnih vlasti iz domena koje drava nije mogla, niti se usudila ili nameravala da efikasno kontrolie, u drugu oblast - gde njene moi i odlunost da deluje mogu biti spektakularno demonstrirane, uz dobijanje javnog aplauza. Najevidentniji rezultat antiteroristike kampanje bio je nagli porast koliine straha koji je proimao nemako drutvo. to se tie terorista, deklarisane mete kampanje, ona ih je dovela blie do njihove sopstvene mete - da potkopaju vrednosti na kojima se zasniva demokratija - nego to su ikada sanjali. Krajnja ironija je u tome to konani raspad frakcije Crvene armije i njeno nestajanje iz ivota Nemaca nije bilo rezultat represivne politike akcije; to se desilo zbog promenjenih drutvenih uslova, koji vie nisu bili podobni za teroristiki Weltanschauung i praksu. Slino se moe rei i za tunu priu o terorizmu u Severnoj Irskoj, ije je postojanje, oigledno, u velikoj meri odravao strog vojni odgovor Britanaca, a ak mu je i porasla popularna podrka u jednom trenutku; njegov kraj moe biti pripisan irskom ekonomskom udu i psiholokom fenomenu slinom lomljenju metala", vie nego bilo emu to su preuzeli da urade, uradili ili bili sposobni da urade kontingenti britanske vojske rasporeeni u Severnoj Irskoj toliki niz godina. Drava line bezbednosti, poslednja zamena za boleljivu socijalnu dravu, nije poznata po tome to je naroito demokratski nastrojena, a sigurno ne toliko intenzivno i posveeno kao socijalna drava koju namerava da zameni. Demokratija koristi kapital ljudske vere u budunost i optimistino samopouzdanje u njihovu sposobnost da deluju, a socijalna drava je imala istorijski vanu ulogu u uvoenje takvog poverenja u delove drutva za koje je to poverenje ostalo izvan

180

Fluidni strah

dometa tokom veeg del istorije; socijalna drava je uinila samopouzdanje i poverenje u dostupnost bolje budunosti zajednikom imovinom svih graana drave. Drava line bezbednosti, nasuprot tome, koristi strah i neizvesnost, dva iskonska neprijatelja poverenja i pouzdanosti, pa, kao i svaka institucija, razvija svoj interes za multiplikovanje izvora svoje hrane, kao i u kolonizovanju novih, ranije devianskih zemalja koje mogu biti preobraene u njene plantae. Posredno, ona tako podriva temelje demokratije. Isto kao to kriza graanskog samopouzdanja i poverenja nagovetava teka vremena za demokratiju, opadajui nivoi straha mogu zvuati kao posmrtna zvona dravi koja trai svoju legitimnost u odbrani ugroenog reda i zakona. Uspon drave line bezbednosti moe nagovestiti nastupajui sumrak moderne demokratije. Ona se, takoe, moe pokazati veoma vanom za recikliranje te zle slutnje u proroanstvo koje e se ispuniti samo od sebe. Bezbednosne drave" nisu nuno totalitarne; u nekim od svojih najvanijih aspekata drava line bezbednosti, njeni fluidni moderni varijeteti, ak nalikuju direktnoj suprotnosti totalitarne drave. U vetom prikazu konstitutivnih atributa totalitarizma, Cvetan Todorov kae da se on sastoji od soi-disant sjedinjenja" celovitosti individualnog ivota.32 U punokrvnoj totalitarnoj dravi, granice izmeu javnog i privatnog su pomeane i na putu su da se potpuno izbriu, a inicijative drave vie nisu ograniene nepremostivim neprikosnovenim individualnim slobodama njenih graana. (Kornelijus Kastorijadis bi rekao da ecclesia napada, pokorava i kolonizuje oikos, prisvajajui agoru na svom putu.)33 Ali jasno je da ovo nije dominantna tendencija u fluidnoj modernoj dravi. Nasuprot tome, sve vei delovi javne sfere, kojima su nekada direktno upravljala dravna tela i vodila ih, skloni su curenju": da budu preneseni", unajmljeni", izdvojeni" od strane
32 Tzvetan Todorov, Mmoire du mal, tentation du bien, Robert Laifont, 2000, str. 28-9. 33 Videti moju knjigu In Search ofPolitics, Polity, 2000.

Strahovi

na

slobodi

181

privatnih institucija, ili jednostavno naputeni od strane dravno voenih agencija i ostavljeni na brigu i odgovornost pojedincima. Izgleda kao da je oikos sada u napadu, dok je ecclesia u povlaenju. Drava vie ne nastoji da zameni spontanost rutinom, potencijalne mogunosti tabelama i rasporedima, te, optije, haos" (to jest, samoafirmisanje i takmienje autonomnih faktora) redom (to jest, rearaniranjem, ali povrh svega smanjivanjem obima moguih ishoda) - sve te ranije ambicije (kao to je Hana Arent primetila) koje su hranile i visoko drale njene endemske i sveprisutne totalitarne tendencije. Barem u ovom smislu, tendencija drave u fluidnim modernim uslovima ide potpuno u suprotnom smeru. Po drugim aspektima, meutim, zaista je mogue kod nje uoiti jasnu totalitarnu sklonost". Prema Mihailu Bahtinu, konstitutivni momenat" svih zemaljskih moi je nasilje, suzbijanje, obmana", te strepnja i strah potinjenih".34 Piui iz jednog od dva najokorelija i najokrutnija sedimenta totalitarnih tendencija poslednjeg veka (komunistike i nacistike), Bahtin je eleo da objasni intimnu vezu izmeu vladavine drave i strepnje i straha potinjenih" kao primarni, ili ak jedini, strah potinjenih od drave, koji izvire iz vene navike i jo trajnije pretnje nasilja od strane drave. Ovo je zaista bilo istaknuto obeleje totalitarnih reima dvadesetog veka, koje je zadobilo i odralo odanost svojih podanika sredstvima dravno promovisanog terora. Taj teror se javio iz nasuminosti, udljivosti i oiglednog nedostatka logike u nainu na koji su totalitarne drave praktikovale izuzee od zakona a koji je inae bio univerzalno (i definiue, prema Karlu mitu) pravo svih suverenih drava. Plaili su se totalitarne drave kao izvora svega nepoznatog i nepredvidivog: kao venog, nepokretnog elementa neizvesnosti u egzistencijalnom stanju svojih potinjenih. (Ovo se zasigurno u mnogo veoj meri odnosilo na komunistiku varijantu totalitarnog reima nego na nacistiku;
34 Citat prema: Ken Hirschkop, Fear and democracy: an essay on Bakhtin's theory of carnival", Associations, 1 (1997), str. 209-34.

182

Fluidni strah

poto se oslobodio konkurencije slobodnog trita, jo jednog velikog izvora egzistencijalnog nemira, i izuzeo veinu ivotnih procesa iz destabilizujueg i nekontrolisanog meanja ekonomskih snaga, komunistiki reim je morao da se osloni na namerno proizvedenu neizvesnost, vetaku neizvesnost proizvedenu politikim sredstvima, to jest otvorenom i sveprisutnom prinudom.) Todorov citira trei Dialogue philosophique Ernesta Renana, skoro zaboravljen bizarni plaidoyer totalitarne prakse, koji sugerie da drava treba da zameni groteskni pakao" podzemnog sveta koji koriste religije da bi uplaile vernike i naterale ih na pokornost, ali ije postojanje ne moe biti ubedljivo dokazano ivima jednom zemaljskom, potpuno stvarnom, opipljivom vrstom, koja e zasigurno ekati svakoga ko skrene sa pravog puta.35 ak i u komunistikim reimima, meutim, dravna mo je nastojala da se pred svojim potlaenima predstavi kao spasitelj od terora, a ne njegov glavni uzrok. Onda kada je dravni teror postao norma, bilo kakav trenutni predah tokom uzastopnog ienja", opoziv bilo koje presude i bilo kakvo lino izuzee iz masovnog progona bili bi smatrani kao jo jedno svedoanstvo dobronamernosti drave i ozbiljnosti dravnih napora da zatiti nevine i nagradi odane - i tako kao jo jedna potvrda da je odluka da se preda poverenje dravi kao jedinom ostrvu logike i istrajnosti u moru anarhije i sluajnosti bila ispravna. Strepnja i strah potinjenih je konstitutivni momenat" moi u modernoj demokratskoj vladavini, isto kao to je bio u svim zabeleenim totalitarnim dravama. Ali moderna demokratska drava, koja je, sluajno, isto tako kapitalistiko i trino drutvo, postavila se skoro od poetka, ili bar od relativno rane faze, kao agencija koja za cilj ima da smanji strah ili da ga potpuno eliminie iz ivota svojih potinjenih/graana. Nije bilo neophodno proizvoditi neizvesnost. Dravno upravljana sredstva nasilja i represije mogla su biti koriena samo u izuzetnim sluajevima, a veinu vremena su bila neiskoriena; bilo je vie nego dovoljno uroenog, autentinog straha koji je izbijao iz ivotnih uslova veine lanova demokratske vladavine.
35 Todorov, Mmoire du mal, tentation du bien, str. 47.

Strahovi

na

slobodi

183

Pria o usponu moderne demokratije mogla bi se pisati u smislu napretka ostvarenog u eliminisanju ili ograniavanju i pripitomljavanju stalno smenjujuih uzroka neizvesnosti, strepnje i straha. Dugaak krstaki rat protiv drutveno zaetog i proizvedenog terora kulminirao je kolektivnom, dravno podranom zatitom protiv individualno doivljene nesree (kao to su nezaposlenost, invaliditet, bolest ili starost), te kolektivno garantovanim davanjima, slino potpisanim od strane drave, neophodnih za individualno formiranje i samoafirmisanje, to je predstavljalo sutinu, ili barem vodei cilj, socijalne drave (pogreno nazvane dravom blagostanja"36*). Pre malo vie od pola veka Frenklin Delano Ruzvelt je, u svom proglaenju kraja ratova u ime demokratske alijanse, najavio dolazak sveta u kome e sam strah biti jedina nesrea koje e se njegovi stanovnici jo plaiti; u veini liberalnih demokratija,trideset slavnih godina" posle rata proteklo je u koncentrisanom naporu da se to obeanje odri. Kako je socijalna drava svuda u povlaenju, Ruzveltovo obeanje se retko ponavlja, i, to je najvanije, ne od strane ljudi na vrhu dravne moi, dok se vraaju svi strahovi koje je socijalna drava u usponu trebalo da progna jednom za svagda - i to jo jai; i, kao najistaknutiji, strah od socijalne degradacije kao aveti siromatva i drutvenog izoptenja na dnu lestvice. Riard Rorti je rekao sledee o putu od buroazijacije proletarijata", koju su sa zabrinutou i tugom posmatrali nostalgini leviarski i levo orijentisani intelektualci u godinama nakon rata, pa do proletarizacije buroazije" u Americi posle Regana:
Od 1973. godine, pretpostavka da e svi vredni ameriki brani parovi biti u stanju da sebi priute kuu, i da e ena onda, ako bude elela, moi da ostane kod kue i vaspitava decu, poela se initi apsurdnom. Pitanje je sada da li e prosean brani par, u kome i mu i ena rade puno radno vreme, ikada biti u stanju da donese u kuu vie od 30 hiljada dolara godinje. Ako i mu i ena rade 2.000 sati godinje za trenutnu prosenu platu u proizvodnji, a ne u administraciji (7,5 dolara za sat), oni e zaraditi toliko. Ali sa 30 hiljada dolara godinje nee moi da postanu vlasnici kue ili
36 * Weifare State (engl.).

184

Fluidni strah

da sebi priute kvalitetnu brigu o deci. U zemlji koja ne veruje ni u javni prevoz, ni u nacionalno zdravstveno osiguranje, ovaj dohodak dozvoljava porodici sa etiri lana samo poniavajuu, osnovnu egzistenciju. Takva porodica, pokuavajui da spoji kraj sa krajem sa ovakvom zaradom, bie stalno muena strahovima od zamrzavanja i smanjivanja plate i katastrofalnim posledicama ak i kratke bolesti.37

I kao to je Njujork tajms pisao 3. marta 1996. godine, 72 procenta Amerikanaca tada je verovalo da e se vikovi i gubitak posla u ovoj zemlji trajno nastaviti". Oni tako jo uvek misle, verovatno jo vre nego pre desetak godina; na kraju krajeva, njihovo iskustvo ivota na klackalici polako postaje doivotno. To uverenje je, ini se, jedno od nekoliko uverenja koje svakodnevno pronalazi veliku potvrdu i malo, ako i toliko, razloga da se u njega sumnja. A imati takvo uverenje znai biti uplaen - hronino, svakodnevno, dan i no. ezdeset godina nakon Ruzveltovog proglaenja rata protiv straha" (straha od neslobode, verskog progona i siromatva) i obeanja o njegovom brzom unitenju, taj stav je zamenjen proglaenjem rata protiv terorizma" Dorda V. Bua i obeanjem da e se on nastaviti i u budunosti (neki od njegovih najbliih saradnika su bili jo otvoreniji, izjavljujui da se on nikada nee ni zavriti...). U godinama nakon Regana, ini se da je strah od pretnji po linu bezbednost (zbog terorista, povremeno udruenih, iako trenutno rede nego pre 11. septembra, sa ulinim prosjacima, prodavcima droge, pljakaima i, u optijem smislu, sa nedovoljno definisanom i zbog toga jo vie uasavajuom kategorijom potklase", kao i sa trovanjem brzom hranom i strahom od gojaznosti, holesterola i dima tuih cigareta) onaj strah koji za cilj ima da, kao suner, upije, apsorbuje i obrie sve druge strahove. Nekoliko godina pre 11. septembra Rorti je primetio (kao prorok, ini se, sada nakon 11. septembra) da ako se pseudodogaajima, koje su kreirali mediji, ukljuujui povremeni kratak i krvav rat, proleterima moe skrenuti panja sa sopstvenog oaja, oni super bogati nee morati mnogo da se plae".38
37 Richard Rorty, Achieving our Country, Harvard University Press, 1998, Str. 83-4. 38 Ibid., Str. 88.

Strahovi

na

slobodi

185

Ali super bogati svakako nemaju mnogo razloga za strah... Kao to je Maks Hejstings s pravom istakao:
Najmonije oruje bogatih je globalizam. Onda kada ovek pree odreeni korporativni prag, porez postaje dobrovoljan, kao to mogu posvedoiti raunovoe Ruperta Mardoka. Suoeni sa bilo kakvom fiskalnom ili ak fizikom pretnjom, oni e lako pomeriti novac ili sebe na neko drugo mesto. Imajui ovo u vidu, mali broj nacionalnih vlada elee da rizikuje i odstrani kreatore bogatstva tako to e napasti njihove bankovne raune... [Samo] bi raspad finansijskog sistema bez presedana mogao predstavljati pretnju za bezbednost bogatih.39

lanovi globalne elite super bogatih mogu se ponekad nai na ovom ili onom mestu, ali oni nikada i nigde nee biti iz tog mesta - ili bilo kog drugog mesta - to je sigurno. Oni ne treba da brinu zbog umirivanja strahova koji progone roene/metane u mestu gde su se nakratko zaustavili, jer odravanje proletera zadovoljnim" vie nije uslov za njihovu sopstvenu bezbednost (koja se moe, ako je potrebno, pronai na nekom drugom mestu), niti za njihovo bogatstvo i njegovo dalje gomilanje (koje je oigledno postalo lako i mobilno, kao i sa lakoom prenosivo u naklonjenija i gostoprimljivija mesta). Ako koliina lokalnih strahova pree granicu prijatnosti, postoji mnogo drugih mesta u koja se moe otii, ostavljajui metane da se krkaju i sami se kuvaju u kazanu panike i nonih mora... Za globalnu elitu, podsticanje, a ne ublaavanje strahova metana (bilo kojih metana, i bilo kog mesta u kom se zadesi elita izmeu dva putovanja) nee nositi veliki rizik, ako ga uopte i nosi. Promena i usmeravanje strahova koji potiu iz globalne drutvene nesigurnosti u lokalne bezbednosne strepnje ini se svakako najdelotvornijom i skoro nepogreivom strategijom; ona sa sobom nosi veliku korist i relativno malo rizika kada se uporno koristi. Ipak, njena najvea korist je u tome to ona skree panju uplaenih sa uzroka njihove egzistencijalne strepnje, tako da - da citiram Hejstingsa - globalna natklasa moe nastaviti da sebi udovoljava na zapanjujuem nivou", i to neometano.
39 Max Hastings, They've never had it so good", Guardian, 6. avgust 2005.

186

Fluidni strah

Zahvaljujui negativnoj globalizaciji, ukupna suma, koliina i intenzitet popularnih strahova, na kojima lako mogu zaraditi promoteri i oni koji praktikuju tu strategiju, nesmetano rastu. Zahvaljujui obilju strahova, strategija o kojoj govorimo moe biti rutinski koriena, pa se tako negativna globalizacija takoe moe nesmetano nastaviti. To jest, u predvidivoj budunosti. Ali opet, kao to smo i ranije videli, predvidljivost" je jedna od onih osobina koje upadljivo nedostaju negativno globalizovanom fluidnom modernom svetu.

6. Misao protiv straha

(ili nezakljueni zakljuak za one koji bi mogli pitati ta bi se moglo uiniti)

Informiui itaoce o svoja tri oka koja je doiveo 1990. kada je u kratkom vremenskom roku saznao za smrt Altisera, Benoa i Lorea, ak Drida je konstatovao da je svaka smrt kraj jednog sveta, i da se svaki put radi o kraju jednog jedinstvenog sveta, sveta koji se nikada ponovo ne moe pojaviti niti moe uskrsnuti.1 Svaka smrt predstavlja gubitak jednog sveta - gubitak zauvek, gubitak koji je nepopravljiv. Smrt je, mogli bismo tako rei, iskustvena i epistemoloka osnova ideje jedinstvenosti. Smrt Ralfa Milibanda predstavljala je posebno okrutan i bolan ok za mislee ljude koji su poricali esto uverenje da je sve to se moe uraditi da se planeta uini manje preteim i zastraujuim, a time gostoprimljivijim mestom za oveka i za humaniji ivot ve uraeno, i koji su odbijali da prihvate da je svako dalje poboljanje nezamislivo. Njegov lini, jedinstveni i unikatni svet bio je svet nade koja ne umire. Meutim, iz tih razloga on osta1 Videti: Jacques Derrida, Chaque fois unique, la fin du monde, prezentovali Pascale-Anne Brault i Michael Naas, Galile, 2003.

188

Fluidni strah

je i nezamenjivi deo i izvor stalnog bogaenja naih sopstvenih svetova. Zadatak ivih jeste da nadu odravaju u ivotu, ili, pre, da je uskrsavaju u svetu koji se menja rapidnom brzinom, svetu koji je poznat po rapidno brzim promenama okolnosti pod kojima se sprovodi borba da se taj svet uini gostoljubivijim za oveanstvo. Delo Ralfa Milibanda oznaavalo je veliki izazov sa kojim su se suoavali intelektualci njegovog vremena (intelektualci: mislei ljudi koji su i dalje verovali da je krajnja svrha miljenja da se iza sebe ostavi svet koji je bolji od zateenog) i oznaavalo je naine i sredstva kojima su ljudi koji se nazivaju intelektualcima" pokuavali, sa polovinim uspehom i uz nemalo promaaja, da odgovore tom izazovu. Izazov o kome je re bilo je lagano ali neumoljivo (i dugo zanemarivano, a jo i due namerno neprihvatano) propadanje onog istorijskog inioca" koji je, prema nadama intelektualaca (koji su imali u vidu organske" standarde koje je definisao Antonio Grami i koji su bili bolno svesni ogranienosti praktinih efekata iste misli), trebalo da bude uvod (ili da bude uveden) u zemlju u kojoj bi ideja skoka ka slobodi, jednakosti i bratstvu, koju su u njenoj iskonskoj formi skicirali mislioci iz doba prosvetiteljstva, ali koja je kasnije skrenula u kapitalistike ili komunistike orsokake, konano dola do svog socijalistikog cilja. U otprilike dva veka (moderne) istorije intelektualci su preli itav put od samopouzdanja i smelosti mladog Ikara do skepticizma i promiljenosti starog Dedala (treba biti jasno da ovo putovanje jo nije zavreno, dok je sam put bio i po svoj prilici e ostati sve samo ne pravolinijski...). I du itavog spektra projekata, stavova i Weltanschauungena koji se raaju, umiru i odbacuju tokom tog putovanja - od samopouzdanja, hrabrosti i razmetljivosti uobraene mladosti (kada je Klod-Anri Sen-Simon pozvao svoje kolege pozitivne intelektualce" da sjedine i poveu svoje snage kako bi krenuli u opti i konani napad na predrasude, te da krenu u organizaciju industrijskog sistema) pa sve do zrelog doba urazumljivanja, opreznosti i razboritosti (kada je Ludvig Vitgentajn rezignirano zakljuio da filozofija ostavlja sve ona-

Misao

protiv

straha

189

kvim kao to je i bilo") - intelektualci su uvek preutno podozrevali ili glasno oplakivali nemo iste misli". Da li rei mogu menjati svet? Da li je dovoljno govoriti istinu da bi se pobedila la? Da li um moe odoleti predrasudama i sujeverju? Da li postoje izgledi da e se zlo ikada predati pred sjajnom slavom dobrote ili da e se runo poviti pred zaslepljujuim sjajem lepog? Intelektualci nikada nisu istinski verovali u svoje moi da re pretvore u delo. Bio im je potreban neko da obavi ono to su oni govorili da se mora uiniti. Neko sa istinskim moima da obavlja stvari i da osigura da te stvari nastave da idu svojim tokom nakon toga (zar znanju nije potrebna mo da bi se u svetu neto napravilo, isto toliko koliko je moi potrebno znanje da bi se svet menjao na ispravan nain i u ispravnu svrhu?). Prosveeni despot", taj mudri ali nemilosrdni, i iznad svega domiljati Knez koji je u stanju da pretoi savet Uma u obavezujui Zakon, predstavljao je oigledan prvi izbor intelektualaca. Ali bio je to prvi meu mnogima koji su usledili; istorija se postarala da nam pokae kako on po svom izboru prestaje da bude oigledan izbor, a kamoli izbor koji obeava. Odnosi izmeu monika i njihovih revnosnih savetnika (koje su esto kao isuvie revnosne posmatrali oni kojima su upuivani saveti) su u najboljem sluaju bili ambivalentni i najee burni i zatrovani uzajamnom sumnjom. Brak samoimenovanih predlagaa zakona i tvoraca zakona koji imaju mo u rukama brzo se pokazao kao brak one vrste u kojoj je pomeana ljubav i mrnja, kao nepopravljivo nestabilan odnos, uvek na ivici razvoda. Tokom perioda od najmanje jednog veka primarni intelektualni izbor za ulogu istorijskog inioca" emancipacije bio je zbir sastavljen i uvezan odreenim brojem dosta raznolikih vetina i zanata, zajedniki obuhvaenih kategorijom radnike klase". Prinuena da svoj rad / kreativni kapacitet prodaje ispod cene i postajui rtva negiranja ljudskog dostojanstva, koje je ilo ruku pod ruku sa takvom vrstom prodaje, od radnike klase se oekivalo da ustane ili se izdigne iznad prosto objektivnog", nemisleeg postojanja klase po sebi" do nivoa klase za sebe":

190

Fluidni strah

da postane svesna svoje istorijske odrednice, da tu svest usvoji, da sebe prevede (ili bude prevedena) iz objekta u subjekt (odnosno glavni istorijski subjekt), te da se ujedini u revoluciji iji je cilj da njenim patnjama doe kraj. Meutim, poto su uzroci njihove patnje imali sistemske korene, ta klasa ponienih, u skladu sa Marksovom nezaboravnom reenicom, bila je jedinstvena klasa meu ljudima po tome to nije mogla da emancipuje samu sebe bez emancipacije celokupnog ljudskog drutva, niti je mogla da prekine svoju klasno uslovljenu bedu bez stavljanja take na svaku i celokupnu ljudsku bedu. Kada joj je takva mo pripisana, radnika klasa je ponudila prirodno i bezbedno sklonite za nadu, mnogo sigurnije od onih imaginarnih udaljenih gradova u koje su rane moderne utopije smestile prosveene despote", oekujui i verujui da e oni ozakoniti sreu nad svojim nesvesnim, a prvobitno i nevoljnim podanicima. Pitanje da li je to pripisivanje moi bilo osnovano ili ne od samog poetka je bilo sporno. Moglo bi se argumentovati da su - suprotno Marksovom verovanju - nemiri fabrikih hala u ranom kapitalizmu bili podstaknuti vie gubitkom sigurnosti nego ljubavlju prema slobodi i da je bilo neizbeno, onda kada je izgubljena i oplakana sigurnost ponovo zadobijena ili izgraena na novim i drugaijim osnovama, da se nemir ugasi, na taki koja je daleko od njegove revolucionarne/emancipatorske destinacije. Takoe bi se moglo argumentovati da je recikliranje osiromaenih zanatlija, zemljoradnika na zakupljenoj zemlji i mnogih drugih prisiljenih da ostanu bez posla - u jednu naizgled homogenu radniku klasu bio korak koji su vie potpomogli oni koji su drali mo nego to je sam po sebi bio samostalan, te da ekonomske sile mogu razbiti tu klasu na isti nain na koji su nekada bile kljune u njenom stvaranju... Ove i mnoge druge prigovore bilo je lake izneti posmatrajui stvari u retrospektivi; meutim, nakon to se nakupilo dosta dokaza da su takve manifestacije klasne borbe", kao kolektivne prakse cenkanja i upotrebe kapaciteta za stvaranje neprijatnosti" u borbi za visinu nadnice, daleko od toga da budu preliminarni korak ka revolucionarnom remontu sistema moi, jer su im cilje-

Misao

protiv

straha

191

vi bili smeteni potpuno unutar granica odnosa kapital - radna snaga, moe se rei da one nee ni izai iz okvira kapitalistikog poretka, a kamoli sruiti taj poredak. Uz to je, posle, polako ali sigurno sve verovatnije izgledala mogunost da je svojim doprinosom redovnim, gotovo rutinskim korekcijama nepodnoljivih, i time potencijalno eksplozivnih sistemskih nepravilnosti, borba radnitva sluila kao homeostatiko, stabilizujue sredstvo za uravnoteenje" kapitalistikog poretka pre nego za njegovo naruavanje - a kamoli podrivanje. Nakon dueg perioda poetnog nemira, povezanog sa nestajanjem predmodernih ekonomskih struktura, nastupio je period relativne stabilnosti" - zasnovan na novim, ali, kako se ini, vrstim strukturama industrijskog drutva. Politiki primenjena sredstva rekomercijalizacije kapitala i radne snage" postala su konstantna karakteristika kapitalistikog sveta - sa dravom koja igra aktivnu ulogu u usmeravanju sredstava, promoviui i obezbedujui intenzivnu i ekstenzivnu ekspanziju kapitalistike ekonomije, sa jedne strane, te preoblikujui i rehabilitujui radnu snagu, s druge strane. Koliko god bile surove tegobe na debljem kraju kapitalistike ekspanzije, i koliko god uznemiravajui bili neprekidni strahovi od periodinih nastupa ekonomske depresije, izgledalo je da su vrsto utemeljeni okviri za obuhvatanje ivotnih oekivanja i projekata, opremljeni isprobanim i pouzdanim alatima za popravku - omoguavajui dugorono planiranje individualnog ivota, zasnovanog na sve veem oseaju sigurnosti i vere u budunost. Kapital i radna snaga, spojeni, kako se ini, neraskidivom meuzavisnou, sve uvereniji u permanentnost svojih uzajamnih veza i sigurni da e se sretati i nadalje u vremenima koja dolaze, traili su i pronali uzajamno koristan i perspektivan, ili bar zadovoljavajui sporazum - vid kohabitacije u kome je izraeno stalno natezanje konopca, ali i runde uspenih pregovora o pravilima saradnje, uspenih jer su za izvesno vreme uzajamno zadovoljavajui. Frustriran i nestrpljiv zbog naina na koji je izgledalo da stvari teku, Lenjin se poalio kako bi radnici, da su preputeni samo

192

Fluidni strah

svojim sredstvima, jedino razvili sindikalni mentalitet" i ostali suvie uskih pogleda, egocentrini i podeljeni, nedorasli da se suoe sa svojom istorijskom misijom, a kamoli da je izvedu. Isti trend koji je muio Lenjina, tvorca i revnosnog zagovornika preica", kao i zamene nepouzdane, spontane eksplozije proleterskog besa briljivo pripremljenim planom preuzimanja vlasti od strane profesionalnih revolucionara", primetio je, ali je na njega gledao sa blago optimistikom staloenou, i njegov savremenik Eduard Berntajn - osniva (uz znaajnu podrku fabijanaca) revizionistikog" programa usklaivanja i upranjavanja socijalistikih vrednosti i ambicija unutar politikog i ekonomskog okvira jednog u osnovi kapitalistikog drutva: polagane ali sigurne amelioracije" a ne revolucionarni, jednokratni remont statusa quo. Dijagnoze koje su napravili Lenjin i Berntajn bile su upadljivo sline - ali njihovi odgovori na pitanje - ako je tako, ta je potrebno initi?" bili su radikalno razliiti. Istina, obojica su ostali verni Marksovoj postavci da je brak sa praksom jedina mogua terapija za endemsku slabost misli, i njegovom izboru partnera za ujedinjenje sa teorijom emancipacije za predstupajue venanje (potreban je susret onih koji misle sa onima koji pate"). Ali dok je Berntajn zamislio ulogu intelektualaca po obrascu lojalne i poslune domaice, Lenjin je drugaije podelio uloge: prvu violinu i prevlast u tom braku dodelio je mao muu, koji je u tu svrhu preuzeo vei deo ili sve u pogledu vrstine, miia 1 upornosti. Meutim, da bi se ispunila ta svrha, oni koji su znali ta je potrebno uraditi morali su da se transformiu iz drutva za debate u potpuno integrisano, disciplinovano i nemilosrdno telo profesionalnih revolucionara", svesnih da (po pronicljivom opisu tog uverenja, koje je dao Alan Finkelkraut) su koncepti na ulici, argumenti u dogaajima, a razlozi u drami u kojoj su ljudi glumci pre nego to postanu mislioci".2 Proletarijat je taj koji e konano preoblikovati stvarnost prema pravilima razuma i principima pravde - ali do toga nee doi ukoliko proletarijat na to ne bude naveden, voen i na druge naine primoran od strane onih
2 Videti: Alain Finkielkraut, Nous autres, modems. Ellipses, 2005, str. 245.

Misao

protiv

straha

193

koji znaju i/ili propisuju ta pravila i principe. Radnike treba prisiliti da izvre konaan in oslobaanja koji je - po sudu istorije bez prava na albu - bio njihova misija od poetka klasne borbe, ali za koju su oni bili isuvie lenji i nemarni, ili suvie naivni i lakoverni da je obave - osim ako se ne pozovu na oruje i prinude na akciju... Lenjinov hrabar/oajniki potez pomerio je intelektualce, kao poznavaoce istorije", iz kancelarije za planiranje na komandno mesto revolucije. Njihov zadatak je bio da sebe transformiu u istorijske inioce stavljanjem istorijski odreenog kolektivnog inioca pod svoju direktnu komandu i uterivanjem, uvebavanjem i oblikovanjem tog kolektiva u strogo disciplinovanu vojsku i/ili oruje za masovno unitavanje. Moda je to bio Lenjinov pokuaj da oslobodi intelektualce od njihove prvobitne bolesti - nemoi: da ih podstakne da se sami preoblikuju u kolektivni istorijski inilac", to su do tada, opsednuti strahovima vezanim za sopstvenu nemo, traili izvan svojih redova. Ovog puta taj inilac nije bio zamiljen, nije bio postulat, ve neto sasvim stvarno, ne neto to je potencijalni predmet intelektualnog prosvetljenja i usmerenja, ve nemilosrdni ef, od samog poetka sveznajui, i - jo vie od toga - svemogui ef, koji zahteva pokornost, portvovnost i bezuslovnu predaju. Bez obzira na to kakve bile njene namere, Lenjinova strategija se u praksi pokazala samo kao promena upravljanja u toj emi stvari koja stoji iza traume intelektualaca o uroenoj nemoi. Partija - telo koje su stvorili intelektualci koji su sebe redefinisali kao istorijski inilac" - preuzela je barjak od ponienih i napaenih masa" kao referentna taka za intelektualne usluge; za razliku od proleterskih masa koje je zamenila u ulozi pokretaa istorije, partija nije htela nikakvo prosvetljenje i usmerenje koje bi dolo spolja (niti je dozvoljavala ni najslabiji nagovetaj same mogunosti da bi to htela). Umesto toga, zahtevala je poniznost, podanitvo, poslunost i servilnost. Njoj su bili potrebni strogi oficiri a ne uitelji. Sluge, ne vodii. Da li su teka vremena koja su zadesila nekadanje zakonodavce, naslednike philosophesa i izvrioce njihovog zavetanja,

194

Fluidni strah

rezultat njihovih sopstvenih postupaka? Da li su sve vreme sami zazivali probleme - od trenutka kada je zapoela njihova potraga za istorijskim iniocem? Sanjali su o svetu potpune transparentnosti i totalnog reda. Nisu znali da potpuna transparentnost" dolazi zajedno sa potpunim nadzorom i da totalni red" pripada snovima i ciljevima totalitarizma, komandanata koncentracionih logora i uprava grobalja. Dobili su ono emu su pomogli da se stvori - a to nisu oekivali. Marks je insistirao da kapital koji porobljava radniku klasu nije nita drugo do otuena mo radnike klase. Da li je partija bila ita drugo do otuenje idejne moi intelektualaca? Kao to se ranije dogodilo sa putem koji vodi od rei do del, tako je predeo koji vodi od oaja nemoi do radosti oseaja sopstvene vanosti sada prebaen u dornen partije, da za dugo vreme ona tu deluje kao posrednik, pod njenom iskljuivom kontrolom. Kako je razvoj situacije iznova potvrivao Lenjinova tmurna i Berntajnova poletna oekivanja, Der Luka je objanjavao evidentnu nevoljnost istorije da prati originalnu Marksovu prognozu jednim konceptom skovanim za tu svrhu (koji se ipak vraa na Platonovu alegoriju o senkama na zidu peine), konceptom lane svesti" podmuklo inspirisanom lanom potpunou" kapitalistikog drutvenog poretka koji tu svest promovie i nee prestati da je promovie ukoliko mu se partija ne suprotstavi, jer partija vidi ta se krije ispod obmanjujue spoljanjosti i shvata neumoljivu istinu zakona istorije, i tada, po obrascu Platonovih filozofa, deli svoja saznanja sa obmanutim stanovnicima peine. Kada se to kombinuje sa konceptom Antonija Gramija o partiji kao kolektivnom intelektualcu", kao i konceptom organskih intelektualaca" koji artikuliu interese klase kako bi sluili klasi ije interese artikuliu, Lukaeva reinterpretacija hirovitosti postmarksove istorije prividno je izdigla istorijsku ulogu intelektualaca - a time i njihovu etiku/politiku odgovornost - na nove visine. Ali, u tom istom smislu, Pandorina kutija recipronog optuivanja, nametanja krivice i sumnje u izdaju irom je otvorena,

Misao

protiv

straha

195

to je predstavljalo uvod u dugotrajnu eru optubi za trahisons des clerks, bezobzirnih ratova, uzajamnih kleveta, lova na vetice i napada na linost. I zaista, ako radniki pokret nekad i negde nije uspeo da deluje u skladu sa svojom predvienom istorijskom misijom, a posebno ako je ustuknuo pred revolucionarnim zbacivanjem kapitalistike sile, jedini krivci morali su biti neuspeni organski intelektualci" u pokuaju, koji su zanemarili ili ak i aktivno izdali svoju dunost da se kondenzuju (a potom i utope) u pravoj vrsti partije. Ono to je paradoksalno jeste da su javno priznati, samoimenovani, potencijalni ili neuspeli intelektualci teko odolevali iskuenju da prihvate takvo nepovoljno vienje sebe samih, jer su se time i najspektakularniji primeri njihove teorijske slabosti i praktine nemoi pretvarali u mone argumente koji su indirektno, mada izopaeno, potvrivali njihovu kljunu istorijsku ulogu. Seam se kako sam ubrzo po svom dolasku u Britaniju sluao jednog doktoranta koji je, nakon to se osvrnuo na nekoliko radova Sidnija i Beatrise Veb, pourio da ustvrdi, praen odobravanjem nekvalifikovanih slualaca na seminaru, kako se svi razlozi to socijalna revolucija tako uasno kasni u Britaniji nalaze tu - u tim knjigama. Postojali su znakovi pored puta koji bi, da su samo uoeni na vreme, paljivo i bez predrasuda proitani, bacili senku sumnje na ovakvu intelektualnu uobraenost. Ideje Lukaa ili Gramija, koje je nedavno otkrila britanska intelektualna levica, meutim, nisu pomogle u dekodiranju tih poruka na putu. Kako, recimo, napraviti vezu izmeu studentskih nemira i sindikalnih trajkova krajem sedamdesetih u Britaniji? emu smo zapravo bili svedoci - borbama u pozadini koje vode trupe u povlaenju koje su blizu kapitulacije ili isturene jedinice nastupajuih, jo eih armija? Da li je to bio udaljeni eho starih bitaka i zakasnelih ponovnih postavki zastarelih scenarija ili simptom i najava novih nastupajuih ratova? Simptomi nekog kraja ili nekog poetka? I - ako se radi o poetku, onda poetku ega? Vesti o najnovijim intelektualnim gibanjima u inostranstvu samo su doprinele uenju i zbunjenosti kako su najave pozdrava

196

Fluidni strah

zbogom proletarijatu" putovale preko La Mana, uz Altiserova podseanja na to da je konano sazrelo vreme za revolucionarnu akciju. Zanosno romantina vizija E. P. Tompsona o besprekornoj samosvesti radnike klase naila je na frontalne napade urednika Nju left revije (New Left Review) zbog svog intelektualnog siromatva (verovatno se mislilo na upadljivo odsustvo intelektualaca u Tompsonovoj edukativnoj prii). Bilo bi nepoteno i netano pozivati se na sopstvenu vizionarsku mudrost u retrospektivi. Takoe bi bilo nepoteno, nepravedno i neistinoljubivo optuiti za zbunjenost one koji su preokupirani svojim poslovima za kojima tre. Kako god bili razdeljeni krivica i razreenje, ostaje injenica da je nastupajui kraj sjajnih trideset godina" (kako su retrospektivno opisane tri posleratne decenije izgradnje socijalne drave, ali tek onda kada su se uslovi, koji su ih uinili izvodljivim, raspali ili su bili rastureni, i tek kada je bilo potpuno oigledno da se to desilo) izmestio nama poznat svet i uinio oprobana orua, ranije koriena za analizu i opis tog sveta - beskorisnim. Dolo je vreme slutnji i nagaanja, a s njim i mnogo konfuzije. Ortodoksna pravila ukopavala su se u sve dublje rovove i ograivala bodljikavom icom, dok su jeretika verovanja, putajui sve vie korena na terenu, prikupljala hrabrost i postajala sve bezobzirnija, ak i kada su uzalud pozivala na zajedniki jezik, nimalo se ne pribliavajui konsenzusu. Izvor ove intelektualne pometnje, na koju su neki eksplicitno ukazivali, a nad kojom su drugi likovali, bio je, da ponovim, oigledan nestanak do tada neospornog istorijskog inioca (kao vorita oko kojeg su se sve strategije, bez obzira na to koliko meusobno bile suprotstavljene, u krajnjoj liniji okretale) - to je na poetku intelektualna levica percipirala kao sve veu separaciju i slom komunikacije sa pokretom". Kako su dogaaji redom pobijali sve teorijski besprekorne postulate jedan za drugim, intelektualni krugovi (uz samo nekoliko izuzetaka - od kojih su se neki sistematski opirali tom trendu, a drugi sporadino, kao kada su se pridruivali nekim protestima iz pozadine, ne iz prvih redova, ili kada su se formirale ad hoc grupe za podrku rudarima koji su

Misao

protiv

straha

197

uzalud pokuavali da umaknu talasu taerizma) su se sa jo veim arom i jo upadljivije okrenuli samoreferentnim interesima i zanimanjima, kao po komandi Miela Fukoa, koji je proklamovao pojavu specijalizovanih intelektualaca" (a time i specijalizovanih", to jest profesionalno odeljenih i zasebnih politika). Pitanje da li je moda koncept odreenih ili specijalizovanih intelektualaca nita drugo do oksimoron, je, naravno, bilo i ostalo predmet debate. Ali, i bez obzira na to da li je primena termina intelektualac" legitimna u sluajevima kao to su univerzitetski predavai koji stupaju na javnu scenu samo povodom neslaganja sa visinom univerzitetskih plata, ili glumaca koji protestuju zbog smanjenja budeta za pozorinu produkciju ili snimanje filmova, ili konsultanata koji trajkuju zbog prekomernih zahteva oko njihovih usluga, jedna stvar je sigurna: za ove nove, institucionalno uokvirene, samocentrine i samoreferentne oblike zauzimanja politikog stava i odmeravanja moi, figura istorijskog inioca" je potpuno irelevantna. Moe se skinuti s dnevnog reda bez grie savesti, te, iznad svega, bez aljenja i gorkog oseaja gubitka. Moraju li i nada i posao emancipacije pratiti pad nestajueg istorijskog inioca" u ambis kao to je kapetan Ahab pozivao svoje mornare da ga prate u potonuu? Smatram da se rad Teodora Adorna moe iznova itati kao jedan dugaak i detaljan pokuaj suoavanja s tim pitanjem i opravdanja jednog naglaenog ne" kao odgovora na njega. Na kraju krajeva, mnogo ranije nego to je ljubav britanskih intelektualaca prema istorijskom iniocu poela da vene i nestaje, Adorno je upozorio svog starog prijatelja Valtera Benjamina na ono to je nazvao brehtovski motivi": nadu da e pravi radnici" spasiti umetnost od gubitka njene aure ili da e ona biti spasena neposrednou kombinovanog estetskog efekta" revolucionarne umetnosti.3 Adorno je insistirao na tome da pravi radnici" ,,u stvari nemaju prednost nad svojim 'buroaskim suparnicima' u ovom pogledu" - oni nose sve znakove defektnosti tipino buroaskog karaktera". I onda je usledio konaan udarac: uvaj
3 Videti: Adornovo pismo Benjaminu od 18. marta 1936, u: Theodor Adorno and Walter Benjamin, Correspondence, 1928-1940, Harvard University Press, 1999, str. 127-33.

198

Fluidni strah

se da ne pretvorimo svoju neophodnost" (to jest neophodnost intelektualaca kojima je potreban proletarijat za revoluciju") u vrlinu proletarijata, kao to smo stalno u iskuenju da uinimo". Istovremeno, Adorno je insistirao na tome da, iako izgledi za emancipaciju oveka sa teitem na ideji drugaijeg i boljeg drutva sada izgledaju manje ohrabrujui nego u vreme Karla Marksa, optube koje je Marks podigao protiv sveta koji je neoprostivo neprijateljski nastrojen prema humanosti nisu izgubile nita na svojoj aktuelnosti i jo nijedna kompetentna porota nije nala nikakav kljuni dokaz za neutemeljenost prvobitnih ambicija ka emancipaciji. Nema stoga dovoljnog, a kamoli neophodnog razloga, tvrdio je Adorno, da se emancipacija skine sa dnevnog reda. Upravo suprotno: nepodnoljiva postojanost drutvenih bolesti je razlog vie i svakako jak razlog da se jo upornije nastavi sa pokuajima u tom pravcu. Smatram da je Adornovo upozorenje isto toliko aktuelno kao u vreme kada ga je prvi put napisao: Nesmanjena prisutnost patnje, straha i opasnosti ini neophodnim da ideja koja ne moe biti realizovana ne bude odbaena". Tada, kao i sada, filozofija mora saznati, bez ikakvih ublaavanja, zato svet - koji je onda mogao i sada moe biti raj - moe sutra postati sam pakao". Razlika izmeu tada" i sada" mora biti pronaena na drugim mestima, a ne u stavu da je zadatak emancipacije izgubio svoju urgentnost ili da je san o emancipaciji uzaludan. Ono to je, meutim, Adorno pourio da doda je sledee: ako je Marksu svet delovao spremno za pretvaranje u raj tamo i tada" i izgledao pripravan za trenutni zaokret, i ako je stoga izgledalo da je mogunost promene sveta 'sa vrha nadole' bila neposredno prisutna",4 to vie nije sluaj, ako je uopte ikada i bio (samo tvrdoglavi se mogu i dalje pridravati teza onako kako ih je Marks formulisao). Mogunost preice ka svetu koji bi bio podesnije ljudsko stanite je ono to se izgubilo iz vida i to se ini manje realnim nego ranije. Moglo bi se, takoe, rei i da vie nema prohodnih mostova izmeu ovog sveta ovde i sada i tog drugog emancipovanog"
4 Ibid., str. 14.

Misao

protiv

straha

199

sveta, gostoljubivog i okrenutog korisniku". Nema nestrpljive gomile koja e u stampedu prei itavu duinu mosta, kada bi takav most bio izgraen, niti vozila koja ekaju da eljne bezbedno prevezu na drugu stranu do njihovog odredita. Niko ne moe biti siguran kako bi takav upotrebljiv most mogao biti izgraen i na kom delu obale bi ga trebalo postaviti da bi se obezbedio nesmetan i odgovarajui saobraaj. Morali bismo, u ovom pogledu, zakljuiti da mogunosti nisu neposredno prisutne. Svet eli da bude obmanut" - Adornova neuvijena optuba zvui kao komentar na tunu priu Lajona Fojtvangera o Odiseju i svinjama koje su odbile da se vrate u svoj prethodni ljudski oblik jer su mrzele brigu o donoenju odluka i preuzimanje odgovornosti koje je nuno proisticalo iz poloaja ljudskog bia, ili, kad smo kod toga, bilo je to kao bekstvo od slobode" Eriha Froma, ili, kao arhetip svih tih pria - Platonova melanholina spekulacija o traginoj sudbini filozofa koji pokuavaju da podele sa peinskim ljudima dobre vesti, donesene iz suncem obasjanog sveta istih ideja. Ljudi ne samo da nasedaju... ve i ele da budu prevareni... oseaju da bi im ivoti postali potpuno nepodnoljivi onog trenutka kada bi se ostavili zadovoljstava kojih u stvarnosti i nema."5 Adorno uz bezrezervno odobravanje citira esej Sigmunda Frojda o psihologiji grupe. Grupa, kako je napisao, eli da se njom vlada neogranienom silom: gaji ekstremnu ljubav prema autoritetu: po recima Le Bona, ona ima glad za pokornou. Iskonski otac je ideal grupe koji vlada egom umesto idealnog ega".6 Prema Adornovim recima, duh" i konkretan entitet" su se razili i duh se moe drati realnosti samo na sopstveni rizik, i time, na kraju, po rizik same realnosti:
Samo misao koja nema duhovnog utoita, nema iluzija o unutranjem carstvu, i koja je priznala odsustvo sopstvene funkcije i snage, moe moda
5 Theodor W. Adorno, The Culture lndustry: Selected Essays on Mass Culture, ed. J. M. Bernstein, 1991, str. 89. 6 Ibid., Str. 119.

200

Fluidni strah

naslutiti poredak mogueg i nepostojeeg, gde bi ljudska bia i stvari bili na mestima koja im po pravdi pripadaju.7 Filozofska misao poinje u trenutku kada misao prestaje da se zadovoljava predstavama koje su predvidljive i iz kojih ne izvire nite vie od onoga to je tu unapred postavljeno.8 Misao, u svakom sluaju, nije intelektualna reprodukcija ve postojeeg. Dokle god se ne odvoji, ona sigurno u svom dohvatu ima ono to je mogue. Njena neugaena ed, averzija prema svakom brzom i lakom zadovoljenju, porie besmislenu mudrost rezignacije. Utopijski momenat u razmiljanju jai je to se manje ono... objektivizuje u utopiju i time sabotira njenu realizaciju. Otvoreno razmiljanje ukazuje na prostor izvan sebe.9

Kako Adorno insistira, filozofija predstavlja odlunost da se ne izgubi intelektualna i realna sloboda", i samo pod tim uslovom ona moe, kao to bi i trebalo, da ostane imuna na sugestije da se zadri status quo".10 Teorija", zakljuuje Adorno govori u ime onog to nije skuenog duha."11 Praksa, a naroito praktinost je najei izgovor ili samoobmana nitkova" kao to je onaj idiotski parlamentarac na Doreovoj karikaturi" koji je ponosan to ne gleda dalje od svojih neposrednih zadataka. Adorno negira praksi onu vanost koju joj obilato pridaju glasnogovornici pozitivne" nauke i oni profesionalci akademske filozofije (velika veina meu njima) koji se predaju njenom teroru. Ako emancipacija", vrhovni cilj drutvene kritike, radi na stvaranju autonomnih, nezavisnih pojedinaca koji rasuuju i svesno donose odluke za sebe",12 ona time nailazi na ogroman otpor industrije kulture", ali nailazi i na pritisak masa ije elje ta industrija obeava da e ispuniti (to i ini, istinski ili lano).
7 Ibid., str. 15. 8 Ibid., str. 128. 9 Ibid., str. 292-3. 10 T. W. Adorno and M. Horkheimer, Dialectic of Enlightement, Verso, 1989, str. 243. 11 T. W. Adorno, Critical Models, Columbia University Press, 1998, str. 263. 12 Ibid., str. 92.

Misao

protiv

straha

201

I gde se tu onda nalaze izgledi, zadaci, strategije intelektualaca, dokle god jesu i ele da ostanu uvari neispunjenih nada i obeanja iz prolosti, i kritiari dananjice, koji su krivi to su ta nadanja i obeanja zaboravili i ostavili ih neispunjenima? Po optem shvatanju, koje izgleda da je ustoliio Jirgen Habermas i koje je dovelo u pitanje samo nekoliko Adornovih prouavalaca - i to tek nedavno, Adornov odgovor na ova i slina pitanja najbolje je predstavljen slikom poruke u boci". Ko god da je poruku napisao i stavio je unutra, zapeatio bocu i bacio je u more nije imao pojma kada (i da li e ikada) i koji (ako e uopte neki) mornar opaziti bocu i izvui je na suvo; i da li e taj mornar, nakon to otvori bocu i izvue pare papira iz nje biti sposoban i voljan da proita tekst, razume sadraj poruke i upotrebi je na nain na koji je to zamislio njen autor. itava jednaina se sastoji od nepoznatih promenljivih, i nema naina na koji bi autor poruke u boci" mogao da je rei. U najboljem sluaju moe ponavljati Marksove rei: Dixi et salvavi animam meam - autor je ispunio svoju misiju i uinio sve to je bilo u njegovoj moi da sauva poruku od nestajanja. Nade i obeanja koji su bili poznati autoru, a koje veina njegovih savremenika nije nikad nauila ili je vie volela da ih zaboravi, nee prei taku bez povratka na svom putu ka zaboravu; ako nita drugo bie im data ansa jo jednog produavanja ivota. Oni nee bez testamenta umreti zajedno sa svojim autorom - barem nee morati da umru, to bi se sigurno desilo da ih je mislilac predao milosti talasa umesto to ih je smestio u hermetiki zatvorenu bocu. Kako Adorno stalno upozorava, nema misli koja je imuna na komunikaciju, i ako se izrazi na pogrenom mestu i u pogrenom sporazumu to je dovoljno da se podrije njena istinitost".131 tako, to se tie komuniciranja sa iniocima, onima koji bi to eleli da budu, sa neuspelim iniocima i onim ljudima koji nisu radi da se pridrue akciji u svom vremenu, za intelektualca, neprikosnovena izolacija je sada jedini nain da se pokae neka mera solidarnosti" sa onima na dnu".
13 Theodor W. Adorno,Minima Moralia,prevod E. EN. Jephcott,Verso, 1974,str. 25.

202

Fluidni strah

Ta samoizolacija nije, po Adornovom miljenju, in izdaje niti je to znak povlaenja, niti izraz snishodljivosti, niti oboje (snishodljivost" i loe miljenje o sebi su ista stvar", kako i sam istie). Dranje distance, paradoksalno, jeste in angaovanja - u jedinom obliku u kojem se ono moe razumno pojaviti na strani neispunjenih ili izneverenih nada: Posmatra sa strane isto je toliko ukljuen kao i aktivni uesnik; jedina prednost ovog drugog je uvid u svoju ukljuenost, te majuno zrnce slobode koje lei u toj spoznaji kao takvoj".14 Alegorija poruke u boci" namee dve pretpostavke: da je postojala poruka koja je bila podesna da bude zapisana i vredna truda potrebnog da se poalje kako bi otplovila; i da e u vreme kad ta poruka bude pronaena i proitana (u vreme koje ne moe biti unapred definisano) ona jo uvek biti vredna napora nalazaa da je otvori i proui, apsorbuje i usvoji. U nekim sluajevima, kao to je Adornov, poveravanje poruke nepoznatom itaocu u nedefinisanoj budunosti moe imati prednost nad slaganjem sa savremenicima koji se smatraju nespremnim ili nemaju elju da tu poruku uju, a kamoli da prihvate i zadre ono to uju. U takvim sluajevima slanje poruke u nepoznat svet i vreme poiva na nadi da e mo te poruke nadiveti svoju sadanju zanemarenost i opstati u (prolaznim) uslovima koji su uzrok tog zanemarivanja. Poruka u boci" kao sredstvo ima smisla samo ako (i samo ako) onaj ko pribegava tom sredstvu veruje da su vrednosti vene, daje istina univerzalna, i misli da e brige koje sada podstiu traganje za istinom i svrstavanje u odbrani vrednosti biti trajne. Poruka u boci je svedoanstvo o prolaznosti frustracije i trajnosti nade, svedoanstvo o neunitivosti mogunosti i slabosti tekoa koje su stajale na putu njihove realizacije. U Adornovoj verziji, kritika teorija je takvo jedno svedoanstvo - i to predstavlja garanciju za metaforu poruke u boci. U naknadnom spisu" svog poslednjeg velikog opusa, La Misre du Monde,15 Burdije je istakao da je broj linosti na politikoj sce14 Ibid., str. 26. 15 La Misre du Monde, pod upravom Pierrea Bourdieua, Seuil, 1993, str. 1449-554. Videti i: . Bourdieu et al., The Weight of the World, Polity, 1999.

Misao

protiv

straha

203

ni koji su u stanju da razumeju i artikuliu oekivanja i zahteve svojih biraa u brzom opadanju; politiki prostor je fokusiran ka unutra, sa tendencijom zatvaranja u samog sebe. Potrebno je da se ponovo otvori, a to se moe uiniti samo dovoenjem privatnih" problema i tenji, koji su esto nedovreni i neartikulisani, u direktnu vezu sa politikim procesom (i obrnuto, kao rezultat toga). Ovo je, meutim, lake rei nego uiniti, jer je javni diskurs preplavljen terminom prnotions" Emila Dirkema - pretpostavkama koje se retko direktno izraavaju a jo rede analiziraju, a koje se nekritiki primenjuju kada god se subjektivno iskustvo podigne na nivo javnog diskursa i kad god se privatni problemi kategorizuju, recikliraju u javnom diskursu i iznova reprezentuju kao javna pitanja. Da bi vrila svoju uslugu prema ljudskom iskustvu, sociologija mora zapoeti sa ienjem terena. Kritika ocena preutnih ili glasnih prnotions mora ii zajedno sa nastojanjem da se vidljivim uine oni aspekti iskustva koji obino ostaju iza individualnog horizonta ili ispod praga individualne svesti. Meutim, i samo trenutak razmiljanja pokazuje da svest o mehanizmima koji ivot ine bolnim ili ak nepodnoljivim ne znai njihovu automatsku neutralizaciju; predoavanje kontradikcija ne znai njihovo razreavanje. Dug i tegoban put se protee od prepoznavanja korena problema i njihove eliminacije, i preduzimanje prvog koraka ni na koji nain ne garantuje da e doi i do narednih koraka, a kamoli da e se stii do kraja puta. Pa ipak se ne moe osporiti znaaj poetka - ogoljavanja sloene mree kauzalnih veza izmeu individualne patnje i kolektivno proizvedenih uslova. U sociologiji, naroito onoj koja nastoji da bude na visini zadatka, taj poetak je od jo veeg znaaja nego drugde; taj prvi korak odreuje i zacrtava put ka popravci koji inae ne bi ni postojao, niti bi bio primeen. Zaista, treba da ponovimo rei Pjera Burdijea: Oni koji imaju priliku da posvete svoj ivot prouavanju drutva ne mogu ostati mirni, neutralni i indiferentni prema naporima od kojih zavisi budunost sveta".16
16 Claude Lanzmann & Robert Redeker, Les mfaits d'un rationalisme simplificateur", Le Monde, 18. septembar 1998, str. 14.

204

Fluidni strah

Njihova dunost (to jest, dunost nas - sociologa) je, drugim recima, da se nadaju. Ali emu da se nadamo? Kao to je ranije reeno, nijedna od optubi koje je izneo Karl Marks protiv kapitala pre skoro dva veka - u smislu njegove tetnosti i njegove moralne izopaenosti - nije izgubila nita od svoje aktuelnosti. Samo se izmenio obim tete i nepravde: do danas su i jedno i drugo stekli planetarnu dimenziju. A to je stekao i zastraujui zadatak emancipacije - njegova urgentnost je podstakla osnivanje Frankfurtskog instituta pre vie od pola veka, koji se od tada bavi usmeravanjem tih napora, to je zaokupilo i ivot i delo Ralfa Milibanda. Ipak bih izneo zapaanje da se ta, sve vie transnacionalna" elita znanja, ta sve izrazitije i oiglednije ekstrateritorijalna klasa tvoraca simbola i manipulatora simbolima, nalazi u prvim redovima globalizacije" - tog skraenog izraza za istinsku ili pretpostavljenu, postepenu ali neumoljivu razgradnju veine teritorijalno oznaenih distinkcija i zamenu teritorijalno definisanih grupa i asocijacija elektronski posredovanim mreama" - nevezanim za fiziki prostor, koje su osloboene lokaliteta i lokalno ograenih suvereniteta. Takoe bih izneo zapaanje da je ta elita znanja ona koja prva i prvenstveno doivljava svoje iskustvo kao transnacionalno", i da je to ono iskustvo koje ta elita nastoji da preoblikuje u ideju globalne kulture" i hibridizacije" (koja predstavlja auriranu denominaciju diskreditovanog pojma meltingpot") kao svoj dominantan trend - to je slika koju bi manje mobilni ostatak oveanstva verovatno teko usvojio kao potenu predstavu svoje svakodnevne realnosti. Prekrena je pogodba izmeu intelektualaca" i naroda", koju su intelektualci nekada hteli da podignu i povedu u istoriju, slobodu i hrabrost samoisticanja - ili, pre, opozvana je isto onako jednostrano kao to je bila i najavljena na pragu moderne ere. Naslednici nekadanjih intelektualaca, dananja elita znanja", nakon to je uestvovala u secesiji spornog", sada se kree u svetu koji se veoma razlikuje od mnogih razliitih svetova (sa kojima se dananji svet sigurno ne preklapa) u kojima su ivoti i izgledi naroda" (ili njihova odsutnost) bili sakriveni i zakljuani.

Misao

protiv

straha

205

Adornova postavka da zadatak kritike misli nije u konzervaciji prolosti, ve u spasu nada iz prolosti" nije izgubila nita od svoje aktuelnosti, ali, upravo zato to je aktuelna u okolnostima koje su se radikalno izmenile, toj kritikoj misli je potrebno kontinuirano preispitivanje kako bi ostala na visini zadatka. U tom preispitivanju dve teme moraju dobiti prvenstvo na listi. Prvo, nada i mogunost da se podesi prihvatljiv balans izmeu slobode i bezbednosti; ove dve stvari, koje nisu oigledno kompatibilne ali su jednako bitne, a koje predstavljaju sine qua non uslove za humano drutvo, moraju biti postavljene u centar takvog preispitivanja. I drugo, meu nadama iz prolosti, koje treba najhitnije povratiti, one koje su sauvane u Kantovoj sopstvenoj poruci u boci", njegova Ideen zur allgemeine Geschichte in weltbrgerliche Absicht s pravom moe pretendovati na status metanade: nade kojom se moe, hoe i treba hrabar in nadanja uiniti moguim. Kakav god novi balans izmeu slobode i bezbednosti se traio, on treba da bude predvien za planetarne razmere. Piem mora" (a to je glagol koji treba da bude korien samo u ekstremnim okolnostima) jer je alternativa posveivanju panje, i to hitne, Kantovim prorokim upozorenjima ono to je anPjer Dupi opisao recima neizbena katastrofa", naglaavajui da je isticanje predvianja pojave te katastrofe, koliko god glasno i vatreno to moemo, jedina prilika da se to neizbeno izbegne - i da se ak, moda neminovno, uini nemoguim.17 Osueni smo na neprekidnu budnost", upozorava Dupi. Kratak zastoj u budnosti moe se pokazati dovoljnim (mada samo neophodnim, sine qua non) uslovom neizbenosti katastrofe; proklamovanje te neizbenosti, a time i razmiljanje o opstanku" ljudskog prisustva na Zemlji kao negacija autodestrukcije" je, s druge strane, neophodan (i nadajmo se dovoljan) uslov da se ne desi neizbena budunost". Proroci dobijaju svest o svojoj misiji, svoju reenost da slede tu misiju, kao i svoju sposobnost da je dovedu do kraja, od vere u ono to od nas Dupi eli da verujemo, suoen sa katastrofom
17 Videti: Jean-Pierre Dupuy, Pour un catastrophisme clair. Quand impossible est certain. Seuil, 2002, str. 167.

206

Fluidni strah

koja danas preti. Na kraju krajeva, oni su predoavali neposrednu blizinu apokalipse ne zato to su sanjali o akademskim poastima i to su eleli da se potvrdi njihova mo predvianja, ve zato to su eleli da budunost pokae kako nisu bili u pravu, i zato to nisu videli drugog naina da spree katastrofu osim da dozvole nateraju svoja proroanstva da sama sebe pobiju. Ono to mi moemo predskazati jeste da naa negativna globalizacija, naizmenino liavajui slobodne ljude njihove bezbednosti i nudei bezbednost u for-mi neslobode, ukoliko se ne obuzda i ukroti, ini katastrofu neizbenom. Bez ovog predskazanja i bez njegovog ozbiljnog shvatanja oveanstvo moe gajiti samo slabe nade da e katastrofa biti izbegnuta. Jedini izgledni poetak terapije protiv rastueg i, u krajnjoj liniji, onesposobljavajueg straha jeste njegovo analiziranje do samih njegovih korena - jer jedini izgledni put da se s tom terapijom nastavi zahteva suoavanje sa zadatkom sasecanja tih korena. Dolazei vek moe se pokazati kao vreme konane katastrofe. Ili moe biti vreme dogovora i raanja nove pogodbe izmeu intelektualaca i naroda - koja sada podrazumeva celo oveanstvo. Nadajmo se da je izbor izmeu ove dve mogunosti i dalje u naim rukama.