Ekonomika Poslovanja-Praktikum

Prof. dr Momilo ivkovi Doc.
dr Tatjana Dragievi-Radievi mr Silvana Ili Vuk Bevanda
EKONOMIKA POSLOVANJA praktikum

tree dopunjeno izdanje
Megatrend univerzitet Beograd, 2007.
Prof. dr Momilo ivkovi Doc. dr Tatjana Dragievi-Radievi mr Silvana Ili Vuk Bevanda EKONOMIKA POSLOVANJA praktikum tree dopunjeno izdanje
Recenzenti: Prof. dr Boidar Stavri redovni profesor Tehnolokog fakulteta u Beogradu Prof. dr Zoran Bingulac redovni profesor Fakulteta za menadment u Zajearu Izdaje i tampa: Megatrend univerzitet, Beograd, Obiliev venac 12 Za izdavaa: Nevenka Trifunovi, izvrni direktor Lektor: Tatjana Imiragi Tehniki urednik: Ana Dopua Tira: 300 primeraka Copyright: 2007 Megatrend univerzitet - Beograd Izdava zadrava sva prava. Reprodukcija pojedinih delova ili celine ove publikacije nije dozvoljena! ISBN 978-86-7747-257-3
Odlukom Komisije za izdavaku delatnost Megatrend univerziteta broj 203/46 (03.10.2006.) rukopis je odobren za tampu i upotrebu u nastavi kao pomona literatura.
Praktikum iz ekonomike poslovanja
SADRAJ
PREDGOVOR GLAVA I UVOD U EKONOMIKU POSLOVANJA GLAVA II PREDUZEE KAO SUBJEKT POSLOVANJA U PRIVREDI GLAVA III OSNOVNE FUNKCIJE U PREDUZEU GLAVA IV SREDSTVA I UPRAVLJANJE SREDSTVIMA GLAVA V TROKOVI PREDUZEA I KALKULACIJE GLAVA VI PRINCIPI EFIKASNOSTI POSLOVANJA I POSLOVNI BIZNIS PLAN GLAVA VII REZULTATI POSLOVANJA I RASPODELA GLAVA VIII INVESTICIJE LITERATURA 1
19
29
53
89
125
137 145
PREDGOVOR
Praktikum iz ekonomike poslovanja namenjen je studentima prve godine svih kola i fakulteta u okviru Megatrend Univerziteta primenjenih nauka i zajedno sa udbenikom predstavlja osnovu za izvoenje nastave iz predmeta Ekonomika poslovanja. Praktikum je koncipiran kao dopuna i proirenje knjige autora M. ivkovia Ekonomika poslovanja, a u njemu su obuhvaeni svi praktini aspekti ekonomike i poslovanja uz date primere, zadatke i reenja zadataka. Praktikum se sastoji iz osam poglavlja, sa primerima i zadacima koje su autori zajedniki obradili. Koncept Praktikuma iz ekonomike poslovanja nastao je kao rezultat zajednikih ideja autora, nastavnika Megatrend Univerziteta. Sastavljen je da se studentima prve godine kola i fakulteta Megatrenda omogui bolje razumevanje osnovnih problema i kategorija vezanih za ekonomiku poslovanja kompanija u domaoj, ali i svetskoj privredi. Zahvaljujemo se recenzentima prof. dr Boidaru Stavriu i prof. dr Zoranu Bingulcu na svim predlozima i sugestijama koje su doprinele poboljanju sadraja i kvaliteta ovog Prirunika. Beograd, novembar 2003. Autori
I DEO GLAVA I UVOD U EKONOMIKU POSLOVANJA

Ekonomika poslovanja predstavlja nastavnu disciplinu koja izuava ekonomske komponente i procese poslovanja privrednih preduzea i drugih subjekata u uslovima ogranienih resursa i trinih zakonitosti. U okviru programa Megatrend univerziteta primenjenih nauka, Ekonomika poslovanja je locirana na dimenzije, resurse i komponente preduzea kao osnovnog privrednog subjekta, koji obuhvata sve oblike poslovanja: privredna drutva (drutva lica i drutva kapitala), preduzea, zadruge, drutvena preduzea, preduzetnike jedinice, jednopersonalna drutva, delove inostranih kompanija i sl. Ekonomika poslovanja izuava ekonomska stanja, procese i odnose u okviru osnovne privredne jedinice preduzea kao privrednog subjekta. U okviru ove discipline vri se kvalitativna i kvantitativna analiza svih ekonomskih pojava, kategorija i odnosa preduzea i njegovog ekonomskog okruenja. Ciljevi i metode Ekonomike poslovanja usmereni su ka traenju optimalnih reenja za realizaciju postavljenih zadataka preduzea, u uslovima ogranienih resursa i trine konkurencije. U okviru discipline Ekonomika poslovanja obuhvaena je celokupnost ekonomskih interesa, odnosno ciljeva preduzea i njegovog relevantnog okruenja, njihova kvalitativna i kvantitativna svojstva i meusobni odnosi komponenata, odnosno podsistema. Ona izuava efikasnost i efektivnost funkcionisanja i razvoja preduzea kao privredne jedinice i subjekta poslovanja. Poslovanje predstavlja proces obavljanja i izvravanja unapred definisanih poslova, odnosno delatnosti i procesa u preduzeu. Ono obuhvata, kako obavljanje odreene konkretne delatnosti proizvodnje ili usluga, tako i stvaranje potrebnih tehnikih, materijalnih, finansijskih, kadrovskih, ad-
Glava I Uvod u ekonomiku poslovanja
ministrativnih i drugih uslova i pretpostavki funkcionisanja i razvoja preduzea. Poslovanje preduzea obuhvata iroki spektar raznovrsnih pojedinanih i grupnih poslova, ijim usklaivanjem i sinhronizo vanjem preduzee postie zadate planirane ciljeve. Ono, dakle, obuhvata i koordinaciju raznovrsnih poslova, aktivnosti i odluka u procesu obavljanja delatnosti preduzea. Da bi preduzee poslovalo, odnosno obavljalo proces poslovanja, mora raspolagati potrebnim komponentama i uslovima (kadrovi, sredstva, organizacija), kao i relevantnim informacijama iz okruenja (propisi, trite, konkurencija). Kombinovanjem svih ovih relevantnih faktora u procesu rada i obavljanja delatnosti preduzea, uz potrebne upravljake aktivnosti, obavlja se proces poslovanja preduzea. Poslovanje sadri prostornu dimenziju, odnosno uvek se obavlja u datom konkretnom prostoru, kao i vremensku dimenziju, koja podrazumeva vremenski period obavljanja poslova. U sluaju tzv. virtuelne organizacije, uz pomo savremene elektronske komunikacije prostorna dimenzija poslovanja se racionalizuje i gubi na znaaju kao uslov postojanja i funkcionisanja preduzea. Poslovanje se uvek obavlja u odgovarajuem, zadatom ambijentu, sa konkretizovanim i definisanim uslovima, pravilima i postupcima. Pravila i procedure poslovanja su eksterni (propisi, zakoni, kodeksi) i interni, u vidu unutranjih propisa (statuti, pravilnici, norme). Poslovanje preduzea podrazumeva odreenu tehnologiju izvravanja, koja propisuje precizno odreene postupke, norme i standarde. Usklaivanjem ovih raznovrsnih zahteva i njihovim koordiniranjem prema postavljenim ciljevima preduzea, konkretizovanim u planovima i programima, poslovanje moe da daje eljene pozitivne rezultate. Uspeno poslovanje je cilj i rezultanta ukupnosti delovanja raznovrsnih faktora. Tako je npr. poslovanje finansijski uspeno ako preduzee ostvaruje dobit (profit) i obrnuto, ako iskazuje gubitak ono je finansijski neuspeno. Organizaciona uspenost poslovanja ogleda se u primeni savremene organizacije, metoda i tehnika. Poslovanje je kadrovski uspeno ako je obezbeena optimalna kadrovska opremljenost i uinak zaposlenih, prema principu pravi ovek na pravom mestu. Poslovanje podrazumeva i zahteva egzaktna merila rezultata i njihovu kontrolu. Stoga je za svako preduzee znaajno planiranje, praenje i analiza dinamike poslovanja. Dobijeni rezultati slue kao parametar za unapreenje poslovanja.
Poslovanje je dinamina kategorija i podrazumeva stalne promene, kako ciljeva preduzea, tako i primenjenih metoda i tehnika. Unapreenje poslovanja i njegove efikasnosti u svim segmentima jedan je od stalnih i dugoronih ciljeva svakog preduzea i preduzetnika. KONTROLNA PITANJA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Definisati relevantne pojmove Ekonomike poslovanja Znaenje i sadraj kategorija preduzee, preduzetnitvo, preduzetnik Znaenje discipline Ekonomika poslovanja (poslovna ekonomika) Osnovni sadraj naune discipline Ekonomika preduzea Faze razvoja ekonomike preduzea u jugoslovenskoj teoriji i praksi Odnos ekonomike i organizacije poslovanja Odnos ekonomike i srodnih naunih disciplina Mesto Ekonomike poslovanja u sklopu ekonomskih nauka
GLAVA II PREDUZEE KAO SUBJEKT POSLOVANJA U PRIVREDI
Preduzee i preduzetnik
Poslovanje preduzea u Srbiji i Crnoj Gori regulisano je Zakonom o preduzeima (Slubeni list SRJ, br. 29 od 26. juna 1996) i Zakonom o privrednim drutvima (Slubeni list Republike Crne Gore, br. 6 od 2002). Zakonskom regulativom preduzee se definie kao pravno lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti. Kao oblici preduzea istiu se: 1. privredno drutvo (drutvo lica i drutvo kapitala), 2. drutveno preduzee i 3. javno preduzee. Privredno drutvo je najznaajniji oblik savremenog preduzea. Osniva se kao drutvo lica ili drutvo kapitala. Drutva lica su ortako i komanditno drutvo. Drutvo kapitala ine akcionarsko drutvo i drutvo sa ogranienom odgovornou. Zakonska regulativa Crne Gore ne pominje termin preduzee, a kao oblike obavljanja privrednih delatnosti navodi privredna drutva i preduzetnike.

Privredna drutva su: ortako drutvo, komanditno drutvo, akcionarsko drutvo, drutvo sa ogranienom odgovornou i
Glava II Preduzee kao subjekt poslovanja u privredi
delovi stranih drutava.
U normativnu regulativu preduzea ugraen je princip ravnopravnosti, tako da svi oblici preduzea imaju isti poloaj, prava, obaveze i odgovornosti na tritu. Preduzee je duno da posluje u skladu sa zakonom, dobrim poslovnim obiajima i poslovnim moralom. Preduzee mora registrovati svoju delatnost, a svojstvo pravnog lica stie upisom u sudski registar. Organizacioni i poslovni delovi preduzea mogu imati veu ili manju poslovnu samostalnost, ali nemaju svojstvo pravnog lica. Preduzea se mogu povezivati putem kapitala ili ugovora. Preduzetnik je fiziko lice koje se bavi privrednom delatnou radi sticanja profita. Preduzetnik je i fiziko lice koje obavlja delatnost slobodne profesije ureenu posebnim propisima. Za delatnost koju obavlja, preduzetnik je odgovoran celokupnom svojom imovinom. Registrovanu delatnost preduzetnik ne moe obavljati za raun drugog pravnog lica. Preduzetniku se izdaje potvrda o registraciji, kao dokaz o registrovanoj delatnosti.
Osnivanje preduzea
Osnivai preduzea i osnivaki akti Osnivai preduzea mogu biti fizika lica, pravna lica i drava. Fizika lica mogu osnivati ortako drutvo, komanditno drutvo, akcionarsko drutvo i drutvo sa ogranienom odgovornou. Pravna lica mogu osnivati akcionarsko drutvo, drutvo sa ogranienom odgovornou i komanditno drutvo u svojstvu komanditora. Drava osniva javna preduzea. Osnivaki akt je dokument preduzea i dokaz o osnivanju preduzea. U zavisnosti od vrste preduzea, osnivaki akt moe biti: 1. ugovor o osnivanju, 2. odluka o osnivanju i 3. akt dravnog organa (za javna preduzea). U postupku osnivanja preduzea, potpisi osnivaa se overavaju kod nadlenog trgovinskog suda. Osnivaki akt preduzea obavezno sadri podatke o:
1. firmi i seditu preduzea koje se osniva, 2. adresi i firmi osnivaa (kada je osniva fiziko lice, podatke o imenu, adresi i matinom broju), 3. delatnosti preduzea, 4. visini osnivakog uloga, 5. pravima, obavezama i odgovornostima osnivaa prema preduzeu i preduzea prema osnivau, 6. uslovima i nainu utvrivanja i rasporeivanja dobiti i pokrivanja gubitaka, 7. zastupanju preduzea (lica odgovorna za zastupanje) i 8. zatiti ivotne sredine. Firma i sedite preduzea Svako preduzee mora imati firmu i sedite. Firma je naziv pod kojim preduzee posluje. Firma treba da sadri oznaku delatnosti i sedite preduzea. Firma moe da sadri elemente koji detaljnije oznaavaju preduzee, odnosno vrstu i delatnost preduzea. Firma matinih preduzea moe da sadri oznaku: holding, koncern, kompanija, korporacija, grupacija, poslovni sistem i sl. Firma ne moe sadravati naziv strane drave, kao ni grb, zastavu i druge dravne oznake. Ona ne moe sadravati ni naziv meunarodnih organizacija niti njihove ambleme. Preduzee moe imati i skraenu oznaku firme koja sadri skraeni naziv, oblik i sedite preduzea. Skraena oznaka firme unosi se u sudski registar. Pod istom ili slinom firmom ne mogu biti registrovana dva ili vie preduzea koja obavljaju istu ili srodnu delatnost. Preduzee moe pred nadlenim sudom traiti zatitu registrovane firme od drugog preduzea sa istom ili slinom firmom kasnije registrovanom, iz iste ili srodne delatnosti. Tubu za zatitu firme moe podneti i preduzee koje je oteeno zbog toga to drugo preduzee nepravilno koristi svoju firmu. Preduzeu protiv koga se zahteva zatita firme sud e zabraniti upotrebu firme i naloiti brisanje firme iz registra, ukoliko je zahtev ekonomski i drutveno opravdan. U tom sluaju, preduzee ima pravo i na naknadu tete. Preduzee moe promeniti firmu i sedite. Odluka o promeni firme donosi se na nain i po postupku propisanom u osnivakom aktu preduzea.
10
Firma se moe preneti na drugo lice, odnosno preduzee, samo zajedno sa preduzeem koje pod tom firmom posluje. Sedite preduzea je mesto u kome ono obavlja delatnost. Ako se delatnost obavlja u vie mesta, odnosno na veem broju lokacija, seditem preduzea se smatra mesto u kome je sedite uprave preduzea. Deo preduzea koji ima odreena ovlaenja i poslovnu samostalnost upisuje se u registar prema seditu preduzea i prema mestu obavljanja tih poslova. Preduzee moe promeniti sedite odlukom nadlenog organa. Osnivakim aktom se odreuju uslovi za promenu sedita. Sedite preduzea se upisuje u sudski registar. Pored firme i sedita, svako preduzee registracijom dobija i matini broj. Pod matinim brojem preduzee se vodi kod nadlenih organa drave i statistike. U skladu sa propisima, zakonom se odreuje klasifikacija delatnosti preduzea, odnosno ono se svrstava i ifrira u odgovarajue oblasti i delatnosti. Ovo vri odgovarajui statistiki organ. Postupak osnivanja i registracije preduzea Za osnivanje preduzea potrebno je obezbediti i uplatiti osnivaki ulog i pribaviti odgovarajuu dokumentaciju. Osnivaki ulog je novani iznos koji o snivai obezbeuju i pre registracije preduzea deponuju kod odgovarajue poslovne banke. Taj osnivaki ulog predstavlja poetni, inicijalni kapital preduzea. On mora biti dovoljan za poetak njegove delatnosti. Poslovna banka izdaje potvrdu o uplaenom iznosu koja glasi na ime osnivaa i sa nazivom budue firme. Ta potvrda se prilae nadlenom trgovinskom sudu kao dokaz da su od osnivaa obezbeena i uplaena novana sredstva na ime osnivakog uloga, kao poetnog kapitala preduzea. Visina osnivakog uloga je razliita za razliite oblike preduzea. Zakonom se odreuje minimalna veliina osnivakog kapitala. Tako, naprimer, za osnivanje akcionarskog drutva on iznosi 10000 USA dolara, u dinarskoj protivvrednosti na dan uplate, a za drutvo sa ogranienom odgovornou 2500 USA dolara. Ukoliko se u ulozi osnivaa pojavljuje vie fizikih i pravnih lica, taj novani iznos se deli meu njima shodno dogovorenom procentualnom ueu u aktu o osnivanju. Ukoliko je osniva strano fiziko ili pravno lice, osnivaki ulog se deponuje kod poslovne banke na deviznom raunu,
11
u bilo kojoj valuti u zakonom propisanoj protivvrednosti USA dolara za tu vrstu preduzea. Potrebna dokumentacija Dokumenta o osnivaima Osnivai su duni da prikupe i trgovinskom sudu dostave potrebnu dokumentaciju za registrovanje preduzea. Dokumentacija zavisi od vrste preduzea i broja osnivaa. Fiziko lice kao osniva prilae overenu fotokopiju svoje line karte, kao i overenu fotokopiju line karte za budueg direktora preduzea (ako je u pitanju DOO). Pravno lice prilae overenu fotokopiju svoga reenja o obavljanju delatnosti, sa prilozima iz sudskog registra. Strano fiziko lice prilae fotokopiju pasoa overenog kod notara u matinoj zemlji. Strano pravno lice dostavlja overeno reenje o delatnosti, sa prilozima iz sudskog registra matine zemlje, overeno kod notara. Dokumenta o firmi i seditu preduzea U postupku registracije budueg preduzea i delatnosti, osnivai dostavljaju odgovarajuem sudu i dokumenta vezana za firmu i sedite budueg preduzea. Za sedite je potreban dokaz o prostoru u kome e se obavljati delatnost, kao to su npr. ugovor o kupoprodaji i izvod iz zemljinih knjiga i to overena fotokopija ovih dokumenata. Ukoliko osniva nije vlasnik prostora na kome e biti sedite preduzea, potreban je ugovor o zakupu ili izjava vlasnika nepokretnosti da je saglasan za registrovanje preduzea na toj nepokretnosti, odnosno adresi. Ugovor i izjava moraju biti overeni u sudu ili optini. Osnivaka akta Neophodnu dokumentaciju za registrovanje preduzea ine i osnivaka akta: odluka o osnivanju i ugovor o osnivanju. Ova dokumenta moraju biti sudski overena.
12
Pored osnivakih akata, trgovinskom, odnosno registracionom sudu dostavlja se i statut budueg preduzea, kao njegov osnovni normativni akt i dokument. U statutu su regulisana sva bitna pitanja delatnosti i poslovanja preduzea, i to: firma, sedite i peat preduzea, delatnosti preduzea, osnivaki kapital, vrsta i visina uloga i nain uplate, deoba dobiti, nain snoenja rizika i pokria gubitka, unutranja organizacija preduzea, organi upravljanja, nadlenosti i odgovornosti, ostali organi u preduzeu, vrsta i sadrina optih akata preduzea, trajanje i prestanak preduzea i dr. Ostala dokumenta Pored navedenih dokumenata i dokaza, za registrovanje preduzea dostavljaju se i: dokaz o otvorenom iro raunu, overene odluke o zastupanju preduzea, odluke o izboru ili imenovanju direktora, predsednika i lanova upravnog odbora, dokazi o firmi i seditu, dokaz o plaenoj sudskoj taksi i reenje statistike o razvrstavanju delatnosti. Prikupljena dokumentacija sa prilozima, odtampanim i popunjenim obrascima predaje se odgovarajuem Trgovinskom sudu Registracionom odeljenju. Reenje o registraciji i upis u sudski registar Ukoliko se ispune potrebni zakonski uslovi i ukoliko je priloena dokumentacija relevantna i ispravna, Trgovinski sud donosi Reenje o registraciji, ime se preduzee upisuje u sudski registar. Upisom u registar, preduzee moe da otpone nameravanu, odnosno registrovanu delatnost. U registar se upisuje firma, delatnost, sedite, zastupnici, osnivaki ulog i osnovni kapital, u tzv. registarske listove od 1 do 7 (slika br. 1).
13
Promene podataka koji se upisuju u registar preduzee prijavljuje trgovinskom sudu, radi njihovog auriranja.
slika br.1
14
Poetak obavljanja i promena delatnosti Preduzee moe da otpone obavljanje delatnosti, kao i da menja uslove njenog obavljanja, tek kad nadleni dravni organ donese reenje da su ispunjeni uslovi u pogledu tehnike opremljenosti, zatite na radu, zatite i unapreivanja ivotne sredine, kao i drugi propisani uslovi obavljanja odreenih delatnosti. U toku svoga rada i poslovanja, preduzee moe menjati i proirivati svoju delatnost. Odluka o promeni delatnosti donosi se na nain i po postupku koji su utvreni osnivakim aktom. Preduzee obavlja delatnosti, zakljuuje ugovore i obavlja druge poslove samo u okviru delatnosti upisane u registar. Proirenje delatnosti se upisuje u sudski registar. Prestanak preduzea Preduzee se po pravilu osniva na neodreeno vreme, ali se moe osnovati i na odreeni period. Zakonom su predvieni uslovi pod kojima preduzee prestaje da radi, odnosno kada se gasi. Meu tim uslovima za prestanak preduzea su: 1. prestanak postojanja prirodnih i drugih uslova za obavljanje delatnosti, 2. istek vremena na koje je osnovano, 3. sudski izreena zabrana obavljanja delatnosti, 4. odluka vlasnika, odnosno skuptine akcionara o prestanku rada, 5. odluka suda o nitavosti upisa u registar, 6. ako se ne obavlja delatnost due od dve godine, 7. steaj preduzea, 8. smanjenje osnovnog kapitala drutva kapitala ispod minimalnog iznosa kapitala propisanog zakonom i 9. spajanje sa drugim preduzeem ili podela na dva ili vie preduzea. Zakonski uslovi za prestanak rada preduzetnika Svojstvo, odnosno status preduzetnika gubi se brisanjem iz sudskog registra. Uslovi za prestanak preduzetnike delatnosti su: odjava obavljanja delatnosti od strane preduzetnika, prestanak postojanja prirodnih i drugih uslova za obavljanje delatnosti, istek vremena registrovane delatnosti,
15
gubitak poslovne sposobnosti i smrt preduzetnika, ako se delatnost ne obavlja due od dve godine neprekidno, zabrana obavljanja delatnosti i ponitenje reenja o upisu u sudski registar.
Zastupanje preduzea Zastupnik preduzea je, po pravilu, direktor, ali to moe biti i drugo lice odreeno osnivakim aktom ili statutom. Ovlaenja zastupnika se definiu u statutu i mogu se ograniiti ili usloviti saglasnou odgovarajuih organa preduzea (npr. upravnog odbora). Ovlaenja zastupnika upisuju se u sudski registar. Zastupnik je duan da se pridrava ovlaenja odreenih osnivakim aktom i statutom preduzea. Zastupnik preduzea, u okviru svojih ovlaenja, moe dati drugom licu pismeno punomoje za zastupanje preduzea. Punomonik moe imati ograniena ovlaenja za odreenu vrstu poslova ili samo za odreene poslove. Direktor preduzea moe, uz saglasnost organa upravljanja, davati odreenom licu prokuru. Prokura sadri ovlaenje za zakljuivanje ugovora i vrenje pravnih poslova i radnji u vezi sa odreenom delatnou ili poslovima preduzea. Prokura moe biti pojedinana i kolektivna i moe se opozvati u svako doba. Davanje i prestanak prokure registruju se u sudu. Imovina preduzea Imovina preduzea je njegovo pravo svojine nad pokretnim i nepokretnim stvarima, novanim sredstvima i hartijama od vrednosti. Imovinu ine i odreena prava (npr. patenti, licence i sl.) koja su osnivai uneli kao svoj ulog prilikom osnivanja preduzea. Za akcionarsko drutvo, struktura i delovi kapitala utvreni su meunarodnim raunovodstvenim standardima koje objavljuje Meunarodni komitet za raunovodstvene standarde (IASC). Poetnu imovinu preduzea ine ulozi vlasnika u vidu osnivakog kapitala. Nenovani ulozi osnivaa, kao i akcionara, moraju biti novano izraeni i evidentirani u dokumentima preduzea. Preduzee i preduzetnik odgovaraju za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom. U najveem broju preduzea, osnivai, odnosno akcionari, odgovaraju samo do visine svoga uloga u preduzee.
16
Zakonskim odredbama predviena je zatita osnovnog kapitala preduzea. Obaveza je preduzea da ima obaveznu rezervu u visini 10% osnovnog kapitala, u koju se godinje unosi najmanje 5% od ostvarene dobiti (drutvo kapitala). Statutom se moe predvideti i izdvajanje iz dobiti za posebne rezerve. Dividende, naknade i nagrade u preduzeu ne mogu se isplaivati na teret osnovnog kapitala. Osnivai preduzea, lanovi i akcionari, stiu udele, odnosno akcije, srazmerno svom ulogu u imovini preduzea. Shodno tome se reguliu i njihova upravljaka i druga prava. Osnivai, lanovi i akcionari, srazmerno svojim udelima, odnosno akcijama, uestvuju u deobi dobiti i snoenju rizika poslovanja. Zaposleni u preduzeu uestvuju u deobi dobiti u skladu sa osnivakim aktom, odnosno statutom, i odlukom skuptine (kao organa vlasnika). Voenje poslovnih knjiga i revizija Svako preduzee je obavezno da vodi poslovne knjige. Poslovne knjige su svojevrstan oblik izraavanja ekonomskog i pravnog subjektiviteta preduzea i njegove ekonomske autonomije i ekonomskih obrauna sa dravom. Voenje i sadraj poslovnih knjiga ureuje se zakonskim propisima. Preduzee sastavlja, podnosi i objavljuje raunovodstvene iskaze i periodine i godinje poslovne izvetaje u skladu sa zakonskim propisima. Revizija raunovodstvenih izvetaja i iskaza vri se u skladu sa zakonskim propisima. Odreena vrsta preduzea obavezna je da angauje revizora ili revizorsku kuu koja vri godinju reviziju bilansa i izvetaja. Organi upravljanja i menadment preduzea ne smeju ograniavati ovlaenja revizora, niti na bilo koji nain uticati na njegov rad. Akcionarska drutva su obavezna da izaberu ovlaenog nezavisnog revizora drutva. Revizija finansijskih izvetaja vri se po isteku finansijske godine, a pre odravanja skuptine preduzea. Reviziju vre nezavisni revizori koje bira skuptina na rok utvren statutom, a koji ne moe biti dui od godine dana.
17
KONTROLNA PITANJA 1. Karakteristike i ciljevi savremenog preduzea 2. Preduzee kao osnovni ekonomski subjekt 3. Sistemski koncept preduzea 4. Preduzee i organizacija 5. Obeleja i uloge malih i srednjih preduzea 6. Karakteristike i vrste korporacija 7. Holding preduzea i holding odnosi 8. Poslovna politika preduzea 9. Istorijski razvoj jugoslovenskih preduzea 10. Oblici i vrste savremenih preduzea 11. Preduzea kao drutva lica ortakluci 12. Preduzea kao drutva kapitala 13. Karakteristike akcionarskog drutva 14. Osnivanje akcionarskog drutva 15. Drutvo sa ogranienom odgovornou 16. Karakteristike i vrste javnih preduzea 17. Horizontalno i vertikalno povezivanje preduzea 18. Osnivai preduzea i osnivaki akti 19. Postupak osnivanja i registracije preduzea 20. Poetak rada i prestanak preduzea 21. Obeleja ekonomske i pravne samostalnosti preduzea 22. Procesi upravljakog restrukturisanja preduzea
19
GLAVA III OSNOVNE FUNKCIJE U PREDUZEU

Funkcije predstavljaju skup povezanih poslova i postupaka kojima se najsvrsishodnije obavljaju postavljeni zadaci preduzea. Osnovu za organizovanje i klasifikaciju funkcija ine vrsta preduzea, proces rada i poslovanja koji se u njemu obavlja, kao i obeleja tehnolokog procesa, odnosno tehnike podela rada u okviru delatnosti preduzea. Nezavisno od vrste preduzea i njegove sloenosti, funkcije moraju uvek biti koordinisane i povezane. Izvravanje poslova i zadataka jedne funkcije pretpostavka je obavljanja ostalih funkcija. Pojedinano posmatrano, funkcije predstavljaju karike u lancu funkcionisanja preduzea. Funkcije i poslovi u preduzeu mogu se uspeno obavljati samo usklaenim, povezanim i komplementarnim delovanjem zaposlenih, menadmenta i materijalnih komponenata. Stoga je povezanost funkcija u okviru preduzea bitan uslov njegovog opstanka i razvoja.
Vertikalna podela funkcija

Klasifikacija funkcija sledi hijerarhiju postavljanja ciljeva, zadataka i planova, kao i nadlenosti organa i pojedinaca, kao nosilaca funkcija u preduzeu. Shodno ovim kriterijumima i vertikalnoj funkcionalnoj povezanosti preduzea, javljaju se tri vertikalna nivoa osnovnih funkcija preduzea: 1. upravljanje, 2. rukovoenje i 3. izvravanje.
20
Glava III Osnovne funkcije u preduzeu
Funkcija upravljanja
Upravljanjem, kao hijerarhijski najviom i najznaajnijom funkcijom, odreuju se ciljevi, strategija i politika preduzea. U okviru upravljanja se projektuju veze preduzea sa funkcionalnim okruenjem, formira sistem unutranjih meuodnosa i odreuje globalna raspodela ostvarenih rezultata. Upravljaka funkcija je vlasnika funkcija preduzea. Vlasnik kapitala je u trinim uslovima u situaciji da bira mesto i preduzee gde e plasirati svoj kapital. On ima sopstvene ekonomske interese u preduzeu, a jedan od kljunih interesa je maksimiranje profita preduzea. Upravljaka uloga vlasnika ogleda se u kontroli rada i efikasnosti menadmenta. Vlasnik prisvaja pozitivne rezultate rada preduzea, ali i gubitke i rizik ukoliko preduzee loe posluje. Sadraj upravljake funkcije ine: predvianje, planiranje, usmeravanje i kontrola. Sloenost odnosa u funkciji upravljanja ogleda se u broju upravljakih nivoa, kao i u sloenosti njihovih meuodnosa. Upravljaka funkcija, pored interesa vlasnika kapitala, obuhvata i respektuje interese zaposlenih i interese ire drutvene zajednice. Upravljakim aktivnostima i odlukama preduzee je obavezno da respektuje interese drutva, kroz potovanje zakonskih propisa, obaveza prema dravi i moralnih normi poslovnog ponaanja. Interesi zaposlenih u preduzeu odnose se na pravo prisvajanja dela ukupnog rezultata na ime naknade i kompenzacije za uloeni radni doprinos, kao i za poboljanje radnih uslova i standarda na radu. Upravljakim aktivnostima preduzea moraju se uvaavati i ovi interesi, u skladu sa trinim normama vrednovanja pojedinanih i kolektivnih doprinosa u radu. Ovo je znaajno kao motivacioni faktor zaposlenih u izvravanju pojedinanih i kolektivnih zadataka. Sadraj upravljanja 1. 2. 3. 4. Sadraj upravljake funkcije preduzea ine sledee aktivnosti: postavljanje ciljeva, strategija i poslovne politike preduzea, postavljanje organizacije preduzea, postavljanje spoljnih i odnosa u okviru preduzea, upravljanje poslovanjem preduzea i njegovih organizacionih i poslovnih delova,
21
5. upravljanje i raspolaganje sredstvima, imovinom i kapitalom preduzea, 6. upravljanje rezultatima i raspodelom rezultata poslovanja, 7. kontrola poslovanja preduzea i kontrola rada nosilaca svih funkcija preduzea. Nosioci (organi) upravljanja Nosioci funkcije upravljanja su pojedinani ili kolektivni organi, delegirani od vlasnika preduzea. Oni imaju odreena ovlaenja i snose odgovornost za obavljanje funkcije upravljanja. Skuptina vlasnika akcionara Kao organ vlasnika, skuptina ima najznaajnije, strateke funkcije u preduzeu. Nadlenost skuptine ureuje se i precizira statutom preduzea, pravilnikom i poslovnikom o radu.

Delokrug aktivnosti skuptine ine: donoenje i promena statuta preduzea, utvrivanje poslovne politike preduzea, usvajanje godinjih izvetaja i obrauna o poslovanju preduzea, usvajanje revizorskih izvetaja, odluivanje o raspodeli godinje dobiti i odluivanje o pokriu gubitaka preduzea, razmatranje izvetaja nadzornog odbora, odluivanje o svim statusnim promenama preduzea, odluivanje o prestanku rada preduzea, donoenje odluke o dobrovoljnoj likvidaciji drutva, restrukturisanju i podnoenju predloga za pokretanje steajnog postupka, poveavanje ili smanjivanje kapitala drutva utvrenog statutom, zamenjivanje akcija jedne klase akcijama druge, donoenje odluke o izdavanju obveznica, odnosno zamenjivanju obveznica ili drugih hartija od vrednosti.
U nadlenosti skuptine je i izbor i opoziv predsednika i lanova upravnog odbora, odbora direktora, kao i nadzornog odbora, i izbor revizora. Skuptina nije obavezan organ u malim preduzeima i drutvima sa ogranienom odgovornou. lanovi drutva mogu urediti odnose u
22
upravljanju drutvom ugovorom i statutom preduzea i glasati za odluke, saglasno svojim udelima u drutvu. Upravni odbor Upravni odbor je najznaajniji operativni organ upravljanja u preduzeu. Bira ga skuptina preduzea i za svoj rad odgovara skuptini, odnosno vlasnicima. Osnovne funkcije upravnog odbora preduzea su: priprema sve predloge odluka za skuptinu, izvrava donete odluke skuptine, donosi normativna akta i pravila o radu preduzea i poslovnoj politici, izvetava skuptinu i akcionare o poslovanju i sprovoenju poslovne politike preduzea, predlae raspodelu dobiti i pokrivanje gubitka preduzea, postavlja i razreava direktora preduzea i lanove odbora direktora, odluuje o poslovnoj saradnji i poslovnom povezivanju sa drugim preduzeima, donosi investicione odluke, odluuje o osnivanju novih preduzea i delova preduzea, odluuje o promeni sedita i naziva firme, postavlja i razreava direktora preduzea (generalnog direktora). Nadlenosti upravnog odbora definiu se statutom i drugim aktima preduzea. Nadzorni odbor Nadzorni odbor obavlja upravljaku funkciju kontrole u preduzeu. Njegove osnovne funkcije su: nadzor nad zakonitou rada svih organa u preduzeu, kontrolie periodine i godinje obraune rezultata poslovanja, daje miljenje o predlozima za raspodelu rezultata preduzea, utvruje da li su poslovne knjige, kao i druga akta i dokumenta preduzea, u skladu sa zakonom i drugim propisima, pregleda izvetaje o poslovanju i bilansima koji se podnose skuptini,
23
izvetava skuptinu o rezultatima vrenog nadzora i kontrole preduzea, organa upravljanja i rukovoenja, obavlja i druge kontrolne funkcije utvrene statutom preduzea, donosi poslovnik o svom radu.
Rukovoenje
Rukovoenje oznaava drugu funkciju u vertikalnoj klasifikaciji. Rukovoenje predstavlja funkciju operativnog voenja preduzea. Upravljake odluke organa upravljanja rukovoenje pretvaraju u konkretne radne zadatke i koordiniu pojedinane i grupne zadatke, uz jedinstveni sistem rada i poslovanja preduzea. Rukovoenjem se usklauju raznovrsni poslovi i aktivnosti u preduzeu radi obavljanja njegove delatnosti, procesa poslovanja i ostvarivanja postavljenih ciljeva. Sadraj rukovoenja U osnovi sadraja rukovoenja su poslovi planiranja, koordinisanja i kontrolisanja. Rukovoenje je uslovljeno tehnikom podelom rada, koja dimenzionie i dinamiku njegovog razvoja. Metode rukovoenja se menjaju u razliitim proizvodnim, tehnikim i drutvenim sistemima, ali im osnov ostaje isti: podela rada. Funkcija rukovoenja procesima rada, kao posledica nivoa razvijenosti procesa rada i tehnike podele rada, trajna je i nuna prirodna funkcija preduzea. Svaki kolektivni rad mora biti voen, koordinisan i regulisan da bi se proces proizvodnje ili usluga mogao reprodukovati i usavravati. Kao koordinacija poslova i zadataka pojedinaca, grupa i sredstava rukovoenje je prisutno u svakom kolektivnom radu, bez obzira na oblike drutvenog ureenja. Rukovoenje je vezano za organizaciju preduzea i kolektivni proces rada. Ono funkcionie i ispoljava svoja dejstva u odgovarajuoj organizacionoj strukturi preduzea.
24
Nosioci funkcije rukovoenja Funkciju rukovoenja obavljaju direktor (generalni direktor), izvrni direktor i rukovodioci organizacionih delova preduzea. U pojedinim preduzeima, kao to je npr. akcionarsko drutvo, ovu funkciju obavlja i kolektivni organ: odbor direktora. U okviru formirane rukovodilake strukture preduzea, postoji hijerarhija odnosa u odluivanju: odluke rukovodilaca na viem nivou organizacione strukture obavezuju podreene rukovodioce. Ovo predstavlja jednu od konstanti funkcije rukovoenja. Meuodnosi u strukturi rukovoenja normiraju se unutranjim propisima: pravilnicima, uputstvima, zadacima, nalozima i sl. Generalni direktor (direktor) Kao osnovni nosilac i organ rukovoenja, u pojedinim preduzeima se bira ili imenuje generalni direktor, a u najveem broju preduzea to je direktor. Sa stanovita zakonske regulative, njihova ovlaenja i odgovornosti su identini. Generalni direktor ili direktor ima najvea ovlaenja u preduzeu, ali snosi i najveu odgovornost u domenu svojih zakonskih ovlaenja. Nadlenosti i odgovornost generalnog direktora postavljene su zakonom i statutom preduzea. Osnovne funkcije i nadlenosti direktora preduzea, prema aktuelnoj normativnoj regulativi, su da: vodi i organizuje poslovanje preduzea, zastupa preduzee, se stara o zakonitosti rada i poslovanja preduzea, je odgovoran za zakonitost poslovanja preduzea i njegovih organa. Shodno ovim osnovnim funkcijama, u praksi preduzea se statutom odreuju uglavnom sledee nadlenosti i funkcije direktora: zastupa preduzee prema treim licima, dravnim i drugim organima, predlae program i plan rada, kao i opte akte preduzea, predlae razvojnu politiku, podnosi izvetaje o poslovanju, stara se o izvrenju odluka skuptine i upravnog odbora,
25
predlae organizaciju i promene organizacije preduzea, donosi akt o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, odluuje o pravima zaposlenih i odreuje radno vreme, zakljuuje ugovore u ime preduzea, stara se o primeni zakona i drugih akata u preduzeu, odgovara za zakonitost poslovanja, obavlja i druge poslove odreene zakonom i odlukama skuptine i upravnog odbora. Odbor direktora
Kao organ funkcije rukovoenja, odbor direktora predstavlja kolektivni upravljako-rukovodilaki organ, koji se obavezno bira u akcionarskom drutvu. Odluke odbora direktora izvravaju sekretar drutva i izvrni direktor (Zakon o privrednim drutvima Crne Gore). Odbor direktora je kolektivno telo kojim rukovodi predsednik. Broj lanova odbora odreuje se statutom, a minimalan broj je tri lana. lanove odbora direktora bira skuptina akcionara. Ovlaenja odbora direktora utvruju se statutom drutva. lanovi odbora direktora duni su da se prilikom donoenja odluka pridravaju naela savesnosti i da postupaju sa panjom dobrog privrednika. Zakon obavezuje lanove odbora direktora: da primenjuju pravila struke prilikom odluivanja i da koriste ovlaenja samo u korist drutva, da ne koriste imovinu drutva za svoje potrebe, da ne koriste poverljive informacije drutva radi sticanja line dobiti, da ne zloupotrebljavaju funkciju u cilju linog bogaenja na raun i na tetu drutva. Obavezni su da izbegavaju konflikt interesa izmeu sebe i drutva kojim rukovode. Odbor direktora ima diskreciono pravo da imenuje i razreava izvrnog direktora i sekretara drutva. Rukovodioci Rukovodioci organizacionih delova preduzea (pogon, sluba, odeljenje, poslovna jedinica i sl.), pored direktora preduzea i odbora direkto-
26
ra, nosioci su poslova i funkcije rukovoenja. Rukovodioci obavljaju funkciju izdavanjem radnih naloga (zadataka) rukovodiocima niih nivoa ili izvriocima poslova (zaposlenim u preduzeu). Oni su zadueni za koordinisanje aktivnosti izvravanja i rada izvrilaca u svom propisanom delokrugu ovlaenja i odgovornosti. Rukovodioci kontroliu izvravanje datih naloga, naredbi i uputstava.
Sadraj i nosioci funkcije izvravanja

Funkcija izvravanja je trea funkcija u vertikalnoj hijerarhiji i podeli funkcija preduzea. Ova funkcija se u preduzeu organizuje, vodi i kontrolie funkcijama upravljanja i rukovoenja. Izvravanje konkretizuje i realizuje poslovnu politiku, planove, zadatke i naloge organa upravljanja i rukovodilaca. Izvravanjem se ostvaruju konkretni rezultati rada i poslovanja preduzea, izraeni kvantitativno i vrednosno. Osnovni sadraj izvravanja je izvravanje zadataka preduzea i njihovo pretvaranje u konkretne radne i poslovne rezultate.

Osnovne komponente funkcije i procesa izvravanja su: zadatak, izvrilac, radno mesto i rezultat.
Zadatak predstavlja sadraj odreenog posla ili aktivnosti, a dodeljuje se putem naloga prvog nadreenog rukovodioca (predradnik, poslovoa, ef, upravnik). Zadatak se dodeljuje putem pismenog ili usmenog naloga. Sloeniji zadaci se razlau na jednostavnije i pojedinane zadatke. Broj ukupnih pojedinanih i grupnih zadataka u preduzeu raste sa njegovom sloenou, porastom obima poslovanja i veliine. Zadatak rukovodioca je da kontrolie izvrenje zadataka. Izvrioci zadatka su svi zaposleni u preduzeu, bilo kao pojedinci, radna grupa ili tim. Uz materijalne komponente procesa rada i odgovarajui prostor za rad, izvrioci moraju posedovati potrebna struna znanja, radne sposobnosti i vetine za izvravanje zadatka. Radni zadatak je obaveza zaposlenih i na osnovu njegovog izvravanja oni stiu odgovarajua prava u preduzeu.
27
Radno mesto je deo ire radne celine prostora za obavljanje raznovrsnih pojedinanih i grupnih poslova i aktivnosti, a organizovana su u obliku slube, odeljenja, pogona i sl. Ovi nazivi oznaavaju kompleks poslova koji se izvravaju u tim grupama radnih mesta. Radna mesta se povezuju na principu slinosti ili komplementarnosti poslova. Izvravanje je proces rada koji se odvija po unapred postavljenom redosledu i postupcima. To je regulisano tehnolokim, radnim i poslovnim procesom, odnosno propisanim procedurama i standardima obavljanja poslova. Rezultati izvravanja su posledica i rezultat aktivnosti i rada pojedinaca ili grupa (timova) zaposlenih u preduzeu. Rezultati su merljivi naturalno i vrednosno. Na kvalitet izvravanja i rezultate utiu, pored motivisanosti, strunosti, obuenosti i vetine izvrilaca i adekvatne metode i kvalitet rukovoenja i rukovodilaca.
Horizontalna klasifikacija funkcija

Horizontalno klasifikovanje funkcija preduzea je izraz horizontalne podele rada, odnosno ukupnih zadataka preduzea. Ovom podelom rada se posebne grupe zadataka organizacijski uobliavaju u odgovarajue funkcije preduzea, a pojedinani zadaci u odgovarajui broj radnih mesta ili grupe radnih mesta. Za izvravanje grupa srodnih zadataka u preduzeu formiraju se posebni funkcionalni delovi, kao posebne organizacione, radne i poslovne jedinice ili funkcije. Funkcija kao delatnost ili grupa poslova u preduzeu sastoji se iz niza meusobno povezanih i usklaenih poslova i radnih operacija. Posebni funkcionalni zadaci preduzea mogu se ralaniti na vei broj pojedinanih poslova i zadataka. To ralanjavanje se postie horizontalnom podelom rada. Broj pojedinih funkcija u preduzeu zavisi od njegove vrste, veliine, sloenosti procesa rada, raspoloivih sredstava, ukupnog broja izvrilaca, njihove sposobnosti i strunosti i sl. Uobiajena je sledea podela ovih funkcija u preduzeu: istraivanje i razvoj, tehnika funkcija, finansije i raunovodstvo,
28
komercijalni poslovi, plan i analize, administrativni i kadrovski poslovi i funkcija kontrole.
U zavisnosti od vrste, veliine, sloenosti i delatnosti preduzea, formiraju se i uobliavaju njegove funkcije kao organizacioni delovi podsistemi preduzea. Tako npr. malo preduzee nema svaku od navedenih funkcija, ve ih grupie u manji broj, i to uglavnom u nadlenost vlasnika, odnosno preduzetnika. Velika, pak, preduzea mogu formirati i vei broj funkcija, zavisno od svojih potreba, odnosno u skladu sa potrebama funkcionisanja i razvoja preduzea. KONTROLNA PITANJA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Definisanje i sadraj funkcija preduzea Vertikalna i horizontalna podela funkcija Upravljanje i sadraj funkcije upravljanja Nosioci funkcije upravljanja Karakteristike i sadraj rukovoenja Funkcije nosilaca rukovoenja Struktura menadmenta preduzea Sadraj i zadaci izvravanja Vrste i sadraj horizontalnih funkcija preduzea
29
GLAVA IV SREDSTVA I UPRAVLJANJE SREDSTVIMA
Znaaj i funkcije sredstava

Osnivai preduzea prilikom osnivanja i registrovanja obezbeuju potrebna sredstva u obliku stvari, prava i novanih sredstava. Obezbeena sredstva osnivaa, odnosno akcionara, postaju sredstva i imovina preduzea kojima ono slobodno raspolae. Preduzee pribavlja i koristi sredstva kao uslov i komponentu svoga rada i poslovanja. Funkcija sredstava preduzea je u njihovoj namenskoj upotrebi: slue za ostvarivanje ciljeva i planova, obavljanje procesa poslovanja i u stalnoj su transformaciji. Sredstva se nalaze u neprekidnom kretanju i kruenju iz jedne faze reprodukcije i procesa poslovanja preduzea u sledeu, i iz jednog oblika u drugi. Uz pomo radne snage, sredstva menjaju oblik i funkcije u razliitim fazama poslovanja i reprodukcije preduzea. Bez odgovarajue vrste, obima i kvaliteta sredstava, preduzee ne moe da funkcionie, odnosno obavlja proces poslovanja, a sredstva i imovina imaju svrhu samo ako se koriste i upotrebljavaju u fazama poslovanja preduzea. Kao rezultat korienja i upotrebe sredstava i troenja radne snage, stvara se rezultat poslovanja preduzea, odnosno razliite upotrebne vrednosti. U daljim fazama procesa rada, odnosno poslovanja, upotrebne vrednosti se pretvaraju u vrednost, odnosno finansijski rezultat preduzea, u vidu dobiti (profita) ili gubitka. Obim i kvalitet sredstava, odnosno imovine, izraz je kvaliteta ekonomije poslovanja svakog preduzea.
30
Glava IV Sredstva i upravljanje sredstvima
Osnovna (trajna) sredstva

Osnovna ili stalna sredstva su deo ukupnih sredstava preduzea i predstavljaju trajni, materijalni oblik sredstava preduzea. Ona se postepeno troe u procesu poslovanja, i to u duem vremenskom razdoblju i kroz vie radnih ciklusa. Upotrebom i korienjem u procesu rada, osnovna sredstva ne menjaju svoj materijalni oblik. Najvei deo osnovnih sredstava preduzea ini oprema, odnosno sredstva za rad. Sredstva za rad male vrednosti i kraeg roka upotrebe (manje od godinu dana) ne ubrajaju se u kategoriju osnovnih sredstava. Osnovna sredstva sainjavaju i graevinski objekti, ume, zemljita i druga prirodna bogatstva. U osnovna sredstva spadaju i odreena prava dugoronog karaktera (koncesije, patentni, licence), dugorona finansijska ulaganja, kao i nematerijalna ulaganja. Prema stanju osnovnih sredstava u odnosu na proces poslovanja preduzea, ona se javljaju u sledeim oblicima: 1. osnovna sredstva u pripremi, 2. osnovna sredstva u upotrebi i 3. osnovna sredstva izvan upotrebe. Prema pojavnim oblicima, osnovna ili stalna sredstva se dele na: 1. nematerijalna ulaganja (dugoroni plasmani, osnivaka ulaganja, ulaganja u razvoj i istraivanje, koncesije, patenti, licence); 2. materijalna sredstva (zemljite, zasadi, osnovno stado, graevinski objekti, oprema, ureaji, transportna sredstva, alati, inventar); 3. dugoroni finansijski plasmani (ulaganja u vezana preduzea, uee u kapitalu pravnih lica, dugoroni krediti, dugorone hartije od vrednosti). Osnovni izvor finansiranja osnovnih sredstava predstavlja dobit preduzea. Osnovna sredstva se uglavnom finansiraju iz poslovnog fonda i finansijskih kredita.

Izvori finansiranja osnovnih sredstava mogu se podeliti na: sopstvene, udruene, kreditne i izvore solidarnosti.
31
Kapaciteti osnovnih sredstava Kapacitet oznaava proizvodnu mo sredstva za rad u izvravanju odreenog rada u datom vremenu. Kapacitet je tehnika i ekonomska kategorija. U praksi preduzea, u zavisnosti od korienja, kapacitet se pojavljuje kao: Ugraeni, instalirani kapacitet, koji se utvruje na osnovu tehnikih svojstava i mogunosti sredstava za rad. U praksi se maksimalno korienje kapaciteta vrlo retko ostvaruje. Ovakvo maksimalno korienje kapaciteta mogue je ostvariti naprezanjem tehniko-tehnolokih procesa (visoke pei, hidroelektrane, hemijsko-tehnoloki procesi i dr.), to uslovljava bre raubovanje sredstava, odnosno njihov krai radni vek. Radni (mogui) kapacitet predstavlja u stvarnosti, odnosno praksi preduzea, mogue korienje ugraenog kapaciteta. Ovde se od ugraenog teoretskog korienja kapaciteta odbijaju nuni prekidi u radu, tj. prekidi zbog smenskog rada, godinjih i nedeljnih odmora, dravnih praznika, odravanja i remontovanja sredstava za rad i dr. Optimalni kapacitet predstavlja najpovoljniji stepen kapaciteta sa stanovita trokova i rezultata koji se ostvaruju njegovim korienjem. Minimalni kapacitet predstavlja donju granicu korienja sredstava. Na ovom nivou korienja kapaciteta, preduzea posluju na nivou donje take rentabiliteta. Ukoliko dalje po ovim kriterijumima nastavi poslovanje, preduzee posluje sa gubicima. Ostvareni kapacitet pokazuje stvarno postignuto iskorienje kapaciteta u odreenom vremenskom periodu. Stepen korienja kapaciteta limitiran je postojanjem uskih grla u poslovanju preduzea. Usko grlo se pojavljuje ako odreeno radno mesto ili organizacioni deo svojom propusnom moi uslovljava nie korienje kapaciteta drugih radnih mesta ili organizacionih delova. Ako radno mesto ili organizaciona jedinica imaju veu propusnu mo u odnosu na stepen korienja, dolazi do pojave neiskorienih, odnosno slobodnih kapaciteta. Stepen iskorienosti kapaciteta izraunava se stavljanjem u odnos ostvarene koliine proizvoda, odnosno uinka, sa planiranim koliinama. Vrednosti osnovnih sredstava Vrednost osnovnih sredstava iskazuje se kao vrednost osnovne imovine preduzea.
32
1. 2. 3. 4.
Osnovna sredstva preduzea imaju razliite vrednosti: nabavna vrednost, amortizovana vrednost, sadanja vrednost i revalorizovana vrednost.
Nabavnu vrednost osnovnih sredstava sainjava fakturna cena, uveana za trokove transporta, trokove montae i ugradnje, carine, poreze, obuavanje kadrova za rad na odreenom sredstvu i dr. Nabavna vrednost slui kao osnovica za obraun amortizacije. Amortizovana vrednost osnovnih sredstava je knjigovodstveno-tehnika kategorija. Amortizovana vrednost pokazuje koliko je osnovno sredstvo umanjilo svoju vrednost u dotadanjem veku upotrebe i koliko je od te vrednosti preneto u amortizacioni fond preduzea. Sadanja vrednost osnovnih sredstava dobija se po odbitku amortizovane vrednosti od njihove nabavne ili revalorizovane vrednosti. Osnovna sredstva uestvuju u procesu rada i poslovanja ukupnom svojom vrednou, a na nove proizvode prenose deo svoje vrednosti koji odgovara njihovom fizikom i ekonomskom troenju. Revalorizacija osnovnih sredstava predstavlja ponovno utvrivanje vrednosti osnovnih sredstava. Revalorizovana vrednost je ponovo procenjena vrednost osnovnog sredstva. Revalorizacijom osnovnih sredstava usklauju se njihove knjigovodstvene vrednosti sa njihovom stvarnom vrednou. Amortizacija osnovnih sredstava Amortizacija predstavlja novano izraeno troenje osnovnih sredstava u procesu poslovanja preduzea. Ona oznaava novani iznos smanjene vrednosti osnovnog sredstva u odreenom vremenskom periodu. Amortizacija je ekonomska kategorija koja, kroz smanjenje vrednosti osnovnog sredstva, prenosi deo te smanjene ili otpisane vrednosti na novi proizvod ili uslugu. U preduzeu se formira amortizacioni fond, u koji se sva novana sredstva namenski usmeravaju na nabavku novih ili zamenu postojeih osnovnih sredstava, za investicione popravke, remontovanje maina i opreme i sl.
33
Fiziko troenje i dotrajalost osnovnih sredstava naziva se fizika amortizacija. Osnovica za obraun amortizacije jeste nabavna vrednost osnovnih sredstava. Novani iznos koji se dobije kao troak odreenog osnovnog sredstva, odnosno kao rezultat obrauna amortizacije, naziva se amortizaciona kvota. Amortizaciona kvota predstavlja iznos amortizacije koji je u odreenom vremenskom periodu (godina, mesec) prenet na nove proizvode i obraunat u amortizacioni fond preduzea. Za toliki iznos je umanjena vrednost osnovnog sredstva u istom vremenskom periodu. Vremenska amortizacija obraunava troenje osnovnog sredstva prema vremenskom periodu njegovog troenja i na osnovu odreenog i procenjenog veka njegovog trajanja. Ako se amortizacija izraunava u ravnomernim godinjim iznosima, to je proporcionalna vremenska amortizacija. Pored proporcionalnog, koriste se i: 1. vremenski-degresivan i 2. vremenski-progresivan metod obrauna amortizacije. Vremenski degresivan postupak obrauna polazi od pretpostavke da se osnovno sredstvo u poetku korienja vie troi i da je efekat tog korienja vei. Po ovom metodu, amortizacija se u poetnom periodu korienja osnovnog sredstva obraunava po vioj stopi, i u veim iznosima, a kasnije se te stope i iznosi smanjuju. Progresivni postupak amortizacije predstavlja takav metod obrauna pri kome se svake godine u odreenom iznosu poveava amortizaciona stopa ili amortizaciona kvota. Ovaj metod polazi od pretpostavke da fiziko i ekonomsko troenje osnovnog sredstva vremenski progresivno rastu, pa se stoga mora bre smanjivati i vrednost toga osnovnog sredstva, a poveavati njegova amortizovana vrednost. Funkcionalna amortizacija predstavlja postupak obrauna troenja osnovnih sredstava koji polazi od njegove stvarne upotrebe, a ne vremenskog trajanja. Funkcionalnost se vezuje za upotrebu i korienje osnovnog sredstva, odnosno njegov uinak. Ukoliko se osnovno sredstvo vie koristi, obraunava se i vei iznos njegove amortizacije. Vee troenje podrazumeva i vei uinak osnovnog sredstva i njegov vei uticaj na ukupni rezultat preduzea.
34
Amortizaciona kvota se odreuje kao odnos nabavne vrednosti osnovnog sredstva i fizikog obima proizvodnje. Godinji iznos amortizacije se izraunava kada se amortizaciona kvota pomnoi ostvarenom koliinom proizvoda.
Obrtna sredstva
Obrtna sredstva su poslovna sredstva preduzea koja se jednokratnim upotrebama troe u poslovnim procesima preduzea i ija se supstanca (vrednost) menja najmanje jednom godinje. Njihov vek upotrebe je krai od jedne godine. Obrtna sredstva se mogu deliti na: 1. sredstva u materijalnom obliku (sirovine, nedovrena proizvodnja, poluproizvodi, zalihe gotovih proizvoda, inventar, ambalaa i dr.); 2. sredstva u novanom obliku (gotov novac, novac na iro raunu, devizna sredstva, kratkorona potraivanja); 3. sredstva u obliku prava (potraivanja od kupaca, licence). Koeficijent obrta oznaava brzinu kruenja, odnosno obrtanja obrtnih sredstava u odreenom vremenskom periodu. Odnos izmeu utroenih i korienih obrtnih sredstava predstavlja brzinu obrtanja tih sredstava. Koeficijent obrta pokazuje koliko su se puta obrtna sredstva transformisala u toku vremenskog perioda. Ukoliko je koeficijent obrta vei, utoliko je neophodno manje angaovanih sredstava za izvrenje odreenih poslovnih ciljeva i obrnuto. Koeficijent obrta odreuje se kao odnos ukupnog prihoda po ceni kotanja i proseno korienih obrtnih sredstava u vremenskom periodu. Zadatak br. 1 Preduzee A je na kraju meseca januara imalo angaovana sredstva od 500.000 dinara, na kraju februara 400.000, a na kraju marta 600.000 dinara. Utvrditi proseno angaovana sredstva preduzea A. Reenje:
As = As1 + As 2 + As3 500.000 + 400.000 + 600.000 = = 500.000 dinara 3 3
35
Proseno angaovana sredstva preduzea u navedenom zadatku iznose 500.000 dinara. Zadatak br. 2 Izraunati nabavnu vrednost osnovnog sredstva (Nv), ako je fakturna vrednost (Fv) 30.000 dinara, a svi zavisni trokovi nabavki (Tz) 7.000 dinara. Reenje: Nv = Fv + Tz Nv = 30.000 + 7.000 Nv = 37.000 dinara. Zadatak br. 3 Utvrditi nabavnu vrednost kupljenog osnovnog sredstva ako je fakturna vrednost 225.000 dinara, trokovi transporta 44.000 dinara, trokovi carine i pedicije 20.000 dinara, trokovi montae 10.000 dinara. Reenje: Nv = Fv + (Tt + Tc + Tm) Nv = 225.000 + (44.000 + 20.000 + 10.000) = 299.000 Nv = 299.000 dinara. Zadatak br. 4 Preduzee B je dobilo osnovno sredstvo bez naknade, ija je procenjena vrednost 400.000 dinara. Trokovi dopreme i montae iznose 35.000 dinara. Izraunati nabavnu vrednost osnovnog sredstva. Reenje: Ako je preduzee pribavilo osnovno sredstvo bez plaanja, odnosno naknade, tada posebna struna komisija procenjuje njegovu vrednost. Na procenjenu vrednost se dodaju svi ostvareni zavisni trokovi. U ovom zadatku nabavna vrednost je 435.000 dinara. Procenjena vrednost se uzima kao osnova za amortizaciju ili za utvrivanje nabavne vrednosti. Nv = 400.000 + 35.000 Nv = 435.000 dinara.
36
Zadatak br. 5 Nabavna vrednost jedne maine iznosi 60.000 dinara. Procenjeni vek njene upotrebe je 5 godina. Utvrditi sadanju vrednost kupljenog osnovnog sredstva posle tri godine korienja. Reenje: Sadanja vrednost osnovnog sredstva prestavlja razliku njegove nabavne vrednosti i amortizovane vrednosti. To se odnosi na sve sluajeve utvrivanja nabavne vrednosti. Poto je nabavna vrednost 60.000 dinara a vek upotrebe je procenjen na 5 godina, tada je godinji iznos obraunate amortizacije 12.000 dinara. Ako se amortizovana vrednost utvruje posle tri godine upotrebe osnovnog sredstva, tada e ona iznositi 36.000 dinara, a sadanja (neotpisana) vrednost osnovnog sredstva 24.000 dinara. Nv = 60.000 Sv = Nv Uam Amg = 60.000 / 5 = 12.000 Uam = Amg * 3 = 12.000 * 3 = 36.000 Sv = 60.000 36.000 Sv = 24.000 dinara. Zadatak br. 6 Utvrditi nabavnu vrednost osnovnog sredstva ija je fakturna vrednost 147.000 dinara, trokovi dopreme 8.000 dinara, trokovi osiguranja robe na putu 4.000 dinara, trokovi montae 700 dinara, a svi drugi trokovi 300 dinara. Ako je rok upotrebe kupljenog sredstva 10 godina, utvrditi sadanju vrednost posle 4 godine njegove upotrebe. Reenje: Nv = Fv + (Td + To + Tm + Tz) Nv = 147.000 + (8.000 + 4.000 + 700 + 300) Nv = 160.000 Sv = Nv UAm Amg = 160.000 / 10 = 16.000 Uam = Amg * 4 = 16.000 * 4 = 64.000 Sv = 160.000 64.000 Sv = 96.000 dinara.
37
Zadatak br. 7 Nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 165.000 dinara. Procenjeni vek upotrebe je 5 godina. Izvriti revalorizaciju osnovnog sredstva po isteku 4 godine upotrebe, po stopi od 10%. Utvrditi revalorizovanu vrednost osnovnog sredstva i novu sadanju vrednost. Reenje: Nv = 165.000 Sv = Nv Uam Amg = 165.000 / 5 = 33.000 Uam = Amg * 4 = 33.000 * 4 = 132.000 Sv = 165.000 132.000 Sv = 33.000 RNv = 165.000 * 110% = 165.000 * 1,1 RNv = 181.500 din. RSv = 33.000 * 110% = 33.000 * 1,1 RSv = 36.300 din. Revalorizovana vrednost osnovnog sredstva iznosi 181.500 dinara, nova sadanja vrednost iznosi 36.300 dinara. Zadatak br. 8 Fakturna vrednost kupljenog osnovnog sredstva iznosi 220.000 dinara, trokovi dopreme su 11.500 dinara, a trokovi montae 8.500 dinara. Procenjeni vek upotrebe je 8 godina. Izvriti revalorizaciju osnovnog sredstva po isteku 3 godine upotrebe, po stopi od 15%. Utvrditi revalorizovanu vrednost osnovnog sredstva i novu sadanju vrednost. Reenje: Nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 240.000 dinara i utvruje se kao zbir fakturne vrednosti uveane za trokove dopreme i trokove montae. Nv = 220.000 + 11.500 + 8.500 Nv = 240.000 Sv = Nv Uam Amg = 240.000 / 8 = 30.000 Uam = Amg * 3 = 30.000 * 3 = 90.000 Sv = 240.000 90.000
38
Sv = 150.000 RNv = 240.000 * 115% = 240.000 * 1,15 RNv = 276.000 din. RSv = 150.000 * 115% = 150.000 * 1,15 RSv = 172.500 din. Zadatak br. 9 Nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 150.000 dinara. Godinja amortizaciona stopa je 20%. Izraunati godinje amortizacije i sadanju vrednost (za 5 godina, koliko treba da se to sredstvo u potpunosti amortizuje), ako je godinja revalorizacija na nivou od 10%. Reenje:
Nabavna Am u toku Otpisana Ukupno Sadanja Revalorizovana Revalorizovana Revalorizovana vrednost godine (20 %) 1. godina 150.000,00 2. godina 165.000,00 3. godina 181.500,00 4. godina 199.650,00 5. godina 219.615,00 30.000,00 0,00 vrednost otpisana vrednost vrednost 30.000,00 120.000,00 nabavna vrednost 165.000,00 181.500,00 199.650,00 219.615,00 241.576,50 otpisana vrednost 33.000,00 72.600,00 119.790,00 175.692,00 241.576,50 sadanja vrednost 132.000,00 108.900,00 79.860,00 43.923,00 0,00
33.000,00 33.000,00 66.000,00 99.000,00 36.300,00 72.600,00 108.900,00 72.600,00 39.930,00 119.790,00 159.720,00 39.930,00 43.923,00 175.692,00 219.615,00 0,00
Revalorizovana nabavna vrednost i revalorizovana otpisana vrednost iz prethodne godine uzimaju se kao poetna stanja za nabavnu i otpisanu vrednost u narednoj godini. Zadatak br. 10 Nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 250.000 dinara. Procenjeni vek upotrebe je 10 godina. Utvrditi revalorizovanu vrednost osnovnog sredstva i novu sadanju vrednost nakon 2 godine, ako godinja revalorizacija iznosi 20%. Reenje: 100 100 Ams = = = 10% t 10
39
Nabavna Am u toku Otpisana Ukupno Sadanja Revalorizovana Revalorizovana Revalorizovana vrednost godine (10 %) 1.godina 250.000,00 25.000,00 0,00 vrednost otpisana vrednost vrednost 25.000,00 225.000,00 nabavna vrednost 300.000,00 360.000,00 otpisana vrednost 30.000,00 72.000,00 sadanja vrednost 270.000,00 288.000,00
2.godina 300.000,00 30.000,00 30.000,00 60.000,00 240.000,00
Revalorizovana vrednost osnovnog sredstva nakon dve godine iznosi 360.000 dinara, nova sadanja vrednost iznosi 288.000 dinara. Zadatak br. 11 Ako nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 100.000 dinara, a predvieni vek upotrebe je 5 godina, utvrditi amortizacionu stopu (Ams), godinji iznos amortizacije (Amg) za sve godine amortizovanja i sadanju vrednost osnovnog sredstva (Sv) primenom vremenske ravnomerne metode. Reenje: Utvrivanje amortizacione stope:
Ams = 100 100 = = 20% . t 5
Amortizaciona stopa za vremenski ravnomernu amortizaciju iznosi 20%. Pregled obrauna ravnomerne amortizacije bio bi:
Godina (t) 1. 2. 3. 4. 5. Nabavna vrednost 100.000 100.000 100.000 100.000 100.000 Amortizaciona Godi nji stopa (%) Iznos amortizacije 20 20.000 20 20.000 20 20.000 20 20.000 20 20.000 Ukupna amortizacija 20.000 40.000 60.000 80.000 100.000 Sada nja vrednost 80.000 60.000 40.000 20.000 ---------
Zadatak br. 12 Na osnovu podataka iz predhodnog zadatka izvriti obraun amortizacije primenom vremenske degresivne metode. Reenje: Amortizaciona stopa za degresivni metod amortizacije utvruje se po modelu za svaku godinu:
40
t (z 1) 2 t z 2 Ams = 100 t t
t vreme trajanja osnovnog sredstva, z protekli broj godina korienja sredstava. Kod degresivno ravnomerne amortizacije, stopa se moe utvrditi za prve dve godine, zatim se nae razlika i na osnovu nje se direktno utvruju stope za ostale godine. U datom zadatku, za prvu godinu amortizaciona stopa iznosi 36%, a za drugu 28%, ili diferencija 8%.
2 2 5 ( 1 1) 5 1 Ams1 = 100 5 5
Ams1 = 36%.
5 (2 1) 2 5 2 2 Ams2 = 100 5 5
Ams2 = 28%. Pregled obrauna primenom degresivnog metoda amortizacije

Godine Nabavna Amortizaciona upotrebe vrednost stopa 1. 100.000 36 2. 100.000 28 3. 100.000 20 4. 100.000 12 4 5. 100.000 Godinji Ukupna iznos amortizacije amortizacija 36.000 36.000 28.000 64.000 20.000 84.000 12.000 96.000 4.000 100.000 Sadanja vrednost 64.000 36.000 16.000 4.000 ---------
Zadatak br. 13 Na osnovu podataka iz prethodnog zadataka, izvriti obraun amortizacije primenom vremenske progresivne metode. Reenje: Utvrivanje amortizacione stope:
41
z 2 z 1 2 Ams = 100 t t
Kod ravnomerne progresivne amortizacije moe se utvrditi stopa za prve dve godine, zatim se na osnovu diferencije direktno utvruju stope za ostale godine. U naem zadatku za prvu godinu stopa je 4% a za drugu 12%. Zadatak obrauna primenom progresivne metode amortizacije:
Godine upotrebe
1 2 3 4 5
Nabavna vrednost 100.000 100.000 100.000 100.000 100.000
Amortizaciona stopa 4 12 20 28 36
Godinji iznos amortizacije 4.000 12.000 20.000 28.000 36.000
Ukupna amortizacija 4.000 16.000 36.000 64.000 100.000
Sadanja vrednost 96.000 84.000 64.000 36.000 ------------
Zadatak br. 14 Nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 160.000 din. Procenjeni vek upotrebe je 10 god. Izvriti obraun amortizacije primenom vremenske degresivne metode. Reenje:
God 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Nv 160.000 160.000 160.000 160.000 160.000 160.000 160.000 160.000 160.000 160.000 Ams 19 17 15 13 11 9 7 5 3 1 Amg 30.400 27.200 24.000 20.800 17.600 14.400 11.200 8.000 4.800 1600 Uam 30.400 57.600 81.600 102.400 120.000 134.400 145.600 153.600 158.400 160.000 Sv 129.600 102.400 78.400 57.600 40.000 25.600 14.400 6.400 1600 -
Zadatak br. 15 Izvriti obraun amortizacije primenom vremenske progresivne metode ako su poznati sledei elementi:
42
- nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 200.000 din. - vek trajanja osnovnog sredstva je 10 god. Reenje: VREMENSKI PROGRESIVNI METOD OBRAUNA AMORTIZACIJE
God 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Nv 200.000 200.000 200.000 200.000 200.000 200.000 200.000 200.000 200.000 200.000 Ams 1 3 5 7 9 11 13 15 17 19 Amg 2.000 6.000 10.000 14.000 18.000 22.000 26.000 30.000 34.000 38.000 Uam 2.000 8.000 18.000 32.000 50.000 72.000 98.000 128.000 162.000 200.000 Sv 198.000 192.000 182.000 168.000 150.000 128.000 102.000 72.000 38.000 -
Nv * nabavna vrednost osn. sredstva t * vek upotrebe osn. sredstva Ams * amortizaciona stopa Amg * amortizacija u toku godine Uam * ukupna (kumulativna) amortizacija Sv * sadanja vrednost osn. sredstva Zadatak br. 16 1. Izvriti obraun amortizacije osn. sred. primenom vremenske progresivne metode ako su poznati sledei parametri: - nabavna vrednost osn. sred. iznosi 80.000 din. - vek trajanja osn. sred. 10 god. 2. Nabavna vrednost kamiona iznosi 120.000 din. Procenjeni vek upotrebe ovog sredstva je 10 god. Izvriti obraun amortizacije kamiona primenom vremenske progresivne metode.
43
Zadatak br. 17 Maina ija je nabavna vrednost 50.000 dinara i vek upotrebe 4 godine treba da ostvari proizvodnju od 100.000 jedinica, i to: u prvoj godini 22.000, drugoj godini 27.000, u treoj 30.000 i u etvrtoj godini 21.000. Izvriti obraun amortizacije korienjem metode funkcionalne amortizacije. Reenje: Amortizaciona kvota po jedinici uinka u ovom Zadataku iznosi 0,5 dinara. Dobija se deobom nabavne vrednosti sa uinkom koji se moe ostvariti sa tom mainom. Taj uinak je broj ostvarenih proizvoda. Obraun amortizacije po godinama bi bio:
Godina upotrebe 1 1 2 3 4 Godinji uinak (Q) 2 22.000 27.000 30.000 21.000 100.000 Amortizaciona Godinji Ukupna kvota iznos amortizacija (Amq) amortizacije (Uam) 3 0.5 0.5 0.5 0.5 4 (2*3) 11.000 13.500 15.000 10.500 50.000 5 11.000 24.500 39.500 50.000 Sadanja vrednost (Sv) 6 (Nv - UAm) 39.000 25.500 10.500 0
Zadatak br. 18 Kupljeno je osnovno sredstvo, ija je nabavna vrednost 120.000 dinara. Nabavljeno sredstvo bi trebalo da ostvari obim proizvodnje na nivou od 150.000 jedinica sa predvienom dinamikom: prva godina: 25.000 jedinica, druga godina. 31.000 jedinica, trea godina: 34.000 jedinica, etvrta godina: 31.000 jedinica i peta godina: 29.000 jedinica. Metodom funkcionalne amortizacije izraunati godinje otpise. Reenje: Amortizaciona kvota za nabavljeno osnovno sredstvo iznosi 0,8, a dobija se na osnovu kolinika nabavne vrednosti i ukupne proizvodnje na tom sredstvu.Godinji obrauni amortizacije prikazani su u tabeli nie.
44
Ukupna Godina Godinji Amortizaciona Godinji iznos amortizacija upotrebe uinak Q kvota Amq amortizacije Uam 1. godina 2. godina 3. godina 4. godina 5. godina 25.000 31.000 34.000 31.000 29.000 150.000 0,8 0,8 0,8 0,8 0,8 20.000 24.800 27.200 24.800 23.200 120.000 20.000 44.800 72.000 96.800 120.000
Sadanja vrednost 100.000 75.200 48.000 23.200 0
Zadatak br. 19 Preduzee C raspolae sa 20 univerzalnih maina iji se uinak prati ostvarenim asovima rada. Planirani zastoji u toku meseca na ime servisiranja maina iznose 20 asova po maini, na ime nedeljnog odmora se planira gubitak od 1600 asova, a na ime dravnih praznika 560 asova. Osim toga, u toku posmatranog meseca nepredvieni i neplanirani zastoji iznose 600 asova. Utvrditi maksimalni, realni i ostvareni meseni kapacitet maina. Reenje: Maksimalni kapacitet (Kmax) iznosi 14.400 asova rada, odnosno dobija se kao proizvod: 20 maina * 24 asa rada * 30 dana u mesecu. Realni kapacitet (Kre) = Kmax Pz Pz = (20 x 20) + 1600 + 560 = 2.560 asova rada Kre = 14.400 2.560 = 11.840 asova. Realizovani ili ostvareni kapacitet (Kost) je: Kost = Kre Nz Kost = 11.840 600 Kost = 11.240 asova. Zadatak br. 20 Preduzee ima 10 maina. Planom je predvieno da svaka maina u toku god. ima prekid u radu, i to: zbog tekueg odravanja 280 sati, zbog nedeljnog od-
45
mora radnika 320 sati i zbog godinjih odmora radnika 1.420 sati. U toku godine je predvien neplanirani zastoj maina od 180 sati. Izraunati: 1) Kmax, 2) Kre, 3) Kost, 4) Stepen korienja kapaciteta ako se kao osnova uzima Kre, Kmax i Kopt koji iznosi 71.000 sati rada. Reenje: 1) Kmax = 10 * 24 * 30 * 12 Kmax = 86.400 sati rada 2) Kre = Kmax - [ ( 10 * 280 ) + ( 10 * 320 ) + ( 10 * 1.420 ) ] Kre = 86.400 - ( 2.800 + 3.200 + 14.200 ) = 86.400 - 20.200 Kre = 66.200 sati rada 3) Kost = Kre - neplanirani zastoj Kost = 66.200 - 180 Kost = 66.020 sati rada 4) Kka = ( Kost / Kre ) * 100 Kka = ( 66.020 / 66.200 ) * 100 Kka = 99 % Kka = ( Kost / Kmax ) * 100 Kka = ( 66.020 / 86.400 ) * 100 Kka = 76 % Kka = ( Kost / Kopt ) * 100 Kka = ( 66.020 / 71.000 ) * 100 Kka = 93 %
46
Zadatak br. 21 1. Preduzee raspolae sa 15 maina. Predvieno je da u toku meseca svaka maina ima prekid u radu, i to: zbog nedeljnog odmora radnika 180 sati i zbog odravanja maina 260 sati rada. Planom je predvieno da u toku meseca moe doi i do neplaniranog zastoja od 200 sati. Izraunati: Kmax, Kre, Kost, Stepen korienja kapaciteta ako se kao osnova uzima Kre, Kmax i Kopt koji iznosi 4.500 sati rada. 2. U preduzeu ima 20 maina. Planom je predvieno da svaka maina u toku god. ima prekid u radu: zbog odravanja maina 2.860 sati, zbog bolovanja radnika 720 sati i zbog godinjih odmora radnika 1.440 sati. Predvien je i neplanirani zastoj od 1.200 sati. Izraunati: Kmax, Kre, Kost, Stepen korienja kapaciteta ako se za osnovu uzima Kre, Kmax i Kopt koji iznosi 78.500 sati rada. Zadatak br. 22 Preduzee je u aprilu ostvarilo maksimalnu mesenu proizvodnju i to: - proizvod A 1.400 jedinica - proizvod B 2.000 jedinica - proizvod C 2.400 jedinica - proizvod D 1.600 jedinica Ostvarena proizvodnja u novembru je iznosila: za proizvod A - 1.300 jed., za proizvod B - 1.850 jed., za proizvod C - 2.300 jed., za proizvod D - 1.450 jed. Normirani fond sati rada po jedinici proizvoda iznosi: A - 3 sata B - 2 sata C - 5 sati D - 6 sati
47
Uslovni proizvod je proizvod B. Izraunati stepen korienja kapaciteta metodom maksimalne mesene proizvodnje. Reenje:
Proizvod A B C D Qost 1.300 1.850 2.300 1.450 Qmax 1.400 2.000 2.400 1.600 Nr 3 2 5 6 E.br. 1,5 1 2,5 3 Svega: Qost(u) 1.950 1.850 5.750 4.350 13.900 Qmax(u) 2.100 2.000 6.000 4.800 14.900
Kka = ( Qost(u) / Qmax (u) ) * 100 Kka = ( 13.900 / 14.900 ) * 100 Kka = 93 % Zadatak br. 23 Preduzee je u martu ostvarilo maksimalnu mesenu proizvodnju, i to: - za proizvod A: 2.400 jedinica, - za proizvod B: 1.850 jedinica, - za proizvod C: 2.650 jedinica, - za proizvod D: 1.900 jedinica, - za proizvod E: 2.500 jedinica. Ostvarena proizvodnja u avgustu je iznosila: za proizvod A 2.200 jed., za proizvod B 1.600 jed., za proizvod C 2.550 jed., za proizvod D 1.800 jed., za proizvod E 2.300 jed. Normirani fond sati rada po jedinici proizvoda iznosio je: A 3 sata, B 4 sata, C 5 sati, D 6 sati, E 7 sati.
48
Uslovni proizvod je proizvod C. Izraunati stepen korienja kapaciteta primenom metode maksimalne mesene proizvodnje. Preduzee je u septembru ostvarilo maksimalnu mesenu proizvodnju, i to: - za proizvod A: 1.860 jedinica, - za proizvod B: 2.730 jedinica, - za proizvod C: 2.260 jedinica, - za proizvod D: 1.980 jedinica, - za proizvod E: 3.040 jedinica. Ostvarena proizvodnja u novembru iznosila je: za proizvod A 1.760 jed., za proizvod B 2.550 jed., za proizvod C 2.180 jed., za proizvod D 1.600 jed., za proizvod E 2.880 jed. Normirani fond sati rada po jedinici proizvoda iznosi: A 4 sata, B 5 sati, C 6 sati, D 7 sati, E 8 sati. Uslovni proizvod je proizvod B. Zadatak br. 24 Preduzee je za proizvodnju angaovalo 20 maina. Predvieno je da svaka maina u toku godine ima prekid u radu, i to: zbog odravanja 420 sati rada i zbog godinjih odmora radnika 720 sati rada. Planiran je i neplanirani zastoj od 1.200 sati. Izraunati: Stepen korienja kapaciteta primenom metode maksimalne mesene proizvodnje, Kmax, Kre, Kost, Stepen korienja kapaciteta ako se za osnovu uzima Kre, Kmax i Kopt koji iznosi 152.000 sati rada.
49
Zadatak br. 25 Preduzee je planiralo godinju vrednost proizvodnje od 800.000 dinara. Ciklus obrta ili broj dana vezivanja je 18. Utvrditi koliko je preduzeu potrebno obrtnih sredstava i koliki je koeficijent obrtanja sredstava. Reenje:
Ko = 360 360 = = 20 To 18 Vp 800.000 = = 40.000 Ko 20
Aob =
Koeficijent obrta posmatranog preduzea iznosi 20. Potrebna obrtna sredstva na osnovu datih parametara iznose 40.000 dinara. Zadatak br. 26 Preduzee D je u toku jedne godine proseno angaovalo obrtna sredstva u visini od 150.000 dinara, a ostvarilo je vrednost proizvodnje od 900.000. Utvrditi koeficijent obrta i proseni broj dana vezivanja obrtnih sredstava. Reenje:
Ko = Vp 900.000 = =6 Aob 150.000
Na osnovu koeficijenta obrtaja moe se utvrditi vreme obrta, i to:

To = 360 360 = = 60 dana, to predstavlja broj dana vezivanja obrtnih sredstava. Ko 6
Zadatak br. 27 Preduzee je u toku jedne godine proseno angaovalo obrtna sredstva u visini od 240.000 dinara i ostvarilo vrednost proizvodnje od 960.000 dinara. Utvrditi koeficijent obrtanja i proseni broj dana vezivanja obrtnih sredstava. Reenje: 960.000 Ko = =4 240.000
50
To =
360 = 90. 4
Koeficijent obrta posmatranog preduzea iznosi 4 i utvruje se na osnovu ostvarene vrednosti proizvodnje i proseno angaovanih obrtnih sredstava. Na osnovu poznatog koeficijenta obrta, mogue je utvrditi vreme obrta. U posmatranom zadatku, broj dana vezivanja obrtnih sredstava je 90. Zadatak br. 28 Preduzee za proizvodnju graevinskog materijala je za ostvareni ukupan prihod od 6.000.000 dinara u toku godine proseno angaovalo obrtnih sredstava u iznosu od 600.000 dinara. Izraunati koeficijent obrta obrtnih sredstava i duinu ciklusa obrta. Reenje: UP 6.000.000 Ko = = = 10, Aob 600.000 Zadatak br. 29 Preduzee planira da ostvari godinji obim proizvodnje od 4.200.000 dinara. Na osnovu dosadanjih iskustava, predvia se da duina ciklusa obrta traje 30 dana. Izraunati potrebna obrtna sredstva i koeficijent obrta. Reenje: 360 360 Ko = = = 12 To 30
Aob = Vp 4.200.000 = = 350.000 Ko 12 . 360 360 = = 36 Ko 10 .
To =
Zadatak br. 30 Utvrditi potrebna obrtna sredstva ako preduzee planira: vrednost godinje potronje predmeta rada 4.000.000 dinara, s prosenim brojem dana vezivanja zaliha od 18 dana, vrednost nedovrene proizvodnje 2.400.000 dinara, sa vremenom obrta od 60 dana, zalihe gotovih proizvoda 1.200.000 dinara sa vremenom obrta od 30 dana, promet novanih sredstava na iro raunu
51
6.500.000 dinara sa vremenom obrta od 7 dana, avanse i potraivanja 900.000 dinara, sa proseno 30 dana vezivanja sredstava. Reenje:
Redni broj 1 2 3 4 5 UKUPNO Delovi ob Predmeti rada Nedovrena proizvodnja Zalihe got.proizvoda iro raun Avansi ipotraivanja Vrednost oekivanog prometa 4.000.000 2.400.000 1.200.000 6.500.000 900.000 15.000.000 To 18 60 30 7 30 22 Ko 20 6 12 52 12 17 Potrebna obrtna sredstva 200.000 400.000 100.000 125.000 75.000 900.000
Zadatak br. 31 Utvrditi potrebna obrtna sredstva, ako se planira sledea struktura potronje:

predmeti rada nedovrena proizvodnja zalihe gotovih proizvoda tekui raun avansi i potraivanja
300.000,00 dinara 170.000,00 dinara 100.000,00 dinara 500.000,00 dinara 700.000,00 dinara. 18 dana 60 dana 30 dana 7 dana 30 dana.
Predvieni su sledei dani vezivanja: za predmete rada za nedovrenu proizvodnju za zalihe gotovih proizvoda za sredstva na tekuem raunu obrt je za avanse i potraivanja
Reenje: Proseno potrebna obrtna sredstva su 119.615,38 dinara, sa prosenim danom vezivanja 24, i koeficijentom obrta 15.
52
R.br. 1. 2. 3. 4. 5.
Vrsta obrtnih sredstava Predmeti rada Nedovrena proizvodnja Zalihe GP Tekui raun Avansi i potraivanja
Vrednost oekivanog prometa 300.000,00 170.000,00 100.000,00 500.000,00 700.000,00 1.770.000,00
TO 18 60 30 7 30 24
Ko 20 6 12 52 12 15
Potrebna obrtna sredstva 15.000,00 28.333,33 8.333,33 9.615,38 58.333,33 119.615,38
KONTROLNA PITANJA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. Ekonomski znaaj i uloga sredstava Naturalni i ekonomski oblici sredstava Karakteristike i vrste osnovnih (trajnih) sredstava Izvori osnovnih sredstava Kapaciteti osnovnih sredstava Vrste vrednosti osnovnih sredstava Pojam i ekonomski znaaj amortizacije Naini obrauna amortizacije Karakteristike i vrste obrtnih sredstava Kruenje (cirkulacija) obrtnih sredstava Koeficijent obrta obrtnih sredstava Troenje i angaovanje sredstava Odnos angaovanja i troenja sredstava
53
GLAVA V TROKOVI PREDUZEA I KALKULACIJE
1. TROKOVI PREDUZEA
Trokovi predstavljaju vrednosni izraz utroenih elemenata proizvodnje i poslovne izdatke koji su vezani za ostvarenje te proizvodnje.
1.1. VRSTE TROKOVA (OPTA PODELA)

1. TROKOVI RADA vrednosni izraz utroka radne snage (ukalkulisani lini dohoci radnika) 2. TROKOVI PREDMETA RADA vrednosni izraz utroenih predmeta rada u proizvodnji (trokovi sirovina, materijala) 3. TROKOVI SREDSTAVA ZA RAD vrednosni izraz utroenih sredstava za rad u procesu proizvodnje (amortizacija, trokovi osiguranja, investiciono odravanje) 4. TROKOVI TUIH USLUGA vrednosni izraz tuih usluga (trokovi PTT, trokovi elektrine energije).
PODELA TROKOVA U ODNOSU NA OBIM PROIZVODNJE

FIKSNI TROKOVI APSOLUTNO FIKSNI TROKOVI to su trokovi koji se ne menjaju pri promeni obima proizvodnje ili obima delatnosti (trokovi amortizacije, trokovi osiguranja sredstava za rad).
54
Glava V Trokovi preduzea i kalkulacije
RELATIVNO FIKSNI TROKOVI to su trokovi koji ostaju nepromenljivi u ukupnom iznosu u pojedinim zonama poslovanja (trokovi materijala za odravanje, trokovi tehnike kontrole). VARIJABILNI TROKOVI PROPORCIONALNO VARIJABILNI TROKOVI to su trokovi koji se menjaju srazmerno promenama obima proizvodnje, odnosno stepena korienja kapaciteta (trokovi materijala za izradu, trokovi sredstava za rad). DEGRESIVNO VARIJABILNI TROKOVI to su promenljivi trokovi koji u ukupnom iznosu rastu sporije od porasta obima proizvodnje ili druge delatnosti (trokovi pogonske reije, trokovi uprave i prodaje). PROGRESIVNO VARIJABILNI TROKOVI to su promenljivi trokovi koji u ukupnom iznosu rastu bre od porasta obima proizvodnje (prekomerno korienje kapaciteta i sredstava za rad). UKUPNI TROKOVI predstavljaju zbir ukupnih fiksnih i ukupnih varijabilnih trokova. UT = FT + VT PROSENI TROKOVI su trokovi po jedinici proizvoda. Oni se izraunavaju stavljanjem u odnos ukupnih trokova sa koliinom proizvoda (obim proizvodnje). t = UT / Q PROSENI UKUPNI TROKOVI su zbir prosenih varijabilnih trokova i prosenih fiksnih trokova. ut = vt + ft KOEFICIJENT REAGIBILNOSTI TROKOVA pokazuje da li su trokovi rasli bre ili sporije od porasta obima proizvodnje. Kr > 1 trokovi bre rastu od porasta obima proizvodnje; Kr < 1 trokovi rastu sporije od porasta obima proizvodnje; Kr = 0 trokovi su konstantni.
55
Zadatak br. 32 Izvriti razvrstavanje sledeih trokova na direktne i indirektne trokove: 1. materijal za izradu 2. amortizacija (funkcionalni metod obrauna amortizacije) 3. trokovi reprezentacije 4. premije osiguranja 5. utroeni sitni inventar u pogonu 6. lini dohoci radnika izrade. Reenje: Izraunati odnos direktnih i indirektnih trokova. 1. trokovi sirovina 2. lini dohoci radnika izrade 3. lini dohoci finansijske slube 4. trokovi kancelarijskog materijala 5. trokovi reprezentacije 6. utroena energija u pogonu 7. trokovi nepovratne ambalae 8. premije osiguranja DIREKTNI TROKOVI trokovi sirovina 2.500 LD radnika izrade 3.500 utr. en. u pogonu 1.200 trokovi nep. amb. 800 ______________________ UTdir 8.000 2.500 din. 3.500 din. 4.500 din. 1.200 din. 300 din. 1.200 din. 800 din. 1.000 din. INDIREKTNI TROKOVI LD fin. slube 4.500 trokovi kanc. mat. 1.200 trokovi repr. 300 premije osiguranja 1.000 ________________________ UTind 7.000
56
FIKSNI TROKOVI
APSOLUTNO FIKSNI TROKOVI KARAKTERISTIKE 1) Ukupni apsolutno fiksni trokovi (FT) su konstantni, ne menjaju se sa promenom obima proizvodnje. 2) Apsolutno fiksni trokovi po jedinici proizvoda (ft) se menjaju u obrnutom smeru od smera kretanja obima proizvodnje. 3) Koeficijent reagibilnosti apsolutno fiksnih trokova iznosi 0 (Kr = 0). Zadatak br. 33 Preduzee P ima ukupne apsolutno fiksne trokove u iznosu od 120.000 din. 1) Tabelarno prikazati kretanje ukupnih trokova pri proizvodnji od 200, 400, 600, 800 i 1.000 jedinica. 2) Tabelarno prikazati kretanje trokova po jedinici proizvoda pri datom obimu proizvodnje. 3) Izraunati koeficijent reagibilnosti trokova pri promeni obima proizvodnje od 200 na 400 jedinica. Reenje: 1) Obim proizvodnje % promena (Q) 200 400 100 600 50 800 33 1.000 25 2) Obim proizvodnje % promena (Q) (poveanje) 200 400 100 600 50 800 33 1.000 25 ft = FT / Q
Ukupni fiksni tro. (FT) 120.000 120.000 120.000 120.000 120.000 Apsolutno fiks.tro. po jed. proiz. (ft) 600 300 200 150 120
% promena (FT) 0 0 0 0 % promena (smanjenje) 50 33 25 20
57
3) Obim proizvodnje Ukupni fiksni trokovi (Q) (FT) 200 120.000 400 120.000 ___________________________________ 'Q = 200 %'Q = (400 / 200 1) * 100 %'Q = 100% Kr = %'FT / %'Q = 0 / 100 = 0 Kr = 0. Zadatak br. 34 Preduzee S ima ukupne fiksne trokove u iznosu od 100.000 din. 1) Tabelarno prikazati kretanje ukupnih fiksnih trokova pri proizvodnji od 100, 200, 300, 400 i 500 jedinica. 2) Tabelarno prikazati kretanje trokova po jedinici proizvoda pri datom obimu proizvodnje. 3) Izraunati koeficijent reagibilnosti trokova pri promeni obima proizvodnje od 400 na 500 jedinica. 'FT = 0 %'FT = (120.000 / 120.000 1) * 100 %'FT = 0%
RELATIVNO FIKSNI TROKOVI

KARAKTERISTIKE 1. Ukupni relativno fiksni trokovi (FT) su konstantni, ne menjaju se sa promenom obima proizvodnje. 2. Relativno fiksni trokovi po jedinici proizvoda (ft) sa poveanjem obima proizvodnje opadaju. Zadatak br. 35 Pomou metode najvieg i najnieg stepena zaposlenosti izvriti razgranienje relativno fiksnih trokova na fiksnu i varijabilnu komponentu ako su poznati sledei podaci:
58
Vremenski period I III IV VI VII IX X XII
Obim proizvodnje 100 300 400 200
Ukupni relat. fiksni trokovi 6.000 14.000 18.000 10.000.
Reenje: Stepen zaposlenosti Obim proizvodnje Ukupni relat. fiksni trok. Najvii 400 18.000 Najnii 100 6.000 _____________________________________________________ 'Q = 300 'FT = 12.000 vt = 'FT / 'Q = 12.000 / 300 = 40 vt = 40 din. Obim proizvodnje 100 300 400 200 VT = vt * Q. Zadatak br. 36 Izvriti razgranienje relativno fiksnih trokova na fiksnu i varijabilnu komponentu pomou metode najvieg i najnieg stepena zaposlenosti ako su poznati sledei podaci: Vremenski period I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Obim proizvodnje 100 140 120 180 200 160 Ukupni relativno fiks. trok. 10.000 12.000 11.000 14.000 15.000 13.000. Ukup. relat. fiks. tro. 6.000 14.000 18.000 10.000 Varijab. tro. 4.000 12.000 16.000 8.000 Fiksni trok. 2.000 2.000 2.000 2.000
59
VARIJABILNI TROKOVI
Proporcionalno varijabilni trokovi KARAKTERISTIKE 1) Ukupni proporcionalno varijabilni trokovi (VTp) imaju isti trend promena sa promenama obima proizvodnje, 2) Proporcionalno varijabilni trokovi po jedinici proizvoda (vtp) su konstantni, bez obzira na promene obima proizvodnje, 3) Koeficijent reagibilnosti trokova jednak je 1 (Kr = 1). Zadatak br. 37 Preduzee M je ostvarilo sledei obim proizvodnje i varijabilnih trokova: Obim proizvodnje Varijabilni trokovi 100 30.000 200 60.000 300 90.000 400 120.000 500 150.000 600 180.000. 1) Tabelarno prikazati kretanje obima proizvodnje i varijabilnih trokova. 2) Tabelarno prikazati kretanje trokova po jedinici proizvoda. 3) Utvrditi stepen reagibilnosti trokova pri promeni obima proizvodnje od 200 na 300 jedinica. Reenje: 1) Obim proizvodnje 100 200 300 400 500 600
% promena 100 50 33 25 20
VTp 30.000 60.000 90.000 120.000 150.000 180.000
% promena 100 50 33 25 20
60
2) Obim proizvodnje 100 200 300 400 500 600
% promena 100 50 33 25 20
vtp 300 300 300 300 300 300
% promena 0 0 0 0 0
3) Obim proizvodnje Proporcionalno varijabilni trokovi (Q) (VTp) 200 60.000 300 90.000 _____________________________________________________ Q = 100 VTp = 30.000 %Q = (300 / 200 1) * 100 %VTp = (90.000 / 60.000 1) * 100 %Q = 50% %VTp = 50% Kr = %VTP / %Q = 50 / 50 = 1 Kr = 1. Zadatak br. 38 Preduzee M je ostvarilo sledee kretanje obima proizvodnje i varijabilnih trokova: Obim proizvodnje Varijabilni trokovi (Q) (VT) 100 10.000 200 20.000 300 30.000 400 40.000 500 50.000 600 60.000 1) Tabelarno prikazati kretanje obima proizvodnje i varijabilnih trokova. 2) Tabelarno prikazati kretanje trokova po jedinici proizvoda.
61
3) Izraunati stepen reagibilnosti trokova pri promeni obima proizvodnje od 500 na 600 jedinica. Degresivno varijabilni trokovi 1) Ukupni degresivni varijabilni trokovi (VTdg) imaju sporiji trend porasta od poveanja obima proizvodnje blago rastu, 2) Degresivno varijabilni trokovi po jedinici proizvoda (vtdg) opadaju sa porastom obima proizvodnje, 3) Koeficijent reagibilnosti trokova je manji od 1 (Kr < 1). Zadatak br. 39 Preduzee S raspolae sledeim podacima o kretanju obima proizvodnje i varijabilnih trokova: Obim proizvodnje Varijabilni trokovi (Q) (VT) 100 10.000 200 16.000 300 22.000 400 28.000 500 33.000 600 37.000 1) Tabelarno prikazati kretanje obima proizvodnje i varijabilnih trokova. 2) Tabelarno prikazati kretanje trokova po jedinici proizvoda. 3) Izraunati stepen reagibilnosti trokova pri promeni obima proizvodnje od 500 na 600 jedinica. Reenje: 1) Obim proizvodnje (Q) 100 200 300 400 500 600
% promena 100 50 33 25 20
Degres. varij. tro. % promena VTdg 10.000 16.000 60 22.000 38 28.000 27 33.000 18 37.000 12
62
2) Obim proizvodnje (Q) 100 200 300 400 500 600 vtdg = VTdg / Q
%promena Deg. VT po jed. pr. %promena (poveanje) vtdg (smanjenje) 100 100 80 20 50 73 9 33 70 4 25 66 6 20 62 6
3) Obim proizvodnje VTdg 500 33.000 600 37.000 _____________________________________________________ Q = 100 VTdg = 4.000 %Q = (600 / 500 1) * 100 %VTdg = (37.000 / 33.000 1) * 100 %Q = 20% %VTdg = 12% Kr = %VTdg / %Q = 12% / 20% = 0,6 Kr <1. Zadatak br. 40 Preduzee B raspolae sledeim podacima o kretanju obima proizvodnje i varijabilnih trokova: Obim proizvodnje Varijabilni trokovi (Q) VT 100 10.000 200 14.000 300 19.000 400 23.000 500 26.000 600 29.000 1) Tabelarno prikazati kretanje obima proizvodnje i varijabilnih trokova. 2) Tabelarno prikazati kretanje trokova po jedinici proizvoda.
63
3) Izraunati stepen reagibilnosti trokova pri promeni obima proizvodnje od 500 na 600 jedinica. Progresivno varijabilni trokovi 1) Ukupni progresivno varijabilni trokovi (VTpg) rastu bre od porasta obima proizvodnje, 2) Progresivno varijabilni trokovi po jedinici proizvoda rastu sa porastom obima proizvodnje, 3) Koeficijent reagibilnosti trokova vei je od 1 (Kr > 1). Zadatak br. 41 Preduzee N ima sledee kretanje obima proizvodnje i varijabilnih trokova: Obim proizvodnje Varijabilni trokovi (Q) VT 100 10.000 200 22.000 300 36.000 400 52.000 500 70.000 600 90.000 1) Tabelarno prikazati kretanje obima proizvodnje i varijabilnih trokova. 2) Tabelarno prikazati kretanje trokova po jedinici proizvoda. 3) Izraunati stepen reagibilnosti trokova pri promeni obima proizvodnje od 400 na 500 jedinica. Reenje: 1) Obim proizvodnje (Q) 100 200 300 400 500 600 % promena 100 50 33 25 20 Progr. varij. trok. % promena VTpg 10.000 22.000 120 36.000 64 52.000 44 70.000 35 90.000 29
64
2) Obim proizvodnje (Q) 100 200 300 400 500 600
% promena Prog. VT po jed. pr. %promena vtpg 100 100 110 10 50 120 9 33 130 8 25 140 8 20 150 7
3) Obim proizvodnje Varijab. progres. trokovi (Q) VTpg 400 52.000 500 70.000 _______________________________________ Q = 100 VTpg = 18.000 %'Q = (500 / 400 1) * 100%'VTpg = (70.000 / 52.000 1) * 100 %Q = 25% %VTpg = 35% Kr = %VTpg / %Q = 35% / 25% = 1,4 Kr = 1,4 Kr > 1 Zadatak br. 42 Preduzee X ima sledee kretanje obima proizvodnje i varijabilnih trokova: Obim proizvodnje Varijabilni trokovi (Q) VT 100 10.000 200 22.000 300 38.000 400 55.000 500 75.000 600 110.000 1) Tabelarno prikazati kretanje obima proizvodnje i varijabilnih trokova. 2) Tabelarno prikazati kretanje trokova po jedinici proizvoda.
65
3) Izraunati koeficijent reagibilnosti trokova pri promeni obima proizvodnje od 500 na 600 jedinica. Proseni varijabilni trokovi Zadatak br. 43 Preduzee M raspolae podacima o kretanju obima proizvodnje i prosenih proporcionalno varijabilnih, progresivno varijabilnih i degresivno varijabilnih trokova. Obim proizvodnje (Q) 100 200 300 400 500 600 PROSENI VARIJABILNI TROKOVI proporcionalni progresivni degresivni 20 22 44 20 28 32 20 30 28 20 34 22 20 42 18 20 58 16
1) Izraunati ukupne varijabilne trokove. 2) Utvrditi koeficijent reagibilnosti svih pojedinanih trokova pri promeni obima proizvodnje od 500 na 600 jedinica. Reenje: 1)
Q 100 200 300 400 500 600 vtp 20 20 20 20 20 20 vtpg 22 28 30 34 42 58 vtdg 44 32 28 22 18 16 VTp 2.000 4.000 6.000 8.000 10.000 12.000 VTpg 2.200 5.600 9.000 13.600 21.000 34.800 VTdg 4.400 6.400 8.400 8.800 9.000 9.600 VT 8.600 16.000 23.400 30.400 40.000 56.400
2) Q 500 600 VTp 10.000 12.000 VTpg 21.000 34.800 VTdg 9.000 9.600 VT 40.000 56.400
66
Q = 100 VTp = 2.000 VTpg = 13.800 VTdg = 600 VT = 16.400 %Q=20% %VTp=20% %VTpg=66% %VTdg=7% %VT=41% Koeficijent reagibilnosti proporcionalno varijabilnih trokova Kr = %VTp / %Q = 20% / 20% = 1 Kr = 1 Koeficijent reagibilnosti progresivno varijabilnih trokova Kr = %VTpg / %Q = 66% / 20% = 3,3 Kr = 3,3 Kr > 1 Koeficijent reagibilnosti degresivno varijabilnih trokova Kr = %VTdg / %Q = 7% / 20% = 0,35 Kr = 0,35 Kr < 1 Koeficijent reagibilnosti ukupnih varijabilnih trokova Kr = %VT / %Q = 41% / 20% = 2,1 Kr = 2,1 Kr > 1 Zadatak br. 44 Preduzee D raspolae podacima o kretanju obima proizvodnje i prosenih proporcionalnih, progresivnih i degresivnih varijabilnih trokova. Obim proizvodnje (Q) 100 200 300 400 500 600 PROSENI VARIJABILNI TROKOVI proporcionalni progresivni degresivni 10 20 18 10 24 15 10 30 12 10 35 10 10 43 9 10 56 8
1) Izraunati ukupne varijabilne trokove. 2) Utvrditi koeficijent reagibilnosti svih pojedinanih varijabilnih trokova pri promeni obima proizvodnje od 500 na 600 jedinica.
67
UKUPNI TROKOVI UT = FT + VT FT = ft * Q Zadatak br. 45 Izraunati ukupne trokove preduzea za obime proizvodnje od 200, 400, 600, 800, 1.000 i 1.200 jedinica ako fiksni trokovi iznose 8.000 din. a varijabilni trokovi po jedinici proizvoda 20 din. Reenje: UT = FT + VT FT = 8.000 din. vt = 20 din. VT = vt * Q UT = FT + (Q * vt) UT200 = 8.000 + (200 * 20) = 8.000 + 4.000 = 12.000 UT400 = 8.000 + (400 * 20) = 8.000 + 8.000 = 16.000 UT600 = 8.000 + (600 * 20) = 8.000 + 12.000 = 20.000 UT800 = 8.000 + (800 * 20) = 8.000 + 16.000 = 24.000 UT1.000 = 8.000 + (1.000 * 20) = 8.000 + 20.000 = 28.000 UT1.200 = 8.000 + (1.200 * 20) = 8.000 + 24.000 = 32.000 Zadatak br. 46 Izraunati ukupne trokove preduzea za obime proizvodnje od 100, 200, 300, 400, 500 i 600 jedinica ako fiksni trokovi iznose 4.000 din. a varijabilni trokovi po jedinici proizvoda 15 din. PROSENI TROKOVI ut = ft + vt ft = FT / Q vt = VT / Q VT = vt * Q
68
Zadatak br. 47 Izraunati prosene trokove preduzea pri obimu proizvodnje od 100, 200, 300, 400, 500 i 600 jedinica ako fiksni trokovi iznose 20.000 din. a varijabilni trokovi po jedinici proizvoda su 120 din. Reenje: ut = ft + vt FT = 20.000 din. vt = 120 din. ft = ft / Q ft100 = 20.000 / 100 = 200 ft200 = 20.000 / 200 = 100 ft300 = 20.000 / 300 = 67 ft400 = 20.000 / 400 = 50 ft500 = 20.000 / 500 = 40 ft600 = 20.000 / 600 = 33 ut = ft + vt ut100 = 120 + 200 = 320 ut200 = 120 + 100 = 220 ut300 = 120 + 67 = 187 ut400 = 120 + 50 = 170 ut500 = 120 + 40 = 160 ut600 = 120 + 33 = 153 Zadatak br. 48 Izraunati prosene trokove preduzea pri obimu proizvodnje od 100, 300, 500, 700, 900 jedinica ako fiksni trokovi iznose 30.000 din. a varijabilni trokovi po jedinici proizvoda su 40 din. Zadatak br. 49 Preduzee B ima sledee kretanje obima proizvodnje i trokova poslovanja:
69
Obim proizvodnje (Q) 200 400 600 800 1.000 1.200
Ukupni fiksni tro. FT 30.000 30.000 30.000 30.000 30.000 30.000
Varij. trok. po jed. proizvoda vt 30 30 30 30 30 30
1) Izraunati ukupne trokove preduzea za svaki obim proizvodnje. 2) Izraunati prosene trokove preduzea za svaki obim proizvodnje. Reenje: 1) UT = FT + VT UT = FT + (Q * vt) UT200 = 30.000 + (200 * 30) = 30.000 + 6.000 = 36.000 UT400 = 30.000 + (400 * 30) = 30.000 + 12.000 = 42.000 UT600 = 30.000 + (600 * 30) = 30.000 + 18.000 = 48.000 UT800 = 30.000 + (800 * 30) = 30.000 + 24.000 = 54.000 UT1.000 = 30.000 + (1.000 * 30) = 30.000 + 30.000 = 60.000 UT1.200 = 30.000 + (1.200 * 30) = 30.000 + 36.000 = 66.000 2) ut = ft + vt ft = FT / Q ft200 = 30.000 / 200 = 150 ft400 = 30.000 / 400 = 75 ft600 = 30.000 / 600 = 50 ft800 = 30.000 / 800 = 38 ft1.000 = 30.000 / 1.000 = 30 ft1.200 = 30.000 / 1.200 = 25 ut = ft + vt
70
ut200 = 150 + 30 = 180 ut400 = 75 + 30 = 105 ut600 = 50 + 30 = 80 ut800 = 38 + 30 = 68 ut1.000 = 30 + 30 = 60 ut1.200 = 25 + 30 = 55 DINAMIKA TROKOVA I PRIHODA PREDUZEA MRTVA TAKA RENTABILITETA Kada su ukupni prihodi preduzea vei od ukupnih rashoda, tada preduzee ostvaruje dobitak. UP > UR = D Kada su ukupni trokovi preduzea vei od ukupnih prihoda, tada preduzee ostvaruje gubitak. UT > UP = G Kada su u preduzeu ukupni prihodi jednaki ukupnim trokovima, tada preduzee posluje na rentabilnoj nuli mrtva taka rentabiliteta. UP = UT = 0 (MTR) I. OBIM PROIZVODNJE NA KOME SE OSTVARUJE MRTVA TAKA RENTABILITETA QMTR = FT / (c vt) Zadatak br. 50 Preduzee M ima ukupne fiksne trokove od 100.000 din., varijabilne trokove po jedinici proizvoda od 20 din., a prodajna cena po jedinici proizvoda iznosi 30 din. Izraunati obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva taka rentabiliteta. Reenje: QMTR = FT / (c vt) FT = 100.000 din. vt = 20 din.
71
Cq = 30 din. QMTR = 100.000 / (30 20) = 100.000 / 10 QMTR = 10.000 kom. Preduzee posluje na pozitivnoj nuli (MTR) pri obimu proizvodnje od 10.000 jedinica. Zadatak br. 51 Preduzee S ima ukupne fiksne trokove od 60.000 din., varijabilni trokovi po jedinici proizvoda iznose 50 din., a prodajna cena proizvoda je 80 din. Izraunati obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva taka rentabiliteta. II. UKUPAN PRIHOD ZA POSLOVANJE NA POZITIVNOJ NULI (MTR) UPMTR = (UP * FT) / (UP VT) Zadatak br. 52 Preduzee N planira da u narednoj godini ostvari ukupan prihod od 80.000 din. Planirani trokovi poslovanja iznose 60.000 din., od ega fiksni trokovi 20.000 din., a varijabilni trokovi su 40.000 din. Koliki najmanji ukupan prihod preduzee treba da ostvari da bi poslovalo bez gubitka? Reenje: UPMTR = (UP * FT) / (UP VT) UP = 80.000 din. FT = 20.000 din. VT = 40.000 din. UPMTR = (80.000 * 20.000) / (80.000 40.000) UPMTR = 40.000 din. Preduzee treba da ostvari najmanji ukupan prihod od 40.000 din. da bi poslovalo bez gubitka (na MTR).
72
Zadatak br. 53 Preduzee D planira da u narednoj godini ostvari ukupan prihod od 100.000 din., uz trokove poslovanja od 80.000 din. Od toga fiksni trokovi iznose 30.000 din. i varijabilni trokovi od 50.000 din. Koliko najmanji ukupan prihod treba da ostvari preduzee da bi poslovalo bez gubitaka? III. STEPEN ISKORIENOSTI KAPACITETA NA KOME SE OSTVARUJE MRTVA TAKA RENTABILITETA Kka = (Qplan / Qmax) * 100 Kka = (Qmtr / Qmax) * 100 Zadatak br. 54 Preduzee M planira da u toku godine ostvari proizvodnju od 3.000 jedinica i ukupan prihod od 120.000 din. Pri tome, fiksni trokovi treba da iznose 40.000 din., a varijabilni trokovi 60.000 din. Izraunati obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva taka rentabiliteta. Izraunati stepen iskorienosti kapaciteta ako maksimalni kapacitet iznosi 3.200 jedinica. Reenje: 1) Qmtr = FT / (c vt) FT = 40.000 din. VT = 60.000 din. UP = 120.000 din. Q = 3.000 din. c = UP / Q = 120.000 / 3.000 c = 40 din. vt = VT / Q = 60.000 / 3.000 vt = 20 din. Qmtr = 40.000 / (40 20) = 40.000 / 20 Qmtr = 2.000 kom. Preduzee posluje bez gubitka pri proizvodnji od 2.000 jedinica.
73
2) Kka = (Qplan / Qmax) * 100 Kka = (3.000 / 3.200) * 100 Kka = 94 % Kka = (Qmtr / Qmax) * 100 Kka = (2.000 / 3.200) * 100 Kka = 63% Zadatak br. 55 Preduzee H planira da u toku godine ostvari proizvodnju od 5.000 komada i ukupan prihod od 200.000 din. Pri tome, ukupni fiksni trokovi treba da iznose 60.000 din., a ukupni varijabilni trokovi 120.000 din. 1) Izraunati obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva taka rentabiliteta. 2) Izraunati stepen iskorienosti kapaciteta ako maksimalni kapacitet preduzea iznosi 5.500 jedinica. Zadatak br. 56 Preduzee Z planira da u narednoj godini ostvari proizvodnju od 30.000 jedinica i ukupan prihod od 900.000 din. Predvia se da e fiksni trokovi uestvovati sa 40%, a varijabilni trokovi sa 50% u strukturi prodajne cene proizvoda. Maksimalni kapacitet preduzea iznosi 32.000 jedinica. Izraunati: 1) obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva taka rentabiliteta; 2) stepen iskorienosti kapaciteta na kome se ostvaruje mrtva taka rentabiliteta; 3) ukupan prihod koji preduzee treba da ostvari da bi poslovalo bez gubitka. Reenje: 1) Qmtr = FT / (c vt) Q = 30.000 kom. UP = 900.000 din. ft = 40% (Cq) vt = 50% (Cq) Qmax = 32.000 jed. c = UP / Q
74
c = 900.000 / 30.000 c = 30 din. ft = (40 * 30) / 100 vt = (50 * 30) / 100 ft = 12 din. vt = 15 din. FT = ft * Q FT = 12 * 30.000 FT = 360.000 din. VT = vt * Q VT = 15 * 30.000 VT = 450.000 din.
Qmtr = FT / (c vt) Qmtr = 360.000 / (30 15) = 360.000 / 15 Qmtr = 24.000 kom. 2) Kka = (Qplan / Qmax) * 100 Kka = (30.000 / 32.000) * 100 Kka = 94% Kka = (Qmtr / Qmax) * 100 Kka = (24.000 / 32.000) * 100 Kka = 75% 3) UPmtr = (UP * FT) / (UP VT) UPmtr = (900.000 * 360.000) / (900.000 450.000) UPmtr = 32.400.000 / 45 UPmtr = 720.000 din. Zadatak br. 57 Preduzee V planira da u narednoj godini ostvari proizvodnju od 20.000 jedinica i ukupan prihod od 800.000 din. Predvia se da e fiksni trokovi uestvovati sa 25%, a varijabilni trokovi sa 50% u strukturi prodajne cene proizvoda. Maksimalni kapacitet preduzea iznosi 36.000 jedinica. Izraunati: 1) obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva taka rentabiliteta; 2) stepen iskorienosti kapaciteta na kome se ostvaruje mrtva taka rentabiliteta; 3) ukupan prihod koji preduzee treba da ostvari da bi poslovalo bez gubitaka.
75
5.2. TROKOVI TRGOVINSKOG PREDUZEA

Za razliku od proizvodnih preduzea, gde je kljuni element analiza trokova proizvodnje, u trgovinskim peduzeima naglasak se stavlja na obim prometa, odnosno prodaje. Obim prodaje je direktno povezan sa profitabilnou trgovinskog preduzea. Sa aspekta upravljanja i procesa donoenja odluka, veoma je bitno sagledati nivo prodaje i trokove proizale iz tog nivoa. Analiza trokova sa tog aspekta bitan je parametar u definisanju asortimana robe i, sa druge strane, marketing aktivnosti preduzea. Bruto mara u trgovinskom preduzeu predstavlja meru njegove efikasnosti. Bruto mara predstavlja razliku izmeu ostvarenog prometa i trokova nabavke. Bruto mara se esto naziva i bruto profit (Lovreta, 1995). bruto mara Stopa bruto mare = * 100 neto promet Stopa bruto mare zavisi od veeg broja faktora, a pre svega od asortimana robe u trgovinskom preduzeu. Tipian primer za to jesu razne forme diskonta (Maxi diskont, Rodi diskont itd.), gde se prodaje roba iroke potronje, a konkurencija je izuzetno jaka, te se tei formiranju nie mare, uz istovremeno zadovoljavanje veeg broja potroaa. Tipini trokovi za trgovinska preduzea su trokovi nabavke robe, trokovi promocije, trokovi zarada zaposlenih, trokovi servisiranja itd. Trokovi u trgovinskom ili uslunom preduzeu pokrivaju se iz ukupno realizovanog prometa, odnosno ukupnih prihoda preduzea. Profitna mara oznaava odnos neto profita i neto prometa. neto profit neto profitna mara = * 100 neto promet

Profitna mara obuhvata vie varijabli, kao to su:1 jedinina cena proizvoda, broj komada datog proizvoda, nabavna cena po jedinici proizvoda i operativni trokovi.
Prof. dr Stipe Lovreta, Trgovinski menadment, EF, Beograd, 1995, str. 196
76
Jedinina cena predstavlja cenu po kojoj preduzee prodaje neki proizvod. Jedinina cena se utvruje kalkulacijom i odraz je politike cena, asortimana i ukupne prodajne politike nekog preduzea. Nabavna cena predstavlja cenu proizvoda po kojoj je trgovinsko preduzee izvrilo nabavku datog proizvoda sa pripadajuim zavisnim trokovima. Nabavna cena u odnosu na prodajnu cenu u praksi varira izmeu 60% i 80%, u zavisnosti od vrste proizvoda, proizvodnog asortimana preduzea, kao i prodajne politike preduzea. Operativni trokovi mogu imati karakter: fiksnih, varijabilnih i relativno fiksnih trokova. Zakupnine i amortizacija spadaju u fiksne operativne trokove. Trokovi propagande i promocije spadaju u trokove varijabilnog karaktera. U relativno fiksne trokove spadaju trokovi: zaposlenih u prodaji, administrativnog osoblja, odravanja i dr. Zadatak br. 58 Preduzee xy ostvarilo je neto promet u visini od 20 mil. dinara, a trokovi nabavke su 15 mil. dinara. Kolika je bruto mara i stopa bruto mare? Reenje: Bruto mara = 20.000.000 15.000.000 = 5.000.000 dinara bruto mara Stopa bruto mare = * 100 neto promet 5.000.000 Stopa bruto mare =- *100 = 25% 20.000.000 Preduzee je ostvarilo 25% stopu bruto mare. Zadatak br. 59 Trgovinsko preduzee je nabavilo 20 komada friidera po ceni od 20.000 dinara i 10 zamrzivaa po ceni od 25.000 dinara. Kalkulacijom je utvrdilo prodajnu cenu u visini od 25.000 dinara za friidere, a 29.000 dinara za zamrzivae. Utvrditi bruto maru i neto profitnu maru ako se zna da su operativni i interesni trokovi za friidere iznosili 30.000 dinara, a za zamrzivae 20.000 dinara. Porez na promet je obraunat po stopi od 20 %. Reenje: Preduzee je po osnovu prodaje friidera ostvarilo neto profitnu stopu 11,67 %, sa bruto marom od 100.000 dinara, a na osnovu prodaje zamrzivaa 5,75
77
% neto profitnu stopu, sa bruto marom 40.000 dinara. Prikaz dobijenih rezultata je dat u tabeli.
Naziv proizvoda 1 Friider Zamrziva UKUPNO broj komada 2 20 10 jedinina cena prodaje 3 25.000,00 29.000,00 trokovi nabavke (2*5) 4 400.000,00 250.000,00 650.000,0 0 jedinina cena nabavke 5 20.000,00 25.000,00 neto promet (2*3) 6 500.000,00 290.000,00 790.000,00 bruto mara (6-4) 7 100.000,00 40.000,00 140.000,00 operativni trokovi 8 30.000,00 20.000,00 50.000,00 neto profit pre poreza (7-8) 9 70.000,00 20.000,00 90.000 ,0 0 NETO PROFIT (9/1,2) 10 58.333,33 16.666,67 75. 000,00 porez (9-10) 11 11.666,67 3.333,33 15.000,00 neto profitna mara (10/6) 12 11,67% 5,75%
Zadatak br. 60 Trgovinsko preduzee je nabavilo 20 komada televizora po ceni od 15.000,00 dinara i 40 DVD plejera po ceni od 4.000,00 dinara. Kalkulacijom je utvrdilo prodajnu cenu u visini od 20.000,00 dinara za televizore, a 8.000,00 dinara za DVD plejere. Utvrditi bruto maru i neto profitnu maru ako se zna da su operativni i interesni trokovi za televizore iznosili 40.000,00 dinara, a za DVD plejere 60.000,00 dinara. Porez na promet je obraunat po stopi od 10 %. Reenje:
Naziv Br. kom. Pc Tr. nab. Nc Neto Bruto Neto Op. tr. prof. pre Neto profit poreza 8 9 (7-8) 60.000 10 (9/1,1) 11 (9-10) Porez Neto prof. mara 12 (10/6)
promet mara
1 TV DVD Ukupno
4 (2*5)
6 (2*3)
7 (6-4)
20 20.000 300.000 15.000 400.000 100.000 40.000 40
54.545,45 5.454,55 13,64%
8.000 160.000 4.000 320.000 160.000 60.000 100.000 90.909,09 9.090,91 28,41% 460.000 720.000 260.000 100.000 160.000 145.454,54 14.545,46
Zadatak br. 61 Izvriti klasifikaciju trokova trgovinskog preduzea A na fiksne,varijabilne i relativno fiksne trokove i utvrditi stopu bruto mare. Dati su sledei podaci: neto promet 25.000.000, 00 dinara trokovi nabavke 18.000.000,00 dinara operativni trokovi 5.000.000,00 dinara plate komercijalista 2.500.000,00 dinara plate administracije 500.000,00 dinara zakupnina 800.000,00 dinara reklama 1.000.000,00 dinara amortizacija 200.000,00 dinara.
78
Plate komercijalista su utvrene u 40 % fiksnog dela, a 60 % u zavisnosti od ostvarenog prometa. Plate administracije se formiraju: 80 % fiksnog dela, 20 % u zavisnosti od prometa. Reenje:
OPIS NETO PROMET TROKOVI NABAVKE BRUTO MAR A OPERATIVNI TROKOVI Plate komercijalista Plate administracije Trokovi zakupnine Trokovi reklame Trokovi amortizacije NETO PROFIT PRE TAKSI POREZ NETO PROFIT NETO PROFITNA MARA STOPA BRUTO MARE PRIRODA TROKA klasifikovanje fiksni varijabilni UKUPNO 25.000.000,00 18.000.000,00 7.000.000,00 5.000.000,00 2.500.000,00 500.000,00 800.000,00 1.000.000,00 200.000,00 2.000.000,00 333.333,33 1.666.666,67 6,67% 28,00%
RF RF F V F
2.400.000,00 2.600.000,00 1.000.000,00 1.500.000,00 400.000,00 100.000,00 800.000,00 1.000.000,00 200.000,00
Zadatak br. 62 Sa podacima iz prethodnih zadatka izraunati: stopu varijabilnog troka, stopu marginalnog dobitka i prelomnu taku rentabilnosti. Reenje: Stopa varijabilnog troka je jednaka varijabilni troak stopa varijabilnog troka= - *100 neto promet 2.600.000,00 stopa varijabilnog troka= *100 = 10,4% 25.000.000,00 Stopa marginalnog dobitka = stopa bruto mare stope varijabilnog troka Stopa marginalnog dobitka = 28 % 10,4 % = 17, 6%
79
fiksni troak Prelomna taka rentabilnosti = stopa marginalnog dobitka 2.400.000,00 Prelomna taka rentabilnosti = - = 13.636.363,64 17,6 % Stopa marginalnog dobitka oznaava procentualni deo prometa koji slui za pokrie fiksnih trokova i realizaciju neto profita. Prelomna taka rentabilnosti oznaava taku na kojoj preduzee ne ostvaruje ni dobit ni gubitak, odnosno promet trgovinskog preduzea treba da je iznad prelomne take rentabilnosti kako bi preduzee ostvarilo profit.
5.3. METODE KALKULACIJE

Pojam kalkulacije potie od latinske rei calculatio, to znai predraun, sraunavanje, proraun. Kalkulacija predstavlja sistematski pregled trokova i drugih stavki koje, zajedno sa trokovima, ine strukturu prodajne cene proizvoda: trokovi materijala za izradu, trokovi rada izrade, amortizacija, pogonska reija, upravno-prometna reija, dobitak, prodajna cena (Kukolea, 1990, Leksikon). Po svojoj sutini, kalkulacija predstavlja obraunski postupak utvrivanja cene kotanja, odnosno rasporeivanja trokova na mesto i nosioce trokova (proizvode). Samo utvrivanje cene po jedinici proizvoda podrazumeva odgovarajue knjigovodstvene i vanknjigovodstvene postupke. Knjigovodstveni postupak obuhvata preuzimanje nastalih trokova evidentiranih u finansijskom knjigovodstvu, kao i preuzimanje rezultata nosilaca trokova, evidentiranih u pogonskom knjigovodstvu. Forma trokova, po klasama od 0 do 9, ne zadovoljava formu kalkulacije, pa je stoga potrebno pregrupisavanje pojedinih kategorija trokova za potrebe kalkulacije. Pogonsko knjigovodstvo, pravilno postavljeno, predstavlja dobar izvor podataka za potrebe izrade kalkulacija. U pogonskom knjigovodstvu trokovi su alocirani na mesto nastanka troka, pa je njihovo vezivanje za proizvod olakano. Problem alokacije trokova za mesto i nosioce nastaje i kod mogunosti direktnog vezivanja. Pojedine trokove je mogue direktno vezati za nosioce trokova proizvoda, kao to su trokovi osnovnog materijala i trokovi zarada u proizvodnji. Meutim, jedan deo trokova nemogue je direktno vezati za odreeni proizvod, ve se oni vezuju za vie nosilaca. Sto-
80
ga je neophodno izvriti njihovu alokaciju na nosioce prema odreenom kljuu, koji je, najee, utvren prema nekom direktnom troku. Trokovi koji se ne mogu direktno vezati za nosioce, indirektni trokovi, su: trokovi uprave i prodaje, trokovi zarada zaposlenih van proizvodnje itd. Svrha izrade kalkulacija jeste alokacija trokova na mesta i nosioce, a krajnji rezultat jeste prodajna cena. Utvrivanje prodajne cene putem kalkulacije sa sobom povlai niz implikacija, te je krajnju cenu neophodno formirati na osnovu trokova koji ulaze u cenu kotanja, ali i uticaja i zakonitosti trita. Druga dimenzija kalkulacije jeste njen znaaj u procesu racionalizacije upravljanja. Adekvatno sagledavanje svih nastalih trokova i bilansiranje rashoda i prihoda pruaju mogunost usaglaavanja parcijalnih rezultata: fizikog obima proizvodnje, ostvarenih prihoda i, na kraju, dobiti. U procesu planiranja i kontrole uloga kalkulacije je nemerljiva, jer kalkulacija omoguava usaglaavanje pomenutih parcijalnih rezultata. Osim osnovne podele kalkulacija na pretkalulacije, meukalkulacije i naknadne kalkulacije, postoji i podela na: divizionu kalkulaciju, dodatnu kalkulaciju, kalkulaciju vezanih proizvoda i kalkulaciju ekvivalentnih brojeva. Ove metode kalkulacije se razlikuju po osnovu metode obrauna, a u zavisnosti od uslova i naina proizvodnje. DIVIZIONA KALKULACIJA Diviziona kalkulacija se primenjuje kod homogene proizvodnje, a do cene kotanja se dolazi uproseavanjem trokova za posmatrani obraunski period. Zadatak br. 63 Utvrditi cenu kotanja proizvoda, ako se zna da je u posmatranom periodu proizvedeno 180.000 jedinica istog proizvoda, a nastali trokovi iznose 5.400.000 dinara. Reenje: Ck = Ukupni trokovi / Obim proizvodnje Ck= 5.400.000,00 / 180.000 = 30 dinara po jedinici proizvoda
81
Zadatak br. 64 Utvrditi cenu kotanja proizvoda ab ako su trokovi direktnog materijala 200.000 dinara, trokovi prerade 300.000 dinara, zavrena proizvodnja 7000 jedinica, a nedovrena proizvodnja 3.000 jedinica. Reenje: S obzirom da proizvodnja nije zavrena, odnosno trokovi prerade se alociraju samo na gotove proizvode, pri izradi kalkulacije neophodno je voditi rauna o alokvetnom delu zaliha nedovrene proizvodnje. Stepen zavrenosti nedovrene proizvodnje na kraju meseca iznosi 25%. Obraunski postupak utvrivanja cene kotanja izgledao bi ovako: 1. Ukupan broj jedinica proizvoda 10.000 jed. 2. Trokovi direktnog materijala 10.000 x 1 = 10.000 jed. 3. Trokovi prerade a) zavrena proizvodnja 7.000 x 1 = 7.000 jed. b) nedovrena proizvodnja 3.000 x1/4= 750 jed. U K U P N O: 7.750 jed.
Cena kotanja Iznos Broj po jedinici trokova jedinica proizvoda 200.000,00 10.000 20,00 300.000,00 7.750 38,71 58,71
Parametri Trokovi direktnog materijala Trokovi prerade Cena kotanja proizvoda
Ck = (iznos trokova direktnog materijala / broj jedinica proizvoda + iznos trokova prerade / broj jedinica proizvoda) Ck = (200.000/10.000 + 300.000 / 7.750) = 20,00+38,71= 58,71 dinara Dakle, kod divizione kalkulacije, neophodno je voditi rauna o takozvanim tranzitornim efektima zaliha nedovrene proizvodnje. Ukoliko se u cenu kotanja ukljue i trokovi koji se jo realno nisu vezali za nosioce (kao to je sluaj sa trokovima prerade jo nezavrenih proizvoda), cena kotanja je pogreno utvrena i dovodi u zabludu. U naem Zadatku br. vidi se da su se ukupni trokovi alocirali na sve proizvode, bez obzira to proces prerade nad odreenim brojem jedinica nije zavren i trokovi su nastali samo za deo zavrenih proizvoda, cena kotanja bi bila 50 dinara i ne bi odgovarala realnoj ceni kotanja.
82
KALKULACIJA EKVIVALENTNIH BROJEVA Kalkulacija ekvivalentnih brojeva primenjuje se u proizvodnji proizvoda koji su slini po poreklu materijala od kojeg se izrauju, ili se pak proizvode na istim proizvodnim linijama, ali su razliitih spoljnih karakteristika. Ova kalkulacija se vezuje za masovnu proizvodnju. Zadatak br. 65 U preduzeu X proizvedene su tri vrste proizvoda: stolice (1.200 komada), stolovi (600 komada) i regali (300 komada). Njihovi trokovi po jedinici proizvoda se odnose 1:2:3. Izraunati cenu kotanja po vrstama proizvoda ako ukupni trokovi proizvodnje za sve tri vrste proizvoda iznose 1.000.000 dinara. Reenje:
UT = 1.000.000 Vrsta proizvoda 1 stolica sto regal UKUPNO Q 2 Visina Normativ Ekvivalentan troka po trokova broj e.br. 3 4 = 2*3 (UT/ E.br.) 5 1 2 3 1.200 1.200 900 3.300 303,03 303,03 303,03 UT 6 = 4*5 Ck 7 = 6/2
1.200 600 300
363.636,36 363.636,36 272.727,27 1.000.000,00
303,03 606,06 909,09
Obraun cene kotanja zapoinje odreivanjem ekvivalentnih brojeva. Na bazi ekvivalentnih brojeva dolazi se do uslovne jedinice, tanije do svoenja na zajedniku jedinicu. Deljenjem ukupnih trokova brojem uslovnih jedinica, dobijamo cenu kotanja uslovne jedinice, a kad nju pomnoimo sa koliinom pojedinanog uslovnog proizvoda, dobiemo troak po konkretnom proizvodu. Ukoliko dobijeni troak podelimo sa stvarnom pojedinanom koliinom, utvrdiemo cenu kotanja po jedinici proizvoda. U datom zadatku cena kotanja stolice je 303,03 dinara, stola 606,06 dinara, a regala 909,09 dinara. KALKULACIJA VEZANIH PROIZVODA Kalkulacija vezanih proizvoda se primenjuje u proizvodnji u kojoj se jednim tehnolokim postupkom iz iste sirovine dobija vie proizvoda za trite (klanice, prerada koa i sl.). Kod kalkulacije vezanih proizvoda
83
identifikuje se glavni proizvod i nusproizvod koji se u tehnolokom procesu dobija. Zadatak br. 66 Utvrditi cenu kotanja proizvodnje rakije i destilata od rakije, kao nusproizvoda. Destilacijom je dobijeno 10.000 litara rakije i 2.000 litara destilata. Trokovi su sledee strukture:

trokovi materijala za izradu glavnog proizvoda su 200.000 dinara, trokovi materijala za izradu nusproizvoda 2.000 dinara, trokovi zarada izrade glavnog proizvoda 100.000 dinara, trokovi zarada izrade nusproizvoda 2.000 dinara, opti trokovi proizvodnje glavnog proizvoda 120.000 dinara, opti trokovi proizvodnje nusproizvoda 1.000 dinara, dodatni trokovi prerade nusproizvoda 5.000 dinara, trokovi prodaje glavnog proizvoda su 20.000 dinara, a trokovi prodaje nusproizvoda 3.000 dinara, prodajna cena nusproizvoda 20 dinara.
84
Reenje:
Elementi 1.trokovi materijala izrade 2.Trokovi zarada izrade 3.opti trokovi proizvodnje 4. S V E G A PROIZVODNJA 5. Prodajna vrednost nuzproizvoda 6.Bruto mara a.pretpostavljeni dobitak 15% b.trokovi prodaje i upravljanja 7.neto vrednost nuzproizvoda 5-6 8.Umanjenje za trokove dodatne prerade a.materijal izrade b. Trokovi zarad c.opti trokovi 9.vrednost nuzproizvoda za umanjenjenje trokova glavnog proizvoda 10. Trokovi glavnog proizvoda 4+6b-9 11.trokovi dodatne prerade nuzproizvoda 12. Trokovi nuzproizvoda 7-8+11 13.proizvedena koliina 14.Cena kotanja Glavni proizvod Nuzproizvod 200.000,00 100.000,00 120.000,00 420.000,00 40.000,00 9.000,00 6.000,00 3.000,00 31.000,00 5.000,00 2.000,00 2.000,00 1.000,00
20.000,00
26.000,00
26.000,00 5.000,00
414.000,00 31.000,00
10.000,00 41,40 2.000,00 15,50
a) trokovi proizvodnje glavnog proizvoda Tpgp Tpgp = Trokovi materijala+ trokovi zarada+opti trokovi Tpgp = 200.000+100.000+120.000 = 420.000 b) trokovi proizvodnje nuzproizvoda Tpnp Tpnp = trokovi materijala Np+trokovi zarada Np+ Opti trokovi Np Tpnp = 2.000+2.000+1.000 = 5.000 c) Pv-Prodajna vrednost Np Pv = 20 dinara * Qnp = 20 * 2.000 = 40.000 dinara d) Pretpostavljenji dobitak 15 % = 40.000 *,015 = 6.000 e) Bruto mara Np = Pretpostavljeni dobitak Np + trokovi prodaje Np Bruto mara Np = 6.000 + 3.000 = 9.000 dinara f) Neto vrednost Np = Pv Np Bm Np = 40.000 9.000 = 31.000
85
g) Vrednost Np za umanjenje trokova Gp = Nv Np TpNp = 31.000-5.000 = 26.000 h) Trokovi glavnog proizvoda = Tpgp +trprodaje gp - vrednost Np za umanjene trokova Gp = 420.000+20.000-26.000 = 414.000 dinara i) Ck gp- Cena kotanja glavnog proizvoda = Trokovi Gp / Qgp Ck gp = 414.000 / 10.000 = 41,40 dinara j) Trokovi Np Tnp = Nvnp -Umanjenje za trokove dodatne prerade Np +Trokovi dodatne prerade Np = 31.000 - 5.000+5.000 = 31.000 Cknp = Tnp / Q np = 31.000 / 2.000 = 15,50 dinara DODATNA KALKULACIJA U sluaju diversifikovanosti proizvodnog procesa, proizvodnje po specijalnoj narudbini i slino, primenjuje se metod dodatne kalkulacije. U dodatnoj kalkulaciji se pojedini trokovi direktno vezuju za radne naloge, a alociranje optih trokova se vri putem stope dodatka. U direktne trokove ubrajamo: trokove materijala za izradu, trokove direktnog rada (zarada radnika u proizvodnji), posebne trokove proizvodnje i sl. U indirektne trokove ubrajamo trokove prodaje, opte trokove proizvodnje, trokove administracije i sl. Zadatak br. 67 Metodom dodatne kalkulacije utvrditi cenu kotanja proizvoda A, B i C. Kao kriterijum raspodele indirektnih trokova uzimaju se trokovi zarada, izrade i utroenog materijala. Opti trokovi izrade iznose 80.000 dinara, dok opti trokovi uprave i prodaje iznose 120.000 dinara
Vrsta proizvoda A B C Ukupno Obim proizvodnje (Q) 1.500 5.500 2.300 9.300 Vrednost utroenog materijala 120.000 100.000 130.000 350.000 Direktni trokovi zarada 22.000 40.000 65.000 127.000 Ukupni direktni trokovi 142.000 140.000 195.000 477.000
86
Reenje: VARIJANTA I a. utvrivanje odnosa direktnih trokova prema indirektnim klju za indirektne trokove = 100 * (opti trokovi izrade + trokovi uprave i prodaje) / ukupni direktni trokovi = 100 * (200.000 / 477.000) = 0,419287 * 100 = 41,93 % b. izrada
Obim (Q) Vrednost materijala Direktni trokovi zarada Ukupni direktni trokovi Klju Indirektni trokovi (klju * ukupni direktni trokovi) proizvodnje utroenog ukupni troskovi Cena kotanja po jedinici proizvoda
1.500 5.500 2.300 9.300
120.000 100.000 130.000
22.000 40.000 65.000
142.000 140.000 195.000
0,419287 0.419287 0.419287
59.538,78 58.700,21 81.761,01 200.000,00
201.538,78 198.700,21 276.761,01 677.000,00
134,36 36,13 120,33
350.000 127.000,00 477.000,00
VARIJANTA II a. klju raspodele obim proizvodnje klju raspodele = ukupni opti trokovi / obim proizvodnje = 200.000 / 9.300 = 21,50538 b. izrada
Obim (Q) Vrednost materijala Direktni trokovi zarada Ukupni direktni trokovi Klju Indirektni trokovi (klju * obim proizvodnje) proizvodnje utroenog ukupni troskovi Cena kotanja po jedinici proizvoda
1.500 5.500 2.300 9.300
120.000 100.000 130.000 350.000
22.000 40.000 65.000
142.000 140.000 195.000
21,50538 21,50538 21,50538
32.258,06 118.279,57 49.462,37 200,000.00
174.258,06 258.279,57 244.462,37 677.000,00
116,17 46,96 106,29
127.000,00 477.000,00
Iz priloenih varijanti da se zakljuiti da, u sluaju kada se koriste ukupni direktni trokovi kao klju za raspodelu indirektnih trokova, tada proizvodi sa veim direktnim trokovima snose i vei teret indirektnih trokova (varijanta I). I obrnuto, kada se kao klju raspodele uzima obim proizvodnje, tada najvei deo indirektnih trokova snosi proizvod sa najveom proizvodnjom. Posmatrajui ove dve varijante, moe se konstatovati da od samog izbora varijante i kljua za raspodelu zavisi krajnja cena kotanja proizvoda. Stoga, pri odabiru kljua prethodno treba analizirati sve relevantne faktore koji mogu uti-
87
cati na formiranje cene kotanja. Krajnji cilj je svesti na to manju meru indirektne trokove i pokuati, gde je to mogue, trokove knjiiti na mesto i nosioce, kako bi dobili to objektivniju cenu kotanja. Zadatak br. 68 Metodom dodatne kalkulacije utvrditi cenu kotanja za proizvode A, B, C. Klju za raspodelu indirektnih trokova su lini dohoci izrade. Opti trokovi izrade iznose 40.000,00 dinara, dok opti trokovi uprave i prodaje iznose 80.000,00 dinara.
proizvod A B C Ukupno Q 2.000 3.000 5.000 10.000 Tm 100.000 140.000 200.000 440.000 LD izrade 40.000 60.000 100.000 200.000
Reenje: Visinu indirektnih trokova koji pripadaju odreenom proizvodu dobijamo kada odgovarajui klju pomnoimo iznosom LD izrade datog proizvoda. Klju raunamo po sledeem obrascu: KljuTi =opti trokovi izrade * 100 = 40.000 * 100 = 20% LD izrade 200.000 KljuTu = opti trokovi upr. i prod. * 100 = 80.000 * 100 = 40% LD izrade 200.000
proizvod Q A 2.000 B 3.000 C 5.000 Ukupno 10.000 Tm LD izrade Ti 100.000 40.000 8.000 140.000 60.000 12.000 200.000 100.000 20.000 440.000 200.000 40.000 Tu 16.000 24.000 40.000 80.000 UT 164.000 236.000 360.000 760.000 Ck 82 78,67 72
88
Kontrolna pitanja 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. Pojam i kategorizacija trokova Trokovi, utroci i izdaci Ukupni, marginalni i proseni trokovi Fiksni trokovi Relativno fiksni trokovi Vrste i karakteristike varijabilnih trokova Remanentnost trokova Progresija i degresija trokova Marginalni trokovi Ukupni trokovi i njihove karakteristike Kalkulacija trokova Metode kalkulacije cene kotanja Trokovi trgovinskog preduzea Diviziona kalkulacija Kalkulacija vezanih proizvoda Dodatna kalkulacija Kalkulacija ekvivalentnih brojeva Ekonomski znaaj trokova
89
GLAVA VI PRINCIPI EFIKASNOSTI POSLOVANJA I POSLOVNI BIZNIS PLAN
Efikasnost i principi efikasnosti

Ekonomski principi poslovanja predstavljaju odreene norme ili pravila koja se primenjuju u poslovanju preduzea, u svrhu racionalnog ostvarivanja njegovih ekonomskih ciljeva. Efikasnost poslovanja oznaava stepen uspenosti u ostvarivanju postavljenih ciljeva preduzea. U osnovi ekonomske efikasnosti poslovanja preduzea jeste njegova tenja da svojom delatnou ostvari maksimalne rezultate, uz minimalna ulaganja potrebnih faktora: materije, energije i vremena. Efikasnost poslovanja preduzea se meri kroz osnovni ekonomski princip: da postignuti rezultati budu maksimalno mogui i da su ostvareni uz minimalna ulaganja potrebnih materijalnih i drugih komponenata u procesu rada i poslovanja preduzea. Efikasnost poslovanja, kao izraz stepena uspenosti preduzea u ostvarivanju postavljenih ciljeva, izraava se istovremeno i kao stepen njegove uspenosti u podmirivanju irih ekonomskih i drutvenih potreba. Uspenost u organizovanju poslovanja preduzea kao ekonomskog subjekta meri se odnosom izmeu njegovih ostvarenih rezultata i ulaganja potrebnih komponenata u procesu poslovanja. Efikasnost poslovanja je upravo proporcionalna ostvarenim rezultatima preduzea. Vei rezultati podrazumevaju i veu efikasnost, pod uslovom da su ulaganja za postignute rezultate ostala nepromenjena ili nisu poveana u veem obimu od poveanja rezultata. Putem efikasnosti se izraava kvalitet ekonomije poslovanja preduzea.
90
Glava VI Principi efikasnosti poslovanja i Poslovni biznis plan
Zbog nemogunosti celovitog, zbirnog izraavanja efikasnosti poslovanja, koje bi obuhvatilo sve uticajne i dejstvujue inioce i pojave na strani rezultata i na strani ulaganja teorija i praksa ekonomije preduzea afirmiu odreene parcijalne principe efikasnosti poslovanja. Najznaajniji meu tim principima su: produktivnost, ekonominost i rentabilnost (profitabilnost).
Produktivnost rada
Produktivnost je princip poslovanja kojim se ostvaruju rezultati preduzea uz minimalno ulaganje i troenje ljudskog rada, odnosno radne snage. On izraava efikasnost troenja radne snage u procesu rada i poslovanja preduzea. U irem smislu, produktivnost predstavlja poveanje proizvodnje i materijalnog bogatstva jednog drutva sa postojeim radnim potencijalom stanovnitva. Efikasnost drutva i svakog ljudskog rada meri se njihovom produktivnou, koja se ogleda u masi proizvedenih materijalnih dobara i koliini rada upotrebljenog za njihovu proizvodnju. iri znaaj produktivnosti ogleda se u njenom uticaju na ivotni standard stanovnitva. Sa poveanjem produktivnosti poveavaju se drutveno bogatstvo i nacionalni dohodak jednog drutva. Poveanje ukupne mase proizvoda omoguava poveanje njihove potronje, kao i broja potencijalnih potroaa odreenih proizvoda. Sa stanovita drutva, produktivnost preduzea je izraz njegovih proizvodnih mogunosti koju koliinu proizvoda ili usluga, putem trita, preduzee stavlja drutvu na raspolaganje. Sa aspekta kvaliteta ekonomije poslovanja pojedinanog preduzea, produktivnost izraava racionalnost troenja zaposlene radne snage. Ona pokazuje i izraava njenu sposobnost da po jedinici utroenog rada ostvari odreenu koliinu i kvalitet proizvoda i usluga.
Iskazivanje i merenje produktivnosti

U praksi poslovanja, preduzee primenjuje razliite metode izraavanja i merenja produktivnosti rada. Poto produktivnost zavisi od koliine proizvoda, odnosno ostvarenih uinaka, s jedne strane, i koliine
91
utroene radne snage s druge strane razlike u iskazivanju i merenju produktivnosti uglavnom se svode na razlike u nainu izraavanja proizvodnje, odnosno ostvarenih uinaka u odreenom vremenskom periodu. Za utroak radne snage prihvaeno merilo je vreme trajanja rada to odgovara broju radnika, radnih dana ili sati utroenih na proizvodnju odreene koliine proizvoda ili usluga. Problem iskazivanja proizvodnje, odnosno uinaka u obrascu produktivnosti, javlja se u sluajevima kada postoji nedovrena proizvodnja, vei broj heterogenih proizvoda, irok asortiman proizvoda i sl. Sa stanovita merenja produktivnosti rada, naturalno iskazivanje rezultata, koliinom proizvoda ili usluga, predstavlja najpogodniji nain za realno izraavanje produktivnosti. Meutim, naturalni nain iskazivanja produktivnosti ima ogranienu primenu i ne moe se u praksi primeniti u najveem broju sluajeva. U preduzeima koja proizvode razliit asortiman proizvoda, gde dolazi do promene kvaliteta proizvoda, gde se koristi kooperacija, ili ako postoji nedovrena proizvodnja i sl. primenjuju se izvedeni metodi merenja produktivnosti. Naturalno-uslovni metod merenja produktivnosti pretvara sve proizvode preduzea u uslovne jedinice, odnosno iskazuje ih kao jednu vrstu proizvoda. Kao uslovni proizvod se obino uzima jedan koji je reprezentativan za preduzee i koji je najvie ili najdue zastupljen u njegovom proizvodnom programu. Postojei proizvodni asortiman se preraunava u uslovni proizvod pomou koeficijenta ekvivalencije, koji se obino izraunava na bazi utroka vremena za proizvodnju pojedinog proizvoda (deljenjem normativa rada pojedinog proizvoda sa normativom rada uslovnog, ekvivalentnog proizvoda). U preduzeima koja zbog raznovrsne proizvodnje nisu u mogunosti da naturalno-uslovno iskau obim svoje proizvodnje ili uinaka, koriste se norma asovi rada za izraavanje produktivnosti. U ovom sluaju se normativi rada po jedinici proizvoda mnoe sa koliinom svakog proizvoda iz postojeeg asortimana i na taj nain se utvruje obim proizvodnje za svaki tip proizvoda ili asortimana. Ukupni norma asovi se dele sa ukupnim efektivno ostvarenim asovima i na taj nain se izraunava produktivnost odreenog vremenskog perioda.
92
Raznovrsnu proizvodnju mogue je izraziti i preko cena i na taj nain je svesti na zajedniki i uporediv pokazatelj. Koriste se stalne, tekue i standardne cene. Problem izraavanja ukupne mase utroenog rada reava se svoenjem radova razliitih stepena sloenosti na rad odreene vrste i stepena sloenosti, primenom koeficijenta sloenosti.
Metode merenja i dinamika produktivnosti

Produktivnost se meri odnosom obima proizvodnje i utroene radne snage. Promena produktivnosti iz jednog perioda u drugi naziva se dinamika produktivnosti. Kao najee metode merenja produktivnosti upotrebljavaju se metode u kojima se proizvod, odnosno uinci, izraavaju: 1. fizikim (naturalnim) jedinicama mere, 2. trinom cenom proizvoda, 3. cenom kotanja proizvoda i 4. norma asovima rada. Dinamika produktivnosti predstavlja njene promene u vremenskoj sukcesiji. Promene se utvruju praenjem produktivnosti u planiranim vremenskim periodima. One se izraavaju kao promene obima proizvodnje i promene utroenog rada. Pravac i dinamika tih promena izraz su kvaliteta ekonomije poslovanja preduzea. Kao relativan izraz promena produktivnosti koristi se indeks produktivnosti. Lanani indeks izraava godinju stopu promena produktivnosti, na nain da se produktivnost tekue godine stavlja u odnos sa produktivnou prethodne godine. Bazni indeks pokazuje promene produktivnosti u odnosu na stanje i nivo produktivnosti neke odreene godine koja se uzima kao bazni period. Sadraj i znaaj ekonominosti Ekonominost oznaava ekonomski princip poslovanja preduzea koji obezbeuje maksimalni uinak, uz minimalno troenje svih potrebnih materijalnih i ljudskih komponenata. Ekonominost izraava stepen efikasnosti troenja u preduzeu kroz zahtev da se sa utroenim resursima preduzea ostvari to vei uinak. Sutina ekonominosti je u tednji i ekonomisanju u procesu proizvodnje i poslovanja. Ekonominost je kompleksniji pokazatelj od produktivnosti rada, jer obuhvata racionalnije korienje ne samo ivog rada, ve i sredstava za rad i predmeta rada.
93
Ekonominost predstavlja jedan od irih instrumenata kontrole ekonomske uspenosti poslovanja preduzea, jer odraava odnos preduzea prema ukupnim ostvarenim trokovima. Poveanje ekonominosti u irem smislu oznaava i poveanje bogatstva drutva. Znaaj ekonominosti ogleda se i u tenji za smanjivanjem trokova poslovanja preduzea. Na taj nain se smanjuje i cena kotanja proizvoda ili usluga i poveava njihova konkurentska pozicija na tritu. Na ekonominost deluju brojni faktori, ponekad sa razliitim i suprotnim dejstvom. Sa stanovita uslovljenosti i dinamike ekonominosti, osnovni uticajni faktori su: prirodni, drutveni, tehniko-tehnoloki i organizacioni. Metode utvrivanja i merenja ekonominosti Ekonominost se izraava kao odnos ostvarenih rezultata i troenja u procesu poslovanja. Ekonominost se moe utvrivati naturalno i finansijski, odnosno vrednosno, a izraava se posebno za svaki element, odnosno komponentu preduzea. Naturalno utvrivanje ekonominosti uzima za osnovu fiziki obim proizvodnje i njen odnos prema fizikim utrocima predmeta rada, sredstava za rad i radne snage. Naturalni izraz ekonominosti predstavlja odnos ostvarene proizvodnje u fizikim pokazateljima i fizikih utroaka elemenata preduzea. Vrednosno iskazivanje ekonominosti svodi se na odnos vrednosti ostvarene proizvodnje, odnosno uinaka preduzea i trokova svih elemenata proizvodnje. Kod vrednosnog utvrivanja ekonominosti bitno je odabrati realan izraz vrednosti uinka, odnosno proizvoda, koji e obuhvatiti ukupnu ostvarenu vrednost i ukupna troenja upotrebljena za stvaranje te vrednosti. Kod merenja ekonominosti u iskazivanju vrednosti koriste se: trina cena, prosena cena, standardna cena, ukupan prihod i dr. Dinamika ekonominosti izraava kretanje nivoa ekonominosti u vremenskoj sukcesiji. Kao i produktivnost, izraava se na bazi lananog i baznog indeksa.
94
Znaaj rentabilnosti profitabilnosti Rentabilnost predstavlja ekonomski princip poslovanja ijom se primenom ostvaruje tenja preduzea i preduzetnika da sa manjom masom angaovanih sredstava ostvaruju veu dobit, odnosno profit. Ona pokazuje i izraava efikasnost angaovanih sredstava, kao i isplativost poslovanja preduzea, odnosno odreenog posla. Cilj i ekonomski motiv poslovanja svakog preduzea jeste da ostvari to vee rezultate. Osnovni interes preduzea je da iz svog poslovanja ostvari to veu dobit, odnosno profit, kao finalni izraz njegovog ekonomskog rezultata. Poslovanje preduzea je uspenije ako se rezultati ostvaruju uz manje troenje i angaovanje sredstava. Smanjivanje angaovanja i troenja sredstava jedan je od trajnih ekonomskih ciljeva i motiva poslovanja preduzea. U odnosu na sredstva, cilj preduzea je to bre kretanje i cirkulisanje angaovanih sredstava u procesu poslovanja. Vremenski faktor je znaajan u iskazivanju i efektima rentabilnosti, jer formira veliinu ulaganja, odnosno angaovanja sredstava. Po tom, vremenskom faktoru se rentabilnost razlikuje od drugih ekonomskih principa poslovanja produktivnosti i ekonominosti. Kompleks rentabilnosti obuhvata odnos izmeu rezultata i ulaganja, odnosno dobiti i angaovanih sredstava. Stoga na rentabilnost deluju faktori koji utiu na visinu dobiti i angaovana sredstva. Na visinu dobiti utiu: obim proizvodnje, asortiman proizvoda, cena i utroci sredstava za proizvodnju i radne snage, stepen korienja kapaciteta, kao i brojne organizacione mere kojima se poveava kvalitet rada i poslovanja preduzea. Angaovana sredstva zavise od veliine ukupno angaovanih sredstava i vremena angaovanja. Za rentabilnost je bitan i koeficijent obrta, kao broj koji pokazuje koliko se puta sredstva obrnu u ciklusu reprodukcije. Ako je ovaj koeficijent vei, onda je potrebna manja suma angaovanih sredstava za ciklus rada preduzea, i obrnuto. Utvrivanje i merenje rentabilnosti Najrealniji izraz merenja rentabilnosti jeste preko istog finansijskog rezultata poslovanja dobiti ili gubitka. Kod rentabilnosti se i veli-
95
ina angaovanih sredstava i veliina rezultata izraavaju vrednosno u novanim jedinicama. Kao odnos dobiti i angaovanih sredstava, rentabilnost se iskazuje po obrascu:
R= D Sa
Veliina dobiti se u obrascu rentabilnosti moe razloiti na bruto dobit i neto dobit. Bruto dobit izraava razliku izmeu ukupnih prihoda i ukupnih rashoda i predstavlja ist finansijski rezultat poslovanja. Neto dobit se javlja kao ostatak dobiti preduzea, po podmirenju obaveza prema dravi u vidu poreza i doprinosa i ostalih zakonom obaveznih izdvajanja iz dobiti. Kvalitet rentabilnosti se moe pratiti i analizirati u vremenskoj sukcesiji, ime se izraava dinamika rentabilnosti. Dinamika rentabilnosti se moe pratiti, kao i kod produktivnosti i ekonominosti, preko baznog i lananog indeksa rentabilnosti. Zadatak br. 69 Pekara P dnevno proizvede 250.000 komada hleba, a pritom ostvari utroak od 5.000 asova rada. Izraunati produktivnost pekare izraenu koliinom proizvedenog hleba u jednom asu. Reenje:
P= Q 250.000 = = 50, T 5.000
to pokazuje da se u jednom radnom asu proizvede 50 komada hleba. Za proizvodnju jednog hleba potebno je:
Th = 5.000 = 00,02 asova rada (ili 1,2 minuta). 250.000
Zadatak br. 70 Cementara K je ostvarila sledeu proizvodnju cementa: C-250 = 2.500 tona C-350 = 4.500 tona
96
C-450 = 6.000 tona. Normirano radno vreme po jednoj toni iznosi: kod C-250 = 3 asa kod C-350 = 6 asova kod C-450 = 4 asa. Uslovni proizvod cementare je C-450. Izraunati produktivnost primenom naturalno-uslovnog metoda. Reenje:
Vrsta proizvoda 1 C-250 C-350 C-450 UKUPNO: Obim proizvodnje 2 2.500 4.500 6.000 Normativ Koeficijent ekvivalencije 4 0,75 1,5 1 Uslovna proizvodnja 5 1.875 6.750 6.000 14.625 Stvarno utroeno vreme 6 7.500 27.000 24.000 58.500
3 3 6 4
Koeficijente ekvivalencije dobijamo deljenjem normiranih asova za proizvodnju razliitih vrsta cementa sa normiranim asovima rada uslovnog proizvoda (C-450). Dobijene koeficijente ekvivalencije (0,75 : 1,5: 1) mnoimo sa ostvarenom proizvodnjom u tonama i na taj nain se dobijaju koliine uslovne proizvodnje u tonama. Mnoenjem normativa rada sa stvarnom proizvodnjom dobija se utroeno vreme za ostvarenu proizvodnju. U navedenom primeru, produktivnost se iskazuje odnosom ukupne koliine uslovne proizvodnje cementa sa ukupnim utroenim vremenom za tu proizvodnju.
Pc = 14.625 = 0,25 58.500
Zadatak br. 71 Preduzee n je na kraju poslovne godine proizvelo: 4.000 odela, 10.000 kaputa, 8.000 sakoa i 9.000 pantalona. Normirani asovi rada su: 10 asova za odelo, 12 asova za kaput, 5 asova za sako i 3 asa za pantalone. Ostvareni ili efektivni asovi rada su: za odelo 8 asova, za kaput 10 asova, za sako 4 asa i za pantalone 3 asa.
97
Utvrditi nivo produktivnosti rada preduzea n u tekuoj godini. Reenje:

Vrsta proizvoda odela kaputi sako pantalone Ukupno Koliina proizvoda 4.000 10.000 8.000 9.000 N za proizvod 10 12 5 3 N za ukupnu proizvodnju 40.000 120.000 40.000 27.000 227.000 Ostvareni asovi za proizvod 8 10 4 3 Ostvareni asovi za ukupnu proizvodnju 32.000 100.000 32.000 27.000 191.000
Produktivnost se u ovom primeru izraunava kao odnos ukupnog broja norma asova sa ukupnim brojem ostvarenih asova u preduzeu n: 227.000 P= = 1,19 191.000 . Rezultat pokazuje da je preduzee ostvarilo manje asova rada nego to je normirano. Za jedan ostvareni radni as potroeno je 1,19 normiranih asova, ime je norma prebaena za 19%, to je znaajan pokazatelj poveanja produktivnosti rada. Radna metoda merenja produktivnosti rada P = ( Q * N ) / R P - produktivnost rada Q - koliina proizvoda N - normirano radno vreme Zadatak br. 72 U preduzeu K je zaposleno 30 radnika. Radnici su ostvarili proizvodnju sledeih proizvoda: proizvod A - 400 jedinica proizvod B - 200 jedinica Normirano radno vreme za proizvod A iznosi 12 sati a za proizvod B 15 sati. Izraunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti. Reenje: P = ( Qa * N + Qb * N ) / R P = [ ( 400 * 12 ) + ( 200 * 15 ) ] / 30 P = 260 N po radniku
98
Zadatak br. 73 Na osnovu raspoloivih podataka izraunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti.
Vrsta proizvoda Obim proizvodnje Normirano vreme po jed. proizvoda Efekt.utro. vreme po jedin.proizvoda
A B Reenje: Vrsta proizvoda A B
400 600 Q 400 600 N 7 8
7 8
6 8
(Q * N) E (Q * E) 2.800 6 2.400 4.800 8 4.800 ___________________________________ ukupno: 7.600 7.200 P = (Q * E) / (Q * N) P = 7.200 / 7.600 = 0,95 P = 0,95 P < 1 to znai da je na nivou preduzea dolo do prebaaja norme.
Zadatak br. 74. Preduzee X ima sledee kretanje obima proizvodnje, normiranog i utroenog radnog vremena.
Vrsta proizvoda Obim proizvodnje Normirano vreme po jedin.proizvoda Efekt.utro.vreme po jedinici proizvoda
A 2.000 3 4 B 3.000 5 4 C 4.000 8 9 D 5.000 7 7 Izraunati produktivnost rada na nivou preduzea primenom radne metode merenja produktivnosti. Reenje: Vrsta proiz. A B C Q 2.000 3.000 4.000 N 3 5 8 (Q * N) 6.000 15.000 32.000 E 4 4 9 (Q * E) 8.000 12.000 36.000
99
5.000 7_______________________________________ 35.000 7 35.000 ukupno: 88.000 91.000 P = (Q * E) / (Q * N) P = 91.000 / 88.000 = 1,03 P = 1,03
P > 1 to znai da je na nivou preduzea dolo do podbaaja norme. Zadatak br. 75 Preduzee C ima sledee kretanje obima proizvodnje, normiranog i utroenog radnog vremena.
Vrsta proizvoda Obim proizvodnje Normirano vreme po jedin.proizvoda Efekt.utro.vreme po jedinici proizvoda
A 2.000 3 4 B 4.000 5 4 C 7.000 7 6 D 8.000 9 8 Izraunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti: 1) na nivou preduzea, 2) po vrstama proizvoda. Reenje: 1) Produktivnost rada na nivou preduzea Vrsta proizv. Q N (Q * N) E (Q * E) A 2.000 3 6.000 4 8.000 B 4.000 5 20.000 4 16.000 C 7.000 7 49.000 6 42.000 D 8.000 9 72.000 8 64.000 _________________________________________ ukupno: 147.000 130.000 P = (Q * E) / (Q * N) P = 130.000 / 147.000 = 0,88 P = 0,88 P < 1 to znai da je na nivou preduzea dolo do prebaaja norme.
100
2) Produktivnost rada po vrstama proizvoda Pa = ( Qa * E ) / ( Qa * N ) Pa = 8.000 / 6.000 = 1,33 Pa = 1,33 P > 1 to znai da je norma podbaena. Pb = ( Qb * E ) / ( Qb * N ) Pb = 16.000 / 20.000 = 0,80 Pb = 0,80 P < 1 to znai da je norma prebaena. Pc = ( Qc * E ) / ( Qc * N ) Pc = 42.000 / 49.000 = 0,86 Pc = 0,86 P < 1 to znai da je norma prebaena. Pd = ( Qd * E ) / ( Qd * N ) Pd = 64.000 / 72.000 = 0,89 Pd = 0,89 P < 1 to znai da je norma prebaena. Zadatak br. 76 Preduzee A ima sledee kretanje obima proizvodnje, normiranog i utroenog radnog vremena.
Vrsta proizvoda Obim proizvodnje Normirano vreme po jedinici proizvoda Efekt. utro.vreme po jedin.proizvoda
A B C D
1.500 2.200 5.400 8.700
3 4 5 7
3 2 6 6
Izraunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti: 1) na nivou preduzea, 2) po vrstama proizvoda.
101
Zadatak br. 77 Kretanje obima proizvodnje, normiranog i utroenog radnog vremena u preduzeu G je sledee:
Vrsta proizvoda Obim proizvodnje Normirano vreme po jedinici proizv. Efekt. utroeno vreme po jedinici proizvoda
A B C D E
3.000 4.000 5.000 8.000 9.000
2 5 6 9 7
3 3 7 8 7
Izraunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti: 1) na nivou preduzea 2) po vrstama proizvoda Zadatak br. 78 Preduzee n je u prvom polugoditu 2002. godine proizvelo: 5.000 pari mukih odela ija je stalna cena 950 dinara, 3000 pari enskih kompleta ija je stalna cena 900 dinara i 3.000 pari dejih trenerki ija je stalna ili standardna cena 500 dinara. Za navedenu proizvodnju je utroeno 900.000 efektivnih radnih asova. Utvrditi nivo produktivnosti rada u preduzeu n. Reenje:
Vrsta proizvoda muka odela enski kompleti deje trenerke UKUPNO: Koliina 5.000 3.000 3.000 Stalne cene 950 900 500 Ukupna vrednost proizvodnje 4.750.000 2.700.000 1.500.000 8.950.000
P=
8.950.000 = 9,94 din. po asu. 900.000
Zaposleni je u navedenom periodu po jednom efektivnom asu ostvario vrednost od 9,94 dinara, to predstavlja nivo njegove produktivnosti.
102
Zadatak br. 79 Ako su u preduzeu n u prethodnom obraunskom periodu isti obim i struktura proizvodnje (8.950.000) ostvareni sa 850.000 asova, utvrditi dinamiku produktivnosti rada. Reenje: U prethodnom obraunskom periodu produktivnost iznosi: 8.950.000 P= = 10,53 dinara po asu rada. 850.000 Indeks produktivnosti se dobija kada se produktivnost tekueg perioda (9,94) pomnoi sa 100 i podeli sa produktivnou prethodnog perioda (10,53):
Ip = 9,94 *100 = 94,4 10,53 .
Rezultat pokazuje da je produktivnost u tekuem periodu smanjena za 5,6% jer indeks produktivnosti iznosi 94,4. Zadatak br. 80 Preduzee je ostvarilo obim proizvodnje od 6.300.000 jedinica proizvoda. Za proizvodnju je utroeno 630.000 radnih asova. Ako je u prethodnom obraunskom periodu isti obim i struktura proizvodnje u preduzeu Z ostvarena sa 700.000 asova, utvrditi dinamiku produktivnosti rada. Reenje:
Pt = 6.300.000 = 10,00 630.000
Ip =
Pt 1 =
6.300.000 = 9,00 700.000
10,00 * 100 = 111,11 9,00 .
Rezultat pokazuje da se produktivnost u tekuem periodu poveala za 11,11% jer indeks produktivnosti iznosi 111,11.
103
Zadatak br. 81 Utvrditi produktivnost rada preduzea n, imajui u vidu sledee obraunate parametre:
Vrsta proizvoda A B C D Ostvarena proizvodnja (kom.) 2001. 2002. 3.000 3.500 2.800 2.950 1.000 1.500 6.000 6.200 Prodajne cene po jedinici proizvoda 2001 2002. 8 10 3 4 6 5 10 11
U preduzeu je ukupno zaposleno 18 radnika. Reenje:

Vrsta proizvoda A B C D Ukupno: 2001. 24.000 7.400 6.000 60.000 97.400 Vrednost proizvodnje 2002. 35.000 11.800 7.500 68.200 122.500
Produktivnost po prodajnim cenama u 2001. godini iznosi:

97.400 = 5.411. 18 Produktivnost u 2002. god. iznosi: P= P= 122.500 = 6.805. 18
Zadatak br. 82 Preduzee X je ostvarilo proizvodnju u iznosu od 3.000.000 komada cigli. Pri tome je utroeno 900.000 kg materijala, 300.000 asova rada maina i 150.000 asova rada zaposlenih radnika. Utvrditi iznos parcijalne ekonominosti u preduzeu X. Reenje: Ekonominost materijala:
Em = 3.000.000 = 3,33 900.000
104
Ekonominost sredstava za rad:

Esr = 3.000.000 = 10 300.000 3.000.000 = 20 150.000
Ekonominost radne snage:
Ers =
Zadatak br. 83 Preduzee n je u toku godine ostvarilo proizvodnju u vrednosti od 10.000.000 dinara. U istom periodu je ostvarilo ukupne trokove od 8.500.000 dinara (trokovi materijala 4.500.000, trokovi sredstava za rad 1.200.000 i trokovi radne snage 2.000.000 din.). Utvrditi ukupnu ekonominost preduzea n. Reenje:
E= Vq 10.000.000 = = 1,18 Tq 8.500.000 .
Zadatak br. 84 Preduzee n je u dve uzastopne godine imalo sledee rezultate i ulaganja:
Obim proizvodnje Prodajna cena po komadu Trokovi materijala (1600x20 =) 32.000 Trokovi sredstava za rad Trokovi rada (2200 .x10din. =) 22.000 2000. 1000 60 (1700x18 =) 30.600 1.100 (2.000x11 =) 22.000 1.200 2001. 900 70
Reenje:
Eo = E1 = 1000 60 60.000 = = 1,08 32.000 + 1.100 + 22.000 55.100 90 70 63.000 = = 1,17 30.600 + 1.200 + 22.000 53.800
105
Zadatak br. 85 Preduzee je u 2000. godini ostvarilo dobitak u iznosu od 300.000 dinara, uz angaovana sredstva od 940.000 dinara. U 2001. godini ostvarilo je dobitak u iznosu od 280.000 dinara, a vrednost angaovanih sredstava je bila 1.000.000 dinara. Treba utvrditi nivo i dinamiku rentabilnosti. Reenje: Primenom modela za utvrivanje rentabilnosti moe se oceniti da je rentabilnost u 2000. i 2001. godini bila: 300.000 280.000 R2000 = = 0,32 R2001 = = 0,28. 940.000 1.000.000
Ir = 0,28 * 100 = 87,5 0,32
Indeks rentabilnosti koji pokazuje njegovu dinamiku je 87,5. To znai da je rentabilnost opala u 2001. u odnosu na 2000. za 12,5%. Zadatak br. 86 Preduzee je u 2005. godini ostvarilo dobitak u iznosu od 200.000 dinara, uz angaovana sredstva od 800.000 dinara. U 2006. godini ostvarilo je dobitak u iznosu od 300.000 dinara, a vrednost angaovanih sredstava bila je 1.000.000 dinara. Utvrditi nivo i dinamiku rentabilnosti. Reenje:
R2005 = 200.000 = 0,25 800.000
Ir =
R2006 =
0,3 * 100 = 120 0,25
300.000 = 0,3 1.000.000
Indeks rentabilnosti koji pokazuje njegovu dinamiku je 120. To znai da se rentabilnost poveala u 2006. u odnosu na 2005. za 20%.
106
Zadatak br. 87 Utvrditi nivo i dinamiku rentabilnosti preduzea ako su poznati sledei podaci:
Period I II Bruto dobit 20.000 26.000 Neto dobit 14.000 20.000 Angaovana sredstva 25.000 40.000
Reenje: Rentabilnost na osnovu bruto dobitaka:

R= BD S
R I = 25.000 = 0,8 R II = 40.000 = 0,65

Rentabilnost na osnovu neto dobitaka: 14.000 R I = 25.000 = 0,56
26.000
20.000
II
20.000 40.000
= 5
Indeks rentabilnosti (rentabilnost na osnovu bruto dobitka) koji pokazuje dinamiku jeste 81,25. To znai da je rentabilnost opala za 19,75%. Indeks rentabilnosti (rentabilnost raunata na osnovu neto dobitka) je 89,28. To znai da je rentabilnost opala za 10,72%.
Indeks rentabilnosti
Bazni indeks IR = ( R1 / R0 ) * 100 IR - indeks rentabilnosti
107
R1 - rentabilnost posmatranog perioda R0 - rentabilnost baznog perioda Lanani indeks IR = ( R2 / R1 ) * 100 IR - indeks rentabilnosti R2 - rentabilnost posmatranog perioda R1 - rentabilnost prethodnog perioda Zadatak br. 88 U preduzeu Z je ostvareno sledee kretanje nivoa rentabilnosti:
Vremenski period Ostvareni nivo rentabilnosti
I 0,12 II 0,18 III 0,24 IV 0,20 V 0,18 VI 0,10 Izraunati dinamiku rentabilnosti pomou baznih i lananih indeksa. Reenje:
Vremenski period Ostv.nivo rentabil. Bazni indeks Lanani indeks
I II III IV V VI Zadatak br. 89
R 0,12 0,18 0,24 0,20 0,18 0,10
IR1 100 150 200 167 150 83
IR2 100 150 133 83 90 56
Preduzee K ima sledee kretanje poslovne aktivnosti:

Vrem.period Dobitak Porez na dobitak Angaovana sredstva
1990 1991
126.000 144.000
14.000 17.500
720.000 680.000
108
1992 1993 1994
148.000 176.000 185.000
18.000 22.000 23.000
690.000 740.000 770.000
Izraunati indeks rentabilnosti pomou baznih i lananih indeksa i to: 1) na osnovu dobitka, 2) na osnovu neto dobitka. Reenje: 1) dinamika rentabilnosti na osnovu dobitka
Vremen.period D AS R1
1990 1991 1992 1993 1994
126.000 144.000 148.000 176.000 185.000
720.000 680.000 690.000 740.000 770.000
0,18 0,21 0,21 0,23 0,24
Ostvareni nivo rentabilnosti
Bazni indeks
Lanani indeks
R1 0,18 0,21 0,21 0,23 0,24
IR1 100 117 117 128 133
IR2 100 117 100 110 104
2) dinamika rentabilnosti na osnovu neto dobitka

Vreme. period D pd Dn AS R2
1990 1991 1992 1993 1994
126.000 144.000 148.000 176.000 185.000
14.000 17.500 18.000 22.000 23.000
112.000 126.500 130.000 154.000 162.000
720.000 680.000 690.000 740.000 770.000
0,16 0,19 0,19 0,21 0,21
109
Bazni indeks
Lanani indeks
R2 0,16 0,19 0,19 0,21 0,21 Zadatak br. 90
IR1 100 119 119 131 131
IR2 100 119 100 111 100
Preduzee S ima sledee kretanje poslovne aktivnosti:

Vrem.period Dobitak Porez na dobitak Angaovana sredstva
1990 1991 1992 1993 1994 1995
142.000 194.000 226.000 284.000 303.000 357.000
11.000 15.800 17.400 18.700 16.200 19.400
1.400.000 1.600.000 1.700.000 1.900.000 2.000.000 2.200.000
Izraunati: 1) nivo rentabilnosti na osnovu dobitka i neto dobitka, 2) dinamiku rentabilnosti pomou baznih i lananih indeksa. Reenje: 1) nivo rentabilnosti na osnovu dobitka i neto dobitka
Vrem.period D pd AS R1 R2
1990 1991 1992 1993 1994 1995
142.000 194.000 226.000 284.000 303.000 357.000
11.000 15.800 17.400 18.700 16.200 19.400
1.400.000 1.600.000 1.700.000 1.900.000 2.000.000 2.200.000
0,10 0,12 0,13 0,15 0,15 0,16
0,09 0,11 0,12 0,14 0,14 0,15
110
2) dinamika rentabilnosti pomou baznih i lananih indeksa

Ostvareni nivo rentabilnosti Bazni indeks Lanani indeks
R1 0,10 0,12 0,13 0,15 0,15 0,16

IR1 100 120 130 150 150 160

Bazni indeks
IR2 100 120 108 115 100 107

Lanani indeks
R2 0,09 0,11 0,12 0,14 0,14 0,15
IR1 100 122 133 156 156 167
IR2 100 122 109 117 100 107
Biznis plan izrada biznis plana
Pojam, uloga i znaaj biznis plana

ta je biznis plan? Biznis plan predstavlja dokument u kojem se detaljno planira, opisuje, analizira i procenjuje ekonomska, finansijska i trina dimenzija odreenog projekta ili novog poslovnog poduhvata.
111
Koja je uloga biznis plana i kada ga donosimo? Biznis plan je jedan od stratekih istrumenata poslovne politike, koji moe da poslui kao smernica u funkciji postizanja eljenog uspeha u definisanoj poslovnoj aktivnosti-poduhvatu. Biznis plan je ujedno i sredstvo konkretizacije ideja koje elimo da prezentiramo drugima u cilju zapoinjanja novog poslovnog poduhvata ili proirivanju postojee delatnosti. Biznis plana je u funkciji standardizacije i kontrole poslovanja. Biznis plan je i osnov za realizaciju stretegije i obezbeenje potrebnih finansijskih i ostalih resursa. Poslovni ili biznis plan je dokument koji preduzee priprema pre zapoinjanja novog posla ili poslovnog poduhvata, a radi realizovanja odreene poslovne ideje. Ciljevi izrade biznis plana preduzea ogledaju se u sistematizaciji, sagledavanju i ocenama svih bitnih okolnosti i uticajnih faktora budueg poslovanja, ocenama opravdanosti nameravanog posla i smanjenju rizika buduih ulaganja preduzea. Biznis plan predstavlja jedan od najvanijih instrumenata realizacije poslovne politike i poslovnih poduhvata preduzea. On je jedan od osnovnih savremenih instrumenata i mehanizama efikasnog poslovanja preduzea. On treba da obezbedi izvodljivost i profitabilnost planiranih ciljeva. U realizaciji odreenog biznisa, biznis plan omoguuje da se precizno definiu alternative i pravci nameravanih aktivnosti, odreuje obim potrebnih sredstava i sagledava sve relevantne faktore poslovnog okruenja koji e imati uticaja u procesu realizacije nameravanog posla Znaaj i svrha biznis plana

upoznavanje sa osnovnim obelejima preduzea uvid u prethodno i sadanje poslovanje preduzea da se izvri procena prethodnog i sadanjeg poslovanja preduzea da se izvre odgovarajue promene na bazi izvrene analize da se izvri racionalizacija trokova i izbegnu nepotrebni trokovi da se izbegnu neprofitabilni poduhvati da se vrednuju realizovane aktivnosti da se uspostavi komunikacija sa okruenjem
112
Biznis plan treba da bude, po pravilu, kratak i da sadri uravnoteenu ekonomsku i finansijsku projekciju budueg posla. On treba da poslui i za uspostavljanje poverenja izmeu preduzetnika i zaposlenih, preduzea i finansijera i sl. Donoenje biznis plana Biznis plan se obino donosi u okolnostima kada preduzee zapoinje novi posao ili proiruje postojeu delatnost i kapacitete. Kod donoenja odreenih stratekih odluka i obezbeivanja potrebnih finansijskih sredstava, kao i ire kontrole poslovanja, takoe se donosi poslovni biznis plan. Donoenje biznis plana zahteva sagledavanje i kvantifikovanje relevantnih uslova: prednosti i nedostaci poslovne ideje nivo rizika obim i delovanje konkurencije utvrivanje ciljnog trita i marketing strategije sagledavanje profitnih mogunosti. Biznis plan objektivizira proces donoenja odluka, odnosno pomae u donoenju kvalitetnih odluka menadmenta. Uporeivanjem stvarnih kretanja ekonomskih pokazatelja sa definisanim ciljevima i pokazateljima iz biznis plana, zakljuuje se da li biznis napreduje ili se ne razvija. Biznis plan predstavlja celovitu dokumentacionu osnovu koja slui preduzeu i preduzetniku kao vodi u realizovanju eljene strategije kreiranja odreenog biznisa. Sadraj biznis plana nije egzaktno propisan, tako da u praksi postoje razliiti pristupi. U osnovi postoji ui i iri metodoloki pristup sadraju biznis plana. Metodoloki pristupi izradi poslovnog biznis plana Metodologija Svetske banke 1. Saetak investicionog programa 2. Analiza razvojnih mogunosti i sposobnosti investitora 3. Analiza trita prodaje
113
4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.
Tehniko-tehnoloka analiza Analiza trita nabavke Analiza ue i ire lokacije Analiza zatite ivotne sredine i zatite na radu Organizacioni aspekti investicije Analiza izvodljivosti i dinamika radova Ekonomsko-finansijska analiza Ocena finansijske i trine efikasnosti projekta Drutveno ekonomska ocena projekta Analiza osetljivosti Zbirna ocena projekta.
Metodologija UNIDO 1. Uvod koncept programa 2. Osnovni podaci o investitoru 3. Trite plasmana 4. Trite nabavke 5. Lokacija 6. Tehniko-tehnoloka analiza 7. Organizacija 8. Ekologija 9. Dinamika implementacije projekta 10. Ekonomsko finansijska analiza 11. Analiza osetljivosti 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Metodologija EAR (Evropska agencija za razvoj) Uvod Rezime poslovnog plana Informacije o firmi Opis poslovanja firme Strategija razvoja Predmet investicije Finansijske projekcije.
114
1. 2. 3. 4. 5.
Nezavisno od pristupa, svaki biznis plan mora sadravati: bonitet preduzea ili preduzetnika trite i trine faktore tehniko-tehnoloku analizu projekta finansijsku analizu i ocene ostale neophodne elemente (prema specifinostima projekta).
Shodno tome sadraj bizni plana moemo podeliti na segment uvodnog i osnovnog dela. Biznis plan bi tada imao sledeu formu:
Sadraj biznis plana

SEGMENT UVODNOG DELA Formulisan naziv biznis plana Autori biznis plana Naziv preduzea Sadraj biznis plana Rezime biznis plana SEGMENT OSNOVNOG DELA Plan pozicioniranja Projekcija razvoja preduzea u narednom periodu Plan tehnologije i organizacije rada Projekcija ostvarivanja planiranog razvoja Finansijska analiza i ocena planiranog razvoja Zakljuak Izrada biznis plana
Prilikom izrade biznis plana potrebno je poi od definisane forme. Postupno i sistematski treba odgovoriti na zahteve u okviru pojedinih segmenata. Prilikom izrade biznis plana neophodno je odgovoriti na neka pitanja vezana za poslovni proces u preduzeu. Odgovorom na ta pitanja formiraju se odreeni segmenti biznis plana. U prilogu izrade biznis plana detaljno su opisani segmenti biznis plana, a ujedno data i neka od pitanja na koja je neophodno odgovoriti kako bi se adekvatno formirali odreeni segmenti biznis plana.
115
1. Segment uvodnog dela
Formulisan naziv biznis plana naziv biznis plana treba da odgovara poslovnom poduhvatu ili aktivnosti koja izraava opredeljenje preduzetnika ili preduzee Autori biznis plana- imena osoba koja su uestvovala u izradi biznis plana Naziv preduzea-taan naziv preduzea,adresa, matini broj, delatnost Sadraj biznis plana- definisani segmenti koji e se obraivati u konkretnom biznis planu Rezime biznis plana- ovaj segment uvodnog dela determinie i naglaava najznaajnije rezlutate dobijene prilikom izrade biznis plana: z osnovne podatke o preduzeu z kratak opis proizvoda-usluge z ciljevi i strategija preduzea preduzea z saeti opis trinog pozicioniranja z osnovni ekonomski pokazatelji profitabilnosti i ekonomske opravdanosti projekta z osoba za kontakt 2. Segment osnovnog dela
Plan pozicioniranja opis dosadanjeg rada i razvoja preduzea-misija, vizija i istorijat preduzea lokacija preduzea organizacioni i pravni oblik preduzea- ( postojea organizaciona struktura u preduzea, oblik svojine preduzea) kretanje i dinamika proizvodnje kretanje i dinamika prodaje finansijski pokazetelji i analiza strukture preduzea- procena pozicija bilansa uspeha i stanja SWOT analiza-analiza snage, slabosti preduzea, ansi i pretnji iz okruenja razvojne mogunosti u odnosu na konkurenciju definisanje kvalifikacione strukture u preduzeu
116
opis proizvoda/usluge geografski obuhvat trita -postojei najvaniji kupci najvaniji dobavljai
Projekcija razvoja preduzea u narednom periodu
izvor i opis poslovne ideje z kako ste doli do poslovne ideje? z pokazatelji koji ukazuju na uspeh z vremenska dimenzija ciljeva- gantogram aktivnosti z strategija realizacije ideje identifikacija proizvoda ili usluge z opis prizvoda/usluge z diferenciranost proizvoda ili usluge u odnosu na postojee proizvode/usluge z analiza postojee i planiranje potrebne infrastrukture struktura i delovanje konkurencije: z definisanje direktnih konkurenata z analiza konkurencije sa aspekta veliine, profitabilnosti, trinog pozicioniranja z diferencijacija u odnosu na glavne konkurente-prednost postojea i potrebna struktura menadmenta: z oblik vlasnitva z partneri u poslovnom poduhvatu z definisanje projektnog tima z ldefinisanje ljudskog potencijala/resursa Lokacija: z geografski obuhvat trita-planirani z formiranje prodajne teritorije z lociranje skladita i maloprodajnih objekata z ananliza i procena demografksih kretanja z ananliza i procena infrastrukturnih faktora (politiki, ekonomski, drutveni i tehnoloki)
117
Plan nabavke: z definisanje nabavke z definisanje trita nabavke z definisanje vremenna trajanja obrta sredstava z definisanje koeficijenta obrta sredstava z definisanje potrebnih sredstava Plan proizvodnje: z definisajne planiranog obima proizvodnje z definisanje potrebne infrastrukture: objekti, oprema itd. Plan prodaje: z konkretizacija trita prodaje z definisanje kanala distribucije z odreivanje prodajnih metoda i tehnika z planiranje obima i vrednosti prodaje z projekcija novanih tokova na bazi prodaje z prelomna taka rentabiliteta Marketing plan: z determinisanje elemenata marketing miksa: - proizvod, - cena, - promocija, - lokacija, - dizajn i palovanje z prognoze buduih trendova z veliina trita i trinih segmenata z karakteristike kupaca z ponaanje kupaca z segmentacije trita (geografska, demografska, psiholoka, funkcionalna, ponaanje potroaa) z istraivanje promocije: metod promocije, mediji, materijal za kampanju itd. z proizvodi supstituti z kupovna mo kupaca
118
Strategija ulaska na trite: z ekspanzija: - penetracija trita - razvoj trita - razvoj proizvoda - diverzifikacija Plan tehnologije i organizacije rada z izvor i opis tehnologije proizvodnje z proizvodni program z kapacitet proizvodnih jedinica z prikaz kljunih faza planirane tehnologije z kontrola kvaliteta z specifikacija potrebne opreme sa predraunom z materijalni i energetski bilans proizvodnje-osnovni, potroni, pomoni materijal, ambalaa, elektrina energija z ekoloke implikacije tehnologije-vrstaa otpada, skladitenje otpada, otpadni materijal, itd. z zatita na radu-povrede alatima i mainama, opasnost od poara, aerizacija itd. z model organizacije rada z struktura zaposlenih i obuka- vrsta kvalifikacije, broj radnika, probni rad, obuka itd. Projekcija ostvarivanja planiranog razvoja z dinamika realizacije investicionih aktivnosti z voenje investicionih aktivnosti
119
Finansijska analiza i ocena planiranog razvoja z planski bilans uspeha

I (2003.) II (2004.) III (2005.) IV (2006.) V (2007.)
1. 2. 2.1. 2.2. 2.3. 2.4. 2.5. 2.6. 2.7. 3. 4. 5.
UKUPAN PRIHOD UKUPAN RASHOD Materijalni trokovi Amortizacija Bruto zarade Nemateriajlni trokovi Finansijski rashodi Vanredni rashodi Porezi i akcize BRUTO DOBIT Porez na dobit NETO DOBIT
finansijski tok
I (2003.) FINANSIJSKI TOK ( u hilj. dinara) II III IV V (2004.) (2005.) (2006.) (2007.)
1.
PRILIV 1.1. Ukupan prihod 1.2. Krediti ODLIVI Investiciona ulaganja Materijalni trokovi Bruto zarade Nemateriajlni trokovi Finansijski rashodi 2.5. (kamata+glavnica) 2.6. Vanredni rashodi 2.7. Porezi i akcize 2.1. 2.2. 2.3. 2.4. NETO PRILIV NETO PRILIV KUMULATIV
2.
3. 4.
120 z
ekonomski tok
I (2003.) EKONOMSKI TOK ( u hilj. dinara) II III IV V (2004.) (2005.) (2006.) (2007.)
1.
PRILIV 1.1. Ukupan prihod
2.
ODLIVI Investiciona ulaganja Materijalni trokovi Bruto zarade Nemateriajlni trokovi Vanredni rashodi Porezi i akcize Trokovi finansiranja2.8. prethodni period 3. NETO PRILIV 4. NETO PRILIV KUMULATIV 2.1. 2.2. 2.3. 2.4. 2.6. 2.7.
Zakljuak z konana ocena ekonomske i finansijske isplativosti projekta 3. Pitanja - uputstvo za izradu Biznis plana
Uvod: Objasniti kako ste doli do poslovne ideje. Na osnovu kojih pokazatelja verujete u uspeh? Poveite svoj proizvod/uslugu sa potrebama kupca. Koji su vai bitni ciljevi poduhvati vezani za projekt: z na kratki rok z na dugi rok? Napravite listu zadataka i plan akcije kako ga vidite u ovom trenutku.
Opis vaeg poslovnog poduhvata: Naziv vaeg preduzea i kratak opis delatnosti. Kakvo iskustvo i upravljake sposobnosti imate i kakav je njihov znaaj za realizaciju poslovnog poduhvata? Ko e jo raditi sa vama na projektu i kakve upravljake sposobnosti/vetine posedujete?
121
Nacrtati organizacionu emu i objasniti ukratko ko je odgovoran za koje poslovne funkcije. Kako ete obezbediti da vai kljuni saradnici budu motivisani i lojalni za vreme start up faze? Kakve profesionalne savetnike (raunovou, pravnika...) ste planirali ili planirate da angaujete? Koje su legalne forme poslovanja vaeg preduzea? Ako je vae preduzee ve ukljueno u privrednu strukturu i posluje, napiite kratak osvrt na dosadanje finansijske efekte poslovanja. Opis vaeg proizvoda/usluge Opiite va proizvod/usluge (postojei asortiman). Da li je trenutno na tritu, da li se realizuje? Ako nije, ta ete uraditi da se on pojavi? Da li imate ili planirate zakonsku zatitu (npr. patent)? Ako planirate, ta ste do sada na tome uradili? Po emu se va proizvod/usluga razlikuje od ostalih na tritu? Da li ete za svoj proizvod davati garanciju, postprodajni servis i sl.? Kupci/Potroai Geografski obuhvat trita na koje nameravate da plasirate svoj proizvod. Koje potroake potrebe e va proizvod/usluga zadovoljiti? Opiite (tipove) kupaca vaih proizvoda. Koji faktori, po vama, utiu na odluku o kupovini vaeg proizvoda/usluge? Da li je va fokusirani trini segment u ekspanziji ili ne? Kakvi su bili trini trendovi u protekle dve godine? Sa kakvim trinim ueem pozicionirate svoj proizvod na fokusiranom tritu?
Konkurencija Navedite i ukratko opiite svoje direktne konkurente za planirani proizvod/uslugu. Analizirajte (ukratko) njihovu veliinu, profitabilnost i proizvodni proces (ukoliko je to mogue).
122
ta su, po vama, sa aspekta analize konkurentnosti, osnovni faktori poslovnog uspeha (konkurentska odnosno diferentna prednost, jedinstvenost vaeg proizvoda)? Trina strategija:
Cene Specifikujte sve proizvodne trokove (izraunajte cenu kotanja). Projektujte prodajnu cenu kroz prizmu trinih mogunosti i profitnih ciljeva. Sa kojim cenama nastupaju vai konkurenti? Da li su neki trini segmenti vie ili manje cenovno senzitivni?
Oglaavanje i promocija Projektujte svoj plan oglaavanja i promocije za naredni period. Navedite medije koje ete koristiti. Ako ste ve do sada imali takav plan, ukaite na postignute rezultate i efekte. Distribucija Kako ete distribuirati svoj proizvod? Koji kanali distribucije se inae koriste u vaoj poslovnoj sferi, koje ete odabrati i zato? Ko e upravljati, pratiti i kontrolisati vau prodaju i na koji nain?

Proizvodni proces: Opisati ukratko proizvodni proces. Specifikovati proizvodnu opremu koju ete koristiti (po cenama, vrsti i dobavljaima). Specifikovati osnovne sirovine i repromaterijal koji ete koristiti (po cenama i dobavljaima). Koliko ete zaposliti (novih) radnika (po kvalifikacijama i zanimanjima)?
Prognoza prodaje i finansijske projekcije: Projektujte va oekivani ukupni plasman za naredni period (dokazi, argumenti). Prognozirajte prodaju (obim, vrednost) za svaki proizvod/grupu proizvoda.
123
Projektovati bilans uspeha za naredni jednogodinji period ili godinu normalnog korienja kapaciteta. Projekcija cash-flow pozicije u start-up fazi vaeg biznisa. Break-even analiza (prelomna taka rentabiliteta). Finansijski zahtev (rekapitulacija ukupnih ulaganja).
Poslovna kontrola 1. finansijskih pokazatelja 2. trita i dinamike prodaje 3. kretanja i dinamike proizvodnje.

Prilozi: menadment (CV) imena i vaniji detalji vezani za strune konsultante tehniki projekti detalji vezani za patent, licencu i sl. razni izvetaji konsultanata razni ugovori (zakljueni, predugovori...) organizacione sheme i sl.
124
KONTROLNA PITANJA 1. Principi efikasnosti poslovanja 2. Pojam i ekonomski znaaj produktivnosti rada 3. Faktori produktivnosti 4. Iskazivanje rezultata (uinka) i koliine rada u obrascu produktivnosti 5. Metode merenja produktivnosti 6. Iskazivanje i merenje dinamike produktivnosti 7. Ekonominost poslovanja pojam i znaaj 8. Faktori ekonominosti 9. Metode utvrdjivanja i merenja ekonominosti 10. Ekonomski znaaj principa rentabilnosti profitabilnosti 11. Faktori rentabilnosti 12. Merenje i iskazivanje rentabilnosti profitabilnosti 13. Sadraj i ekonomski znaaj principa likvidnosti 14. ta predstavlja i zato je znaajan poslovni biznis plan? 15. Kada se (u kojim situacijama) donosi biznis plan? 16. ta obavezno sadri biznis plan? 17. Ui i iri koncept izrade biznis plana 18. Metodoloki pristup izradi biznis plana 19. Objasnite va pristup izradi biznis plana 20. Sadraj uputstva za izradu biznis plana.
125
GLAVA VII REZULTATI POSLOVANJA I RASPODELA
Oblici rezultata
Rezultati poslovanja su materijalni ili finansijski efekti, odnosno uinci koje preduzee ostvari u procesu svoga poslovanja u odreenom vremenskom periodu. Raspodela rezultata poslovanja predstavlja odreivanje i usmeravanje njihove namene za odreene ekonomske potrebe i funkcije preduzea. U praksi preduzea, rezultati poslovanja se izraavaju raznovrsnim merilima i pokazateljima. Najee primenjivana merila izraavanja rezultata poslovanja su: 1. fiziki proizvod ili usluga, kao izraz proizvedenih upotrebnih vrednosti, 2. ukupan prihod, kao izraz realizovane nove vrednosti, i 3. dobit (profit), kao konani i zbirni finansijski rezultat poslovanja preduzea. Fiziki proizvod, kao materijalizovani oblik rezultata rada, predstavlja ekonomsku kategoriju i ima svoju upotrebnu vrednost. Fiziki proizvod se iskazuje koliinom proizvoda ili usluga u odreenom vremenskom periodu, i to u naturalnim jedinicama mere. Primena fizikog obima kao merila rezultata poslovanja mogua je i jednostavna u preduzeima koja proizvode jednu vrstu proizvoda, ili pak istovrsne i homogene proizvode. Obim proizvodnje u heterogenoj proizvodnji izraava se potrebnim radom ili normativom rada. Fiziki obim poslovanja raznovrsnog asortimana mogue je svesti na jedinstveni merni izraz i preko standardnih ili stalnih prodajnih cena.
126
Glava VII Rezultati poslovanja i raspodela
Ukupni prihod izraava realizovanu vrednost rezultata poslovanja preduzea. On predstavlja finansijski izraz ostvarenih prihoda preduzea u odreenom vremenskom i obraunskom periodu. Prema zakonskoj regulativi, ukupni prihod ine: 1. poslovni prihodi, 2. prihodi od finansiranja i 3. vanredni prihodi. Dobit (profit) predstavlja razliku izmeu ukupnog prihoda i ukupnog rashoda i izraava neto ekonomski rezultat poslovanja preduzea. Dobit je ekonomski cilj poslovanja svakog preduzea kao ekonomskog bia i subjekta poslovanja. Po svojoj ekonomskoj sadrini, dobit oznaava ist rezultat izvrenih ekonomskih aktivnosti i delatnosti preduzea u odreenom vremenskom periodu. Kvantitativno izraena, dobit preduzea predstavlja razliku izmeu ukupnog prihoda i ukupnog rashoda u obraunskom periodu: D = Pu Ru, gde D oznaava dobit, Pu oznaava ukupni prihod, a Ru oznaava ukupni rashod. Kvantitativno posmatrano, dobit predstavlja razliku svih prihoda, odnosno uinaka, i rashoda, odnosno utroenih vrednosti. Raunski, dobit izraava viak prihoda nad rashodima. Ukoliko preduzee u tekuem poslovanju ostvaruje vee ukupne rashode od ukupnih prihoda, ono posluje sa gubitkom. Pojava gubitaka je simptom koji ukazuje na poremeaj ravnotee ekonomskih parametara poslovanja, drastian pad kvaliteta ekonomije poslovanja i umanjene mogunosti reprodukovanja preduzea kao ekonomskog subjekta.
Raspodela rezultata
Raspodela dobiti je finalna faza poslovanja preduzea, kojom se zakljuuje poslovna godina u kojoj se vri obraun ostvarenih rezultata poslovanja. U ekonomskom i finansijskom pogledu, raspodela rezultata predstavlja raspodelu ostvarene dobiti. Ukupni prihod je obraunska kategorija i njime se pokrivaju rashodi preduzea. Ukupni prihod ne predstavlja
127
predmet raspodele, ve slui samo kao sredstvo i obraunski mehanizam raspodele. Kao viak prihoda nad rashodima, dobit predstavlja ekonomski rezultat poslovanja i realnu ekonomsku kategoriju preduzea, koja je predmet raspodele. Odluke o raspodeli donose organi upravljanja preduzea (skuptina akcionara). Dobit se u procesu raspodele usmerava za razliite namene: za optu i zajedniku potronju, preko poreza i doprinosa, za razvoj preduzea, preko izdvajanja za akumulaciju, i za poveanje zarada i standarda zaposlenih. Ukupna bruto dobit preduzea se deli na: 1. obavezna izdvajanja iz dobiti i 2. neto dobit. 1. Obavezna izdvajanja iz bruto dobiti ine: porezi i doprinosi za finansiranje opte i zajednike potronje, isplata dobiti drugim preduzeima i pravnim licima po osnovu zajednikih ulaganja, iznosi za pokrie gubitaka preduzea iz ranijih godina, isplata dividendi vlasnicima akcija i kamate na izdate obveznice preduzea. 2. Deo iskazanog finansijskog rezultata poslovanja koji ostaje preduzeu na raspolaganju jeste neto dobit. Poveanjem udela neto dobiti u ukupno ostvarenoj dobiti, stvaraju se uslovi za poveanje akumulacije, odnosno razvoj preduzea na dui rok, kao i poveanje zarada i standarda zaposlenih. Neto dobit predstavlja razliku izmeu ukupne (bruto) dobiti i obaveznih izdvajanja iz dobiti. Raunski, neto dobit preduzea deli se na: 1. akumulaciju deo za razvoj i rezerve preduzea i 2. potronju zarade zaposlenih i njihove zajednike potrebe. Izdvajanjem za akumulaciju, preduzee proiruje svoje materijalne mogunosti i ekonomske potencijale za razvoj i jaa svoju trinu poziciju. Potronja je deo neto dobiti koji slui za: zarade zaposlenih i zajedniku potronju zaposlenih. Izdvajanjem za potronju, preduzee poveava zarade zaposlenih, njihov standard ivota i rada, radne uslove i motivaciju.
128
Zadatak br. 91 Preduzee n je u toku godine proizvelo tri vrste proizvoda, i to: proizvoda 1 1.000 komada proizvoda 2 2.000 komada proizvoda 3 3.000 komada. Uslovni ili ekvivalentni proizvod koji se uzima za svoenje raznovrsne proizvodnje na jedinstvenu jedinicu mere jeste proizvod 2. Utvrditi fiziki obim proizvodnje preduzea n za tekuu godinu. Reenje: Najpre se utvruju ekvivalentni odnosi za raznovrsne proizvode. Oni se dobijaju deobom normiranog fonda rada po proizvodima, sa normiranim fondom rada uslovnog, odnosno ekvivalentnog proizvoda. U naem primeru, to je proizvod br. 2, a ekvivalentni odnosi su 3:1:2. Tako dobijeni ekvivalentni odnosi mnoe se sa odgovarajuim brojem ostvarenih proizvoda u tekuoj godini. Ukupna ekvivalentna proizvodnja se dobija zbirom tako dobijenih proizvoda u komadima.
Proizvod l 2 3 UKUPNO: Koliina proizvoda 1.000 2.000 3.000 Koeficijent svoenja ekvivalent 3 1 1.5 Ukupno ekvivalentnih jedinica 3.000 2.000 4.500 9.500
Zadatak br. 92 Ako preduzee n iz prethodnog primera fiziki obim proizvodnje iskazuje potrebnim radom, i ako su norme rada: za proizvod 1 6 asova, za proizvod 2 2 asa i za proizvod 3 4 asa, utvrditi fiziki obim proizvodnje preduzea n izraen potrebnim radom. Reenje: 1.000 x 6 + 2.000 x 2 + 3.000 x 4 = 22.000, to znai da fiziki obim proizvodnje preduzea n iznosi 22.000 norma asova.

Ostvarena koliina 1.000 2.000 3.000
129
Proizvod 1 2 3 UKUPNO:
Norma asovi 6 2 4
Svega 6.000 4.000 12.000 22.000
Zadatak br. 93 Preduzee n iz prethodnog primera fiziki obim proizvodnje iskazuje novano, na osnovu stalnih ili standardnih cena. Standardne cene po komadu iznose: za proizvod 1 500 din., za proizvod 2 800 din. i za proizvod 3 1000 din. Utvrditi obim proizvodnje. Reenje:
Proizvod 1 2 3 UKUPNO: Ostvarena koliina 1.000 2.000 3.000 Standardne cene 500 800 1.000 Ukupno Q 500.000 1.600.000 3.000.000 5.100.000
to znai da ukupni fiziki obim proizvodnje preduzea n, novano iskazan, iznosi 5.100.000 dinara u posmatranoj godini. Zadatak br. 94 Preduzee n je u toku poslovne godine ostvarilo poslovne prihode u iznosu od 125.000 dinara, prihode od finansiranja u iznosu od 118.000 dinara i vanredne prihode u iznosu od 18.000 dinara. Utvrditi iznos ukupnog prihoda preduzea u posmatranoj godini. Reenje: Pu = Pp + Pf + Pv U navedenom primeru, ukupni prihod preduzea n iznosi: Pu = 125.000 + 118.000 +18.000 = 261.000 dinara Zadatak br. 95 Ako je u istom periodu preduzee n imalo ukupne rashode u iznosu od 185.000 dinara, da li postoji i koliko iznosi dobit pomenutog preduzea?
130
Reenje: D = Pu Ru D = (Pp + Pf + Pv) (Rp + Rf +Rv) D = 261.000 185.000 = 76.000 dinara. Zadatak br. 96 Ako je u narednom obraunskom periodu preduzee n imalo nepromenjene ukupne prihode, i ukupne rashode poveane za 10%, izraunati finansijski rezultat preduzea. Reenje: Du = Pu Ru Du = 261.000 (185.000 + 18.500) Du = 261.000 203.500 = 57.500. Dobit preduzea u narednom periodu je smanjena zbog porasta ukupnih rashoda. Zadatak br. 97 Preduzee N je u obraunskom periodu ostvarilo prihod od prodaje proizvoda i usluga u iznosu od 150.000 dinara i prihod od izdavanja osnovnih sredstava u zakup u iznosu od 18.000 dinara. Preduzee je ostvarilo i prihod od obraunatih pozitivnih kursnih razlika u iznosu od 6.800 dinara. Prihod od prodaje materijala iznosi 16.000 dinara. Utvreni vikovi materijala, rezervnih delova, sitnog inventara i ambalae iznose 22.000 dinara. Utvrditi poslovne prihode, prihode od finansiranja i ukupan prihod preduzea N. Reenje: Pu = Pp +Pf + Pv Pp ili poslovni prihod u navedenom primeru iznosi 150.000 + 18.000 = 168.000 dinara, a ine ga prihod od prodaje proizvoda i usluga i prihod od izdavanja u zakup osnovnih sredstava. Pf ili prihod od finansiranja iznosi 6.800 dinara, a sainjava ga prihod od pozitivnih kursnih razlika.
131
Pv ili vanredni prihod iznosi 16.000 + 22.000 = 38.000 dinara, a sainjavaju ga prihod od prodaje materijala i utvreni vikovi prilikom popisa. Ukupan prihod preduzea: Pu = 168.000 + 6.800 + 38.000 = 212.800 dinara. Zadatak br. 98 Preduzee n je u obraunskom periodu imalo sledee rashode: utroeni materijal i rezervni delovi . . . . . . . . . . .30.000 isplaene zarade zaposlenima . . . . . . . . . . . . . .28.000 plaene negativne kursne razlike . . . . . . . . . . . . .5.000 amortizacija osnovnih sredstava . . . . . . . . . . . . . .6.000 razni nematerijalni trokovi . . . . . . . . . . . . . . . . . .9.000 plaena utroena elektrina energija . . . . . . . . . .5.000 kazne, penali i naknade tete . . . . . . . . . . . . . . . .5.000 utvreni manjkovi kod popisa robe . . . . . . . . . . . .6.000 plaene kamate za uzete kredite . . . . . . . . . . . . .2.500. Potrebno je utvrditi poslovne rashode, rashode finansiranja i vanredne rashode preduzea n, kao i njegove ukupne rashode u obraunskom periodu. Reenje: Ru = Rp +Rf +Rv Rp, ili poslovni rashodi, su u primeru: utroeni materijal i rezervni delovi, amortizacija, nematerijalni trokovi i zarade. Rp = 30.000 + 6.000 + 9.000 + 28.000 Rp = 73.000 dinara. Rf, ili rashodi finansiranja, u navedenom primeru su plaene kamate i negativne kursne razlike: Rf = 2.500 + 5.000 Rf = 7.500 dinara. Rv, ili vanredne rashode, sainjavaju rashodi na ime utvrenih manjkova kod popisa i plaene kazne i penali u obraunskom periodu. Rv = 6.000 + 5.000 Rv = 11.000 dinara.
132
Ukupni rashodi u navedenom primeru iznose: 64.000 + 7.500 +11.000 = 82.500 Ru = 82.500 dinara. Zadatak br. 99 U obraunskom periodu, preduzee n je ostvarilo, na ime trokova materijala, rezervnih delova i vrednosti drugih utroaka, iznos od 50.000 dinara. U istom periodu, na ime kamate je plaeno 5.000 dinara, a na ime naknadno utvrenih rashoda iz ranijih godina iznos od 12.000 dinara. Negativne kursne razlike po deviznom kreditu iznosile su 12.000 dinara, a rashodi od finansiranja iz odnosa sa povezanim preduzeima iznosili su 6.000 dinara. Amortizacija osnovnih sredstava u obraunskom periodu iznosila je 28.000 dinara, a ukalkulisane zarade 88.000 dinara. Neotpisana vrednost otuene i rashodovane imovine preduzea iznosila je 15.000 dinara. Potrebno je utvrditi: poslovne rashode, rashode finansiranja i vanredne rashode. Reenje: Rp, poslovne rashode, u navedenom primeru ine: materijalni trokovi, amortizacije i ukalkulisane zarade. Rp = 50.000 + 28.000 + 88.000 = 166.000 dinara Rp = 166.000 dinara. Rf, ili rashode finansiranja, sainjavaju: plaene kamate, obraunate negativne kursne razlike i rashodi od finansiranja iz odnosa sa povezanim preduzeima, kooperantima. Rf = 5.000 + 12.000 +6.000 = 23.000 Rf = 23.000 dinara. Rv, ili vanredni rashodi, u primeru su: rashodi iz ranijih godina i neotpisana vrednost otuene i rashodovane imovine. Rv = 12.000 + 15.000 = 27.000 Rv = 27.000 dinara. Ru, ili ukupni rashodi preduzea n u obraunskom periodu, jesu zbir poslovnih rashoda, rashoda finansiranja i vanrednih rashoda, to iznosi: Ru = 166.000 + 23.000 +27.000 = 216.000 dinara.
133
Zadatak br. 100 Izraunati neto dobit i profitabilnost preduzea A ako su poznati sledei podaci: ostvareni su prihodi od 90 mil dinara, varijabilni trokovi iznose 65 mil. dinara, fiksni trokovi su 15 mil. dinara, finansijski rashodi su 2 mil. dinara, neposlovni rashodi su 1 mil. dinara, porez na dobit se rauna po stopi od 14%. Da li je profitabilnost na zadovaljavajuem nivou, ako se zna da je kamata na oroena sredstva u banci 5% na godinjem nivou? Reenje:
Pokazatelji strukture Prihod i - Varijabilni trokovi KONTRIBUCIONA DOBIT - Fiksni trokovi POSLOVNA DOBIT - Finasijski rashodi - Neposlovni rashodi DOBIT PRE OPOREZIVANJA - Porez na dobit NETO dobit PROFITABILNOST -ukupan prihod u hiljadama 90.000 65.000 25.000 15.000 10.000 2.000 1.000 7.000 980 6.020 6,69%
Neto dobit je 6.020.000 dinara, a profitabilnost 6,69%. Profitabilnost je na zadovoljavajuem nivou, ako se u obzir uzme kamata na oroena srestva u banci. Zadatak br. 101 Ako je preduzee n u istom obraunskom periodu ostvarilo ukupne prihode u iznosu od 200.000 dinara, izraunati finansijski rezultat poslovanja tog preduzea. Reenje: D = Pu Ru D = 200.000 216.000 D = 16.000 dinara,
134
to znai da je preduzee ostvarilo gubitak u iznosu od 16.000 dinara jer su za taj iznos ukupni rashodi vei od ukupnih prihoda u obraunskom periodu. Zadatak br. 102 Ako je navedeni iznos gubitka preduzee pokrilo: sredstvima rezervi 15%, otpisom od strane poverilaca 30% i dotacijama drugih preduzea 10%, koji iznos gubitka je ostao nepokriven i iz kojih izvora on moe biti pokriven? Reenje: Rezervama je pokriveno..........2.400, otpisom poverilaca..................4.800 i dotacijama...............................1.600, to ukupno iznosi 6.600 dinara pokrivenog gubitka preduzea. Nepokriveni gubitak iznosi 9.400 dinara, a moe se pokriti smanjivanjem poslovne imovine preduzea, odnosno njenom prodajom. Zadatak br. 103 Preduzee n je prema polugodinjem obraunu rezultata ostvarilo: ukupni prihod u iznosu od 200.000 dinara, poslovni rashod od 50.000 din., rashod finansiranja 5.000 din. i vanredni rashod od 10.000 dinara. Obaveza preduzea prema dravi na ime poreza, doprinosa i ostalih obaveza iznosi 25.000 dinara. Utvrditi bruto i neto dobit preduzea n. Reenje: D = Pu Ru D = 200.000 (50.000 + 5.000 +10.000) D = 200.000 65.000 D = 135.000 dinara, odnosno bruto dobit preduzea u navedenom primeru iznosi 135.000 dinara. Neto dobit predstavlja razliku bruto dobiti i obaveznih izdvajanja; u ovom primeru, po osnovu poreza i doprinosa, u iznosu od 25.000 dinara: Dn = 135.000 25.000 Dn = 110.000 dinara.
135
Zadatak br. 104 Dobit preduzea n iz prethodnog primera rasporeena je na sledei nain: dividende akcionarima...........................30%, za osnovni kapital...................................30%, za rezerve................................................10%, za potronju.............................................30%. Deo za potronju kolektiva rasporeen je u srazmeri: 80% za zarade i 20% za zajedniku potronju. Utvrditi novane iznose za navedene namene. Reenje: 1. Na ime dividendi akcionarima je isplaeno.................33.000 dinara. 2. Za poveanje osnovnog kapitala izdvojeno je............33.000 dinara. 3. U fond rezervi preduzea izdvojeno je .........................11.000 dinara. 4. Preduzeu je za raspodelu na ime potronje ostalo....33.000 dinara. 5. Za poveanje zarada zaposlenih izdvojeno je ...........26.400 dinara. 6. Za zajedniku potronju je ostalo ....................................6.600 dinara. KONTROLNA PITANJA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. ta predstavljaju i kako se iskazuju rezultati poslovanja? Izraavanje rezultata poslovanja preko fizikog proizvoda Ukupan prihod i komponente ukupnog prihoda preduzea Ukupan rashod i komponente ukupnog rashoda Finansijski rezultati poslovanja preduzea Bruto dobitak kao rezultat poslovanja Neto dobitak kao rezultat poslovanja Gubitak kao rezultat poslovanja Faktori dobiti i gubitaka Raspodela obraunatih i iskazanih rezultata poslovanja Raspodela bruto i neto dobiti Pokrivanje gubitaka Uloga kolektivnih ugovora u raspodeli rezultata poslovanja
137
GLAVA VIII INVESTICIJE
POJAM INVESTICIJE
Investicije predstavljaju osnovni preduslov razvoja preduzea. Kontinuiranim investicijama preduzee obezbeuje efikasnost poslovanja i u budunosti. U najirem kontekstu, pod investicijama se podrazumeva odlaganje potronje danas, kako bi se obezbedila nova potronja i ulaganja na viem nivou u budunosti. Dakle, investiranje je proces koji predstavlja vremensku sponu izmeu sadanjosti i budunosti. Po definiciji, investicije podrazumevaju sva ulaganja u proirenu reprodukciju preduzea. Ta ulaganja mogu biti u: osnovna sredstva (zemljite, graevinske objekte, transportna sredstva, opremu itd.), obrtna sredstva, kao uslov za stavljanje u funkciju osnovnih sredstava, istraivaku delatnost (razvoj tehnologije, istraivanje trita, razvoj proizvoda itd.), intelektualne investicije (trokovi organizacije i usavravanje ljudskog potencijala), nabavku patenta, licenci i drugih prava, komercijalne investicije (razvoj distributivne mree, reklamiranje, propaganda itd.), ostale investicije uslovljene efikasnou poslovanja. S obzirom na zakonitosti koje vladaju na savremenom tritu (poslovanje preduzea prevazilazi nacionalne okvire, multinacionalne kompanije su sinonim za savremene ekonomske procese, a ekonomija je razvijena na teoriji interesa istih), znaaj proirene reprodukcije, odnosno in-
138
Glava VIII Investicije
vesticionih ulaganja postaje sve vie predmet teorijskih i praktinih prouavanja u svetu. Sutina istraivanja se bazira na analizi investicionih procesa i utvrivanju zakonitosti koje prate te procese, kako bi se mogla definisati savremena politika investiranja. Definisanjem savremene politike investiranja, blie bi se odredile determinante voenja investicionih politika u nacionalnim okvirima, a samim tim i mogunosti voenja investicione politike shodno svetskim privrednim tokovima. Jedna od osnovnih karakteristika procesa investiranja jeste vremenska dimenzija i neizvesnost kao pratei efekat vremenske dimenzije. Vremenska dimenzija je u direktnoj proporciji sa neizvesnou. Dui vremenski period investiranja (od ulaganja u sadanjosti, do efekata u budunosti) podrazumeva i veu neizvesnost.
PROCES INVESTIRANJA
Donoenje odluke o investiranju zasniva se na utvrivanju niza relevantnih faktora i ovladavanje njihovim uticajem. U procesu odluivanja o nameravanoj investiciji, neophodno je pre svega analizirati motive i celishodnost planirane investicije.

Motivi mogu biti sledei: racionalizacija proizvodnje, lansiranje novih ili usavravanje postojeih proizvoda, perspektivna konjuktura plasmana proizvoda, zajednika ulaganja sa drugim preduzeima, deficitarnost proizvoda ili usluga u preduzeu i sl.
Optimalna odluka ne mora predstavljati odluku o zapoinjanju procesa investiranja, ve moe biti i odluka o nesvrsishodnosti investicija.

Proces investiranja obuhvata sledee aktivnosti: prikupljanje informacija relevantnih za investicioni projekat, obradu i analizu prikupljenih informacija, utvrivanje stepena znaaja prikupljenih informacija u odnosu na nameravane investicije, tehniko-tehnoloku, ekonomsku i finansijsku interpretaciju dobijenih rezultata,
139
evaluaciju pretpostavljenih reenja i predvianje optimalnog reenja.
U definisanim aktivnostima, neophodno je determinisati sva kretanja i faktore koji mogu imati implikaciju na nameravanu investiciju. S obzirom na broj uticajnih faktora, poseban naglasak treba staviti na pojedinani znaaj, ali i sinergijsko dejstvo pojedinih faktora. Proces investiranja se moe posmatrati kroz dve globalne faze: pripremna faza i faza realizacije. U pripremnoj fazi su obuhvaene aktivnosti koje su preduslov otpoinjanja procesa investiranja: prikupljanje informacija, istraivanje, evaluacija i odluka o investiciji. Pripremna faza obuhvata sledee aktivnosti: predinvesticione analize, izradu investicionog programa i donoenje odluke o realizaciji investicije. Faza realizacije podrazumeva sledee aktivnosti:1 realizaciju investicije, putanje u rad i probnu proizvodnju, kontrolu. Pripremnom fazom su obuhvaene aktivnosti koje su neophodne za iniciranje i donoenje odluke o investicionom procesu. U ovoj fazi jo uvek moe biti doneta odluka o nezapoinjanju investicije. Donoenjem odluke o investiranju zapoinje faza realizacije investicije. Ova faza podrazumeva sve aktivnosti koje su neophodne da bi se realizovala definisana investicija: obezbeivanje neophodnih dozvola i saglasnosti, izbor investitora i zatvaranje finansijske konstrukcije, poetak investicije, putanje u rad i probnu proizvodnju, kontrolu i poetak redovne proizvodnje. Pojam koji se vezuje za investicije jeste akumulacija, koja predstavlja sumu koja se formira kao rezultat procesa nagomilavanja novih vrednosti (uveavanje kapitala) ekonomski realan osnov investiranja i razvoja materijalnog dela proizvodnih snaga (Kukolea, 1990).
ibid.
140
Amortizacija predstavlja postupak postepenog smanjivanja vrednosti sredstava na ime reprodukcionog troenja (Kukolea, 1990). Osnovna podela investicija sa makroekonomskog stanovita jeste na bruto i neto investicije. Bruto investicije su onaj vid investicija koji se ulae za odravanje i zamenu postojeih fondova. Neto investicije predstavljaju razliku izmeu bruto investicija i amortizacije, odnosno ulaganja u proirenu reprodukciju. Zadatak br. 105 Preduzee XY planira nabavku opreme. Vrednost opreme na osnovu ponuda dobavljaa iznosi 5.000.000 dinara. Na bazi definisanog investicionog projekta, oekuju se sledei ekonomski efekti: dobit 8.000.000 dinara, akumulacija 2.000.000 dinara, zarade zaposlenih 10.000.000 dinara, broj zaposlenih 100. Neophodno je izvriti analizu i ocenu ekonomske opravdanosti investicionih ulaganja, ako se znaju proseni indikatori na nivou privredne grane. Pokazatelji na nivou privredne grane su: dobit po radniku 65.000 dinara, akumulacija po radniku 15.000 dinara, zarada po radniku 85.000 dinara, investicije po radniku 40.000 dinara. Reenje:
POKAZATELJ 1 Dobit po radniku Akumulacija po radniku Zarada po radniku Investicije po radniku Akumulacija po angaovanim sredstvima PREDUZEE "XY" 2 80.000,00 20.000,00 100.000,00 50.000,00 PROSEK PRIVREDNE GRANE 3 65.000,00 15.000,00 85.000,00 40.000,00 INDEKS 4 1,23 1,33 1,18 1,25
0,40
0,38
1,07
141
Na osnovu dobijenih rezultata, dolazi se do zakljuka da je investicija opravdana jer su oekivani efekti planirane investicije u preduzeu XY povoljniji u odnosu na efekte u posmatranoj privrednoj grani. Zadatak br. 106 Metodom roka otplate investicije, utvrditi profitabilnost predloenih investicionih projekata u preduzeu B. Prvi investicioni projekat je ukupne investicione vrednosti 30.000.000 dinara. Drugi investicioni projekat je ukupne investicione vrednosti 28.000.000 dinara. Oekivana dobit u prvom investicionom projektu je 15.000.000 dinara, a kod drugog 18.000.000 dinara. Reenje:
R=I/P I P R=I/P Prvi projekat 30.000.000,00 15.000.000,00 2 Drugi projekat 28.000.000,00 18.000.000,00 1,56
Na osnovu metode roka otplate, utvrdili smo da je rok otplate prvog projekta dve godine, a drugog jedna i po godina. Prema tome, drugi projekat je profitabilniji. Zadatak br. 107 Metodom neto sadanje vrednosti, proceniti efektivnosti investicionih ulaganja, ako se zna da predraunska vrednost investicije iznosi 15.000.000 dinara, vek projekta je 5 godina, a diskontna stopa 7%. Oekivani neto prinosi po godinama su sledei: prva godina druga godina trea godina etvrta godina peta godina 5.000.000 dinara, 5.000.000 dinara, 4.000.000 dinara, 3.000.000 dinara, 3.000.000 dinara.
142
Reenje: Neto sadanja vrednost kao dinamika metoda ocene efektivnosti investicionih ulaganja rauna se po sledeoj formuli:
t
NSV= NP n x r
n=1
(1)
rn =
1 (1+i)n
(2)
NSV- neto sadanja vrednost NP godinji neto prinos n vek projekta r diskontni faktor i diskontna stopa
1 Prva godina r =
t
1 (1+0,07)1
= 0,934579439
NSV= NP n x r n =
n=1
= 5.000.000,00 x 0,934579439 = 4.672.897,20

2 Druga godina r =
t
1 (1+0,07)2
= 0,873438728
NSV= NP n x r n =
n=1
= 5.000.000,00 x 0,873438728= 4.367.193,

Godina 1 1. 2. 3. 4. 5. Ukupno Neto prilivi 2 5.000.000,00 5.000.000,00 4.000.000,00 3.000.000,00 3.000.000,00 20.000.000,00 Diskontni faktor 3 0,934579439 0,873438728 0,816297877 0,762895212 0,712986179 NSV 4 (2x3) 4.672.897,20 4.367.193,64 3.265.191,51 2.288.685,64 2.138.958,54 16.732.926,52
143
Razlika izmeu neto sadanje vrednosti i ukupnih investicionih ulaganja je 16.732.926,52 15.000.000,00 = 1.673.292,65 dinara, to znai da je investicioni projekat prihvatljiv, jer je indeks vei od 1, odnosno iznosi 16.732.926,52 / 15.000.000,00 = 1,1155. Zadatak br. 108 Izraunati internu stopu rentabilnosti investicionih ulaganja kada bi diskontne stope bile 7% ili 5%, ako se zna da predraunska vrednost investicije iznosi 15.000.000 dinara, a vek projekta je 5 godina. Oekivani neto prinosi po godinama su sledei: prva godina druga godina trea godina etvrta godina peta godina 5.000.000 dinara, 5.000.000 dinara, 4.000.000 dinara, 3.000.000 dinara, 3.000.000 dinara.
Reenje: Interna stopa rentabilnosti predstavlja onu diskontnu stopu pri kojoj je kriterijum neto sadanje vrednosti jednak nuli. Matematiki izraz ovog kriterijuma je:
t
NSV= NP n x r n = 0
n=1
Reavanjem nepoznate dobiemo onu diskontnu stopu pri kojoj investicioni projekat ne donosi ni dobit ni gubitak.
Godina Neto prilivi Diskontni faktor 7% NSV 2
Diskontni faktor 5%
NSV 1
1 1. 2. 3. 4. 5. Ukupno
2 5.000.000,00 5.000.000,00 4.000.000,00 3.000.000,00 3.000.000,00 20.000.000,00
3 0,934579439 0,873438728 0,816297877 0,762895212 0,712986179
4 4.672.897,20 4.367.193,64 3.265.191,51 2.288.685,64 2.138.958,54 16.732.926,52
3 0,952380952 0,907029478 0,863837599 0,822702475 0,783526166
4 4.450.378,28 3.961.173,37 2.820.595,19 1.882.907,34 1.675.929,98 14.790.984,16
I interna stopa rentabilnosti i diskontna stopa I = i1 + (NSV1 x (i1 i2)) / (NSV1 + NSV 2)
144
I = 5 + (14.790.984,16 x 2) / (14.790.984,16 + 16.732.926,52) I = 5,9384 Interna stopa rentabilnosti iznosi 5,9384 i na tom nivou neto sadanja vrednost investicionog projekta jednaka je nuli. KONTROLNA PITANJA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Pojam i ekonomski znaaj investicija Vrste i oblici investicija Kriterijumi za donoenje investicionih odluka Finansiranje investicija Podsticajni i ograniavajui faktori rasta i razvoja Razvojna politika preduzea Pravci rasta Metodi rasta
145
LITERATURA

Adies, Isak (1990), ivotni ciklus preduzea, NIP Politika, Beograd Allen, L. (1994), Management and Organization, McGraw Hill, New York Bandin, Tomislav (1999), Ekonomika preduzea, Savremena administracija, Beograd Atkinson, B., Miller, R. (1999), Business Economics, Prentice Hall Case, K. E., Fair, R. C., Grtner, M., Heather, K. (1999), Economics, Prentice Hall Cook, M., Farquaharson, C. (1998), Business Economics, Prentice Hall Dragievi, Tatjana (2000), magistarski rad Implementacija interne revizije u preduzeu doprinos efikasnom poslovnom odluivanju, Subotica Ili, Silvana (2002), Praktikum iz ekonomike poslovanja, Fakultet za menadment Zajear Ili, Silvana (2003), Primena novih tehnologija u zemljama u tranziciji, Zajear Kendall, Kenneth (1988), System Analysis and Design, Prentice Hall, Englewood, NJ07632 Kosti, ivko (1977), Osnovi teorije mezoekonomije, Savremena administracija, Beograd Kukolea, Stevan (1990), Organizaciono-poslovni leksikon, Beograd Lovreta, Stipe (1995), Trgovinski menadment, Ekonomski fakultet, Beograd Nellis, J. G., Parker, D. (1997), The Essence of Business Economics, Prentice Hall Nikoli, Milenko i dr. (1997), Ekonomika preduzea, Ekonomski fakultet, Beograd Nikoli, Radmilo (2002), Ekonomika preduzea praktikum, Beograd
146
Literatura
OSullivan, A., Sheffrin, M. S. (2001), Economics. Principles and Tools, Prentice Hall Parkin, M. (2000), Economics, Addison Wesley Paterson T. (1989),Theory Du Management, Gauthier Villars, Paris Perman, R., Scouller, J. (1999), Business Economics, Oxford University Press Salvatore, D. (1994), Microeconomics, Harper Collins College Publishers Samuelson, P. A., Nordhaus, W. D. (2001), Macroeconomics, McGraw-Hill Samuelson, P. A., Nordhaus, W. D. (2001), Microeconomics, McGraw-Hill Stevanovi Nikola (1995), Obraun trokova, EF, Beograd ivkovi, Momilo i dr. (1999), Ekonomika preduzea, Privredni pregled, Beograd ivkovi, Momilo (2002), Ekonomika poslovanja, Megatrend Beograd

Ekonomika Poslovanja-Praktikum

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ekonomika Poslovanja-Praktikum

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Prof. dr Momilo ivkovi Doc.

dr Tatjana Dragievi-Radievi mr Silvana Ili Vuk Bevanda

EKONOMIKA POSLOVANJA praktikum

Megatrend univerzitet Beograd, 2007.

Praktikum iz ekonomike poslovanja

Praktikum iz ekonomike poslovanja

Praktikum iz ekonomike poslovanja

I DEO GLAVA I UVOD U EKONOMIKU POSLOVANJA

Glava I Uvod u ekonomiku poslovanja

Praktikum iz ekonomike poslovanja

Praktikum iz ekonomike poslovanja

GLAVA II PREDUZEE KAO SUBJEKT POSLOVANJA U PRIVREDI

Glava II Preduzee kao subjekt poslovanja u privredi

delovi stranih drutava.

Praktikum iz ekonomike poslovanja

Glava II Preduzee kao subjekt poslovanja u privredi

Praktikum iz ekonomike poslovanja

Glava II Preduzee kao subjekt poslovanja u privredi

Praktikum iz ekonomike poslovanja

Glava II Preduzee kao subjekt poslovanja u privredi

Praktikum iz ekonomike poslovanja

Glava II Preduzee kao subjekt poslovanja u privredi

Praktikum iz ekonomike poslovanja

Praktikum iz ekonomike poslovanja

GLAVA III OSNOVNE FUNKCIJE U PREDUZEU

Vertikalna podela funkcija

Glava III Osnovne funkcije u preduzeu

Praktikum iz ekonomike poslovanja

Glava III Osnovne funkcije u preduzeu

Praktikum iz ekonomike poslovanja

Glava III Osnovne funkcije u preduzeu

Praktikum iz ekonomike poslovanja

Glava III Osnovne funkcije u preduzeu

Sadraj i nosioci funkcije izvravanja

Praktikum iz ekonomike poslovanja

Horizontalna klasifikacija funkcija

Glava III Osnovne funkcije u preduzeu

komercijalni poslovi, plan i analize, administrativni i kadrovski poslovi i funkcija kontrole.

Praktikum iz ekonomike poslovanja

GLAVA IV SREDSTVA I UPRAVLJANJE SREDSTVIMA

Znaaj i funkcije sredstava

Glava IV Sredstva i upravljanje sredstvima

Osnovna (trajna) sredstva

Praktikum iz ekonomike poslovanja

Glava IV Sredstva i upravljanje sredstvima

Praktikum iz ekonomike poslovanja

Glava IV Sredstva i upravljanje sredstvima

Praktikum iz ekonomike poslovanja

Glava IV Sredstva i upravljanje sredstvima

Praktikum iz ekonomike poslovanja

Glava IV Sredstva i upravljanje sredstvima

Praktikum iz ekonomike poslovanja

2.godina 300.000,00 30.000,00 30.000,00 60.000,00 240.000,00

Glava IV Sredstva i upravljanje sredstvima

Ams2 = 28%. Pregled obrauna primenom degresivnog metoda amortizacije

Praktikum iz ekonomike poslovanja

Nabavna vrednost 100.000 100.000 100.000 100.000 100.000

Godinji iznos amortizacije 4.000 12.000 20.000 28.000 36.000

Ukupna amortizacija 4.000 16.000 36.000 64.000 100.000

Sadanja vrednost 96.000 84.000 64.000 36.000 ------------

Glava IV Sredstva i upravljanje sredstvima

Praktikum iz ekonomike poslovanja

Glava IV Sredstva i upravljanje sredstvima