Dan kad me niko nije razumeo Ponekad dodju dani kad nas niko ne razume,kad se osecamo kao das

mo stranci u izgubljenom gradu,u kojem svako prica drugim jezikom,a niko ne razume moji.Ali sve je to zivot i mi se moramo nositi sa tim i truditi se da sve to prevazidjemo i postanemo nesalomljivi. Sve je to pocelo jednog lepog suncanog dana kada smo ja i moja drugarica,odlucile da igramo loptu na obliznjoj livadi. Igrajuci se tako,moja drugarica se okliznula i pala.Ja sam se uplasila i od velikog straha pocela da trcim prema drugarici.Umila sam je vodom i ona je dosla ksebi.Pocela je da place jer je dobila prelom na ruci,a i od straha da kaze svojim roditeljima. Odvela sam je kuci i objasnila roditeljima sta se desilo.Bilo mi je zao moje drugarice i nisam ni slutila do kakve sve nepravde moze doci.Tada je moja drugarica iz straha rekla da sam je ja gurnula.Kada je to cula moja majka,jako me je izgrdila.a meni je bilo veoma tesko,jer tada niko nije hteo da me saslusa i razume. I dok sam se trudila da pomognem svojoj drugarici,nisam ni razmisljala dace mi ona uciniti takvu nepravdu. Zato u svakoj situaciji treba postupiti pravedno,jer zbog nerazumevanja mozemo drugom naneti nepravdu koja moze mnogo da zaboli.