Uni verzi tet Si ngi dunum

Beograd, 2014.
w
w
w
.
s
i
n
g
i
d
u
n
u
m
.
a
c
.
r
s
Turizam je postao jedno od najznaajnijih podruja ekonomske
aktivnosti danas u svetu sa velikim ueem u nacionalnim
ekonomijama kako u razvijenim zemlje, tako i u zemljama u
razvoju.
Za preduzee je znaajno sprovoenje ekonomske analize i
ostvarivanja ciljeva ekonomije preduzea koji se sagledavaju kroz
odnose njegovih rezultata i ulaganja, odnosno kroz ostvarivanje
konkurentske efikasnosti, a svodi se na izuavanje ekonomskih
zakonitost koje deluju na rad i poslovanje razliitih privrednih
subjekata u hotelijerstvu i turizmu. Preduzee koje je finansijski
snano lake moe prevazii promene u okruenju i okruenje e
imati manji uticaj na njegovu ukupnu sposobnost adekvatnog
pozicioniranja.
Ekonomska analiza sagledava poslovanje preduzea sa aspekta
efektivnosti i efikasnosti tog poslovanja. Finansijska analiza
poslovanja preduzea u hotelijerstvu i turizmu podrazumeva
istraivanje i kvantificiranje funkcionalnih odnosa koji postoje
izmeu bilansnih pozicija, stanja i uspeha, sa ciljem da se omogui
verodostojna ocena finansijskog poloaja i aktivnosti preduzea.
EKONOMSKO-FINANSIJSKA
ANALIZA POSLOVANJA
PREDUZEA U
HOTELIJERSTVU I TURIZMU
Vesna Spasi
Slobodan erovi
EKONOMSKO-FINANSIJSKA
ANALIZA POSLOVANJA
PREDUZEA U
HOTELIJERSTVU I TURIZMU
Vesna Spasi
Slobodan erovi
E
K
O
N
O
M
S
K
O
-
F
I
N
A
N
S
I
J
S
K
A

A
N
A
L
I
Z
A

P
O
S
L
O
V
A
N
J
A

P
R
E
D
U
Z
E

A

U

H
O
T
E
L
I
J
E
R
S
T
V
U

I

T
U
R
I
Z
M
U
V
e
s
n
a

S
p
a
s
i

S
l
o
b
o
d
a
n

e
r
o
v
i

9 788679 125330
UNIVERZITET SINGIDUNUM
Fakultet za turistiki i hotelijerski menadment
Vesna Spasi
Slobodan erovi
ekonomsko-finansijska
analiza poslovanja preduzea
u hotelijerstvu i turizmu
Drugo izdanje
Beograd, 2014.
ekonomsko-finansijska analiza
poslovanja preduzea u hotelijerstvu i turizmu
Autori:
dr Vesna Spasi
dr Slobodan erovi
Recenzenti:
dr Krunoslav ai
dr Goranka Kneevi
dr Dragan Nikoli
Izdava:
UNIVERZITET SINGIDUNUM
Beograd, Danijelova 32
www.singidunum.ac.rs
Za izdavaa:
dr Milovan Stanii
Priprema za tampu:
Novak Njegu
Dizajn korica:
Aleksandar Mihjalovi
Godina izdanja:
2014.
Tira:
800 primeraka
tampa:
Mladost Grup
Loznica
ISBN: 978-86-7912-533-0
Copyright:
2014. Univerzitet Singidunum
Izdava zadrava sva prava.
Reprodukcija pojedinih delova ili celine ove publikacije nije dozvoljeno.
III
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
A
utori u ovoj knjizi, interdisciplinarnim pristupom, nastoje dati prikaz kon-
cepta ekonomske i fnansijske analize poslovanja preduzea u hotelijerstvu
i turizmu, kao i znaaj primene ekonomsko fnansijske analize, kao jednog od
osnovnih faktora ostvarivanja trajne diferentne prednosti i strategije trinog
pozicioniranja. U knjizi se istie znaaj i prepoznavanje ekonomsko fnansijske
analize, kao jednog od najvanijih resursa i potencijala u poslovanju preduzea
na turbulentnom turistikom tritu, ali i znaaj upravljanja ekonomijom i f-
nansijama u ostvarivanju vizije, misije i strategijskih ciljeva i pravaca razvoja u
preduzeima iz domena hotelijerstva i turizma.
Autori analiziraju i istrauju povezivanje savremenih teoretskih stavova iz
oblasti ekonomsko fnansijske analize, kao i njihove praktine primene u
preduzeima hotelske i turistike delatnosti. Najznaajniji deo i za praksu apli-
kativan deo knjige su brojni primeri i stavovi autora, koje je mogue primeniti u
hotelijerstvu i turizmu, a u zavisnosti od stepena razvijenosti, konkretne situacije
u preduzeu i u zavisnosti od stanja na turistikom i fnansijskom tritu.
Autori oekuju, da ova knjiga koja je pred ocenom i kritikom analizom
celokupne naune i strune javnosti, kao i onih koji su stekli praktina znanja
i iskustva iz ove oblasti, svojim kritikim sagledavanjem ove problematike,
sugestijama i predlozima, daju doprinos izuavanju i razvoju ekonomsko f-
nansijske analize u oblasti hotelijerstva i turizma. Autori oekuju da e knjiga
naii na povoljne reakcije svojim teoretskim i aplikativnim doprinosom i da e
u svakom sluaju osveiti i dopuniti postojeu strunu literaturu o ovoj oblasti.
Knjiga je, pre svega, namenjena studentima osnovnih studija Univerziteta
Singidunum u Beogradu, Fakulteta za turistiki i hotelijerski menadment, kao
i svima onima koji se bave ekonomsko fnansijskom analizom u hotelijerstvu
i turizmu ili ele da spoznaju koje su to nove tendencije u ovoj oblasti uopte,
pa i u naoj zemlji.
PREDGOVOR

IV
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Autori se iskreno zahvaljuju svima onima koji su zasluni za nastanak ove
knjige, mnogim koleginicama i kolegama i mnogobrojnim prijateljima koji su
svojom pozitivnom podrkom uticali na ostvarivanje kreativnih napora autora.
Posebnu zahvalnost upuujemo master ecc. Nikici Radovi koja je imala str-
pljenja i volju da nam ukazuje na odreene greke i propuste tokom izrade ovog
teksta, kao i da uradi celokupnu korekciju teksta.
Takoe, veliku zahvalnost dugujemo recenzentima Prof. dr Krunoslavu
aiu, Prof. dr Goranki Kneevi i dr Draganu Nikoliu na predlozima, suge-
stijama i kritikim primedbama koje su nam upuivali tokom izrade ove knjige,
jer bez njihovog doprinosa ova knjiga ne bi bila ovakva kakva je.
Zahvalnost dugujemo i rektoru Univerziteta Singidunum Prof. dr Milova-
nu Staniiu i Prof. dr Slobodanu Unkoviu koji su svojom vizijom, naunim
i ljudskim pristupom, davali svakodnevnu podrku i podsticaj za nastanak ove
knjige i uopte radu na Univerzitetu Singidunum.
Beograd, Autori
decembar 2012. god. Prof. dr Vesna Spasi
Prof. dr Slobodan erovi
V
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Predgovor III
Uvod 1
I - DEO
ULOGA I ZNAAJ EKONOMSKO-FINASIJSKE ANALIZE U
POSLOVANJU PREDUZEA U HOTELIJERSTVU I TURIZMU
1. TEORIJSKE OSNOVE EKONOMSKO - FINANSIJSKE
ANALIZE PREDUZEA U HOTELIJERSTVU I TURIZMU 5
1.1. Znaaj ekonomsko - fnansijske analize preduzea u hotelijerstvu i turizmu 5
1.2. Ekonomska analiza poslovanja preduzea u hotelijerstvu i turizmu 9
1.2.1. Pojmovno odreivanje ekonomske analize 9
1.2.2. Ciljevi ekonomske analize 9
1.2.3. Predmet ekonomske analize 11
1.3. Fiansijski menadment turistikih i hotelskih preduzea 12
1.3.1. Pojam i znaaj fnansijskog menadmenta 12
1.3.2. Ciljevi i zadaci fnansijskog menadmenta 14
1.3.3. Organizacija fnansijske funkcije u strukturi
preduzea u hotelijerstvu i turizmu 16
1.4. Metode izuavanja ekonomske i fnansijske analize 18
2. TURISTIKA TRANJA 22
2.1. Defnisanje turistike tranje 22
2.2. Determinante tranje 25
2.2.1. Analiza tranje 26
2.2.2. Osnovne determinante tranje 26
2.3. Elastinost turistike tranje 27
2.3.1. Dohodovna elastinost tranje 28
2.3.2. Cenovna elastinost tranje 29
2.4. Merenje turistike tranje 33
2.5. ivotni ciklus proizvoda 36
SADRAJ

VI
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
II - DEO
EKONOMSKA ANALIZA POSLOVANJA PREDUZEA U
HOTELIJERSTVU I TURIZMU
3. UKUPAN PRIHOD, PROSEAN PRIHOD I MARGINALNI PRIHOD
PREDUZEA U HOTELIJERSTVU I TURIZMU 45
3.1. Ukupan prihod 47
3.2. Prosean prihod 49
3.3. Marginalni prihod 50
3.4. Kriva ukupnog, prosenog i marginalnog prihoda 51
3.5. Upravljanje ukupnim prihodima 53
3.6. Faktori koji utiu na ostvarivanje ukupnog prihoda 56
4. TROKOVI PREDUZEA U HOTELIJERSTVU I TURIZMU 59
4.1. Pojam i sadrina trokova 59
4.1.1. Pojam i vrste izdataka 61
4.1.2. Pojam rashoda 62
4.1.3. Vrste rashoda 63
4.2. Znaaj trokova 63
5. OSNOVNI (PRIRODNI) TROKOVI PROIZVODNO - USLUNOG
PROcESA HOTELSKOG PREDUZEA 66
5.1. Trokovi materijala 67
5.1.1. Nabavka materijala 68
5.1.2. Trokovi materijala za izradu 70
5.1.3. Kalo, rasip, kvar i lom u hotelijerstvu 73
5.1.4. Vrste materijala za izradu 74
5.1.5. Trokovi ostalog materijala (reijskog) 78
5.2. Trokovi rada 80
5.3. Trokovi amortizacije 80
5.3.1. Obraun amortizacije 81
5.3.2. Metodi obrauna amortizacije 84
5.3.3. Ponovna procena korisnog veka trajanja sredstava 89
6. OSTALE VRSTE TROKOVA U PREDUZEIMA U HOTELIJERSTVU I TURIZMU 93
6.1. Klasifkacije trokova 93
6.1.1. Fiksni i varijabilni trokovi 96
6.1.2. Proseni i marginalni trokovi 99
VII
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6.1.3. Apsolutno fksni i relativno fksni trokovi 100
6.1.4. Vrste varijabilnih trokova 103
6.2. Primena koncepta strukture trokova u preduzeima u turizmu 103
6.2.1. Analiza dinamike fksnih i varijabilnih trokova
kod turistikih agencija i organizatora putovanja 106
6.2.2. Trokovi prema poslovnom odluivanju
(inkrementalni i neotklonjivi trokovi) 109
6.3. Sezonska neusklaenost trokova u preduzeima u hotelijerstvu i turizmu 110
7. EKONOMSKI POKAZATELJI POSLOVANJA U TURIZMU I HOTELIJERSTVU 117
7.1. Produktivnost u preduzeima u hotelijerstvu i turizmu 117
7.1.1. Analiza produktivnosti u hotelijerstvu 117
7.1.2. Faktori produktivnosti rada 119
7.1.3. Pokazatelji produktivnosti rada u hotelskim preduzeima 122
7.1.4. Neka pitanja primene savremene tehnologije i porasta
produktivnosti rada kod turoperatora i turistikih agencija 124
7.2. Ekonominost u preduzeima u hotelijerstvu i turizmu 126
7.2.1. Faktori ekonominosti u poslovanju hotelskih preduzea 127
7.2.2. Merenje i dinamika ekonominosti u hotelskim preduzeima 133
7.2.3. Najvaniji faktori ekonominosti u poslovanju turoperatora 135
7.3. Znaaj i analiza rentabilnosti preduzea u turizmu i hotelijerstvu 137
7.3.1. Znaaj rentabilnosti 137
7.3.2. Merenje rentabilnosti 138
7.3.3. Analiza rentabilnosti 142
8. FORMIRANJE cENA U TURIZMU I HOTELIJERSTVU 153
8.1. Cene u hotelijerstvu 155
8.1.1. Metod mare 155
8.1.2. Metod 1 $ za 1000 157
8.1.3. Metod odozdo na gore (Te Boton Up Model) 158
8.1.4. Metod Hubarttova formula 159
8.1.5. Utvrivanje minimalne cene hotelskih soba 162
8.2. Formiranje cena paket aranmana 163
8.3. Neke specifnosti u formiranju cena u javnom sektoru u turizmu 166
VIII
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
III - DEO
FINANSIJSKA ANALIZA POSLOVANJA PREDUZEA U
HOTELIJERSTVU I TURIZMU
9. FINANSIJSKA ANALIZA POSLOVANJA PREDUZEA
U HOTELIJERSTVU I TURIZMU 171
9.1. Finansijski poloaj preduzea 171
9.2. Analiza fnansijskih izvetaja 172
9.2.1. Bilans stanja (balance sheet) 174
9.2.2. Bilans uspeha (income statment) 187
9.2.3. Izvetaj o zadranom proftu 194
9.2.4. Izvetaj o tokovima gotovine 195
9.2.5. Izvetaji o promenama na kapitalu 198
9.2.6. Napomene uz fnansijske izvetaje 200
9.2.7. Specifnosti fnansijskog izvetavanja u javnom sektoru 207
10. POKAZATELJI POSLOVANJA U PREDUZEIMA
U HOTELIJERSTVU I TURIZMU 210
10.1. Racio analiza 210
10.1.1. Pokazatelji likvidnosti 211
10.1.2. Pokazatelji aktivnosti ili efkasnosti upravljanja 215
10.1.3. Pokazatelji fnansijske strukture 222
10.1.4. Pokazatelji rentabilnosti 224
10.1.5. Pokazatelji trine vrednosti 228
IV - DEO
BUDETIRANJE I IZRADA BIZNIS PLANA U
TURIZMU I HOTELIJERSTVU
11. BUDETIRANJE U TURIZMU I HOTELIJERSTVU 235
11.1. Budetiranje u hotelskim preduzeima 238
11.2. Specifnosti procesa budetiranja u turistikim organizacijama u Srbiji 246
11.2.1. Budetiranje na nivou lokalnih turistikih organizacija 248
11.2.2. Praktian primer fnansijskog plana Turistike organizacije Srbije 249
12. BUDETIRANJE DOGAAJA 255
12.1. Vrste dogaaja i klasifkacija dogaaja 256
12.1.1. Podela prema veliini dogaaja 256
12.1.2. Podela dogaaja prema obliku i sadraju 257
IX
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
12.1.3. Planiranje dogaaja 258
12.1.4. Izrada budeta dogaaja 259
12.1.5. Odreivanje take pokria trokova 264
12.1.6. Analiza novanog toka 265
12.1.7. Izvetavanje 266
13. KAPITALNO BUDETIRANJE 268
13.1. Pojam i klasifkacija kapitalnih izdataka 268
13.1.1. Pojam kapitalnih izdataka i investicionih projekata 269
13.1.2. Klasifkacija kapitalnih izdataka 270
13.2. Ocena isplativosti investicija 271
13.3. Statike metode ocene investicionih projekata 271
13.3.1. Period povraaja 272
13.3.2. Raunovodstvena stopa prinosa 274
13.4. Dinamike metode ocene investicionih projekata 276
13.4.1. Vremenska vrednost novca i diskontni raun 276
13.4.2. Metod neto sadanje vrednosti 279
13.4.3. Racionaliziranje kapitala pomou indeksa proftabilnosti 283
14. IZRADA BIZNIS PLANA U PREDUZEIMA U HOTELIJERSTVU I TURIZMU 287
14.1. Pojam biznis plana 287
14.2. Sadraj biznis plana 288
14.3. Operativni plan 290
14.4. Marketing plan 292
14.5. Finansijski plan 295
14.6. Primer izrade biznis plana turistike agencije Etnotravel iz Paneva 299
14.7. Primer izrade biznis plana rekonstrukcije smetajnih
kapaciteta objekta u Gui 311
14.7.1. Uvodne napomene 311
14.7.2. Misija preduzea 311
14.7.3. Ciljevi poslovanja 311
14.7.4. Analiza trita 311
14.7.5. Strategije 312
14.7.6. Projekcija i razvojni planovi 314
14.7.7. Trini aspekti projekta 315
14.7.8. Ekonomska opravdanost projekta 319
Spisak primera, grafkona, tabela i slika 331
O autorima 335
1
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
S
avremene tendencije u turizmu koje se, izmeu ostalog, ogledaju u pojavi sof-
sticirane turistike tranje, politikim promenama, razvoju nove tehnologije,
segmentaciji trita, globalizaciji, vertikalnoj, horizontalnoj i dijagonalnoj integraciji,
ekonomskim integracijama i mnogim drugim vanim dogaanjima, doprinele su
sloenosti upravljanja preduzeem u turizmu. Rastu zahtevi za visokim stan-
dardima u dizajnu, delotvornosti i sigurnosti proizvoda.
Istraivanja u ovoj knjizi obuhvatila su proces ekonomsko-fnansijske analize
kao kontinualni proces kojim se preduzea u turistikoj privredi, na adekvatan
nain usmeravaju ka uspenom poslovanju u promenljivoj sredini. Akcenat je
na bazinim preduzeima turistike privrede kao to su hotelska, restoranska
i turistike agencije, kao i na preduzeima i organizacijama u okviru javnog
sektora u turizmu.
Zato, danas a i ubudue, da bi osigurali trajni dotok resursa i neprekidni
izlazni tok usluga, menaderi u turizmu moraju se prilagoditi svim vrstama
promena. Procesi i sloenosti na turistikom tritu, zahtevaju od savremenog
turistikog menadera, neprekidan i kontinuirani napor na iznalaenju novih
strategija, inoviranju i stvaranju novog turistikog proizvoda, prilagoavanju
strategije novim tendencijama, kako bi u potpunosti odgovorili novim zahtevima
turista, odrali i unapredili poziciju na tritu i uspeno odgovorili konkurentskim
pritiscima i izazovima. Za sve to, osnov je dostignuti stepen ekonomskog razvoja
i fnansijske sigurnosti preduzea u turizmu.
Ova knjiga je uraena na osnovu nastavnog programa Univerziteta Sin-
gidunum, Fakultet za turistiki i hotelski menadment, a za predmete Eko-
nomsko fnansijska analiza poslovanja hotelskih preduzea i Ekonomsko
fnansijska analiza poslovanja preduzea u turizmu.
Knjiga je struktuirana u etiri dela i etrnaest glava.
Prvi deo pod nazivom Uloga i znaaj ekonomsko - fnansijske analize
u poslovanju preduzea u hotelijerstvu i turizmu, sadri dve glave, a u
prvoj glavi sagledavamo znaaj ekonomsko fnansijske analize, pojmovno
odreivanje ekonomske i fnansijske analize, predmet i ciljeve, i metode
izuavanja ekonomsko fnansijske analize. U drugoj glavi razmatramo
turistiku tranju, determinante, elastinost i merenje turistike tranje,
kao i ivotni ciklus turistikog proizvoda.
UVOD

2
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Drugi deo knjige pod nazivom Ekonomska analiza poslovanja predu-
zea u hotelijerstvu u turizmu, dat je kroz pet glava. Trea glava knjige
obrauje osnovne ekonomske elemente poslovanja preduzea: prihod i
vrste prihoda, upravljanje prihodom i faktore koji utiu na ostvarivanje
prihoda. etvrta, peta i esta glava drugog dela ove knjige, posveene su
analizi trokova preduzea, poev od pojma, sadrine i znaaja trokova,
vrste i klasifkacije trokova, obrauna amortizacije, analize dinamike
fksnih i varijabilnih trokova, do sezonske neusklaenosti trokova. U
sedmoj glavi data je analiza osnovnih ekonomskih pokazatelja u poslo-
vanju preduzea turistike privrede produktivnosti, ekonominosti i
rentabilnosti. Sledea, osma glava obrauje problematiku formiranja cena
u preduzeima turistike privrede, kroz razliite metode formiranja cena
u hotelskim preduzeima, (formiranje cena na bazi trokova i tranje i
konkurencije, na bazi mare, zatim metod 1$ za 1000, metod odozdo
na gore, metod Hubarttove formule), kao i specifnosti u formiranju cena
paket aranmana i u javnom sektoru.
Trei deo knjige posveen je Finansijskoj analizi poslovanja preduzea
u hotelijerstvu i turizmu i obraen je kroz glave devet i deset. U glavi
devet dali smo analizu bilansa stanja i bilansa uspeha, analizu izvetaja o
zadranom proftu, izvetaj o tokovima gotovine, napomene uz fnansijske
izvetaje i specifnost fnansijskog izvetavanja u javnom sektoru. Glava
deset posveena je pokazateljima poslovanja, odnosno racio brojevima.
etvrti deo ove knjige pod naslovom Budetiranje i izrada biznis plana
u turizmu i hotelijerstvu, posveen je donoenju budeta u preduzeima
turistike privrede. U glavi jedanaest dat je opti pristup procesu izrade
budeta, a analizirane su i specifnosti u izradi budeta hotelskih pre-
duzea, kao i budeta turistikih organizacija u Srbiji. Glava dvanaest
obuhvata karakteristike u procesu izrade budeta dogaaja, dok su u glavi
trinaest analizirana pitanja kapitalnih izdataka, novanih tokova, diskon-
tnog rauna, metoda neto sadanje vrednosti i racionalizacije kapitala.
Poslednja glava ove knjige, glava etrnaest posveena je metodologiji
izrade biznis plana, gde smo i dali konkretne primere izrade biznis plana
u hotelskim preduzeima i turistikim agencijama.
5
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1. TEoRiJSkE oSnovE EkonomSko -
FinAnSiJSkE AnAlizE PREDUzEA U
HoTEliJERSTvU i TURizmU
nakon itanja ove glave moi ete da:
objasnite u emu je znaaj ekonomsko fnansijske analize u turizmu i
hotelijerstvu.
Defniete pojam ekonomske i fnasijske analize.
odredite ciljeve ekonomsko - fnansijske analize.
objasnite predmet ekonomsko - fnansijske analize.
znate kakva je organizacija fnasijske funkcije.
navedete i objasnite metode izuavanje ekonomsko - fnansijske funkcije.
1.1. znAAJ EkonomSko - FinAnSiJSkE AnAlizE
PREDUzEA U HoTEliJERSTvU i TURizmU
T
urizam je postao jedno od najznaajnih podruja ekonomske aktivnosti danas
u svetu sa velikim ueem u nacionalnim ekonomijama kako u razvijenim
zemlje, tako i u zemljama u razvoju. Na turistikom tritu razliiti privredni
subjekti pruaju usluge turistima tokom njihovog putovanja i boravka na de-
stinaciji. U zadovoljenju potreba turista uestvuju brojni subjekti koji pruaju
usluge smetaja, ishrane, prevoza, zabave, rekreacije, organizovanja turistikih
putovanja i niz drugih usluga. Sektor turizma karakterie izrazita heterogenost
delatnosti koje uestvuju u zadovoljenju potreba turista, uz postojanje velikih
razlika u veliini privrednih subjekata i snanu ulogu javnog sektora. Na
svetskom turistikom tritu sve vie se ispoljava dominacija multinacionalnih
kompanija. Poslednjih decenija u oblasti hotelskog i turoperatorskog poslovanja,
kao i u domenu vazdunog saobraaja formirane su velike kompanije koje svojom
poslovnom orijentacijom daleko prevazilaze nacionalna trita i ija ekspanzija
ima globalna obeleja. Istovremeno, veliko uee u pruanju turistikih usluga
imaju mala i srednja preduzea, a brojni su meu njima i privredni subjekti ije
poslovanje ima obeleje tzv. mikro-biznisa jer imaju samo od 3 do 5 zaposlenih.
6
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Pored ispoljene heterogenosti, znaajan broj preduzea na turistikom tritu
ima odreenih slinosti kada se radi o pojedinim obelejima poslovanja, kao to
su: visoko uee fksnih trokova, izraena sezonalnost u poslovanju i nepred-
vidivi uslovi za sticanje prihoda. To upuuje i na primenu odreenih metoda u
analizi trokova i prihoda, formiranju cena, analizi fnansijskih izvetaja i razliitih
pokazatelja to doprinosi efkasnijem sagledavanju fnansijskih aspekata poslo-
vanja, kvalitetnijem planiranju i efkasnijem monitoringu ostvarenih rezultata.
Jedno od kljunih pitanja odnosi se na strukturu trokova preduzea u tu-
rizmu. Privredni subjekti ija se delatnost zasniva na pruanju usluge prevoza
turistima, kao to su aviokompanije, brodske i autobuska preduzea, kao i kom-
panije u oblasti eleznikog saobraaja suoeni su sa izrazito visokim ueem
fksnih trokova. Slina obeleja ima struktura trokova hotelskog preduzea
ili velikih izgraenih turistikih atraktivnosti, kao to su npr. tematski ili akva
parkovi, jer su velika sredstva uloena u obezbeenje potrebnog zemljita, izgrad-
nju objekata i nabavku opreme. Dodatni faktor koji oteava poslovanje odnosi
se na injenicu da ne postoji mogunost da se pripremljeni proizvodi (sedita
u avionima ili hotelske sobe) skladite na zalihama radi prodaje u narednom
periodu. Zapravo, neprodati kapaciteti predstavljaju zauvek izgubljenu zaradu,
te se nekada za turistike usluge kae da su izrazito kvarljive (perishable).
(Beech J., str. 145) To ukazuje da je osnovni cilj ovih kompanija obezbediti
maksimalni broj potroaa, odnosno to vei procenat korienja kapaciteta jer
e to obezbediti pokrivanje fksnih torkova i maksimiziranje prihoda. Hotelske
i vazduhoplovne kompanije razvile su sofsticirane sisteme iji je cilj obezbeenje
maksimalnog profta, a primena koncepta yield menadmenta danas predstav-
lja savremeni metod u realizaciji tako postavljenih ciljeva. (Beech J., str. 144)
Veliki znaaj koji ekonomija obima ima u postizanju pozitivnih ekonomskih
rezultata uticali su na intenziviranje procesa vertikalne i horizontalne integracije
na turistikom tritu.
Za preduzee je znaajno sprovoenje ekonomske analize i ostvarivanja ciljeva
ekonomije preduzea koji se sagledavaju kroz odnose njegovih rezultata i ulaga-
nja, odnosno kroz ostvarivanje konkurentske efkasnosti, a svodi se na izuavanje
ekonomskih zakonitost koje deluju na rad i poslovanje razliitih privrednih subjekata
u hotelijerstvu i turizmu. Cilj sprovoenja ekonomske analize je, prema tome,
saznanje o mogunostima i stepenu primene principa - ostvariti maksimalne
rezultate uz minimalna ulaganja za ostvarenje tih rezultata.
Pored toga, izuzetan znaaj za razvoj preduzea turistike privrede ima i f-
nansijska analiza koja proizilazi iz ukupne sloenosti i specifnosti ove delatnosti.
Naime, konkurentska pozicija i uspeh preduzea zavisi od brzine i efkasnosti
reagovanja na tehnoloke, marketinke i ostale promene. Hotelsko preduzee, kao
i druga preduzea koja spadaju u turistiku privredu, moe postignuti poslovni
7
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
uspeh samo ako kontinuirano proaktivno deluje, stalno se prilagoavajui dina-
mikim kretanjima i turbulentnim promenama. Njegova efkasnost se vrednuje
na tritu, u poreenju sa konkurencijom i na tritu kapitala. Preduzee koje
je fnansijski snano lake moe prevazii promene u okruenju i okruenje e
imati manji uticaj na njegovu ukupnu sposobnost adekvatnog pozicioniranja.
Za hotelijerstvo je karakteristian i razvoj investicionih fondova za nekretnine
- REIT (Real Estate Investment Trusts) koji su imali kljunu ulogu u uspehu
velikih hotelskih grupa, naroito u SAD i Kanadi. Kombinovano sa drugim
izvorima fnansiranja, REIT su sutinski izmenili strukturu hotelske delatnosti
podelom vlasnitva i upravljanja. Uvoenje novih naina fnansiranja stvorilo je i
novi tip vlasnika hotela. Vlasnici hotela su nekad bili hotelijeri, danas se oni bave
nekretninama. To je stvorilo dva razliita tipa direktora hotela: vlasnike hotela
koji su u biznisu i poslovne ljude koji rade u hotelskoj industriji. Prva grupa
razvija dugorone strategije i fokusira se na zadovoljstvo potroaa, dok druga
donosi odluke zasnovane, pre svega, na kratkoronim fnansijskim planovima
i usredsreuje svoju aktivnost na investitore.
Ekspanzija velikih globalno orijentisanih kompanija u oblasti turizma i
hotelijerstva dovela je i do pojave niza novih pitanja sa kojima se suoavaju
menaderi u praksi, a kojima se istovremeno bavi i ekonomska teorija.
O veliini kompanija iz oblasti hotelijerstva govori podatak da samo devet
hotelskih grupa ini oko 72% celokupne ponude evropskih lanaca hotela, na
elu sa lancima Bass i Accor. Pokret ukrupnjavanja u Evropi je naroito aktivan
u paniji sa panskim grupama koje preduzimaju brojna preuzimanja. Isto-
noevropske zemlje locirane blizu bogatijih zemalja pokazuju sve vei razvoj i,
zajedno sa onima u severnoj Evropi, privlae hotelske kompanije koje tragaju
za regionalnim tritima.
U narednih nekoliko godina, oekuje se da hotelski giganti postanu jo vei,
prvenstveno kroz znaajan porast franiznih aranmana. Ovaj trend e verovatno
pogodovati amerikim kompanijama koje ve dominiraju ovim sektorom. Me-
utim, u Sjedinjenim Dravama, pokret ukrupnjavanja ini se da kree drugim
putem: REIT i menadmet kompanije dolaze, amerike hotelske grupe se
spajaju sa meunarodnim grupama, razne hotelske marke udruuju snage itd.
Internacionalna poslovna orijentacija velikih kompanija dovela je i do niza
rizika u poslovanju, kao to je visoka izloenost riziku od meuvalutarnih
promena. Takvom riziku su npr. esto izloeni turoperatori zbog prirode svog
posla jer su u velikoj meri usmereni na saradnju sa privrednim subjektima iz
razliitih zemalja.
Posebno pitanje se otvara i u vezi deviznih odliva koji su posledica trokova
vezanih za odreene oblike transfera tehnologije (plaanja kod franizinga ili
8
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
ugovora o menadmentu). To umanjuje devizni priliv koji ostaje u zemlji do-
mainu, ali osim na makroekonomskom nivou, ovo pitanje se moe posmatrati
i na mikroekonomskom nivou, sa aspekta trokova koje e imati preduzee koje
se opredeljuje za ulogu primaoca strane tehnologije npr. kod franiznih ugovora.
Sloenosti ekonomske i fnansijske analize poslovanja subjekata na turisti-
kom tritu utie i snano prisustvo javnog sektora koji ima znaajnu ulogu
u obezbeenju kvalitetne turistike ponude na destinaciji. Njegov je zadatak u
veini zemalja prvenstveno usmeren na obezbeenje saobraajne i komunalne
infrastrukture, ali takoe javni sektor preduzima znaajne aktivnosti i u izgradnji
objekata turistike infrastrukture namenjenih zadovoljenu potreba turista. U
takve objekte spadaju: skijalita, vizitorski centri, turistiki informativni centri,
ureena kupalita i plae, wellness i spa centri, tematski i zabavni parkovi,
objekti nautikog turizma, izgraeni tereni za razliite sportske aktivnosti,
zabavno rekreativne staze i putevi (peake i biciklistike staze, panoramski
putevi, vidikovci i odmorita) i slini objekti.
Ono to, meutim, treba naglasiti je da se pri izgradnji razliitih objekata
u okviru javnog sektora esto nemaju u vidu samo direktni ekonomski efekti,
odnosno dobit koju e ostvariti javno preduzee. U prvom planu su najee
ukupni direktni i indirektni efekti koji se mogu postii razvojem turizma na
odreenoj destinaciji stvaranje trita za razvoj niza komplementarnih delat-
nosti, otvaranje novih radnih mesta i niz drugih pozitivnih efekata.
Turistiko trite karakteristino je i po postojanu brojnih neproftnih orga-
nizacija, kao to su muzeji, umetnike galerije, arheoloka nalazita, manastiri
i crkve, istorijski spomenici koje nisu direktno proftno orijentisane, ali koje
imaju znaajnu ulogu u privlaenju turista za boravak na odreenim destina-
cijama. Drugi znaajan segment u privlaenju turista predstavljaju turistike
organizacije, koje u veini zemalja osnivaju dravni organi na nacionalnom,
regionalnom i lokalnom nivou sa osnovnim zadatkom da promoviu turizam
odreene destinacije. Njihova je uloga veoma znaajna i u formiranju mree
informativnih biroa i informisanju turista na destinaciji, a po pravilu se formiraju
kao neproftne organizacije koje najvei deo prihoda ostvaruju iz budeta na
lokalnom, regionalnom ili nacionalnom nivou.
9
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.2. EkonomSkA AnAlizA PoSlovAnJA PREDUzEA
U TURizmU i HoTEliJERSTvU
Osnova ekonomske analize u turistikim i hotelskim preduzeima je primena
ekonomike preduzea. Zato je veoma vano da pojmovno defniemo ekono-
miku preduzea i utvrdimo ciljeve i metode ekonomske analize u navedenim
preduzeima.
1.2.1. Pojmovno odreivanje ekonomske analize
Pojam ekonomska analiza moemo shvatiti kao zakonitosti koje deluju u
ekonomiji i principe ijom primenom se obezbeuje ostvarenje ciljeva ekono-
mije, dok raunovodstvo i analiza bilansa svojim metodama utvruju rezultate
dejstva ekonomskih zakona i principa ekonomije. Ekonomska analiza proizilazi
iz Ekonomike preduzea kao naune discipline koja izuava sva ekonomska
zbivanja u reprodukciji, dakle, ekonomiji preduzea. (Bandin T., str. 12). To
znai da je ekonomska analiza izvrna funkcija ekonomike preduzea.
Ekonomika preduzea je nauna disciplina koja izuava ekonomiju predu-
zea kao konkretnu ekonomsku stvarnost u cilju iznalaenja ekonomskih
zakona koji deluju u ekonomiji preduzea, i formulisanja principa, ijom se
primenom u organizovanju procesa reprodukcije stvarni rezultati reprodukcije
maksimalno pribliavaju objektivno moguim.
Ekonomska analiza sagledava poslovanje preduzea sa aspekta efektiv-
nosti i efkasnosti tog poslovanja. Efektivnost poslovanja podrazumeva
ostvarivanje ciljeva preduzea na tritu, odnosno proizvoditi robe i usluge za
kojim postoji potrebna tranja (raditi prave stvari). Efkasnost podrazumeva
ostvarivanja maksimalnih rezultata uz minimalna ulaganja za ostvarivanje
tih rezultata (raditi na pravi nain). Ekonomika preduzea je praktina nauka
jer polazi od prakse i slui praksi. Ekonomika preduzea uoptava iskustva
steena u praksi radi unapreenja postojeih saznanja i zakonitosti i otkriva
nova saznanja i nove zakonitosti u vezi sa ukupnim poslovnim procesima u
preduzeu. (Kisi S., str.4)
1.2.2. Ciljevi ekonomske analize
Osnovni cilj ekonomske analize je ostvarivanje ciljeva ekonomije preduzea
koji se sagledavaju kroz odnose njegovih rezultata i ulaganja, odnosno kroz
ostvarivanje konkurentske efkasnosti, a svodi se na izuavanje ekonomskih
zakonitosti koje deluju na rad i poslovanje preduzea turistike privrede. Cilj
sprovoenja ekonomske analize je, prema tome, saznanje o mogunostima i
stepenu primene principa ostvariti maksimalne rezultate uz minimalna ulaganja
10
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
za ostvarenje tih rezultata. (Kisi S., str. 4) To podrazumeva maksimiziranje
profta, a za vlasnike kapitala on predstavlja ist proft, odnosno neto proft. Po
umanjenju neto profta za bonuse, vlasniku kapitala je na raspolaganju zadrani
proft koji predstavlja prirast na angaovani kapital, to je bazni cilj vlasnika.
Ostvarivanje prinosa na angaovani kapital je u direktnoj vezi sa maksimizi-
ranjem trinih cena akcija preduzea na turistikom tritu. Naime, prirast
na angaovani kapital privuie budue akcionare, to dovodi do porasta cena
akcija. Poveanje trinih cena akcija, poveava kapitalni dobitak i na taj nain
se stvara spirala uveanja vlasnikovog kapitala.
Kao najvanije ciljeve poslovanja preduzea u hotelijerstvu i turizmu moemo
navesti:
Poveanje proftabilnosti,
Poboljanje poloaja i uea na turistikom tritu,
Poveanje produktivnosti,
Poveanje ekonominosti,
Poveanje rentabilnosti,
Unapreenje materijalnih i fnansijskih resursa,
Tehnoloka konkurentnost,
Unapreenje kvaliteta usluga,
Proirenje asortimana prodaje,
Razvoj menaderskih sposobnosti,
Razvoj i motivisanosti zaposlenih,
Stvaranje ugleda, imena i ukupnog brenda preduzea.
Na makro nivou, ciljevi ekonomske analize su da izuava karakteristike i za-
konitosti koje su zajednike svim preduzeima bez obzira na ulogu u drutvenoj
reprodukciji koju obavljaju.
Ostvarivanjem ciljeva ekonomske analize obezbeuje se:
formiranje jasnih i loginih ocena i predstava o prirodi i karakteru
poslovanja preduzea kao konkretnog ekonomskog sistema;
identifkaciju zakonitosti koje uslovljavaju ponaanje preduzea, kao i
principe, odnosno pravila ponaanja preko kojih se utie na poslovanje
preduzea radi ostvarivanja njegovih ekonomskih i drugih ciljeva,
nauna osnova za utvrivanje ekonomskih ciljeva koje bi preduzee
trebalo da ostvari da bi opravdalo potrebu svoga postojanja i razvoja,
kao i da bi zadovoljilo potrebe trita, a preko njih i svoje potrebe,
nauna osnova za kontrolu ostvarenja ciljeva ekonomije preduzea,
odnosno za utvrivanje stepena odstupanja ostvarenih u odnosu na
eljene ciljeve,
11
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
nauna osnova za sagledavanje preduzea kao sistema ili celine koja je
u svom poslovanju povezana direktno ili indirektno sa drugim predu-
zeima, i sa privredom drutva u celini. (Kisi S., str. 5)
1.2.3. Predmet ekonomske analize
Predmet ekonomske analize je samo preduzee i njegovo poslovanje. Podruje
i predmet izuavanje ekonomije preduzea, odnosno ekonomske analize su:
ostvareni rezultati poslovanja preduzea,
ulaganja u reprodukciju koja su vezana za ostvarenje tih rezultata ,
odnosi izmeu ostvarenih rezultata i neophodnih ulaganja i
ekonomski principi, norme ili pravila poslovanja preduzea.
Rezultati reprodukcije u turizmu i hotelijerstvu su materijalna dobra i usluge
koje preduzee stvara sa ciljem da, preko trita, zadovolji odreene potrebe
drutva i svoje vlastite potrebe.
Fiziki obim proizvodnje predstavlja koliinu proizvoda ili usluga odreenog
asortimana koji su ostvareni u nekom vremenskom periodu.
Vrednost proizvodnje predstavlja proizvod fzikog obima proizvodnje roba
i usluga i prodajnih cena proizvoda.
Preduzea na turistikom tritu prodaju turistike proizvode i usluge i
ostvaruju odreena novana sredstva koja predstavljaju protivvrednost za pro-
date proizvode ili izvrene usluge. Na taj nain preduzee ostvaruje odreene
poslovne prihode.
Pored poslovnih prihoda, preduzee turistike privrede u svom poslovanju
ostvaruje odreene rezultate i vrednosti u obliku prihoda od fnansiranja ili
prihoda od fnansijskih transakcija. To su: prihodi od fnansijskih ulaganja,
kamata i drugih fnansijskih transakcija; kao i vanredni prihodi u vidu: vikova,
prihoda od nagrada, i slino. Na taj nain se u ovom preduzeu formira ukupan prihod .
Za ostvarenje ukupnog prihoda preduzee iz oblasti hotelijerstva i turizma
stvara i odreene poslovne rashode u vidu: trokova materijala, inventara i
energije; trokova amortizacije sredstava za rad; trokova rada; kao i odreene
rashode koji potiu iz fnansijskih transakcija preduzea ili rashode fnansiranja
i vanredne rashode. Ovo su ukupni rashodi preduzea.
Dobit preduzea je izraz ostvarenih rezultata i osnovni je motiv i cilj poslo-
vanja preduzea.
Ulaganja u reprodukciju u sutini predstavljaju ulaganja investicije sa ciljem
da se obezbedi konkurentska pozicija, odnosno vea dobit. Elementi ulaganja
su: predmet rada ili materijal za reprodukciju, proirenje kapaciteta, osvajanje
novih trita, proirenje asortimana i oblika prodaje, sredstva za rad i radna snaga.
12
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Odnos izmeu rezultata i uloenih inputa izraava stepen uspenosti ostva-
renja ciljeva preduzea na turistikom tritu, odnosno izraava efkasnost po-
slovanja, ostvarenje prinosa na angaovanje ukupnog materijalnog, fnansijskog
i ljudskog kapitala.
1.3. FiAnSiJSki mEnADmEnT TURiSTikiH i HoTElSkiH PREDUzEA
1.3.1. Pojam i znaaj fnansijskog menadmenta
U savremenoj fnansijskoj teoriji u upotrebi je znaajan broj termini za
fnansije preduzea koje su uglavnom sinonimi: poslovne fnansije, mikro f-
nansije, fnansijsko upravljanje, upravljake fnansije, fnansijski menadment
i korporativne fnansije. Najee korien termin je fnansijski menadment,
dok veina fnansijskih menadera koristi termin fnansijsko upravljanje ili
upravljanje fnansijama. (Charles R.M., str. 10)
Finansijski menadment se moe defnisati kao nauna disciplina koja se
bavi teorijom i metodologijom fnansijskog poslovanja u preduzeu kao eko-
nomsko-pravnom subjektu privreivanja u robno-novanoj privredi.
1
Takoe, neki autori posmatraju fnansijski menadment kao funkciju predu-
zea koja obuhvata aktivnosti preduzea koje se odnose na sticanje, fnansiranje
i upravljanje imovinom, imajui u vidu osnovni cilj poslovanja. (Kuli M., str. 9)
Pojedini autori ukazuju da bi poslovne fnansije, kao nauna disciplina trebalo,
pre svega, da daju odgovor na pitanje u vezi veliine iznosa fnansijskih sredstava
koje bi trebalo uloiti u pojedine oblike fksne i tekue imovine kao i ulaganje u
ukupnu poslovnu imovinu, a zatim da odgovore na pitanje iz kojih izvora bi se
ta sredstva mogla pribaviti, tj. kako bi trebalo komponovati fnansijsku strukturu
i strukturu kapitala hotelskog preduzea. (Nikoli D., str.1)
James C. i koautori istiu da se fnansijski menadment tie kupovine,
fnansiranja i upravljanja imovinom, imajui na umu osnovni cilj poslovanja.
(James C., str. 2)
Analizirajui iru literaturu, moemo konstatovati da poslovne fnansije
(fnansijski menadment) u turistikoj i hotelskoj delatnosti izuavaju: zadatke
fnansijske funkcije; oblike (izvore) fnansiranja i cenu kapitala; likvidnost i
solventnost; taktiku i strategiju fnansiranja; upravljanje poslovnim fnansijama
(fnansijsku politiku, planiranje, organizaciju, evidenciju, kontrolu, analizu i
informisanje); planiranje novanih tokova; planiranje i analizu obrtnog kapita-
la; instrumente i hartije od vrednosti; fnansijske ocene efektivnosti investicija
1 Grupa autora: Leksikon raunovodstva i poslovnih nansija , Savez raunovodstvenih i fman-
sijskih radnika Srbije, Beograd, 1983, str. 744
13
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
i investicionih i fnansijskih odluka u uslovima rizika i dr. (Nikoli D., str. 1)
To podrazumeva da je osnovna odrednica fnansijskog menadmenta obezbe-
enje stabilnih izvora fnansiranja, odnosno pribavljanje i alokacija ogranienih
fnansijskih resursa zavisno od ciljeva preduzea.
Imajui u vidu veoma razliito defnisanje poslovnih fnansija od strane ra-
zliitih autora, neophodno je istai da se fnansijsko upravljanje moe podeliti
na dve velike oblasti:
poslovne fnansije kao akademska disciplina, i
poslovne fnansije kao upravljaki koncept. (arki N., str. 9)
Kada imamo u vidu poslovne fnansije kao akademsku oblast, onda je fokus
na izuavanja tri osnovna aspekta poslovnih fnansija, to su:
fnansijsko upravljanje,
investiranje i analiza rizika, i
fnansijska trita i institucije.
Kada se imaju u vidu poslovne fnansije kao upravljaki koncept, onda treba
posebno istai da on podrazumeva upravljaki koncept u preduzeu, pa shodno
tome, akcenat se stavlja na izuavanje sledeih aspekata poslovnih fnansija:
fnansijsko okruenje,
fnansijski instrumenti, i
upravljanje fnansijama. (Ivani M., str. 11)
Funkcija odluivanja fnansijskog menadmenta moe se podeliti na tri
osnovne oblasti:
Odluka o investiranju,
Odluka o fnansiranju i
Odluka o upravljanju imovinom (James C., str. 2)
Znaaj fnansijskog menadment u preduzeima turistike privrede pro-
izilazi iz ukupne sloenosti i specifnosti ove delatnosti. Naime, poslovanje
preduzea u hotelijerstvu i turizmu je pod veoma izraenim uticajem okruenja.
Konkurentska pozicija i uspeh preduzea zavisi od brzine i efkasnog reagovanja
na tehnoloke, marketinke i ostale promene. Preduzee na turistikom tritu
moe postignuti poslovni uspeh samo ako kontinuirano proaktivno deluje, stalno
se prilagoavajui dinamikim kretanjima i turbulentnim promenama. Njegova
efkasnost se vrednuje na tritu, u poreenju sa konkurencijom, kao i na tritu
kapitala. Preduzee koje je fnansijski snano lake moe prevazii promene
u okruenju i okruenje e imati manji uticaj na njegovu ukupnu sposobnost
adekvatnog pozicioniranja.
Mala i srednja preduzea u turizmu i hotelijerstvu su stalno u procesu vla-
snikih promena, u procesu transformacija, akvizicija, zajednikih ulaganja,
14
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
stvaranja strategijskih alijansi ili postaju deo velikih preduzea. Pored obez-
beenja potrebnog kapitala, preduzeu je potrebna vrhunska efkasnost svih
poslovnih funkcija. Proizvodno-uslune operacije (poslovi) se ostvaruju preko
etiri elementarne funkcije (proizvodne, nabavne, prodajne i fnansijske). S
obzirom da fnansijski problemi mogu biti uzrok loeg poslovanja, ali da su e-
sto i pokazatelj rezultata poslovanja, uspeno poslovanje pretpostavlja efkasnu
fnansijsku funkciju.
Zato su poslovne fnansije od izuzetnog znaaja kako za male i srednje pre-
duzetnike (koje se organizuju kao drutvo lica) frme (preduzetnike fnansije)
tako i za velike, korporativne kompanije koje se osnivaju kao drutva kapitala
(korporativne fnansije).
1.3.2. Ciljevi i zadaci fnansijskog menadmenta
Glavni cilj upravljanja poslovnim fnansijama jeste oplodnja fnansijskog
kapitala preduzea po maksimalnoj stopi rentabilnosti ulaganja, a to je isto-
vremeno i centralni motiv fnansijskog menadmenta. Zbog toga, kreiranje i
ostvarivanje politike optimalnih fnansijskih plasmana uz dinamiko odravanje
optimalnog stepena likvidnosti preduzea predstavlja fundamentalni cilj uprav-
ljanja poslovnim fnansijama. (Risti ., str. 422)
Sledei, podjednako vaan cilj je maksimiziranje dobitka (profta) preduzea
turistike privrede. Ovaj cilj je u direktnoj vezi sa rentabilnou ulaganja jer
zahtev za maksimiziranjem profta podrazumeva zahtev za maksimiziranjem
prinosa za vlasnike kapitala, odnosno zahtevom za efkasnijim i efektnijim
korienjem imovine preduzea.
Uporedo sa ovim ciljem je i cilj maksimiziranja rentabilnosti preduzea, a koji
se ostvaruje i kroz maksimiziranje vrednosti investicionog ulaganja preduzea
u hotelijerstvu i turizmu.
Maksimiziranje cena akcija preduzea turistike privrede je jedan ali ne i
najvaniji cilj koji se u praksi veoma esto koristi. Za to postoje tri praktina
razloga:
1. Cene akcija su najvidljivije, prisutne su na berzi i njima se javno trguje;
2. Investitori prate vrednost cene akcija i na osnovu toga donose odluke
o potencijalnom investiranju;
3. Cena akcija je osnovna i prva mera dobiti akcionara, poto ih mogu
prodati, odnosno unoviti.
Cilj fnansijske politike preduzea jeste jaanje njegove fnansijske snage. Pod
fnansijskom snagom preduzea se podrazumeva: (Nikoli D., str. 13)
1. trajna sposobnost plaanja,
2. trajna sposobnost fnansiranja,
15
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3. trajna sposobnost investiranja,
4. trajna sposobnost poveanja imovine akcionara preduzea,
5. trajna sposobnost zadovoljavanja fnansijskih interesa ostalih stejkhol-
dera preduzea.
Uspeno ostvarivanje navedenih ciljeva zahteva od menadmenta fnansija
preduzea u hotelijerstvu i turizmu da upravlja procesima: (Nikoli D., str. 6)
1. pribavljanja novanih sredstava potrebnih za normalan tok poslovanja
preduzea,
2. korienja novanih sredstava u poslovanju preduzea,
3. usklaivanja dinamike priliva novanih sredstava sa rokovima dospea
obaveza plaanja prema njihovom izvorima,
4. regulisanja novanih tokova i praenje fnansijskih odnosa u preduzeu,
5. kontrole upotrebe novanih sredstava u krunom toku poslovanja pre-
duzea.
Zadaci fnansijske funkcije se odnose na: (1)planiranje fnansijskih sredstava,
(2)obezbeenje fnansijskih sredstava (za nabavnu i proizvodnu funkciju), (3)re-
alizaciju proizvoda-usluga i naplatu potraivanja po tim osnovama. Navedeni
zadaci fnansijske funkcije ukazuju da se tokovi kreu u sledeem nizu: fnan-
sijska-nabavna-proizvodna prodajna - fnansijska funkcija (Slika 1). Ukoliko
fnansijska funkcija (fnansijski menadment) ne raspolae dovoljnim iznosom
sopstvenih sredstava, tada ona nabavljaju na eksternom tritu posredstvom
poslovnih banaka. Isto tako, mogu biti tokovi usmereni na fnansijske odnose
izmeu nabavne i fnansijske funkcije kada su u pitanju avansi i rabati za vee
koliine nabavke, odnosno izmeu prometne i fnansijske funkcije kada su u
pitanju kasa-skonta za prevremenu naplatu potraivanja. Finansijska funkcija
bi trebalo da ima vezu i sa investicionom funkcijom. (Nikoli D., str. 2)
Slika 1 meusobna povezanost poslovnih funkcija
izvor: nikoli D., Upravljanje fnansijskim poslovanjem i politika cena u hotelijerstvu i turizmu,
Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str. 2
16
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Zadaci fnansijske funkcije mogu se svrstati u dve osnovne grupe:
1. primarne zadatke, koji se odnose na:
pribavljanje novanih sredstava
upotrebu (ulaganje) novanih sredstava,
usklaivanje roka i imobilizacije sredstava i rokova raspoloivosti izvora,
2. sekundarne zadatke, koji se odnose na:
disponiranje novca,
kontrolu novanih dokumenata i nadzor racionalne upotrebe sredstava,
voenje operativne evidencije,
fnansijsko planiranje,
fnansijsku analizu,
fnansijsko informisanje.
1.3.3. organizacija fnansijske funkcije u strukturi preduzea
u hotelijerstvu i turizmu
Najee u preduzeu turistike privrede funkciju fnansijskog menadera
obavlja posebno struno lice, retko je to generalni menader, osim ako se radi o
veoma malom preduzeu. Finansijski menader (CFO)
2
je uglavnom direktno
odgovoran predsedniku ili glavnom izvrnom direktoru kompanije (CEO)
3
. U
velikim preduzeima iz domena hotelijerstva i turizma, fnansijsko poslovanje je
u veini preduzea podeljeno na dve organizacione jedinice. (U daljem tekstu e
biti data analiza na primeru amerikih kompanija.) Prva je fnansijska sluba, a
druga je raunovodstvena sluba, i obe slube imaju rukovodioce. Odgovornosti
rukovodioca raunovodstva prvenstveno su raunovodstvene prirode. Rauno-
vodstvo trokova, kao i prorauni i prognoze, odnose se na internu upotrebu.
Spoljni fnansijski izvetaji dostavljaju se IRS -u
4
, komisiji za hartije od vrednosti
(SEC) i akcionarima.
Odgovornost rukovodioca fnansija deli se na podruja odluivanja koja su
obino povezana s fnansijskim menadmentom: investicije (ocena ekonomske
afektivnosti investicija, upravljanje penzijama) fnansiranje (odnosi izmeu
komercijalnog i investicionog bankarstva, odnos izmeu investitora, raspodela
dividendi) i menadment imovine. (James C., str. 8-9)
2 Glavni nasijski direktor
3 Glavni izvrni direktor direktor
4 Uprava javnih prihoda SAD, banka ili nadleno dravni organa, zavisno od drave.
17
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Slika 2 Finansijski menadment u organizacionoj strukturi
Upravni odbor
Predsednik
(glavni izvrni direktor)
Potpredsednik za
poslovanje
Potpredsednik za
marketng
Potpredsednik za fnansije
(glavni fnansijski direktor)
Rukovodilac fnansija
- Isplatvost ulaganja
- Upravljanje gotovinom
- Odnosi sa komercijalnim i investcionim
bankama
- Upravljanje kreditma
- Izdaci za dividende
- Finansijska analiza
- Odnosi sa investtorima
- Upravljanje penzijama
Rukovodilac raunovodstva
- Raunovodstvo trokova
- Upravljanje trokovima
- Obrada podataka
- Glavna knjiga (plate, obaveze prema
dobavljaima - portaivanja od kupaca)
- Izvetavanje za dravne organe
- Interna kontrola
- Priprema fnansijskih izvetaja
- Priprema prorauna
izvor: James C., van Horne i John m. Wachowicz, JR., Osnovi fnansijskog menadmenta dva-
naesto izdanje, Data status, Beograd, 2007., str. 9
Organizacija fnansijske slube moe biti formirana kao na narednoj slici.
Slika 3 Finansije u organizacionoj emi preduzea u hotelijerstvu i turizmu
Bord direkora
Predsednik
Zamenik predsednika za fnansije
Kontrolor Blagajna (trezor)
Analiza
budeta
Porezi
Informaci-
oni sistem
Finansij-
sko izve-
tavanje
Kreditni
menad-
ment
Upravlja-
nje goto-
vinom
Investcije
Finan-
sijsko
planiranje
izvor: Horne van C.J., Wachovicz Jr. m.J.: Osnove fnansijskog menadmenta, mate, zagreb,
2002., str. 7.
18
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.4. mEToDE izUAvAnJA EkonomSkE i FinAnSiJSkE AnAlizE
U ekonomskoj i fnansijskoj analizi neophodan je interdisciplinarni pristup
koji se prvenstveno zasniva na naunim disciplinama kao to su ekonomija,
raunovodstvo i statistika ali je isto tako vano primeniti nauna saznanja i
metodologiju istraivanja koja se koristi u marketingu.
Ekonomika i fnansijska analiza, u svojim naunim istraivanjima koriste,
pozitivna nauna saznanja drugih drutvenih i ekonomskih nauka - naune
metode, kao i odreene metode koje su posebno znaajne za njen predmet
izuavanja - posebne naune metode.
U daljem izlaganju daemo osnovne opte i posebno znaajne metode koje
se uobiajeno koriste u ekonomskoj i fnansijskoj analizi preduzea u turizmu
i hotelijerstvu.
Opte naune metode su dijalektika metoda i metoda opte teorije sistema,
kao i odreene metode saznanja: indukcija, dedukcija, analiza, sinteza, i druge
metode koje se zasnivaju na posmatranju pojava i procesa (opservaciji).
Dijalektika metoda kao i metoda opte teorije sistema polaze sa stanovita da
su sve pojave u prirodi i drutvu meusobno povezane, zavisne i uslovljene, kao
i da su u procesima stalnih kretanja i promena.
Indukcija je metod logikog zakljuivanja gde se polazi od pojedinanih i-
njenica koje se uoptavaju na osnovu njihove meusobne povezanosti, srodnosti
i zavisnosti.
Dedukcija je obrnut postupak od indukcije. Kod ove metode se polazi od
postavke da je neka pojava prihvaena kao verovatna jer je u praksi ili u slinim
sluajevima potvrena, pa se karakteristika njenog ponaanja uzima kao pravilo
i za druge pojedinane sluajeve.
Analiza je metod ralanjavanja celine na delove, odnosno ralanjavanja
sloenih pojava i procesa na jednostavnije delove, ralanjavanje sistema na
podsisteme.
5

Sinteza je metoda grupisanja ili sjedinjavanja pojedinanih delova u celine,
podsistema u sistem, radi istraivanja odreene pojave u dinamici. To je metoda
kojom se znaajni elementi povezuju u celine koje treba istraivati.
Posmatranje je metod sistematskog praenja odreenih pojava i zbivanja
na osnovu ega je mogue uoavati, registrovati i opisati sve injenice koje su
znaajne za problem koji se istrauje.
6
5 Analizom se, mogu utvrditi rezultati poslovanja pojedinih poslovnih jedinica hotelskog predu-
zeam ili pojednih hotela u preduzeu, kao i poslovanje sektora u putnikim agencijama koja,
na primer, posluju na odreenim geografskim tritima ili po odreenim trinim segmentima
(kongresni, lovni, manifestacioni turizam itd.).
6 Tako se moe posmatrati prijem gostiju na recepciji, kvalitet usluge u resetoranu, procedure
pripreme menija, utroci u kuhinji, iskorienost sredstava za rad, karakteristike angaovanja
sredstava, promene prodajnih cena, promene nabavnih cena, i drugo.
19
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Posebno znaajne naune metode koje se koriste u ekonomskoj analizi po-
slovanja preduzea turistike privrede su: komparativna metoda, projektna
metoda, metoda procene i dr. Osnovu ovih metoda ine statistika istraivanja
i metode kao i raunovodstvene i matematike metode. Statistika istraivanja
predstavljaju izvore podataka koji su potrebni za prouavanje ekonomskih pojava
i zakonitosti koje se ispoljavaju na domaem i stranom tritu, kod preduzea
odreenih delatnosti, grana, grupa i podgrupa. Raunovodstvo i njegove infor-
macije su izvori podataka koji se mogu koristiti za prouavanje pojava i procesa
u preduzeu koji su vezani za izuavanje efekata ulaganja, rezultata i njihovih
odnosa. To su periodini obrauni o poslovanju preduzea, zavrni rauni, i dr.
Pored navedenih, koriste se i razliite statistike i matematike metode, kao i
metode operacionih istraivanja.
Komparativna metoda se zasniva na uporeivanju srodnih injenica u vre-
menskoj i prostornoj dimenziji. Vremenskim uporeivanjem se uoava nastanak i
razvitak odreene pojave, odnosno dinamika te pojave. Prostornim uporeivanjem
se utvruje identinost ili slinost odreene pojave s pojavom koja se zbivala ili
zbila u drugim preduzeima na odreenoj teritoriji (prostoru).
Projektna metoda polazi od injenice da se u sagledavanju postojeeg ili
stvarnog stanja mora ukljuiti i predvianje (projektovanje ili planiranje) eljenog
stanja. Projektovanjem razvoja pojava i procesa, u skladu sa projektovanim cilje-
vima razvoja preduzea, stvaraju se uslovi da se akcije usmere u eljenom pravcu.
Metoda procene se koristi u situacijama kada odreena stanja i procese nije
mogue egzaktno sagledati i oceniti. Zbog toga se na osnovu raznih prorauna,
na osnovu situacija u prethodnom periodu, kao i na osnovu slinih situacija, vre
odreene procene. Ova metoda se znaajno koristi kod procene vrednosti imo-
vine i preduzea, kod procene potrebne koliine novca u odreenom, buduem
vremenskom periodu i dr.
Pored navedenih metoda u ekonomskoj analizi preduzea u hotelijerstvu i
turizmu u velikoj meri koriste i anketnu metodu kao i poseban vid ispitivanja
trita stavova, miljenja, elja, potreba i htenja potencijalnih turista i gostiju.
U fnansijskom menadmentu se primenjuju i specijalni metodi, kao to su:
metod odnosa vrednosti, indeksni metodi i dr., koji vode poreklo iz statistike,
kao i ekonometrijski metodi, gde spadaju: bilansni metod, metod trenda, metod
viestruke korelacije i komparativni metod. Bilansni metod je veoma znaajan, jer
se zasniva na injenicama da se svi prihodi i rashodi, primanja i davanja meu-
sobno usaglaavaju i bilansiraju. Primenom metoda trenda na osnovu fnansijskih
promena i tokova u prethodnom periodu predviaju se budua kretanja. Metodom
korelacije na osnovu kvalitativno izabranih meuzavisnih veliina, predviaju se
oekivani fnansijski tokovi u narednom periodu. Komparativnim metodom vri
se uporedno sagledavanje rezultata srodnih preduzea dobijenih korienjem
prethodnih metoda.
20
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1. Objasnite zbog ega je izuzetno znaajna ekonomska fnansijska analiza u turizmu
i hotelijerstvu.
2. Kakva su kretanja na turistikom tritu koja zahtevaju stalnu ekonomsko fnansijsku
analizu?
3. Defniite ekonomsku analizu i objasnite pojam ekonomske analize.
4. Navedite najvanije ciljeve ekonomsko analize.
5. Navedite glavne ciljeve ekonomske analize na makro nivou.
6. ta ini predmet i podruje izuavanja ekonomske analize?
7. Defniite i objasnite pojam fnansijske analize.
8. Na koje se dve velike oblasti moe podeliti fnansijsko upravljanje?
9. Kada imamo u vidu poslovne fnansije kao akademsku oblast, na koja tri osnovna
aspekta poslovanja je fokus izuavanja poslovnih fnansija?
10. Na koje tri osnovne oblasti se moe podeliti funkcija odluivanja fnansijskog me-
nadmenta.
11. Koji su osnovni ciljevi fnansijskog menadmenta?
12. ta se podrazumeva pod fnansijskom snagom preduzea.
13. Koji su osnovni zadaci fnansijskog menadmenta?
14. Navedite primarne i sekundarne zadatke fnansijske funkcije.
15. Navedite osnovne karakteristike organizacije fnansijske funkcije.
16. Navedite metode izuavanja ekonomsko fnansijske analize.
17. Objasnite sledee metode izuavanja ekonomsko fnansijske analize: dijalektika
metoda, indukcija dedukcija, analiza i sinteza.
18. Objasnite sledee metode izuavanja ekonomsko fnansijske analize: posmatranje,
komparativna metoda, projektna metoda, metoda procene.
19. Objasnite sledee metode izuavanja ekonomsko fnansijske analize: bilansni metod,
metod trenda, metod viestruke korelacije i komparativni metod.
21
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Bandin T., Ekonomika preduzea, Savremena administracija, Beograd, 1995.
Beech J., Chadwick S., Te Business of Tourism Management, Prentice Hall, Harlow, 2006.
avlek N., Turoperatori i svjetski turizam, Golden marketing, Zagreb, 1998.
Charles R.M., James R., McGuigan, William J. Kretlow, Contemoparary Financial Ma-
nagement, West Publishing Company, St. Paul, 1982.
ai K., Poslovanje hotelskih preduzea, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.
asopis Turistiki pregled, Beograd, br. 8/2006.
Grupa autora: Leksikon raunovodstva i poslovnih fnansija, Savez raunovodstvenih i f-
nansijskih radnika Srbije, Beograd, 1983.
Ivani M., Upravljanje fnansijama, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.
James C., Van Horne I John M. Wachowicz, JR., Osnovi fnansijskog menadmenta dva-
naesto izdanje, Data status, Beograd, 2007.
Kisi S., Perovi Jovanovi M., Ekonomika preduzea principi i primena, Savremena
administracija, Beograd, 1995.
Kukolea S., Ekonomika preduzea I, Informator, Zagreb 1963.
Kuli M., Finansijski menadment, Megatrend univerzitet, Beograd, 2004.
Nikoli D., Poslovne fnansije u hotelijerstvu, VH, Beograd, 2009.
Nikoli D., Upravljanje fnansijskim poslovanjem i politika cena u hotelijerstvu i turizmu,
Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.
Rakita B., Meunarodni menadment, Ekonomski fakultet-CID, Beograd, 2003.
Spasi V., Menadment turistikih agencija i organizatora putovanja, FTHM, Beograd, 2006.
Stutts T.A., Wortman F.J.: Hotel and Lodging Management: An Introduction, John Wiley
& Sons, Inc, New Jersey, 2006.
Unkovi S., ai K., Baki O., Savremena kretanja na turistikom tritu, Ekonomski
fakultet CID, Beograd, 2002.
arki N., Joksimovi, Upravljanje fnansijama , Grafoslog, Beograd, 2003.
Risti . i Komazec S., Globalni fnansijski menadment, Via poslovna kola Beograd,
Beograd, 2000.
22
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2. TURiSTikA TRAnJA
nakon itanja ove glave moi ete da:
Defniete turistiku tranju.
navedete osnovne determinante turistike tranje.
objasnite elastinost turistike tranje i navedete vrste elastinosti
turistike tranje.
Razlikujete dohodovnu i cenovnu elastinost turistike tranje.
navedete naine merenja turistike tranje.
navedete faze i objasnite proces ivotnog ciklusa proizvoda.
2.1. DEFiniSAnJE TURiSTikE TRAnJE
T
uristika tranja predstavlja jednu od najvanijih komponenti turistikog
trita i za njena kvantitativna i kvalitativna obeleja zainteresovani su svi
subjekti koji su ukljueni u razvoj turizma. Veliina turistike tranje je osnovni
indikator uspenosti odreene turistike destinacije u privlaenju turista. Sve
planske aktivnosti razliitih privrednih subjekata u domenu turistike ponude,
kao i predstavnika javnog ili privatnog sektora na nivou turistike destinacije,
moraju biti zasnovani na istraivanju tendencija u domenu turistike tranje.
Znaajan deo aktivnosti javnog sektora u oblasti turizma usmeren je na pove-
anje ili kontrolisanje turistike tranje na destinaciji. Korienje raspoloivih
fnansijskih sredstava iz sopstvenih ili pozajmljenih izvora, odnosno ulaganje
u nove proizvode i usluge, u najveoj meri se zasniva na predvianju budue
prodaje i prihoda. Osnovu za to predstavljaju ocene budueg kretanja tranje
za destinacijom, kao i za pojedinim proizvodima i uslugama koji su deo ponude
na destinaciji.
Za praenje i predvianje kretanja tranje neophodno je posedovanje znanja
o tome ta je tranja u turizmu, koje su njene glavne determinante i na koji nain
se moe predviati njeno kretanje u budunosti. Za takve analize neophodno je
raspolagati odgovarajuim bazama podataka koje obezbeuju posebne drav-
ne institucije usmerene na prikupljanje i obradu statistikih podataka. esto
se neophodne baze podataka obezbeuju i iz drugih izvora, odnosno mogu
predstavljati rezultate posebnih, nekada i naruenih, istraivanja koje sprovode
specijalizovane agencije, konsalting kompanije i drugi (McIntosh, str. 297-307).
23
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tranja se moe defnisati kao spremnost kupaca da pri razliitom nivou
cena kupuju razliite koliine jedne robe na odreenom tritu i u odree-
nom vremenu (Veselinovi P., str. 114). Tako se zapravo pri defniciji tranje
polazi od odnosa izmeu trine cene i traene koliine roba ili usluga. Empi-
rijske analize kretanja na tritu pokazale su da su odnosi izmeu tranje i cene
regulisani zakonom opadajue tranje. To znai da sa smanjenjem cene neke
robe, raste traena koliina i obrnuto, uz uslov da nije dolo do promene ostalih
faktora koji takoe mogu uticati na tranju.
Tranja za odreenim proizvodima i uslugama najee se defnie kao
funkcionalni odnos koji ukazuje na koliine pojedine robe koja bi se kupovala
po razliitim cenama, na datom mestu i u odreeno vreme:
Y = f(c)
Kako je broj faktora koji utiu na tranju veliki, to je adekvatnije:
Y = f(X
1
, X
2
, X
3
,..., X
n
)
Svrha ustanovljenja funkcije tranje je izraunavanje (sagledavanje) odnosa
izmeu tranje i os novnih faktora koji je uslovljavaju. Faktori ko ji odreuju
tranju (nezavisne promenljive varijable) se koriste da se proceni efekat promena
na tranju (zavisno promenljivu varijablu).
Prema Kotleru Tranja na tritu za proizvodom je ukupni obim koji bi
bio kupljen od defnisane grupe kupaca u defnisanom geografskom podruju, u
defnisanom periodu vremena, u defnisanoj marketing sredini, pri defnisanom
marketing programu. (Kotler., str. 133)
Neophodno je precizno defnisati proizvod za koji se tranja meri. Obim se
izraava i u fzikim jedinicama i vrednosno.
Vei marketing napor i ulaganje turistikog preduzea imae za posledicu
veu tranju (najpre po poveanoj, a onda po opadajuoj stopi). Potrebno je
imati u vidu da postoji limit (ogranienje) u poveavanju tranje. Razlike izmeu
trinog minimuma i potencijala trita pokazuje optu marketing osetljivost
turistikog preduzea.
Navedeni odnos se moe prikazati i putem krive tranje koja zapravo pred-
stavlja geometrijski prikaz funkcije tranje.
24
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 1. Tranja za sobama (individualna tranja) - trine situacije
Trina situacija Cena po sobi Iskazana tranja za sobama
A 5 10
B 4 20
C 3 30
D 2 40
E 1 50
izvor: prilagoeno od strane autora na osnovu veselinovi P., Ekonomija, Univerzitet Singidunum,
Beograd, 2010., str. 111
Iz prethodno navedene tabele proizilazi da pri ceni od 5 NJ (novanih jedi-
nica) postoji tranja za 10 soba, pri ceni od 4 NJ- 20, ceni od 3 NJ- 30 itd. Na
osnovu skale tranje moe se dati kriva tranje. To je prikazano na narednom
grafkonu.
Grafkon 1a kriva individualne tranje
izvor: veselinovi P., Ekonomija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010., str. 111
Na tritu se javlja veliki broj kupaca, pa se nekad tranja iskazuje velikim
brojem individualne tranje (prethodni grafkon), a nekada kao zbirna tranja
(turoperatori, putnike agencije, organizatori dogaaja). Tu tranju nazivamo
agregatnom tranjom
7
. Zbirom individualnih tranji dobijamo ukupnu tranju,
to emo ilustrovati narednim primerom.
7 Kada za svaki dati nivo cena individualne tranje, saberemo traenu koliinu dobijamo ukupnu
tranju koju nazivamo agregatnom tranjom
25
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 2 Agregatna tranja
Potraivanja
koliina (Q)
Trina
cena (p)
Kupac (1), d1
Kupac (2),
d2
Kupac (3),
d3
Ukupna ili
agregatna
tranja (D)
A 5 10 2 7 19
B 4 15 5 10 30
C 3 20 10 15 45
D 2 30 20 25 75
E 1 40 25 30 95
izvor: veselinovi P., Ekonomija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010., 112-113
Grafkon 1b kriva agregatne tranje
2.2. DETERminAnTE TRAnJE
Prethodna analiza ilustrovala je kretanja na tritu i pokazala da su odnosi
izmeu tranje i cena regulisani zakonom opadajue tranje. Kada se radi o
turistikoj tranji, mora se naglasiti da su odnosi daleko sloeniji, sobzirom da
na njene karakteristike deluje itav niz faktora. U ekonomskoj teoriji, prisutni
su razliiti pristupi u analizi i grupisanju faktora tranje zasnovani na razliitim
kriterijumima (ekonomski i vanekonomski faktori, statiki i dinamiki faktori,
unutranji i spoljni faktori tranje itd.) .
26
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.2.1. Analiza tranje
Sa aspekta turistike privrede razlikuju se dve osnovne vrste tranje - primarna
i selektivna tranja.
Primarna tranja predstavlja ukupnu tranju grane odnosno ukupnu tranju
za turistikim proizvodima i uslugama na odreenom podruju.
Selektivna tranja predstavlja potencijalno trite za turistiko preduzee,
odnosno moguu tranju za odreenim turistikim proizvodima i uslugama.
Merenje faktora koji utiu na turistiku tranju vri se na tri naina:
promene u broju korisnika turistikog proizvoda i usluga;
promene u fnansijskoj sposobnosti korisnika promene kupovne moi;
promene u potrebama i eljama turista i slobodno vreme.
U analizi tranje sagledava se sadanja i budua tranja, pri emu se polazi
od tranje grane (ukupne turistike delatnosti), pa tek onda konkretnog turi-
stikog preduzea.
2.2.2. osnovne determinante tranje
Je dna od moguih je podela na statike faktore, koji se sporo menjaju i odreuju
tranju u datom vremenu (npr. demografski faktori) i dinamike faktore koji se
rapidno (naglo) menjaju u vremenu (konkurentska situacija, zahtevi kupaca i sl).
Druga mogua podela faktora koji utiu na tranju je na: unutranje faktore
tranje i spoljne faktore tranje.
Broj kupaca, odnosno turista, i njihova sposobnost i spremnost da kupuju
proizvod su bitne determinante spo ljanjeg karaktera. ire govorei, pod spolj-
nom klimom (klima marketing sredine), podrazumeva se stepen u kome su
demografski, politiki, ekonomski, tehnoloki i drugi faktori sredine naklonjeni
ili nenaklonjeni ekspanziji tranje za proizvodima turistikog preduzea.
Na narednoj slici (slika br.4) dat je pregled faktora koji utiu na generiku
tranju
8
i tranju marke. Na generiku tranju utiu dve grupe faktora. Prvi
su demografski: rast sta novnitva, migracije, starosna struktura i urbanizacija.
Drugi su ekonomski fakto ri: diskrecioni dohodak potroaa i elastinost do-
hotka i cena.(Milisavljevi M., str. 128)
Kada se radi o tranji za markom odreenog turistikog preduzea potrebno
je takoe razmotriti delovanje dva faktora. Prvi je stepen diferenciranja marke u
odnosu na marke drugih proiz voda (imid, cena, tehnologija i sl), a drugi kon-
kurencija (proizvodi i usluge kon kurenata i njihove cene). Kako na generiku,
tako i na tranju marke bitno utie politika drave (njena regulativa, poreski
sistem i zatita potroaa).
8 Generiku tranju moemo razumeti kao faktore koji izazivaju opti rast tranje
27
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tri osnovna faktora koji utiu na tranju su: cena, dohodak i proizvod, pret-
postavljajui da su ostali faktori nepromenjeni (broj kupaca, struktura trita,
privredna propaganda i sl).

Slika 4 Faktori koji utiu na tranju
Demografski faktori
- rast stanovnitva
- migracije
- starosna struktura
- urbanizacija
Generika tranja
Ekonomski faktori
- diskrecioni dohodak
- elastnost dohotka i cena
Politka drave
- regulatva drave
- porezi
- zatta potroaa
Diferenciranje
- imid
- cena
- tehnologija
Tranja marke
Konkurencija
- proizvodi i usluge konkurenata
- cene konkurenata
izvor: Bradley F., Marketing Management, Providing, Communicating and Delivering value, Pren-
tice-Hall, london 1995., str. 210
Meutim, postoji ozbiljan pro blem statistikog merenja elastinosti i inten-
ziteta tranje. Dva metoda su u iroj upotrebi. Jedan je istorijski pregled kretanja
faktora tranje (promene u cenama, dohotku i dr.) i njihov odnos sa tranjom
(njenim promenama). Praktine analize se najee svode na merenje odnosa
uticaja samo jednog faktora (najee cene) na tranju, dok se za ostale faktore
pretpostavlja da su konstantni. Druga vrsta ana liza, dinamike, usmerena je da
ustanovi kako potronja pojedinih porodica varira sa dohot kom i drugim fak-
torima tranje u datom momentu, a ne u periodu vremena.
2.3. ElASTinoST TURiSTikE TRAnJE
Elastinost predstavlja bitno obeleje turistike tranje ali je neophodno
naglasiti odreene specifnosti u mehanizmu funkcionisanja ponude i tranje
na turistikom tritu. Visok stepen elastinosti turistike tranje ispoljava se
u odnosu na dejstvo ekonomskih i neekonomskih faktora. Meu ekonomskim
faktorima koji utiu na kretanje turistike tranje izdvajaju se veliina prihoda
stanovnitva i visina cena turistikih usluga.
28
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.3.1. Dohodovna elastinost tranje
Raspolaganje odreenim prihodima, uz postojanje turistikih potreba, pred-
stavlja i primarni uslov za pojavu same turistike tranje. Porast dohotka irokih
slojeva stanovnitva posle II svetskog rata u razvijenim zemljama Evrope i SAD
predstavljao je jedan od osnovnih faktora pojave masovnih turistikih putovanja.
Sagledavanje i razumevanje odnosa izmeu tranje i dohotka kupaca je
bitno za marketing odluke turistikog preduzea. Sa stanovita preduzea dva
su odnosa bitna za sa gledavanje - efekat koji promena dohotka ima na tranju
i distribuciju tranje od strane kupaca razliitog nivoa dohotka. Neophodno je
znati, ne samo promene u ukupnom dohotku, ve i njegove strukturne promene.
Turistima je lake da poveaju potronju u periodima uspona privrede,
zaposlenosti i veeg dohotka, nego da je smanje kada doe do opadanja pri-
vredne aktivnosti, dohotka i zaposlenosti. Us tanovljena je injenica da turisti
pre donose odluke o potronji na osnovu pro senog ili anticipiranog, nego na
osnovu tekueg dohotka.
Sklonost turistikoj potronji izraava se u procentu i pokazuje koji deo
dohotka pojedi nac, drutvena grupa, ili sloj ili drutvo u celini, troi za podmi-
renje potreba line potronje. Sklonost tednji izraava se takoe u procentu
i pokazuje koji deo do hotka ostaje po podmirenju potreba line potronje za
akumulaciju. Funkcija po tronje je odnos izmeu ukupnih izdataka za linu
potronju i raspoloivog linog dohotka u nacionalnoj ekonomiji. Za razumeva-
nje odnosa izmeu tranje i dohot ka potrebno je, kao i za merenje tog odnosa,
razgraniiti pojmove lini dohodak, raspoloivi dohodak i diskrecioni dohodak.
Lini dohodak je ukupni novani do hodak koji su zaposleni u nacionalnoj privredi
primili u toku odreenog vremen skog perioda. Raspoloivi dohodak se dobija
kada se od linog dohotka odbiju svi porezi i doprinosi, kao i nediskreciona
plaanja. To je iznos dohotka raspoloiv za podmirenje potreba line potronje.
Diskrecioni dohodak je onaj deo linog dohot ka iznad iznosa potrebnog da se
podmire osnovne ivotne potrebe.
Raspoloivi dohodak je determinanta tranje. Meutim, stopa izdataka po-
troaa je nezavisan faktor koji faktiki determinie tranju.
Utvrivanje elastinosti tranje za proizvodima turistikog preduzea u za-
visnosti od promena dohotka je znaajan indikator za marketing politiku. Ako
je koefcijent odreenih proizvoda ili usluga manji od 1, to znai da su promene
u izdacima za proi zvode proporcionalno manji nego promene u raspoloivom
dohotku kupaca. Ako je koefcijent vei od 1, to znai da su promene u dohotku
uslovile relativno vee izmene u izdacima za odgovarajue proizvode. Tako je na
osnovu odreenih statistikih ana liza ustanovljeno da luksuzni proizvodi imaju
vei koefcijent dohodovne elas tinosti tranje od 1, a proizvodi neophodni za
egzistenciju manji od 1.
29
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Danas se jo raspravlja o validnosti Engelovih zakona o odnosu dohotka i
po tronje odreenih vrsta proizvoda. Po njemu, sa porastom dohotka:
opada rela tivno uee izdataka za ishranu;
relativni udeo izdataka za odeu i obuu ostaje neizmenjen;
relativni udeo izdataka za opremu i odravanje stana ostaje nepro-
menjen;
relativni udeo izdataka za ostalu potronju raste.
Istraivanja koja su vrena potvrdila su prvi zakon- izdaci za ishranu apso-
lutno rastu sa poveanjem dohotka, ali opada njihovo uee u dohotku kupaca.
Tanost drugog zakona je do vedena u pitanje poto je ustanovljeno da se kod
predmeta za odeu i obuu radi o proizvodima ija je tranja elastina. Za verif-
kovanje treeg zakona jo uvek nema dovoljno empirijskih dokaza. etvrti zakon
su verifkovale brojne empirijske studije u veem broju zemalja - sa porastom
dohotka poveava se uee izdataka za obrazovanje, kulturu, rekreaciju itd.
Porast prihoda stanovnitva, posebno onog dela koji je spadao u kategoriju
diskrecionog dohotka, uticao je na poveanje tranje za turistikim putovanjima.
Empirijska istraivanja kretanja u domenu primanja stanovnitva i izdataka
namenjenih zadovoljenju turistikih potreba, ukazala su na postojanje pozitivne
koleracije, uz znatno bre poveanje navedenih izdataka.
U periodu privrednih recesija dolazilo je do opadanja tranje za turistikim
putovanjima. Meutim, u odreenim uslovima ispoljavao se i izvestan stepen
rezistentnosti tranje u odnosu na negativno dejstvo faktora koji su posledica
pada u prihodima domainstva. Empirijska istraivanja ukazala su i na pojavu
time-lage, odnosno postojanja svojevrsnog vremenskog pomaka u reagovanju
turistike tranje u odnosu na ispoljena konjukturna kretanja u privredi (ai
K., 1980., str. 89-90). Pored toga, u odreenim periodima je dolo do prila-
goavanja tranje, pri emu se zbog niih prihoda, stanovnitvo opredeljivalo
za boravak na bliim destinacijama, za skraivanje duine putovanja, za izbor
jeftinijih vidova smetaja itd. Takva obeleja imala je turistika tranja za vreme
nedavne svetske fnansijske krize.
2.3.2. Cenovna elastinost tranje
Cenovna elastinost tranje predstavlja osetljivost tranje na promene
cena i moe se defnisati kao odnos procentualne (relativne) promene traene
koliine proizvoda i procentualne (relativne) promene cena i moe se izraziti
na sledei nain:
30
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
D
E
s
=
D
=
P D
<
=
>
1
P D P
P
gde je: E
s
- elastinost tranje, D - tranja, P- cena
izvor: veselinovi P., Ekonomija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010., str. 116
Koefcijent cenovne elastinosti tranje pokazuje da za 1% promena cene
tranja se menja za X % (na primer ako je koefcijent 1, to znai da se za 1 %
promene cene turistikih aranmana , tranja za turistikim aranmanima menja
se za 1 %). Kada je koefcijent elastinosti vei od 1 tranja je elastina, a kad je
manji od 1 onda je neelastina tranja. To znai da kad je koefcijent elastinosti
vei od jedinice, promena cena turistikih aranmana ili hotelskih soba izazvae
promene u tranji za dati %, a kad je manja od jedan, tranja se nee menjati.
Primer dat u tabeli 1. pokazao je da kada se radi o hotelskim uslugama vai
zakon opadajue tranje. Meutim, neophodno je naglasiti da kada se radi o
turizmu, tranja moe biti pod snanim uticajem faktora koji mogu pomeriti
krivu tranje (nezavisno od kretanja cena konkretnog hotela u prethodnom
primeru), meu koje se mogu ubrojati: (Walker R.S, str. 113-114)
Cene soba u drugim hotelima na istoj destinaciji
Period u sezoni
Raspoloivi dohodak turista
Saobraajna povezanost konkretne destinacije (visina cena, dostupnost)
Meuvalutarne promene
Stepen atraktivnosti same destinacije
Oekivanja potencijalnih turista u pogledu kretanja prihoda u budu-
nosti.
Dobar primer predstavlja uticaj cena u oblasti vazdunog saobraaja na porast
tranje za hotelskim smetajem na pojedinim destinacijama. Razvoj low-cost
avio prevozilaca i izrazito niske cene avio prevoza od sredine 90tih godina na
podruju Evrope, uticale su na porast tranje za pojedinim evropskim metro-
polama, a tzv. city short break predstavljao je jedan od proizvoda sa najbre
rastuom tranjom. To je uslovilo i rast tranje za hotelskim smetajem u velikim
evropskim gradovima.
Pored toga, za turistiko trite je karakteristino da u odreenim situacijama
tranja ispoljava i paradoksalno kretanje. Zapravo, radi se o situacijama kada
sa smanjenjem cene dolazi do opadanja tranje za pojedinim turistikim pro-
31
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
izvodima i uslugama. U ekonomskoj teoriji ova pojava se naziva Veblenovim
efektom, a javlja se kod roba koje predstavljaju tzv. statusni simbol za odreene
segmente potroaa. Ekskluzivnost je bitno obeleje takvih proizvoda i tranja
drutvenih slojeva sa najveim dohotkom e opadati jer je proizvod izgubio
eljena svojstva (tzv. snobovski efekat) (Veselinovi, str. 116.).
Gifenov paradoks govori o poveanju potraivane koliine jedne robe kada
se cena poveava. Gifen je poetkom XIX veka zapazio da kada raste cena
hleba poveava se potranja za hlebom. To je posledica injenice da veliki
deo stanovnitva ima nizak realni dohodak. Zbog toga su oni upueni na tzv.
inferiorna dobra (kao to je hleb), koja oni kupuju budui da nemaju novca za
kupovinu vrednijih tzv. superiornih dobara. Siromaan deo stanovnitva zbog
niskog dohotka, nuno je upuen na kupovinu inferiornih dobara. Kada cena
tih dobara raste, raste i kupovina istih proizvoda, kako bi kompenzirali jo vee
suavanje mogunosti kupovine superiornih dobara (Veselinovi, str. 115.).
Faktori koji dodatno utiu na stepen elastinosti tranje tiu se i odnosa
koji postoji kod tzv. zavisnih proizvoda i usluga. U ovu kategoriju se ubrajaju
supstituti i komplementarni proizvodi. Supstituti su robe slinih svojstava koje
mogu na slian nain zadovoljiti neke ljudske potrebe. (Veselinovi, str. 112.)
Za razumevanje kretanja na turistikom tritu neophodno je imati u vidu
i visok stepen supstitucije turistikih usluga. Naime, kada se radi o turistikoj
ponudi postoje velike mogunosti supstitucije izmeu pojedinih komponenti
(npr. kod komunikativnih faktora izmeu pojedinih grana saobraaja, kod re-
ceptivnih faktora izmeu razliitih vrsta i kategorija smetaja na destinaciji, pa i
izmeu samih destinacija). Na to posebno utie mobilnost turistike tranje koja
je znaajno poveana polovinom 20. veka (masovno korienje putnikih auto-
mobila). Pored toga, razvoj vazdunog saobraaja kao rezultat stalnog opadanja
trokova doprineo je pribliavanju pojedinih dalekih destinacija. To je uticalo
na formiranje novih konkurentskih odnosa i na turistikom tritu, intenzivirajui
zapravo proces konkurencije izmeu turistikih destinacija na globalnom nivou.
Mobilnost turistike tranje i velika mogunost supstitucije turistikih usluga
uticali su na poveanje elastinosti turistike tranje u odnosu na cene.
Komplementarni proizvodi i usluge su oni koji su povezani u procesu
potronje. Takva zavisnost postoji izmeu cena ski-pasa i tranje za hotelskim
smetajem u planinskim ski-centrima u zimskom periodu.
Pored toga, mora se naglasiti da odnosi u kretanju cena i turistike tranje
nisu uvek tako jednostavni, pri emu treba imati u vidu veliku heterogenost
turistikih proizvoda. Tako se za tranju za poslovnim putovanjima moe pre
rei da se u veini sluajeva ponaa kao neelastina, dok je kod turistikih pu-
tovanja ispoljena daleko vea elastinost. (Walker R.J. str. 116). Takoe, kod
32
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
turistikih putovanja ispoljavaju se znaajne razlike. Radi ilustracije se moe
navesti i razlika u ponaanju turistike tranje kada se radi o ponudi paket
aranmana namenjenih masovnom tritu i ponudi turistikih aranmana na-
menjenih turistima sa specijalnim interesovanjima. Kod aranmana kao to su
klasina letovanja na mediteranskim destinacijama tranja po pravilu pokazuje
visoku cenovnu elastinost zbog brojnih paket aranmana iste ili sline sadri-
ne koji su ponueni na tritu. Specijalni aranmani namenjeni uim trinim
segmentima sa specifnim zahtevima, znaajno su meu sobom diferencirani
i izbor turista je prvenstveno opredeljen specifnim obelejima proizvoda, a
cene su u drugom planu.
U narednoj tabeli dat je kratak prikaz koefcijenata cenovne elastinosti za
pojedine karakteristine turistike proizvode.
Tabela 3 koefcijenti cenovne elastinosti turistike tranje
Vrsta proizvoda Koefcijent cenovne elastnost
Putovanja u inostranstvo -1,80
Usluge klasinih restorana -2,30
Avionski prevoz kod turistkih putovanja -1,52
Avionski prevoz kod poslovnih putovanja -1,15
izvor: Walker R.J., Walker T.J., Tourism Concepts and Practices, Pearson Education, new Jersey,
2011., str. 115
Dobijeni koefcijenti rezultat su empirijskih istraivanja koja su vrena na
pojedinim tritima, a pokazuju da je najvei stepen elastinosti prisutan kod
tranje za uslugama u klasinim restoranima u odnosu na promene cena. Tako-
e je potvren i stav da tranja za uslugama avio prevoza pokazuje vei stepen
elastinosti u odnosu na promene cena kada se radi o turistikim putovanjima
u odnosu na poslovna putovanja.
Brojni vanekonomski faktori mogu snano delovati na kretanja turistike
tranje, pri emu najee utiu na njeno preusmeravanje ka manje rizinim
destinacijama. Tokom poslednjih decenija negativno dejstvo imali su faktori
kao to su ratovi i politike krize, prirodne katastrofe, epidemije, a poslednjih
godina i meunarodni terorizam.
9

Za vremensku distribuciju turistike tranje karakteristina je sezonska kon-
centracija u veini podruja u toku letnje sezone. Tome doprinosi i delovanje
9 Poetak novog milenijuma je bio obeleen velikim tekoama sa kojima je bila suoena turistika
privreda, posebno na podruju SAD, kao i vodee svetske kompanije iz oblasti vazdunog saobra-
aja. Posledice teroristikog napada na poslovni centar u Njujorku 11. septembra 2001. godine
bile su katastrofalne, kao to je to bio sluaj sa jednim od najveih avio-prevoznika - Suissair-om.
33
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
pojedinih faktora koji nisu vezani za klimatske osobine pojedinih podneblja,
kao to su raspored godinjih odmora, kolskih raspusta, pa i steene navike sta-
novnitva u pogledu naina provoenja odmora. Za veinu privrednih subjekata
to utie na vrstu i intenzitet poslovnih operacija koje se odvijaju u pojedinim
periodima godine, kao i na potrebu za dodatnim angaovanjem tzv. sezonske
radne snage. Pored toga, znaajan je uticaj koncentracije tranje u toku sezone
na diferenciranje cena pojedinih turistikih usluga.
Najsloeniji problem se odnosi na pravilno dimenzioniranje kapaciteta turi-
stike ponude u mestima sa izrazitim sezonskim oscilacijama tranje jer od toga
u velikoj meri zavisi rentabilnost poslovanja preduzea. Neki oblici aktivnosti su
pod direktnim uticajem klimatskih faktora, kao to je na primer visina snenog
pokrivaa najvaniji faktor koji odreuje duinu sezone u skijakim centrima.
Vei skijaki centri danas koriste mogunost vetakog osneavanja da bi pro-
duili sezonu skijanja i privukli turiste zainteresovane za ovaj vid turizma. Uticaj
sezone i neravnomernost u prilivu i odlivu fnansijskih sredstava tokom godine,
namee potrebu za posebnim oprezom u domenu fnansijskog planiranja tokova
novanih sredstava.
2.4. mEREnJE TURiSTikE TRAnJE
Postoji nekoliko naina merenja tranje i iskazivanja njene veliine kroz
fzike i fnansijske pokazatelje. Kao najvaniji indikatori koriste se:(McIntosh
R.S., str. 299)
1. Broj posetilaca
2. Broj noenje ili broj dnevnih posetilaca
3. Veliina potronje.
Broj posetilaca ili broj dolazaka turista
Broj posetilaca ili broj turista koji dolazi na destinaciju predstavlja osnovni
indikator turistike tranje na odreenom podruju. Iako je na prvi pogled
jednostavno sagledati broj turista koji dolaze na odreenu destinaciju u okviru
ovog sagledavanja nailazi se na odreene tekoe. Najjednostavnije se dobijaju
podaci koji se odnose na posetioce koji prelaze dravne granice jer se radi o
prometu koji se regularno prati i iskazuje kroz zvanine statistike publikacije
u gotovo svim zemljama. Praenje turistike tranje kada se radi o domaim
posetiocima moe nailaziti na odreene tekoe. Najee se broj dolazaka
na neku destinaciju moe sagledati na osnovu broja putnika koji su koristili
sredstva javnog putnikog saobraaja (avion, brod, autobuski prevoz), ali ako
veina domaih turista na odreenu destinaciju dolazi privatnim automobilom,
34
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
onda takvi podaci nee biti raspoloivi. Broj prodatih ulaznica na skijalitima ili
vizitorskim centrima takoe moe predstavljati indikator koji se moe koristiti
kao relativno pouzdan pokazatelj o poseti zimskom turistikom centru ili nekoj
turistikoj atraktivnosti.
Kod merenja turistike tranje putem ovog indikatora treba imati u vidu da
u turizmu postoji razlika izmeu izletnika koji na turistikom podruju borave
krae od 24 asa i turiste koji po defniciji boravi due od 24 asa, odnosno
ostvaruje noenje.
Broj noenja ili broj dnevnih posetilaca
Podaci o broju noenja turista ili broju dnevnih posetilaca imaju mnogo vei
znaaj u odreenim fazama planskih aktivnosti. Na osnovu ovog poslednjeg
indikatora, mogu se dobiti podaci o broju noenja kada se broj turista pomnoi
prosenom duinom boravka. U tom sluaju tranju (T) bismo mogli iskazati
na sledei nain: (McIntosh R.S., str. 301)
T = (broj posetilaca) x (prosean broj dana ili noi na destinaciji)
Pri tom, podaci o broju noenja ili broju dnevnih posetilaca nemaju podjednak
znaaj za sve nosioce odluka o izgradnji novih objekata namenjenih turistima
na nekoj destinaciji. Kada se radi o hotelima ili drugim tipovima smetajnih
objekata, najvei znaaj e imati podaci o broju noenja turista na destinacijama.
Takve informacije neophodne su svim nosiocima odluke o izgradnji novih hotela
ili drugih smetajnih objekata. Ali, podaci o dnevnim posetiocima takoe mogu
biti od velike vanosti. Pri planiranju ureenja prostora namenjenih gradskim
plaama ili sportsko-rekreativnim centrima, kao i prateih javnih objekata,
kao to su parkinzi na primer, za projektante i nosioce investicionih odluka od
mnogo veeg znaaja je predvianje broja dnevnih posetilaca.
Potronja turista
Bez sumnje je da turistika potronja ima najvei znaaj kao indikator turi-
stike tranje, ali javljaju se najvee tekoe upravo pri nastojanju da se odredi
njena veliina i struktura. Takvi podaci su rezultat posebno organizovanih
istraivanja, pa i tada postoji opasnost zbog mogue neobjektivnosti turista
ispitanika (elja da se sakrije stvarna potronja ili jednostavno nekada turista
i ne moe precizno da se seti ukupne potronje).
Na osnovu istraivanja o potronji turista koja se vre na pojedinim destina-
cijama najee se vri procena ukupne turistike potronje mnoenjem broja
dnevnih poseta ili broja noenja sa prosenim trokovima po danu ili po noenju.
35
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tako se turistika tranja moe iskazati vrednosno:
T = (broj dnevnih poseta ili broj noenja) x (prosena potronja po
danu/noenju)
(McIntosh R.S., str. 301)
Pored merenja i ocene veliine postojee tranje, za planere veliku vanost
ima i predvianje njenog budueg kretanja. Projekcije tranje se uobiajeno
vre uz korienje nekoliko statistikih i metoda ekonomske analize kao to su,
trend, regresija, Delf metod i slini.
Iako je planerima prvenstveno bitno sagledavanje tranje za proizvodima i
uslugama odreenog preduzea, u turizmu je veoma vano sagledati i kretanje
tranje za konkretnom destinacijom. Osnovne determinante tranje za puto-
vanjem u odreenu turistiku destinaciju zasnovane su na spremnosti potenci-
jalnih turista za putovanjem i na atraktivnosti same destinacije. Na spremnost
potencijalnog turiste za putovanjem i na donoenje konkretne odluke deluju
brojni faktori koji se mogu grupisati u geografske, demografske, psihografske,
kao i line osobine turiste.
Pri analizi atraktivnosti same destinacije neophodan je kompleksan pristup
jer je u ovom sluaju rezultat dejstava razliitih faktora kao to su: ekonomska
udaljenost, kulturne razlike, cene turistikih usluga na destinaciji, kvalitet uslu-
ga na destinaciji, efektivnost promotivnih aktivnosti i sezonalnost. (McIntosh
R.S., str. 298)
Ekonomska udaljenost zavisi od potrebnog vremena i fnansijskih sredstava
da bi se iz emitivnog podruja dolo do turistike destinacije i nazad. to je
ova udaljenost vea, tranja za konkretnom destinacijom e biti manja. Razvoj
avionskog saobraaja tokom druge polovine 20. veka znaajno je skratio vreme
potrebno za putovanje, a smanjivanje cena u ovoj grani saobraaja uticalo je na
znaajno poveanje tranje za tzv. dalekim destinacijama. Razvoj low-cost avio
prevozilaca i izrazito niske cene avio prevoza od sredine 90tih godina na podruju
Evrope, uticale su na porast tranje za pojedinim evropskim metropolama i na
znaajne promene u raspodeli tranje na evropskom tritu u celini.
Kulturne razlike nesumnjivo predstavljaju faktor koji utie na stepen atrak-
tivnosti odreene destinacije i po pravilu ukoliko postoje vee razlike izmeu
emitivnog i receptivnog podruja, tranja e biti manja. Ali, u turizmu mogu
biti uspostavljeni i suprotni odnosi. Velike kulturne razlike mogu predstavljati
faktor atraktivnosti za pojedine grupe turista koji ele nova i drugaija iskustva.
U prilog ovome govori porast interesovanja turista za nepoznate destinacije kao
to je npr. Tibet.
36
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Visina cena razliitih usluga na destinaciji utie na nivo tranje, odnosno
po pravilu se ispoljava elastinost tranje u odnosu na cene usluga (koja je ve
prethodno objanjena).
Vii kvalitet usluga na destinaciji pozitivno deluje na privlaenje tranje.
Posebno je znaajno da kvalitet usluga na destinaciji deluje kao faktor koji e
podsticati lojalnost potroaa jer to obezbeuje dugoroni poslovni uspeh ra-
zliitim subjektima na destinaciji. Postizanje zadovoljstva potroaa uslugama
na destinaciji predstavlja kompleksan zadatak, ali je vrlo vano i pitanje usme-
ravanja promotivnih aktivnosti ka stvaranju prave slike o destinaciji. Promocija
koja kod kupaca stvara preterana oekivanja ima negativne konsekvence na
ukupno zadovoljstvo turista i umanjuje njihovu elju da se ponovnim dolaskom
na destinaciju.
2.5. ivoTni CiklUS PRoizvoDA
Jedan od vanih analitikih instrumenta u sagledavanju planskog razvoja
proizvoda i njegove trine pozicije predstavlja koncepcija ivotnog ciklusa
proizvoda ili usluga. Najvaniji cilj koji se eli postii primenom ovog koncepta
je kreiranje kvalitetne marketing strategije, a u osnovi se zasniva na praenju
faza kroz koje prolazi proizvod ili usluga od faze istraivanja do uvoenja na
trite, pa sve do faze kada dolazi do opadanja prodaje. Sledeim grafkonom
je dat prikaz faza u ivotnom ciklusu jednog turistikog proizvoda.
Grafkon 2 ivotni ciklus proizvoda
izvor: Robinson P., Operations Management in the Travel Industry, CAB international, Cambridge,
2009., str. 153
37
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
U ivotnom ciklusu turistikog proizvoda uobiajeno su prisutne sledee
faze: uvoenje, rast, zrelost i opadanje. Primena ovog koncepta omoguava da
se dobije kvalitetnija analitika osnova za planiranje daljeg razvoja, a posebno
da se ide na kreiranje optimalne kombinacije instrumenata marketing mixa.
Fazu uvoenja karakterie obino spori rast prodaje, relativno visoki trokovi
uvoenja novog proizvoda na trite i posledino, spori rast profta. Obeleje
ove faze je visok nivo ukupnih marketing aktivnosti da bi se stimulisala tranja
i kreirala svest kod potroaa o karakteristikama odreenog proizvoda. Kada se
radi o strategiji u domenu cenu, u teoriji se ukazuje na dve mogue opcije: niske
cene ili visoke cene. Strategiju visokih cena moe da vodi preduzee koje nudi
novi proizvod usklaen sa potrebama kupaca i kada nema znaajnih konkurenata.
U fazi rasta, proizvod ima konsolidovanu trinu poziciju uz tendenciju brzog
rasta prodaje. Porast tranje za konkretnim proizvodom dovodi do rasta profta,
ali istovremeno dolazi i do privlaenja konkurencije. U ovoj fazi su najuspenije
marketing strategije one koje su usmerena na kreiranje lojalnosti potroaa i
stvaranje prepoznatljivog brenda (Robinson P., str. 153.). Po pravilu se uvode
novi kanali prodaje, a cenovna politika e zavisiti od stepena konkurencije, kao
i od mogunosti za penetraciju na one trine segmente koji bi se opredelili za
kupovinu po niim cenama.
Za fazu zrelosti je karakteristino da dolazi do usporavanja daljeg rasta
prodaje ali uz visoke profte. Najee proizvod ulazi u ovu fazi zbog pojave
konkurencije koja nudi iste proizvode ili usluge. Uzroci ulaska u fazu zrelosti
mogu biti razliiti, ali se u sluaju pojave snane konkurencije, moe ii na pro-
mene u marketing aktivnostima koje mogu dati dobre rezultate. Kada se radi o
modifkovanju instrumenata marketing miksa uobiajeno se ide na sniavanje
cena i na razliite vidove podsticaja prodaje. esto preduzete mere ne daju re-
zultate, ukoliko iste aktivnosti preduzima i konkurencija, a jedna od moguih
strategija odnosi se i na rebrendiranje proizvoda ili usluge.
U fazi opadanja, dolazi do pada i obima prodaje i profta, a u takvim uslo-
vima je potrebno doneti odluku da li poveati ulaganje u proizvod, da li ii na
rebrendiranje ili eliminisanje proizvoda sa trita.
Slian, ali kompleksniji pristup prisutan je kod koncepta ivotnog ciklusa
destinacije. Naime, i za ivotni ciklus destinacije moe se rei da prolazi kroz
sline faze od uvoenja do stagnacije i opadanja. Najvanija razlika se odnosi
na injenicu da realno ne postoji mogunost da se jedna destinacije potpuno
eliminie sa trita, pa se esto koristi i termin evolucioni ciklus destinacije
(Popesku J., str. 45-49).
Polazei od ispoljenih karakteristika turistike tranje (obim i struktura) i
promena na strani ponude, R. W. Butler je postavio model ivotnog ciklusa
38
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
destinacije koji je iroko prihvaen u ekonomskoj teoriji. Prema ovom modelu,
ivotni ciklus destinacije se sastoji iz sledeih faza (Butler, str. 5-12.):
Istraivanje
Ukljuivanje/uee
Razvoj
Konsolidacija
Stagnacija
Opadanje, podmlaivanje ili konverzija.
Za fazu istraivanja karakteristian je mali obim turistike tranje i to pr-
venstveno posetilaca koji otkrivaju destinaciju. Obeleje destinacije predstavlja
i nerazvijena turistika ponuda (smetajni kapaciteti i ostali oblici turistike
ponude), a po pravilu i loa saobraajna povezanost sa emitivnim podrujima.
U fazi ukljuivanja ili uea poveava se obim turistikog prometa, a is-
poljava se i regularnost poseta, uz pojavu i sezonalnosti. Pozitivni ekonomski
uticaji turizma postaju vidljivi, to utie na javni sektor koji preduzima mere
na izgradnji infrastrukture, ali i sve vie preuzima ulogu u upravljanju razvojem
turizma. Lokalna zajednica se takoe sve vie ukljuuje u razvoj turizma, prven-
stveno kroz inicijative privatnog sektora domicilnog stanovnitva.
Za fazu razvoja karakteristian je znaajan obim turistikog prometa, po-
sebno tokom sezone. U tom periodu je broj turista vei od broja lokalnog sta-
novnitva. U ovoj fazi ve mogu biti vidljivi i negativni efekti dejstva turizma
na prirodno i socijalno okruenje, a nisu retki ni sluajevi konfiktnih situacija
izmeu turista i lokalnog stanovnitva. U razvoj turizma sada su u velikoj meri
ukljueni privredni subjekti van destinacije (strani turoperatori, investitori,
multinacionalne kompanije), a javljaju se i tekoe u kontroli razvoja od strane
lokalnih organa uprave.
U fazi konsolidacije dolazi do usporavanja stope rasta broja posetilaca, ali
ukupan broj i dalje raste. Najvei deo lokalne privrede upuen je na turizam i
zavisi od njegovog razvoja, pa se u ukupna ekonomska politika na lokalnom
nivou usmerava na privlaenje novih potroaa, produenje turistike sezone i
sline mere. esto dolazi i do razvoja posebnih turistikih centara koji funkci-
oniu kao zasebne celine, najee u vlasnitvu stranog kapitala.
Tokom faze stagnacije, dostignut je maksimalan broj turista i maksimalno
su iskorieni raspoloivi kapaciteti na destinaciji to je uzrok i brojnih ekolo-
kih problema. Nema inicijativa za izgradnju novih turistikih objekata, a i ve
izgraeni objekti esto menjaju vlasnike.
Faza stagnacije upuuje na potrebu za preduzimanjem mera koje mogu imati
za cilj podmlaivanje destinacije, a zasnivaju se na renoviranju ve izgraenih
39
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
objekata, izgradnji novih turistikih atraktivnosti i slinim merama. Ukoliko,
meutim, zbog promene u zahtevima tranje ili intenzivne konkurencije, postoje
brojna ogranienja za zaustavljanje negativnih tendencija, destinacija ulazi u
fazu opadanja. U tom sluaju, jedna od opcija moe biti i preusmeravanje sa
poslovanja u oblasti turizma ka drugim delatnostima (Popesku J., str. 45-49).
Za subjekte na turistikoj destinaciji je od velikog znaaja praenje ne samo
ivotnog ciklusa sopstvenih parcijalnih turistikih proizvoda, ve i evolucionog
ciklusa destinacije. Razlog lei u meusobnoj povezanosti u razvoju, jer razvoj
i trino pozicioniranje pojedinih proizvoda bitno zavisi od faze u ivotnom
ciklusu destinacije. Treba naglasiti da postoji i povratno dejstvo, odnosno da
pojedini proizvodi mogu bitno da utiu na kretanje tranje za destinacijom.
Tipian primer su izgraene turistike atraktivnosti. U Srbiji je tako formirana
jedna od najposeenijih destinacija tokom proteklih godina Mokra Gora.
Privlaenju posetilaca doprinela je izgradnja dve turistike atrakcije arganske
osmice i Drvengrada.
Grafkon 3 Evolucioni ciklus turistike destinacije
izvor: preuzeto Popesku J., Menadment turistike destinacije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011.,
prema Weaver, D., lawton, l., Tourism Management, John Wiley and Sons, milton, 2006.str. 307
Primena koncepta ivotnog ciklusa nailazila je i na osporavanja od strane
brojnih analitiara. Ne ulazei u analizu opravdanosti argumenata za i protiv
ovog koncepta, vano je ukazati da se zapravo radi o modelu koji aproksimira
40
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
stvarna kretanja na turistikom tritu i predstavlja koristan instrument u pro-
cesu planiranja. Ogranienost modela je posebno prisutna kada treba defnisati
prelomne take izmeu pojedinih faza o emu se esto moe suditi tek kada je
odreena faza ve otpoela. Tekoe u primeni ovog analitikog instrumenta
mogu se javiti i zbog brojnosti i sloenosti faktora koji na tritu deluju na
formiranje turistike tranje i koji se esto ne mogu objasniti primenom samo
navedenog modela.
U novije vreme moe se ukazati i na ogranienost modela sa aspekta osnovnog
indikatora koji se prati, a to je broj korisnika jednog turistikog proizvoda ili
broj posetilaca na destinaciji. Problemi koje je masovni turizam doneo brojnim
destinacijama, doveo je do sutinskih promena u primenjenim modelima turi-
stikog razvoja. To je uslovilo da se umesto poveanja broja turista na destinaciji,
akcenat stavlja na ogranienje, pa i smanjivanje broja posetilaca, uz istovremenu
ponudu turistikih proizvoda veeg kvaliteta i privlaenja trinih segmenata sa
veim platenim mogunostima. Cilj je obezbediti poveanje turistike potronje
i vee ukupne ekonomske efekte na destinaciji. Dobar primer predstavlja Ma-
jorka koja se razvijala kao jeftina arter destinacija i krajem osamdesetih godina
bila suoena sa nizom ozbiljnih problema uz pad turistikog prometa. Poetak
90tih godina oznaio je ulazak u novu fazu razvoja zasnovanu na unapreenju
proizvoda i kontrolisanju gradnje novih objekata (prioritet je dat hotelima sa 4*
ili objektima vieg kvaliteta) kao i na preduzimanju itavog niza mera usmerenih
na kreiranje novih iskustava za turiste na ovoj destinaciji. (Laws , str. 37-38)
1. Navedite defniciju tranje i napiite formulu tranje.
2. Kako Kotler defnie tranju?
3. Nacrtajte grafkon individualne tranje i objasnite ga.
4. Nacrtajte grafkon agregatne tranje i objasnite ga.
5. Koje su osnovne determinante tranje?
6. ta je to dohodovna elastinost tranje?
7. Objasnite kategorije; lini dohodak , raspoloivi dohodak , diskrecioni dohodak.
8. U emu je sutina Engelovih zakona?
9. Objasnite cenovnu elastinost tranje (Napiite formulu-e i objasnite ih).
10. ta je to Veblenov efekt?
11. ta je to Gifenov paradoks?
12. Kojim se indikatorima meri turistika tranja?
13. Kako se izraunava turistika tranja-Napiite formulu?
41
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14. Kako se izraunava turistika potronja-Napiite formulu?
15. Nacrtajte grafkon ivotnog ciklusa proizvoda i objasnite ga.
16. Od kojih faza se sastoji R. W. Butler model ivotnog ciklusa destinacije-objasnite
faze?
Bradley F., Marketing Management, providing, communicating and delivering value,
Prentice-Hall,London 1995
Butler, R.W., Te Concept of Tourism Area Cycle of Evolution: Implications for
Management of Resources, Canadian Geographer, No 1, 1980.
Kotler P., Marketin Management, ninght edition, Prentice Hall International Inc.
Upper Saddle River, N.J. 1997.
Laws E., Managing Packaged Tourism, International Tomson Business Press, London,
1997.
McIntosh R. S., Goeldner C. R. i Ritchie J. R. B., Tourism, Principles, Practices,
Philosophies, John Wiley and Sons, Inc., New York, 1996.
Milisavljevi M., Marketing, XXI izdanje, Savremena administracija, Beograd, 2003.
Nikoli O., iovi M., Kvantitativne metode, Univerzitet Singidunum, Beograd,
2010.
Popesku J., Menadment turistike destinacije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011.
Robinson P., Operations Management in the Travel Industry, CAB International, Cam-
bridge, 2009.
Unkovi S., Zeevi B., Ekonomika turizma, Centar za izdavaku delatnost Ekonom-
skog fakulteta u Beogradu, 2004.
Veselinovi P., Ekonomija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.
Walker R.J., Walker T.J., Tourism Concepts and Practices, Pearson Education, New
Jersey, 2011.
44
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
45
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3. UkUPAn PRiHoD, PRoSEAn PRiHoD
i mARGinAlni PRiHoD PREDUzEA U
HoTEliJERSTvU i TURizmU

Nakon itanja ove glave moi ete da:
objasnite ta je prihod preduzea i kako se defnie.
navedete izvore prihoda.
navedete vrste prihoda.
Razumete pojmove ukupnog prihoda, prosenog prihoda i
marginalnog prihoda.
Razumete kako se upravlja prihodima preduzea.
znate koji faktori utiu na ostvarivanje ukupnog prihoda.

P
rihodi su rezultat redovnog poslovanja preduzea i ostvaruju se na tritu
prodajom proizvoda i usluga. Prihod preduzea prvenstveno zavisi od tranje,
odnosno od elje i mogunosti potroaa da kupe odreenu koliinu proizvoda
i usluga. Za preduzee traena koliina proizvoda i usluga predstavlja koliinu
koju preduzee moe da ponudi i proda na tritu i ostvari prihod. Prihod pred-
stavlja pokazatelj efkasnosti preduzea, ali je i uslov njegovog opstanka. Bez
realizacije prihoda preduzee ne moe opstati na tritu (Pokraji D., str. 27).
Sa aspekta raunovodstva, prihodi se mogu defnisati kao za obraun rezultata
relevantni priliv (uveanja) vrednosti, nastali realizacijom uinaka ili na drugi
nain, pripisani periodu za koji se utvruje rezultat. (Stanii M., str. 67) Sa
aspekta vlasnika jednog preduzea, prihod je znaajan jer utie na poveanje
kapitala. Na osnovu prodaje turistikih proizvoda ili usluga, preduzee e primiti
novac ili e, ako se radi o odloenom plaanju, saekati naplatu potraivanja u
narednom periodu. Kao i u drugim delatnostima tako i u preduzeima turisti-
ke privrede priticanje novanih sredstava i potraivanja od kupaca korisnika
usluga, uticae na poveanje ukupne imovine preduzea.
Prema MRS (Meunarodnim raunovodstvenim standardima) prihodi su
svrstani po sledeim grupama: prihodi od prodaje robe; prihodi od prodaje pro-
izvoda i usluga; prihodi od aktiviranja uinaka i robe; promena vrednosti zaliha
uinaka; prihodi od premija, subvencija, dotacija, donacija itd.; drugi poslovni pri-
hodi; fnansijski prihodi; ostali prihodi; prihodi od usklaivanja vrednosti imovine;
vanredni prihodi i prenos prihoda.
46
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Preduzea u turizmu prihod mogu ostvarivati po razliitim osnovama. Tako
za restorane, prihodi su rezultat pruanja usluga ishrane i pia, za aviokompanije
pruanje usluga prevoza putnika, odnosno prodaje sedita na letovima, kod
prirodnih ili izgraenih turistikih atraktivnosti prihodi se ostvaruju naplatom
nadoknada za posetioce. U prihode se ukljuuje i nenaplaena realizacija koja e
biti naplaena u narednom period (to je est sluaj kada su klijenti korporacije, a
usluge se pruaju uz odloeno plaanje, npr. od 30 dana). To znai da se moe
razlikovati obim prodaje i naplaen prihod.
U turizmu se esto javlja vei broj izvora prihoda i kada se radi o jednom
preduzeu, ak i u poslovanju malih privrednih subjekata. Tako npr. turistike
agencije ostvaruju prihod po osnovu provizije od prodaje paket aranmana,
karata za prevoz, osiguranja, iznajmljivanja vozila, plovila ili sportske opreme. U
hotelskom poslovanju moe se identifkovati nekoliko izvora prihoda, od kojih
su osnovni prihodi od soba, hrane i pia, a ukljuivanje u ponudu i niza drugih
usluga znai i dodatne prihode, kao to su npr. iznajmljivanje sala za sastanke
i konferencije, usluge wellness i ftness centra itd. U narednoj tabeli dati su
razliiti izvori prihoda jedne od vodeih turistikih kompanija u svetu TUI.
Tabela 4 Prihod po sektorima TUi-a
Sector turnover
million
Q1
2010/11
Q1
2009/10 revised
Var. %
Tourism 3,272.7 2,940.1 + 11.3
TUI Travel 3,155.5 2,811.7 + 12.2
TUI Hotels & Resorts 76.8 87.4 - 12.1
Cruises 40.4 41.0 - 1.5
Central Operatons 13.4 15.6 - 14.1
Sector turnover 3,286.1 2,955.7 + 11.2
Underlying sector EBiTA
izvor: http://annualreport2010-11.tui-group.com/management-report/earnings-by-sectors.
html (maj, 2011.)
U sastavu TUI-a prihod generiu 3 sektora turoperatorski, hotelski i sektor
kruzing putovanja, stim to dominantno uee imaju prihodi ostvareni po
osnovu turoperatorske delatnosti.
Prihodi u hotelskoj delatnosti se sastoje od prihoda od soba (smetaja),
prihoda od hrane (jela) i pia, kao i sporednih prihoda.
47
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
U hotelskim preduzeima, pojedinani prihodi koji ulaze u ukupni prihod,
mogu biti sledei:
prihodi od usluga smetaja (na domaem i inostranom tritu),
prihodi od usluga hrane i pia (na domaem i inostranom tritu),
prihodi od prodate robe (na domaem i inostranom tritu),
ostvareni zajedniki prihodi na osnovu ugovora (na domaem i ino-
stranom tritu),
prihodi (primanja) po osnovu raznih dravnih davanja na osnovu
prodaje (poreske olakice na devizni promet, i dr.),
ostali prihodi (na domaem i inostranom tritu).
U veim hotelskim preduzeima sa sezonskim poslovanjem (tzv. turistiko
ugostiteljstvo) uobiajena je sledea struktura prihoda: prihodi od pansiona;
vanpansionski prihodi: hrana, pie, recepcija, animacija, trgovina (suveniri i slino);
prihodi od autokampova i ostali prihodi (zakupnine, prihodi od kamata, vanredni
prihodi i dr.).
3.1. UkUPAn PRiHoD
Ukupan prihod preduzea je ukupna suma novca koju je ono ostvarilo proda-
jom proizvoda i usluga na tritu. Ukupan prihod se dobija mnoenjem ukupne
koliine proizvoda ili usluga i cene po jedinici i moe se izraziti formulom:
UP
d
= Q x C,
pri emu je UP
d
ukupan prihod, Q koliina proizvoda ili usluga i
c cena po jedinici proizvoda ili usluga.
Ukupan prihod je funkcija prodaje, a prodaja zavisi od koliine i cene pro-
izvoda i usluga.
Prihod preduzea direktno zavisi od tranje i u osnovi pokazuje sposobnost
preduzea da ponudi proizvode i usluge koje su turisti spremni da kupe radi
zadovoljenja njihovih potreba tokom putovanja i boravka na odreenoj destinaciji.
Direktna zavisnost tranje od prihoda moe se ilustrovati jednim jedno-
stavnim primerom (grafka br. 1. u glavi 2) gde je analizirano kretanje tranje
za hotelskim sobama u jednom hotelu pri razliitim nivoima cena. Na osnovu
navedenog primera u narednoj tabeli prikazani su odnosi u kretanju cena, tra-
enog broja soba i ukupnog prihoda.
48
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 5 kretanje tranje i ukupnog prihoda u zavisnosti od promene cena
Cene u $ Traena Koliina Ukupan prihod u $
90 20 1800
60 40 2400
30 60 1800
izvor: Prilagoeno prema primeru Walker R.J., Walker T.J., Tourism Concepts and Practices,
Pearson Education, new Jersey, 2011.,str. 113
U skladu sa delovanjem zakona opadajue tranje, moe se pretpostaviti da e
u sluaju poveanja cena hotelskih soba, doi do opadanja tranje. To direktno
utie na ukupni prihod tako da e po ceni od 90$, traena koliina iznosi 20
soba, a ostvareni prihod 1800$ (200 soba
x
90$ = 1800$). Sniavanje cena utie
na porast tranje, pa e se pri nivou cena od 60$ traena koliina poveati na
40 soba, a ukupan prihod na 2400$. Najvei obim prodaje moe biti ostvaren
po ceni od 30$, a uz prodaju od 60 soba, prihod e iznositi 1800$.
Navedeni primer ilustruje zavisnost prihoda od kretanja obima prodaje, od-
nosno od tranje, a navedeni odnosi postoje pod pretpostavkom da su svi ostali
faktori nepromenljivi. U realnim trinim okolnostima, uticaj razliitih faktora
na turistiku tranju je izuzetno kompleksan (na ta je ukazano u prethodnom
poglavlju). Moe se navesti samo primer uticaja skoka cena u aviosaobraaju koje
mogu znaajno uticati na smanjenje tranje za jednom destinacijom i dovesti
do pada tranje za uslugama konkretnog hotela bez obzira na formirani nivo
cena. Isto tako, zatvaranje pojedinih hotela na destinaciji (npr. zbog renoviranja)
moe uticati na znaajno poveanje tranje za smetajem u konkretnom hotelu,
ak i u uslovima da hotel podigne cene svojih usluga.
Ve je ukazano na heterogenost turistike ponude i uee razliitih subje-
kata u zadovoljenju potreba turista. Iz toga proizilaze velike razlike u veliini
i strukturi prihoda izmeu pojedinih subjekata. Radi ilustracije u nastavku e
biti data struktura prihoda J.P.Skijalite Srbije Beograd, uz napomenu da je
usluni program skijalita relativno homogen u odnosu na druge delatnosti
turistike privrede.
49
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 6 Struktura prihoda J.P. Skijalita Srbije za period 1.1.-31.12.2009.
Izvor prihoda Iznos u 000 RSD Uee u %
PRIHODI OD PRODAJE
Prihodi od prodaje ski karata 336.597 54,7
Prihodi od prodaje usluga ski kolama 4.671 0,8
Prihodi od prodaje ostalih usluga 299 0,05
Prihodi od prodaje usluga rada tabaa 5.410 0,9
Ukupno prihodi od prodaje 346.977 56,4
OSTALI POSLOVNI PRIHODI
Prihodi po osnovu uslovljenih donacija 222.077 36,1
Prihodi od zakupnina 44.792 7,3
Ostali poslovni prihodi 1.689 0,3
Ukupno ostali poslovni prihodi 268.558 43,6
Ukupno prihodi 615.535 100,00
izvor: Finansijski izvetaji za 2009. J.P. Skijalita Srbije (http://www.skis.rs/, 5.02.2012.)
U navedenoj strukturi prihoda osnovni izvor je naplata ski karata koja ue-
stvuje sa blizu 55% u ukupnim prihodima, dok je uee prihoda od prodaje
usluga ski kolama i usluga rada tabaa daleko manji (ispod 1%). U strukturi
ostalih poslovnih prihoda, izdvajaju se prihodi po osnovu uslovljenih donacija sa
ueem od 36%, a znaajan izvor su i prihodi od zakupnina (uee od 7,3%).
3.2. PRoSEAn PRiHoD
Pored ukupnog prihoda, za preduzee znaajnu ekonomsku kategoriju pred-
stavlja i prosean prihod. To je zapravo prihod koji se ostvaruje po jednom
proizvodu ili usluzi. Prosean prihod predstavlja kolinik izmeu ukupnog
prihoda (UPd) i ukupne koliine prodatih proizvoda ili usluga (Q) i moe se
predstaviti na sledei nain:
P
r
P
d
=
UP
d
Q
pri emu je P
r
P
d
prosean prihod, UP
d
ukupan prihod, a Q koliina proizvoda i usluga.
50
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Prosean prihod je ukupan prihod po jedinici proizvoda ili usluge i jednak je
njihovoj ceni. Ako je cena proizvoda ista za svaku koliinu prodatih proizvoda
ili usluga, onda je prosean prihod jednak prodajnoj ceni i ne treba ga posebno
izraunavati. To je iskazano formulom:
P
r
P
d
= C,
pri emu je P
r
P
d
prosean prihod, a c cena proizvoda ili usluga.
U praksi je, meutim, najee sluaj da preduzee svoje proizvode i usluge
prodaje razliitim kupcima po razliitim cenama, odnosno da koristi mogunosti
za diferenciranje cena po razliitim osnovama (npr. u turizmu je uobiajeno
diferenciranje cena prema sezonama ili prema starosti korisnika usluga). U tom
sluaju je prosean prihod jednak prosenoj prodajnoj ceni:
P
r
P = P
r
C,
gde je P
r
c prosena prodajna cena.
Prosena prodajna cena je ponderisani prosek prodatih koliina proizvoda
ili usluga po pojedinim cenama (Pokraji D., str106.).

Npr. ulaznice za akva park kotaju za odrasle 400 din., a za decu 200 dinara.
U toku meseca je prodato 15.000 ulaznica za odrasle i 10.000 ulaznica za decu.
Prosean prihod se izraunava kao ponderisani prosek prodatih koliina po
pojedinim cenama i u ovom sluaju iznosie 320 din.
3.3. mARGinAlni PRiHoD
Marginalni prihod je promena ukupnog prihoda nastala zbog prodaje jedne,
dodatne jedinice proizvoda ili usluga. Na osnovu marginalnog prihoda moe
se utvrditi promena ukupnog prihoda, odnosno koliko e se promeniti ukupan
prihod, ako preduzee povea ili smanji svoju prodaju za jedan proizvod ili
uslugu. Marginalni prihod se moe izraziti formulom:
MP
d
=
UP
d
Q
pri emu je UP
d
promena ukupnog prihoda, Q promena koliine proizvoda. (Pokraji D. ,
str. 31).
U sledeem primeru dat je prikaz kretanja ukupnog i marginalnog prihoda u
zavisnosti od cena korienja usluga wellness centra po satu i promena u obimu
traenih usluga.
51
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 7 Ukupan i marginalni prihod
Cena u EUR Traena koliina Ukupan prihod Marginalni prihod
25 2 50
22 4 88 38
20 6 120 32
18 8 144 24
15 10 150 6
12 12 144 - 6
10 14 140 - 4
Uz cenu od 15 EUR na sat traena koliina usluga bie 10, preduzee e
ostvariti ukupan prihod od 150 EUR, ali e se marginalni prihod poveati za
6 EUR. Dalje sniavanje cena uz predvieno kretanje tranje nee dovesti do
poveanja ukupnog prihoda, a dolazi i do pada marginalnog prihoda.
3.4. kRivA UkUPnoG, PRoSEnoG i mARGinAlnoG PRiHoDA
Kretanje ukupnog prihoda mogue je grafki prikazati korienjem tzv. krive
ukupnog prihoda. Ukupan prihod direktno zavisi od tranje za proizvodima
ili uslugama konkretnog preduzea i kriva ukupnog prihoda izvodi se iz krive
tranje. Dva tipina oblika krive tranje su:
Horizontalna kriva tranje i
Opadajua kriva tranje.
Postojanje horizontalne krive tranje za proizvodima jednog preduzea znai
da ono moe da proda svaku koliinu proizvoda koju proizvede po ceni koja je
data, odnosno formirana u skladu sa ponudom i tranjom na tritu. Teoretski
posmatrano, kada je kriva tranje horizontalna, ni jedno preduzee ne moe da
proda proizvode po veoj ceni jer potroai odmah preusmeravaju kupovine ka
proizvoaima koji proizvode prodaju po nioj, trinoj ceni. Proizvoai ne-
maju interes ni za prodaju ispod tako formirane cene, tako da zapravo ni jedno
preduzee ne moe da utie na trinu cenu koja je data. Preduzee takoe moe
da proda sve proizvedene koliine po datoj ceni.
Opadajue kriva tranje se javlja u situacijama kada preduzee moe da
povea prodaju ako smanji cenu svojih proizvoda ili usluga, i obratno, u sluaju
poveanja cena, preduzee dolazi do smanjenja obima prodaje. U prethodnom
poglavlju je objanjeno da za najvei broj turistikih proizvoda, vai zakon opa-
dajue tranje i iz tih razloga e to biti predmet analize u daljem izlaganju. Kada
se javlja opadajua kriva tranje, kriva ukupnog prihoda ima obim parabole.
52
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Grafkon 4 Funkcija prosenog i marginalnog prihoda kod pada tranje
izvor: Pokraji D., Ekonomika preduzea, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta
u Beogradu (drugo izdanje), Beograd, 2008., str. 33
Grafkon 5 kriva ukupnog prihoda
izvor: Pokraji D., Ekonomika preduzea, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta
u Beogradu (drugo izdanje), Beograd, 2008., str. 33
To zapravo znai da sa opadajuom krivom tranje, kriva ukupnog prihoda
raste, dostie maksimum i zatim poinje da opada (videti primer u tabeli 7).
Ukupan prihod raste po opadajuoj stopi jer preduzee poveava prodaju ali je
to ostvarilo uz sniavanje cena.
Na grafkonu br. 4. se vidi da i kriva prosenog prihoda opada jer su zapravo
kriva tranje i kriva prosenog prihoda identine. Kriva marginalnog prihoda
takoe opada i to bre od prosenog prihoda.
U analizi je posebno znaajno pratiti odnos izmeu marginalnog i ukupnog
prihoda. Naime, kada je marginalni prihod vei od nule, dolazi i do rasta uku-
pnog prihoda jer se prodajom svake dodatne jedinice poveava i ukupan prihod.
Maksimum u rastu ukupnog prihoda e biti dostignut u taki kada marginalni
prihod bude jedna 0. Nakon toga marginalni prihod postaje negativan i dalje
53
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
poveanje obima prodaje dovodi do smanjenja ukupnog prihoda. U naem
primeru bi smanjenje cena na 12 odnosno 10 EUR dovelo do negativnog mar-
ginalnog prihoda i do smanjenja ukupnog prihoda.
Marginalni prihod moe biti koristan instrument pri donoenju odluke
o produenju turistike sezone (u skijalitima, akva centrima) ili produetku
radnog vremena u pojedinim objektima o emu e biti vie rei u okviru analize
sezonske neusklaenosti prihoda i trokova u poslovanju u turizmu.
3.5. UPRAvlJAnJE UkUPnim PRiHoDimA
Upravljanje ukupnim prihodima se veoma esto koristi u vazdunom saobra-
aju i prilagoeno je potrebama upravljanja hotelima i hotelskim preduzeima.
Glavna jednaina sistema upravljanja ukupnim prihodima glasi (yield ma-
nagement) (Bardi A.J., str. 172),
% Ukupnog prihoda =
ostvareni prihod
x 100%
Potencijalni prihod
Na primer, ako hotel X proda 270 od ukupno 360 soba po prosenoj ceni
od 68NJ, umesto po objavljenoj ceni od 85 NJ, a procenat ukupnog prihoda je:
100% x
270x68
=
17.600
= 60%
360x85 25.500
Merilo ARGE (indeks efkasnosti stvaranja prihoda od imovine) bi dalo
identian odgovor, ali kao umnoak procenta popunjenosti i prosene stope
efkasnosti jedinine cene = 75 % 68/65= 60 % (Moutinho L., str.303.).
Upravljanje ukupnim prihodima povezuje upravljanje zalihama gotovih proi-
zvoda (hotelskim sobama) s odreivanjem cena. Upravljanje zalihama hotelskih
soba odreuje se broj soba koje se raspodeljuju odreenim trinom segmentu
uz doslednu primenu cene soba za svaku od tako odreenih trinih segmenata.
Tako, na primer, 250 soba po prosenoj ceni od 100 NJ daje iznos od 25.000
NJ. Ako je potencijalni prihod 40.000 NJ, tada ukupan prihod iznosi 62,5 %
tj. 25 : 40 100 %. Isti rezultat bi se dobio i kad bi se 300 soba naplaivalo u
proseku 83,33 NJ po sobi, ili 400 soba u proseku po 62,50 NJ za svaku sobu.
Upravljanje ukupnim prihodima u hotelijerstvu je pokuaj uspostavljanja rav-
notenog odnosa izmeu ponude i tranje putem stalnog korigovanja prodajnih
cena. Gosti hotela bi se mogli podeliti u dva segmenta one koji se nalaze na
poslovnim putovanjima i one koji su na odmoru. I jedan i drugi segment imaju
54
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
svoje karakteristike. Gost koji, na primer, dolazi na odmor e najverovatnije
rezervisati sobu nekoliko nedelja (pa ak i meseci) unapred, pri emu e cena
biti glavni faktor u odluivanju. Kod segmenta poslovnih putnika sobe e se,
najverovatnije rezervisati samo nekoliko dana pre dolaska uz spremnost plaanja
i viih cena za usluge smetaja.
Problemi koji se pojavljuju pred hotelskom upravom se sastoje u tome to
tranja za sobama za koji je odobren popust obino premauje potrebu za sku-
pljim sobama. Kad bi redosled poteza na strani tranje bio obrnut, onda bi se,
najpre, mogle prodati skupe sobe, a potom preostali kapacitet po nioj ceni.
Veina hotelskih preduzea koja koriste sistem upravljanja ukupnim pri-
hodima baziraju se na pragovima: taj pristup koristi se gornjim i donjim
pragom kod predvianja tranje, s kojom je mogue uporediti stvarnu tranju.
Ako stvarna tranja ne pada unutar vrijednosti omeenih tim pragovima, hotel-
ska uprava stavlja se u stanje pripravnosti. Ukoliko se pokae postojanje snane
potranje, cijene soba se mogu podii. Ako je tranja manja od oekivane, tada
se moe dati popust. (Ibid, str. 304.)
Upravljanje prihodima bi trebalo hotelu (i preduzeu) da pomogne u povea-
nju prihoda i u postizanju dugorone proftabilnosti. To se postie mogunostima
kombinovanja najveeg mogueg broja gostiju i najveeg ukupnog prihoda od
svakog gosta, pod uslovom da je unapred odreen nivo kvaliteta usluge. Ideja
usmjerenosti prema maksimiranju prihoda dobro je utemeljena u teoriji i praksi,
no poveani intenzitet konkurencije u hotelijerstvu, zajedno sa segmentacijom
trita, smanjio je potencijalne prinose; osim toga, ini se da postoji nesklad
izmeu maksimizacije prihoda i maksimizacije profta. Zaista je mogue uoiti
razliku izmeu sistema upravljanja ukupnim prihodima koji su usredotoeni na
proft (dobitak), i onih usredotoenih na prihod. (Ibid, str. 305.)
Kad je u pitanju upravljanje prihodima u odeljenju smetaja (soba) dva su
pokazatelja kljuna: prosena cena sobe (smetaja) i prihod po raspoloivoj sobi
(Nikoli D., 2007, str. 156).
a) Prosena cena sobe (Average Room Rate ADR) je kljuni racio
u sektoru smetaja i pokazuje prosenu cenu sobe, esto je nazivan
prosena dnevna cena ili jednostavno ADR, tj.:
ADR =
Prihod od soba (smetaja)
Broj prodath soba
Ova prosena cena bi se kalkulisala i za svaki trini segment: poslovne
grupe, turisti, avionska posada i ostale kategorije gostiju koji se uslu-
uju.
55
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
b) Prihod po raspoloivoj sobi REVPAR (Revenue per Available
Room). Tradicionalno, mnogi hotelijeri vide u relacijama stepena
iskorienosti kapaciteta brzi indikator aktivnosti i mogue performan-
se. Ostali gledaju na ADR kao na indikator kvaliteta svojih poslovnih
operacija. Kombinovanjem stepena iskorienja kapaciteta i ADR je
poznato kao REVPAR (Revenue per Available Room), tj.:
REVPAR =
Prihod od soba (smetaja)
Broj raspoloivih soba
ili
REvPAR = % iskorienja kapaciteta ADR
Na primer, neka je neki hotel imao procenat iskorienja kapaciteta od 80%
i ADR od 40 dolara dok je konkurent imao iskorienost kapaciteta od 70%
i ADR od 60 USA dolara. Postavlja se pitanje: koji je hotel u povoljnijoj po-
ziciji? Hotel sa 80% iskorienost kapaciteta i 40dolara ADR ima REVPAR
od 32 dolara (4080%), dok njegov konkurent ima REVPAR od 42 dolara
(60dolara70%). Pojedni menaderi preferiraju hotel sa visokim REVPAR
-om. U naem primeru, REVPAR nas vodi do izbora hotela sa viim ADR,
ali to nee uvek biti sluaj. Pretpostavka, na primer, da je drugi hotel imao %
iskorienost kapaciteta od 50 odsto; njegov REVPAR bi iznosio 30 dolara
(60dolara50odsto) i REVPAR racio bi bio naklonjen hotelu sa veim ste-
penom iskorienja kapaciteta.
10

ADR i REVPAR za srednji hotel sa 100 soba iznosi proseno kako sledi:
(Ratkovi R., str.181-188)
Tabela 8 Primer za srednji hotel sa 100 soba
Godina rada 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
ADR (u eurima) 120 120.5 121 122 122.5 123 120 117.5 117.5 115
REVPAR (u eurima) 62.5 62.5 63 63.5 65 65 65 64 62.5 61
ADR (index) 100 101 101 102 102 103 100 98 98 96
REVPAR (index) 100 101 101 102 104 104 104 102 100 98
10 Osim navedena dva kljuna pokazatelja u meunarodnom hotelijerstvu uobiajeni su jo i sledei:
1. Prihod od noenja = Prihod od noenja/Broj ostvarenih noenja; 2. Odnos prihoda od pia
i prihoda od jela = Neto prihod od pia/Neto prihod od hrane (jela) x 100. Prihodi od jela kod
gradskih hotela iznose oko 67 % a od pia 33% kod normalne popunjenosti kapaciteta. 3. Prihodi
po meniju = Prihod po meniu/Broj gostiju. Kod gradskih hotela, pri normalnoj popunjenosti
kapaciteta (75 %), prihod po meniu iznosi 10,50 . 4. Prihodi od mesta za sedenje (sedita)
iskazani dnevno = Ukupan prihod na dan/Broj mesta za sedenje. Kod gradskih hotela, pri
normalnoj popunjenosti kapaciteta, prihod od sedeih mesta (stolici) po danu (dnevno) iznosi
oko 8,75 .
56
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Razvoj savremene tehnologije omoguuje kompjuterski izraunavanje cene
sobe, to prilino olakava primenu u upravljanju ne smo ukupnog prihoda ve
i rezultata hotela odnosno hotelskog preduzea u celini.
3.6. FAkToRi koJi UTiU nA oSTvARivAnJE UkUPnoG PRiHoDA
Za preduzee je znaajno da identifkuje relevantne faktore koji utiu na
ostvarivanje ukupnog prihoda da bi moglo da planira svoje poslovne rezultate.
injenica je da se radi o brojnim faktorima, ali je mogue izvriti njihovo gru-
pisanje sa stanovita mogunosti da jedno preduzee kontrolie njihovo dejstvo.
Prema ovom kriterijumu moe se napraviti razlika izmeu:
Unutranjih faktora na koje menaderi u preduzeima u turizmu
mogu ostvariti odreeni stepen uticaja. U ovu grupu faktora spadaju:
struktura i kvalitet uslunog programa, obim i kvalitet ljudskih resursa,
veliina kapaciteta i tehnika opremljenost, tehnoloki proces, sistem
organizacije poslovanja, sistem vrednovanja rada, razvojna politika i
slini faktori.
Spoljanji faktori predstavljaju grupu faktora iz trinog, tehnolokog,
prirodnog i ekolokog, pa i ukupnog drutveno-ekonomskog okruenja,
na koje preduzea u turizmu po pravilu nemaju mogunost direktnog
uticaja.
Spoljanji faktori esto mogu negativno uticati na mogunost ostvarivanja
prihoda preduzea, pa i itavih delatnosti. Dobar primer predstavlja uticaj ek-
sternih (tehnolokih i trinih) faktora na prihode klasinih turistikih agencija
na razvijenim emitivnim tritima od sredine 90. godina do danas. To se moe
ilustrovati podacima o promeni u strukturi prodaje turistikih agencija na tritu
SAD u periodu 1995. 2005. godine.
Tabela 9 Struktura prodaje turistikih agencija u SAD 1995. i 2005. godine
Vrsta usluge 1995. 2005.
Avio-karte 61% 33%
Kruzing putovanja 14% 25%
Smetaj 10% 13%
Rent-a-car 7% 5%
Ostale usluge 8% 24%
izvor: Beiderman S. P., Travel and Tourism, Pearson Prantice Hall, new Jersy, 2008., str. 339
57
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Promene u strukturi osnovnih izvora prihoda u agencijskoj delatnosti na
podruju SAD rezultat je delovanja veeg broja faktora meu kojima najznaaj-
nije dejstvo imaju promene u kanalima prodaje u oblasti vazdunog saobraaja.
Ekspanzija novih tehnolokih reenja zasnovanih na internetu i promene u
ponaanju potroaa omoguile su razvoj on-line prodaje avionski karata i do-
vele do smanjivanja i potpunog ukidanja provizije od prodaje avio-karata. Do
sredine 90tih. godina, prihodi od prodaje usluga u oblasti vazdunog saobraaja
predstavljali su 60% od ukupnih prihoda turistikih agencija u SAD i reduko-
vanje ovog izvora prihoda ozbiljno je ugrozilo njihovo poslovanje i dovelo do
zatvaranja brojnih turistikih agencija koje su se bavile posrednikim poslovima
i imale klasina prodajna mesta.
Kod pojedinih autora sree se i kategorija tzv. regulativnih ili normativnih
faktora koji takoe bitno utiu na poslovne rezultate preduzea (Holjevac, isto,
str 292.). U ovu skupinu se mogu ubrojati faktori koji su rezultat normativne
aktivnosti samog preduzea (normativni akti ili ugovori koji se zakljuuju sa
drugim subjektima). U ovom sluaju radi se o faktorima na koje preduzee
moe da utie svojim aktivnostima, ali se javlja i grupa tzv. spoljnih normativ-
nih faktora. U ovom drugom sluaju radi se o zakonima i razliitim vidovima
drugih propisa koji se donose u okviru nacionalnog zakonodavstva ili se moe
raditi o meunarodnim konvencijama ili dogovorima izmeu vie zemalja (npr.
direktive donete u okviru Evropske Unije). Mogunosti uticaja preduzea na
spoljanje normativne faktore su veoma ograniene.
Prethodna analiza ukazala je da se preduzea suoavaju sa dejstvom velikog
broja faktora to znatno oteava istraivanje njihovog uticaja na rezultate po-
slovanja. Posebno se sloen aspekt analize odnosi na mogunost kvantifciranja
pojedinih faktora i ekonomskog sagledavanja njihovog dejstva na kretanje
ukupnog prihoda preduzea.
1. Defniite kategoriju prihoda sa aspekta raunovodstva.
2. Koje vrste prihoda postoje prema MRS - Meunarodnim raunovodstvenim
standardima?
3. Navedite vrste prihoda, u hotelskim preduzeima.
4. Objasnite strukturu prihoda turistikih agencija i organizatora putovanja.
5. Analizirajte strukturu prihoda J.P. Skijalita Srbije.
6. Napiite formulu izraunavanja ukupnog prihoda i objasnite je.
58
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7. Na primeru objasnite odnos cena, tranje i prihoda turistikog i hotelskog pre-
duzea.
8. Napiite formulu izraunavanja prosenog prihoda i objasnite je.
9. Napiite formulu izraunavanja marginalnog prihoda i objasnite je.
10. Nacrtajte funkciju prosenog i marginalnog prihoda kod pada tranje.
11. Nacrtajte krivu ukupnog prihoda i objasnite je.
12. Napiite jednainu upravljanja ukupnim prihodima i objasnite je.
13. Napiite jednainu izraunavanja prosena cena sobe - Average Room Rate
ADR, objasnite je.
14. Napiite jednainu izraunavanja prihoda po raspoloivoj sobi - Revenue per
Available Room, objasnite je.
15. Koji faktori utiu na ostvarenje ukupnog prihoda?
16. Navedite faktore koji su doveli do promene u strukturi prihoda klasinih turisti-
kih agencija poetkom 21. veka.
Avelini Holjevac I., Kontroling: Upravljanje poslovnim rezultatom, Hotelijerski fakultet Opatija,
1998.
Beech J., Chadwick S., Te Business of Tourism Management, Prentice Hall, Harlow, 2006.
Beiderman S. P., Travel and Tourism, Pearson Prantice Hall, New Jersy, 2008.
http://annualreport2010-11.tui-group.com/management-report/earnings-by-sectors.html (maj,
2011.)
Pokraji D., Ekonomika preduzea, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Be-
ogradu (drugo izdanje), Beograd, 2008.
Ratkovi R. - priredio, Hotelski menadment, hrestomatija, priredio Fakultet za turizam, hoteli-
jerstvo i trgovinu, Bar, 2006.
Spasi V., Poslovanje turistikih agencija i organizatora putovanja, Univerzitet Singidunum, Be-
ograd, 2011.
Stanii M., Raunovodstvo, Univerzitet Singidunum FTHM, Beograd, 2006.
Walker R.J., Walker T.J., Tourism Concepts and Practices, Pearson Education, New Jersey, 2011.
Finansijski izvetaji za 2009. J.P. Skijalita Srbije (http://www.skis.rs/, 5.02.2012.)
59
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4. TRokovi PREDUzEA U
HoTEliJERSTvU i TURizmU
nakon itanja ove glave moi ete da:
objasnite pojam, znaaj i sadraj trokova.
navedete kakvo moe biti troenje resursa.
objasnite razliku izmeu trokova, utroaka i izdataka.
znate pojam trokova, pojam izdataka i pojam rashoda.
4.1. PoJAm i SADRinA TRokovA
O
bavljanje turistike i hotelske delatnosti pretpostavlja, kao i svako drugo
privreivanje, angaovanje osnovnih elemenata radnog procesa. To su ne-
kretnine, postrojenja i oprema - materijalna imovina (osnovna sredstva), materijal
i radna snaga. Samo se po sebi razume da su u pitanju osnovna sredstva koja
odgovaraju karakteru tehnolokog procesa u hotelijerstvu i drugim delatnostima
u turizmu, da je u pitanju materijal koji kao sirovina slui za dalju preradu, da
je u pitanju radna snaga iji je kvalifkacioni profl prilagoen potrebama ove
delatnosti itd. Osnovnim elementima radnog procesa treba dodati izdatke za
elektrinu energiju, tue usluge i druge potrebe. U obavljanju turistike i ho-
telske delatnosti spomenuti elementi se troe i na toj osnovi nastaju trokovi.
Troenjem resursa, nastaju trokovi, pa su trokovi posledica funkcionisanja
preduzea u hotelijerstvu i turizmu. S tim u vezi, postavljaju se dva pitanja:
koji vid troenja resursa predstavlja trokove i
koja veliina utroenih resursa ini trokove?
a) Troenje resursa se moe izraziti naturalno i fnansijski. U vezi s tim, ra-
zlikuju se dva koncepta sutine trokova. Po jednom, trokovi su fnansijski
vid troenja, o emu govore sledee defnicije:
troak, odnosno kotanje bilo kojeg proizvoda je vrednost svega onoga
ega se moramo odrei radi njegove proizvodnje, (Gourtni D., str.6)
trokovi mere stvarne tokove iz preduzea tokom perioda vremena
kao rezultat postojanja i funkcionisanja biznisa, (Yu-Lee R.T.,str.30)
trokovi su sastavni deo cene kotanja, (Markovski S., str.3)
trokovi su umnoci elemenata poslovnog procesa i cena tih elemenata
po jedinici utroaka (Kukolea S.,str.242).
60
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Na osnovu navedenih defnicija, moe se videti da neki autori svaki fnansij-
ski vid troenja resursa smatraju trokovima (prve tri defnicije), a neki, pored
trokova, diferenciraju i druge fnansijske vidove troenja (poslednja defnicija).
Takoe, prva grupa autora ne razlikuje u okviru kategorije trokova naturalnu i
fnansijsku komponentu, ve ih tretira sintetizovanim iznosom novca.
Autori razlikuju naturalnu i fnansijsku komponentu trokova. Naturalnu
komponentu nazivaju utrocima resursa, a fnansijski izraz utroenih resursa
nazivaju trokovima (Majcen ., str. 16). Tako, po njima, trokovi predstavljaju
proizvod utroaka resursa i njihovih cena po jedinici utroaka.
Navedene defnicije trokova i brojne druge koje ovde nisu navedene sugeriu
sledee zakljuke (Stanii M., str.6)
trokovi su novani izraz troenja u poslovnom procesu,
trokovi su umnoci utroenih komponenti procesa proizvodnje i nji-
hovih pojedinanih cena,
trokovi su svrsishodno i svesno troenje dobara i usluga u funkciji
postizanja vrednijih uinaka,
trokovi su uslovljeni procesom proizvodnje, proizvodnim kapacitetima
i stepenom njihovog korienja,
trokovi su svrsishodna rtvovanja vrednosti ivog i opredmeenog
rada u procesu proizvodnje,
trokovi su uslovljeni i odgovarajuim propisima,
trokovi opravdanost svoga nastanka nalaze na tritu posredstvom
trine verifkacije novostvorenih uinaka...
b) Bilo da se trokovi shvataju kao sintetizovan fnansijski vid troenja resursa,
bilo kao proizvod utroaka i cena, postavlja se pitanje koja veliina utroe-
nih resursa ini trokove? Drugim reima, da li je svaka potronja resursa
ekonomski opravdana kao troak? Ovim aspektom pojma trokova se bavio
daleko vei broj autora, no o trokovima kao vidu troenja emu govore
navedene defnicije:
trokovi predstavljaju svesno unitavanje elemenata poslovnog procesa
u samom poslovnom procesu s namerom da se u zamenu za to dobiju
korisni proizvodi ili drugi uinici, (Babi ., str.316)
unitavanje elemenata poslovnog procesa istovremeno predstavlja re-
produkciono troenje, s obzirom da se u istom poslovnom procesu u
kome su utroeni moraju i reprodukovati, (Majcen

., str.16)
samo racionalan iznos elemenata poslovnog procesa (Turk I., str.3),
odnosno njihova minimalna upotreba (Drury, str. 49) predstavlja troak,
utroeni elementi poslovnog procesa moraju imati drutveno priznanje
vrednosti (Kukolea S., str.163).
61
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Trokovi se mogu defnisati na razliite naine, a zavisno od svrhe kojoj treba
da slue, ipak se sve defnicije trokova meusobno prepliu, jer jedne nagla-
avaju kvantitativni, a druge kvalitativni aspekt. Objedinjujui ih moe se rei
da trokovi, sa kvalitativnog aspekta, predstavljaju fnansijski izraz utroenih
elemenata poslovnog procesa u samom poslovnom procesu, a koji imaju drutveno
priznanje vrednosti. Kvantitativno, oni su proizvod utroaka elemenata poslovnog
procesa i cena po jedinici utroka (Hirsey M., str.310).
Ovakav koncept trokova, u literaturi se tretira konceptom trokova u uem
smislu i obuhvata trokove tri osnovna elementa svakog poslovnog procesa:
trokove materijala, trokove materijalnih (osnovnih) sredstava i trokove rada.
Koncept trokova u irem smislu obuhvata jo izdatke i rashode.
Prema tome, trokovi su novani, tj. vrednosni izraz svih utroaka faktora
proizvodnje prouzrokovani vrenjem delatnosti preduzea i ostvarivanjem
uinaka u okvirima te delatnosti. U odnosu na rashode, koji predstavljaju
iru kategoriju, bitno je istai da su trokovi svrsishodno troenje postojeih
dobara, sredstava i rada u cilju stvaranja novih proizvoda i vrenja usluga,
ili vrednosno izraeno troenje ekonomskih dobara (resursa), odnosno proi-
zvodnih faktora u cilju proizvodnje i pruanja usluga kao i prodaje proizvoda
i usluga (uinaka) preduzea i ostvarivanja zarade odnosno profta (dobitka,
dobiti) po tom osnovu. (Ekonomski renik, str.813)
4.1.1 Pojam i vrste izdataka
Izdaci predstavljaju sumu izdatih novanih sredstava radi obavljanja zadataka
preduzea (Perovi D.,str.17). Izdaci iji je cilj odranje toka procesa reprodukcije
nazivaju se poslovni izdaci, a izdaci kojima se reguliu obaveze preduzea nastale
u vezi s njegovim funkcionisanjem nazivaju se obaveze preduzea. Trokovi u
uem smislu su, uglavnom, poslovni izdaci, ali izmeu trokova i izdataka ima
i kvalitativnih i kvantitativnih razlika, kao to su: (Nikoli D., str. 134)
trokovi su utroene, a izdaci izdate vrednosti u procesu reprodukcije,
ima trokova koji nisu izdaci i izdataka koji nisu trokovi,
trokovi nastaju viekratno, a izdaci jednokratno, i obrnuto,
nekada se trokovi poklapaju sa izdacima i po veliini, i po vremenu
nastajanja.
a. ak i kada je re o trokovima u uem smislu i poslovnim izdacima, oni
se meusobno razlikuju, zato to su trokovi utroene, a izdaci izdate
vrednosti. Na primer, isplaeno je za nabavljeni materijal 100.000 din., a
utroeno je tog materijala u iznosu od 60.000 din. Izdatak je 100.000 din.,
a troak 60.000 din. (40.000 din. su angaovana sredstva u materijalu na
62
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
zalihama), Ova razlika ima uticaja na kvalitet ekonomije preduzea, koji
bi bio bolji kada bi trokovi i izdaci bili jednaki.
b. U preduzeu nekada nastaju trokovi iako nije bilo izdataka. Na primer,
ako se dobije na poklon neko materijalno sredstvo, izdataka nema, jer nije
plaeno. Za preduzee nastaje obaveza obraunavanja i izdvajanja amor-
tizacije, kao troka tog sredstva. Takoe, radnik je bio na bolovanja i nije
mogao da nastane troak rada, ali je nastao izdatak, poto je preduzee
obavezno da isplati naknadu za vreme bolovanja.
c. Kod kupovine materijalnih (osnovnih) sredstava, nabavna vrednost se,
najee, isplati odjednom, a amortizacija se obraunava viekratno (u
toku itavog veka korienja od, npr. 10 godina). Ali ako se nabavljeni
materijal utroi odjednom, a isplata dobavljau vri u vie rata, onda su
izdaci viekratni, a troak jednokratan.
d. Najbolje za kvalitet ekonomije preduzea je ako su izdaci i trokovi jed-
naki i ako nastaju istovremeno. Kod trokova materijala to bi znailo
da nema materijala na zalihi, to skrauje ciklus angaovanja i ciklus
reprodukcije i eliminie trokove dranja zaliha. Meutim, preduzee nije
samo ekonomski, ve i drutveni sistem i u praksi nastaju trokovi u irem
smislu koji, pored poslovnih izdataka, obuhvataju i raznovrsne obaveze
preduzea vezane za njegovo postojanje i funkcionisanje. Svaki troak,
pre ili kasnije, postaje izdatak, mada svaki izdatak ne mora postati troak.
4.1.2. Pojam rashoda
Prema MRS
11
rashodi obuhvataju:
trokove koji nastaju u toku redovnih aktivnosti preduzea, kao to su:
trokovi prodaje, zarade, amortizacija materijalne imovine;
gubitke, i
nerealizovane gubitke.
Trokovi koji nastaju u toku redovnih aktivnosti preduzea obino imaju oblik
izdataka ili troenja dela imovine (sredstava), kao to su gotovina i gotovinski
ekvivalenti, zalihe, nekretnine, postrojenja i oprema.
Pored trokova koji proistiu iz uobiajenih aktivnosti preduzea, i gubici
predstavljaju rashode u smislu MRS-a. Naime, gubici mogu, ali ne moraju da
proisteknu iz uobiajenih aktivnosti preduzea. Budui da gubici predstavljaju
smanjene ekonomske koristi, po prirodi nisu razliiti od drugih rashoda. Gubi-
cima se smatraju razne tete, gubici zbog prodaje nekurentnih zaliha (otpisi ili
vrednosna usklaivanja obino prethode), i nisu uvek povezani sa ostvarivanjem
prihoda.
11 Meunarodni raunovodstveni standardi
63
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Defnicija rashoda, ukljuuje nerealizovane gubitke, na primer, one proizale iz
efekata porasta kursa strane valute u vezi sa zaduivanjem preduzea u toj valuti.
4.1.3. vrste rashoda
Rashodi se mogu klasifkovati, prema MRS, u dve grupe, i to:
1) redovni rashodi, u koje spadaju: poslovni rashodi i fnansijski rashodi
i
2) neposlovni i vanredni rashodi.
Preduzee poslovne rashode moe ostvarivati, u zavisnosti od delatnosti ko-
jom se bavi, u vie osnova, tako da mogu biti svrstani u sledee osnovne grupe:
trokovi prodatih proizvoda,
trokovi prodatih usluga,
trokovi prodate robe.
Uz trokove i izdatke vezuje se, dakle, jo jedna fnansijska kategorija -rashodi.
Trokovi se smatraju redovnim i poslovnim rashodima, jer omoguavaju redovno
poslovanje preduzea. Neposlovni rashodi predstavljaju odlivanje materijalnih i
novanih vrednosti koji nije u direktnoj vezi sa redovnim poslovanjem preduzea,
ali predstavlja realizaciju njegove socijalne funkcije u drutvu (npr. donatorstvo
bolnicama, kolama i sl.). Vanredni rashodi predstavljaju odlivanje novanih i
materijalnih vrednosti zbog slabosti u poslovanju (npr. otpisana potraivanja
od kupaca) ili iz objektivnih razloga (npr. teta zbog elementarnih nepogoda,
otpisani normalni kalo i rastur i dr. Zato su rashodi iri pojam od trokova i
izdataka, jer pored njih ukljuuju i izdavanja novca i troenje materijalnih
(robnih) vrednosti koje nije direktno vezano za redovno funkcionisanje
preduzea.
4.2. znAAJ TRokovA
Utvrivanje trokova predstavlja osnovu za utvrivanje ekonomske efkasnosti
obavljanja proizvodno-uslune delatnosti. Sa razvojem metoda organizacije,
planiranja i analize poslovanja, utvrivanje trokova dobija poseban znaaj pri-
likom donoenja razliitih poslovnih odluka u hotelskim preduzeima.
Utvrivanje trokova se vri u prvom redu u svrhu: (Nikoli D., str.139)
utvrivanja ekonomskih rezultata poslovanja, kao razlike i odnosa
izmeu trine vrednosti proizvodnje i visine uinjenih trokova,
utvrivanja optimalne strukture i intenziteta proizvodnje i procesa
pruanja usluga odnosno optimalnog stepena korienja raspoloivih
64
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
proizvodnih kapaciteta (kojima se obezbeuju najnii mogui trokovi
ili najvei mogui ekonomski rezultat),
procene ekonomske efkasnosti investicionih ulaganja prilikom dono-
enja odluke o investicionoj delatnosti u preduzeu,
odreivanja gornje granice nabavnih cena potrebnih inputa za proizvod-
nju, odnosno donje granice prodajnih cena dobijenih proizvoda-usluga,
kontrole ekonomske afektivnosti poslovanja, stabilnosti (osetljivosti)
ostvarenih ekonomskih rezultata u odnosu na promene nivoa trinih
cena, itd.
Trokovi imaju veliki znaaj za proftabilnost preduzea i u periodima va-
kuma izmeu kriznih situacija i perioda velikih poduhvata, ali im preduzea
pridaju razliit znaaj. Dugorono mogu opstati samo preduzea ije se poslovanje
temelji na savremenom pristupu upravljanja trokovima. Preduzea iji se odnos
prema trokovima temelji na tradicionalnom pristupu upravljanju trokovima i
mogu opstati samo kratkorono, dok preduzea koja nemaju nikakav organizovan
pristup upravljanju trokovima i koja ne shvataju da je upravljanje trokovima
instrument konkurentske sposobnosti, nemaju perspektivu.
U praksi je dokazano da su niski trokovi i visok kvalitet kljuni faktori us-
peha uspenih preduzea. Iako naizgled kontradiktorni, ova dva kljuna faktora
uspeha su u sutini jako kompatibilni. Visok kvalitet se moe postii niskim
prosenim trokovima, s obzirom da su eliminisani nepotrebni trokovi karta,
popravki, dorade i reklamacija.
Nastanak savremene teorije trokova iniciran je savremenom praksom, s ob-
zirom da trokovi treba da slue prvenstveno za potrebe poslovnog odluivanja.
Kako poslovne odluke treba doneti brzo, a na osnovu velikog broja informacija
o trokovima, to se javlja potreba za osnovnom klasifkacijom trokova na rele-
vantne i irelevantne. Relevantni su oni trokovi koji utiu na donoenje poslovne
odluke, a irelevantni su svi ostali trokovi koji ne utiu na donoenje konkretne
poslovne odluke (ali to ne znai da irelevantni trokovi ne utiu na visinu cene
kotanja). Na primer, ako proizvodnja proizvoda A i proizvodnja proizvoda
B imaju iste trokove u strukturi cene kotanja, osim trokova rada izrade (TI),
onda su trokovi rada izrade relevantni trokovi, a svi ostali trokovi irelevantni.
Relevantni trokovi se jo nazivaju odluujui, jer se na osnovu njih odluuje,
a irelevantni su neodluujui s obzirom da se ne uzimaju u obzir prilikom od-
luivanja.
65
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1. Kako se moe izraziti troenje resursa, objasnite i defniite pojam troka?
2. Objasnite pojam izdataka i koja je razlika izmeu izdataka i troka?
3. ta su rashodi, koje vrste rashoda znate i koja je razlika izmeu rashod, trokova i
izdataka?
4. U emu je znaaj analize trokova?
5. Objasnite pojam relevantnih i irelevantnih trokova.
Babi .: Uvodu ekonomiju preduzea, kolska knjiga, Zagreb, 1971.
Drury .: Management Accounting, Champan & Hall, London, 1994.
Ekonomski renik, Ekonomski fakultet-CID, Beograd, 2006.
Gourtni D., Strup R.: Ekonomija i prosperitet, Institut ekonomskih nauka, Beograd,
1996.
Hirsey M.: Managerial Economics, Te Dryden Press Harcourt College Publisher,
2000.
Kukolea S., Kosti ., Milojevi M., Nikoli M.: Ekonomika preduzea, KIZ Centar,
Beograd, 1991.
Kukolea S.: Ekonomika preduzea - knjiga I, Savremena administracija, Beograd, 1974.
Majcen .: Trokovi u teoriji i praksi, Informator, Zagreb, 1988.
Markovski S.: Trokovi u poslovnom odluivanju, Informator, Zagreb, 1983.
Meunarodni raunovodstveni standardi
Nikoli D.: Ekonomika u hotelijerstvu, Visoka hotelijerska kola, Beograd, 2009.
Perovi D.: Teorija trokova, Svjetlost, Sarajevo, 1964.
Stanii M.: Raunovodstvo, Fakultet za turistiki i hotelijerski menadment, Univer-
zitet Singidunum, Beograd, 2005.
Turk I.: Informacije o trokovima pri poslovnom odluivanju, Informator, Zagreb, 1984.
Yu-Lee R.T.: Te Reality of Costs, Industrial Management, 4/2000.
66
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5. oSnovni (PRiRoDni) TRokovi
PRoizvoDno - USlUnoG PRoCESA
HoTElSkoG PREDUzEA
nakon itanja ove glave moi ete da:
Razumete koji su to prirodni trokovi, koji trokovi materijala, trokovi amortizacije
itd.
objasnite trokove rada.
objasnite ta je amortizacija, izraunate amortizaciju i navedete metode amor-
tizacije
znate kako se vri obraun amortizacije.
znate kako se vri ponovna procena korisnog veka trajanja sredstava.
P
roizvodni faktori su zastupljeni u proizvodnji svakog proizvoda i u procesu
pruanja usluga. Faktori proizvodnje su jo jedan pojam za utroke. Oni
se mogu klasifkovati u tri opsene vrste: zemlju, rad i kapital. Zemlja - ili
uopteno, prirodni izvori - dar je prirode proizvodnim procesima. Ona se sastoji
od zemlje koja se upotrebljava za poljoprivredu ili za graenje kua, fabrika i
puteva, energetskih izvora za snabdevanje gorivom naih automobila ili naih
domova i neenergetskih izvora poput bakra, gvozdene rude i peska... moramo
proiriti obuhvat prirodnih izvora da bismo ukljuili izvore iz nae okoline kao
to su vazduh, voda, zemlja i klima. Rad se sastoji od utroenog vremena ljudi
u proizvodnji - rada utroenog u tvornicama automobila, na obraivanje zemlje,
na poduavanje u koli ili na pripremanje omleta. Hiljade poslova i zadataka, na
svim nivoima umea, obavljaju se radom... Kapital gradi trajna dobra ekonomije,
proizvedena radi toga da proizvode druga dobra. Kapitalna dobra ukljuuju ma-
ine, puteve, raunare, maine za pranje i graevine... nagomilavanje kapitalnih
dobara je bitno za zadatak ekonomskog razvoja. (Samuelson A.R, str.8)
Obzirom na postojanje tri osnovna faktora proizvodno-uslunog procesa -
materijal za proizvodno - usluni proces, materijalna imovina (osnovna sredstva)
i angaovanje ljudskog rada, razlikuju se tri osnovna elementa trokova:
Trokovi materijala kao vrednost utroenog materijala za proizvodno
- usluni proces i obavljanje proizvodnih usluga,
Trokovi amortizacije kao vrednost koriene materijalne imovine u
proizvodno - uslunom procesu,
Trokovi rada (zarada) kao novana nadoknada radnicima za obavljeni
posao, odnosno ostvareni radni uinak.
67
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5.1. TRokovi mATERiJAlA
Hotelska preduzea koja se bave pruanjem usluga smetaja i ishrane turista
troe velike koliine raznih materijala, namirnica i pia, pa im je u strukturi tro-
kova utroak materijala veoma znaajna pozicija. Osim toga, hoteli i restorani
imaju neprekidno poslovanje raznovrsnim sitnim inventarom (tekstil, papir,
pribor za jelo, ae, boce, stolnjaci, krevetnina isl.), tako da i utroak tog sitnog
inventara odnosno njegov otpis, ini znaajnu poziciju u trokovima.
Upotrebom u proizvodno - uslunom procesu materijali za proizvodnju se u
potpunosti fziki utroe i prenesu celokupnu svoju vrednost na dobijene proi-
zvode (jela). Preneta vrednost ovog proizvodnog faktora ini trokove materijala
ili materijalne trokove (Andri J., str. 13).
Ta injenica namee potrebu jae kontrole zaliha i utroka materijala. Osim
toga, u poslovanju materijalom (ukljuivi i namirnice i pia), hotelska predu-
zea imaju i druge specifnosti, po kojima se razlikuju od preduzea drugih
delatnosti. Specifnosti se ogledaju u razliitoj mogunosti tretmana pojedinih
kategorija materijala. Tako postoji:
1. Materijal koji se redovno skladiti, pa se sa skladita postepeno troi,
kao i kod veine preduzea drugih delatnosti,
2. Materijal koji se posle nabavke ne skladiti, nego se odmah izdaje u
potronju. Ovde spada najvei deo namirnica koji se lako kvari, pa se
po pravilu svakodnevno nabavlja, esto neposredno od proizvoaa
(ili nabavka na zelenoj pijaci) hrane. Iako se taj materijal ne skladiti,
njegovo troenje mora se svakodnevno pravdati normativima za pripre-
manje hrane. Tek na osnovu tako opravdanog utroka moe se utroak
i knjigovodstveno evidentirati, jer je jedan od zadataka knjigovodstva
da sprovodi to savesniji nadzor nad utrokom.
3. Materijal koji se ne skladiti ve se nabavlja u manjim koliinama,
koje su potrebne za tekuu potronju i za koji ne postoje normativi
za utroak. Ovde spada razni sitni kancelarijski materijal, materijal za
ienje itd. Nadzor nad troenjem takvog materijala, zbog njegove
neznatne vrednosti u veini sluajeva nije zadatak knjigovodstva, ve
operativnog menadmenta. Taj nadzor provodi se odmah prilikom
naruivanje (trebovanja), odnosno odobrenja nabavke.
esta pojava kod hotelskih preduzea moe biti i manipulacija materijalom
na skladitu (npr. pretakanje alkoholnih ili bezalkoholnih pia iz buradi u boce),
zatim obrada materijala (spremanje zimnice: marmelade, kisele paprike, kra-
stavaca i sl.) i dorada materijala u skladitu (prenje kafe i sl.).
68
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kod, na primer restoranskih preduzea, trokovi nabavke materijala, trokovi
materijala za izradu, trokovi ostalog (reijskog) materijala i trokovi goriva i
energije predstavljaju najveu stavku u strukturi ukupnih trokova i smatraju se
osnovnim i najvanijim materijalnim trokovima. Bez tih trokova proizvodni
ciklus ne bi bio mogu, jer oni proizilaze iz osnovnih ciljeva i zahteva proizvodne
delatnosti preduzea.
Iako se trokovi materijala najee evidentiraju kao utroci zaliha materijala,
esti su sluajevi neposrednog iskazivanja trokova na osnovu fakture dobavljaa,
tj. bez prethodnog skladitenja zaliha.
Zalihe pripadaju kategoriji tekuih (obrtnih) sredstava, to znai da se u
momentu izdavanja u upotrebu u celini (100 %) priznaju kao troak proizvodnje.
Sve dok su zalihe na skladitu one ne predstavljaju troak proizvodnje. Od
momenta kada se na osnovu trebovanja ili nekog drugog dokumenta izdaju u
proizvodnju, zalihe se raunovodstveno obuhvataju kao trokovi, nezavisno od
toga da li su odmah potroene, tj. preraene u drugu vrstu zaliha.
Stavljanjem zaliha u upotrebu nastaje troak materijala koji pripada grupi
materijalnih trokova. Meutim, materijalni trokovi ne nastaju samo stavljanjem
zaliha u upotrebu, nego trokovi mogu da nastanu i obraunom trokova kala,
rastura, kvara i loma na zalihama. Trokovi zaliha priznati kao kalo, rastur, kvar
i lom iznad propisanog nivoa, ne priznaju se kao troak proizvodnje, ve kao
rashod i uz to se pod propisanim uslovima plaa porez.
5.1.1. nabavka materijala
Zalihe se odmeravaju (vrednuju) prema MRS, po nabavnoj vrednosti i ceni
kotanja ili neto prodajnoj ceni, u zavisnosti koja je od navedenih cena nia.
Nabavna cena (nabavna vrednost) ili cena kotanja zaliha sadri: sve trokove
nabavke; trokove proizvodnje; i druge trokove koji se ukljuuju u cenu kotanja zaliha,
do iznosa u kom nastaju pri dovoenju zaliha na njihovu sadanju lokaciju i stanje.
(a) Trokovi nabavke
Osnovni zadatak sektora nabavke u jednom preduzeu jeste da vri snab-
devanje preduzea potrebnim sirovinama i materijalom. Trokove nabav-
ke ine: a) nabavna cena, umanjena za rabate i sline popuste iskazane
u fakturi dobavljaa (neto fakturna vrednost), b) carina i druge uvozne
dabine; c) porezi, osim onih koji se refundiraju (odnosno koji se mogu
povratiti od poreskih organa), d) transportni trokovi, manipulativni i
drugi trokovi koji se mogu direktno pripisati nabavci robe, materijala i
usluga.
(b) Trokovi proizvodnje
Proces proizvodnje predstavlja konverziju nabavljenih sirovina i materi-
jala u gotov proizvod, uz korienje ljudskog rada i stalnih sredstava.
69
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Trokovi konverzije rasporeuju se prema MRS, a to je direktno uee
za nastali uinak proizvodnje, odnosno izvrene usluge. Tako trokovi
konverzije zaliha, prema MRS obuhvataju trokove koji se direktno od-
nose na jedinice proizvodnje, kao to je direktan rad. Oni takoe obu-
hvataju sistemsku alokaciju fksnih trokova (amortizacija, odravanje
proizvodnih zgrada i opreme i trokovi menadmenta i administracije koji
se odnose na proizvodnju), kao i varijabilnih optih trokova (indirektan
materijal i indirektan rad), koji nastaju pri prevoenju materijala u gotove
proizvode.
Pri tome, trokove proizvodnje ine trokovi direktnog materijala, tro-
kovi direktnog rada i ostali direktni trokovi, i opti proizvodni trokovi.
Troak kupljenih zaliha materijala treba da ukljui sve izdatke (rashode)
nastale pri kupovini, do momenta njihove prodaje, tako da je mogue
utvrivanje ovih trokova po relativno realnoj vrednosti sirovina.
Hotelska preduzea kupuju razne materijale, sirovine i koristei maine i
ureaje u proizvodnji (kuhinja) i rad zaposlenih u hotelskom ili restoran-
skom objektu tog preduzea pretvara ovaj materijal u gotove proizvode
(jela) koja se odmah, na licu mesta usluuju odnosno prodaju gostima
(potroaima). Kako je u pitanju tipian proizvodni proces, onda trokovi
proizvodnje hrane u hotelskom preduzeu obuhvataju dve vrste direktnih
trokova koji se odnose na jedinice proizvodnje: 1) direktni materijal i 2)
direktni rad i jednu posebnu vrstu koja se naziva 3) optim trokovima
proizvodnje koji nastaju u preradi materijala u gotove proizvode (jela).
Kod istog uslunog procesa (usluivanje gostiju) i procesa pruanja uslu-
ga smetaja iskljuuje se stavka trokova direktni materijal, dok se stavka
pod rednim brojem 3) - opti trokovi proizvodnje moe preimenovati
u opte trokove procesa pruanja usluga (usluni proces) sa neznatno
izmenjenom strukturom koja je kod optih trokova proizvodnje. Prema
tome, trokovi proizvodnje se dele u tri ire kategorije (o trokovima
materijala, zarada i amortizacije bie u nastavku vie rei):
12
1. Direktan materijal - trokovi sirovina, materijala i delova koji se ko-
riste u proizvodnji gotovih proizvoda,
2. Direktni trokovi rada - zarade, naknade zarada i ostali trokovi pro-
izvodnih radnika koji runo ili pomou alata i maina rade na izradi
proizvoda,
3. Opti trokovi proizvodnje - su grupa trokova koja ukljuuje sve
trokove proizvodnje, osim trokova direktnog materijala i direktnog
rada.
12 Videti: a) Grupa autora: Prirunik o primeni kontnog okvira za preduzea, zadruge i preduzet-
nike za preduzea, zadruge i preduzetnike, cit. rad, str. 1005 - 1009. b)Meigs F.R., Meigs B.W.:
Raunovodstvo: Temelj poslovnog odluivanja, Mate, Zagreb, 1999., str. 989.
70
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5.1.2. Trokovi materijala za izradu
Trokovi materijala u hotelskim preduzeima najveim svojim delom ine
vrednosti utroenih namirnica i pia koje slue za obavljanje usluga prehrane,
tj. za pripremu razliitih vrsta jela i pia.
Za utvrivanje potreba hotela, koliine utroaka namirnica i pia za pojedine
vrste ugostiteljskih usluga postoje normativi.
Normativ je unapred odreena koliina materijala, koja je potrebna za pri-
premanje jednog obroka jela, odnosno pia (Blako E., str.161).
Normativi mogu biti tehniki i iskustveni, a iskazuju se u naturalnim i u
novanim pokazateljima. Tehniki normativi odreuju se na osnovi raunice
recepata jela koja se proizvode, a iskustveni normativi nastaju na temelju odre-
enog iskustva.
Pri izradi normativa utroka materijala treba voditi brigu o vrsti materijala,
o bruto - koliini ili o neto koliini materijala ili o koliini otpadaka (Kari E.,
str.35).
Pod vrstom materijala podrazumeva se i osnovna i sporedna namirnica za
izradu odreenog jela. Na primer, ako elimo gosta posluiti zelenom salatom,
potrebna nam je zelena salata kao osnovna sirovina, kao i so, ulje i sire kao
pomoni materijal.
Hotelska preduzea izrauju normative utroka materijala (namirnica), kako
bi se on u proizvodnji jela sveo na potrebnu koliinu, Normativi predstavljaju
istovremeno i sredstvo za kontrolu utroka materijala u pripremanju jela. Ugo-
stiteljske uzanse obavezuju ugostiteljske organizacije da se pridravaju utvrenih
normativa utroka materijala, a ugostiteljske radnike da gostu na njegov zahtev
pokau listu normativa.
Normativima utroka namirnica odreuje se koliina namirnica potrebne za
proizvodnju jedne porcije jela. Normativi se utvruju na osnovu iskustva, pa ih
kuvari u hotelskim preduzeima moraju poznavati i pridravati ih se prilikom
pripremanja jela. Oni se utvruju za pojedine vrste namirnica i za pia i napitke.
Normativima utroka namirnica odreuje se koliina neoienih namirnica
prosenog kvaliteta potrebnih za formiranje jedne porcije. U kuhinji se odreuju
normativi za gotova jela, za jela po porudbini, za jela sa rotilja, za hladna i
topla predjela, salate i druge gastronomske (kuhinjske) proizvode. Po pravilu,
normativi su razliiti za jela prema meniju od normativa za jela po porudbini.
Tako, na primer, za jednu beku niclu prema meniju potrebno je 100 do 120
g, a po porudbini 120 do 180 g teletine. Normativi se takoe odreuju i za
poslastiarske proizvode, peciva, bureke, evapie i sl.
Na osnovu normativa moe se odrediti broj porcija koje se mogu pripremiti
iz odreene koliine namirnica.
71
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Normativi utroka pia utvruju se za ona pia koja se prodaju u originalnom
pakovanju. Za pia koja se posluuju u aama i faama, normativi se izraa-
vaju u litrima. Normativi se odreuju: za alkoholna i bezalkoholna pia koja se
prodaju u nepromenjenom stanju (na primer aica konjaka 0,05 l, aica likera
0,03 l, aica rakije 0,05 l, aa vina 0,2 l i sl.); za pia koja se dorauju ili meaju
prema receptima (na primer pricer je meavina dve treine vina i jedne treine
soda-vode ili mineralne vode (gemit), a servira se u aama od 0,2 l i sl.) i za
napitke (na primer olja bele kafe, aja ili kakaoa 250 g i sl.).
Tabela 10 normativi utroka namirnica za jednu porciju
Koliina namirnica (bruto) u gramima
Naziv jela
m
e
s
o
j
a
j
a
m
a
s
t
k
a
j
m
a
k
p
o
v
r

e
l
u
k
b
r
a

n
o
p
a
p
r
i
k
a
b
i
b
e
r
s
o
Pota od povra 10 15 20 70 10 15 2
orba od boranije 10 10 20 80 20 15 1 2
Boranija sa peenjem 150 25 250 20 15 2 4
Punjene paprike 100 25 120 10 20 1 0,1 4
Punjene tkvice 100 25 15 350 10 20 1 0,1 4
Spana sa 2 jajeta 150 25 60 350 5 15 0,1 4
Musaka od krompira 100 25 25 60 200 20 10 0,1 3
Ribanac sa svinjskim mesom 140 25 250 10 10 1 2
Jagnjea kapama 140 30 200 50 5 1 3
Telei paprika 140 25 100 30 10 3
Ajmokac 140 25 5 50 30 20 3
Govei gula 150 25 100 100 10 2 0,1 3
Fairane nicle 140 15 25 100 25 5 0,1 3
Pilee peenje 230 15 150
Jagnjee peenje 230 15 150
Prasee peenje 230 10 100
Natur-nicla 230 15 150
Beka nicla 180 75 25 150
evapii (1 kom) 16 5
Ranjii (1 kom) 65 15 1
Pljeskavica 160 25 0,1 2
izvor: nikoli D.: Ekonomika u hotelijerstvu, visoka hotelijerska kola, Beograd, 2009., str.147
72
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Na osnovu normativa utroka materijala planiraju se materijalne potrebe
proizvodnih odeljenja. Koliine pojedinih namirnica utvrenih normativom
mnoe se sa brojem porcija i tako se izraunavaju potrebe za pojedinim vrstama
namirnica u planskom periodu. Isto tako, normativi materijala koriste se pri
izraunavanju cena pojedinih vrsta jela i pia.
Normativi utroka materijala su pomono sredstvo kuhinjskih radnika, koje
im olakava rad na pripremanju jela i pia. Pridravanje utvrenih normati-
va omoguava odravanje odgovarajueg kvaliteta gotovih jela i pia. Osim
toga, normativi omoguavaju racionalno troenje materijala i moraju biti
proraunati da se izbegne rasipanje materijala. Njima se istovremeno moraju
odrediti dovoljne koliine pojedinih vrsta namirnica kako bi se obezbedio
odgovarajui kvalitet.
Koliina namirnica koje se utvruju normativom mogu se iskazati u bruto
- ili u neto - iznosima. Normativi iskazani u bruto - koliinama, osim koliine
namirnica koje ulaze u sastav jela, obuhvataju i neophodan otpadak (na primer
uveli listovi povra, kosti i sl.). Ako hotelsko preduzee utvruje normative
u bruto - koliinama namirnica, pri planiranju materijalnih potreba mora
uzimati u obzir koliine otpadaka koji nastaju pri ienju namirnica (mesa,
voa, povra i sl.), kao i gubitaka u teini koji se javljaju pri preradi (kuvanju,
peenju i prenju). Stoga je potrebno da ugostiteljske organizacije sastavljaju i
normative otpadaka i gubitaka koji nastaju preradom ivotnih namirnica. Pri
ienju sirovih ivotnih namirnica nastaju otpaci, koji se tabelama normativa
otpadaka izraavaju u procentima (na primer, 2 % za jagode, 1 % za groe,
40 % za trenje, 1 % za pirina, 60 % za mladi graak, 5 % za meso, 40 % za
divlja, i sl.). Pri kuvanju, prenju i peenju nastaje gubitak u teini, koji je ra-
zliit za pojedine vrste namirnica, a izraava se takoe u procentima. Prilikom
pripremanja jela od mesa takoe nastaju gubici. Na primer, peeno jagnje 28 %,
prena govedina 25 %, kuvana govedina 30 %, peena zeetina 10%, sardelice
30 %, prena tuka 10 % i sl.
Reijski materijali koji ne ulaze u sastav gotovih jela (na primer materijal za
ienje, ogrev i sl), ne mogu se normirati po jednoj porciji. Oni se normiraju na
osnovu iskustva iz ranijih godina i utvruju se za celo proizvodno ugostiteljsko
odeljenje (kuhinju) (Kari E., str. 35-37).
Proizvodna odeljenja se prilikom proizvodnje (pripremanja, spravljanja) jela
i napitaka koriste nizom razliitih namirnica i pia. Zavisno od vrste usluge,
namirnice i pia se vie ili manje prerauju ili dele na porcije.
Normative materijala samostalno utvruje svako hotelsko preduzee za sebe.
Ako u istom preduzeu ima vie prodajnih mesta, normativi mogu biti razliiti.
Naime, normativ pokazuje koliko je materijala potroeno za jela i ujedno karakte-
rizira specifnost usluga koje se pruaju gostima. Na primer, za jela po narudbi
73
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
normativi su vei nego za gotova jela. To je sasvim razumljivo jer je pojedinani
utroak materijala vei pri spravljanju manjih koliina jela.
Odreivanje normativa materijala je vrlo sloen i odgovoran posao. Pre svega
valja utvrditi veliinu koja e biti osnova pri utvrivanju utroka materijala.
U kuhinjama koje proizvode jela po narudbi normativi se utvruju za jedan
obrok.
Restorani koji proizvode vie obroka raznih vrsta jela ili menija mogu kao
osnovu za utvrivanje normativa uzeti deset obroka.
U hotelima u kojima preovladavaju pansionski gosti kao osnova za odreivanje
utroka materijala moe se uzeti sto obroka.
Normative o utroku materijala valja izraunati na osnovu tanih recepata. To
znai da je recept korak dalje u izradi normativa materijala. Budui da se recepti
za ista jela u pojedinim objektima razlikuju, da ne bi bilo nepotrebnih nespo-
razuma izmeu gostiju i osoblja treba goste informisati ne samo o nazivima i
cenama jela, ve i o njihovim normativima. Na taj nain gosti se upoznaju sa
specifnim uslovima spremanja jela u nekom hotelu.
5.1.3. kalo, rasip, kvar i lom u hotelijerstvu
Hotelska preduzea ostavljaju i uvaju nabavljeni materijal u prikladnim
skladitima i podrumima kako bi osigurala kontinuirani proces poslovanja i zado-
voljstvo potroaa. ivotne namirnice i pia su osetljivi na spoljne uticaje (vlaga,
temperatura, cirkulacija vazduha i sl.) i zahtevaju izuzetnu panju i strunost
osoblja prilikom manipuliranja i obrade. Uprkos svoj panji, u toku poslovanja
nastaju odreeni gubici kao kalo, rasip, kvar i lom robe, odnosno materijala.
Kalo, rasip, kvari i lom takoe su znatna stavka u trokovima ugostiteljskih
preduzea, a pojavljuju se u svim oblicima: kao prirodni kalo (isuenje, isparenje,
zamrzavanje); kao rasip (curenje, topljenje, razlivanje i rasip pri podeli); kao lom
(razbijanje, krenje) i kao kvar (uginue, truljenje).
Nastali lom, rasip i kalo ustanovljavaju se: na radnom mestu u momentu
nastalog loma, rasipa i kala; krajem radnog dana utvrivanjem razlike izmeu
primljenih i predanih koliina sitnog inventara; krajem obraunskog perioda
utvrivanjem razlika izmeu knjigovodstvenog i stvarnog stanja.
Gubici na robi vei od predvienih moraju se ispitati i trebalo bi utvrditi njihov
uzrok. Ako je za poveani manjak robe krivo skladino osoblje, zbog nestrunog
i nepaljivog rukovanja robom ili zbog otuenja robe, ono mora nadoknaditi
nastali manjak. Ta obaveza proizilazi iz njihove materijalne, disciplinske i
krivine odgovornosti za rad u skladitu. Ako su poveani gubici nastali zbog
odreenih objektivnih neprilika (elementarne nepogode i sl.), poveani gubici
tretiraju se kao vanredni rashodi.
74
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 11 Primer kala, rasipa, kvara i loma nekih namirnica
Naziv materijala
Transportni
manjak (U %)
Skladini
manjak (U %)
Manjak na
prodajnom
mestu (u %)
Povre
povre koje se dovozi sa udaljenost do 20km - 2-3 -
rano povre 6 3-4 -
mahunasto povre 1 1 -
ostalo povre 3 2 -
Voe
sa udaljenost do 20 km - 2 -
sa udaljenost veoj od 20 km 4-7 1-4 -
jagode, maline 4-7 2-4 -
groe 2-5 1-2 -
sueno voe - 1-2 -
juno voe 5 2 -
Suhomesnat proizvodi i meso
svee meso 0,5 4 -
salama i kobasice 3-5 5-8 5-15
suvo meso i pruta 5-8 5-9 3-10
Masnoe
mast 0,5 1 -
ulje 1 1 -
Mleni proizvodi
svei sir 1-3 1-2 5-10
tvrdi sirevi 0,5-1 1-2 5-12
uiki kajmak 0,5 1-2 5-10
Ostala roba
eer 0,5 0,5 -
brano 1 1 -
Izvor: Nikoli D.: Ekonomika u hotelijerstvu, Visoka hotelijerska kola, Beograd, 2009., str.151
5.1.4. vrste materijala za izradu
Materijal za izradu se moe podeliti na:
osnovni materijal izrade (direktan osnovni materijal) i
pomoni materijal za izradu (direktan pomoni materijal).
Pod osnovnim materijalom podrazumeva se materijal ija se supstanca u
procesu proizvodnje ugrauje u novi proizvod. Pod pomonim materijalom
izrade podrazumeva se materijal ija supstanca ne ulazi u novi proizvod ili ulazi
u majem obimu (boje, lepak, sredstva za ienje proizvoda i sl.). Za sve ove
komponente treba teretiti nosioce trokova (po radnim nalozima).
75
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Meutim, prilikom izrade odreenog proizvoda - pruanja usluge troe se u
radionicama, pogonima i drugim mestima i drugi razni materijali, kao to su,
na primer: gorivo za loenje, elektrina energija za osvetljenje, ulje i mazivo,
materijal za ienje prostorija, kancelarijski materijal i sl. Za taj potroni ma-
terijal treba teretiti pojedine nosioce proizvoda i usluga. S obzirom na to da je
esto skoro nemogue precizno utvrditi koliko se od tih zajednikih trokova
odnosi na svako mesto i na svaku vrstu proizvoda i usluga, to se ukalkulisavanje
trokova materijala vri direktno, primenom odreenog kljua preraspodele tih
trokova. Zbog toga se takvi trokovi nazivaju opti, indirektni ili reijski.
U nastavku se navodi primer optih ili indirektnih trokova proizvodnje u
jednom hotelskom preduzeu koji se mogu klasifkovati kako sledi:
13
Indirektni materijal u upotrebi
a) Hotelski inventar koji nije sastavni deo gotovih proizvoda, kao to je
ulje za podmazivanje i delovi koji se koriste za odravanje i popravku
opreme;
b) Materijal koji je sastavni deo gotovih proizvoda, meutim, mogao bi
se rasporediti na proizvode samo uz znaajan napor i trokove, Primeri
ukljuuju, materijal za pakovanje (lepljenje, zavarivanje folije i dr.). Na
primer, pizza koje se dostavljaju na kune adrese po porudbini.
Indirektni trokovi rada:
a) Plate efova,
b) Plate radnika odravanja, osiguranja i zdravstvene zatite,
Trokovi korienja proizvodnih odeljenja (pogona)
a) Zakupnina ili amortizacija zgrada,
b) Osiguranje zgrada, porez na imovinu na zemljite i zgrade,
c) Odravanje i popravka zgrada,
g) Infrastruktura (plin, elektrina energija, voda, telefon).
Trokovi postrojenja i opreme:
a) Zakupnina ili amortizacija postrojenja i opreme,
b) Osiguranje i porezi na postrojenja i opremu,
c) Odravanje i popravka postrojenja i opreme,
Trokovi usklaivanja sa dravnim i lokalnim propisima:
a) Trokovi sigurnosti i bezbednosti na radu,
b) Odlaganje opasnih i otpadnih materija,
c) Kontrola zatite ivotne sredine.
13 Prilagoeno prema Meigs F.R., Meigs B.W.: cit. rad, str. 995.
76
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Potrebno je napomenuti da nije mogue sainiti potpun pregled svih vrsta
optih trokova zbog postojanja mnogo vrsta razliitih optih trokova.
Trokovi marketinga, prodaje i opti administrativni trokovi nisu povezani sa
procesom proizvodnje i ne ukljuuju se u opte trokove proizvodnje. Odreeni
trokovi kao to su osiguranje, imovinski porezi i trokovi infrastrukture mogu
se rasporediti na proizvodne aktivnosti, na prodajne i administrativne funkcije.
U takvim bi sluajevima ove trokove trebalo rasporediti izmeu optih trokova
proizvodnje, optih i administrativnih trokova i trokova prodaje.
Indirektni ili opti trokovi se, po defniciji, ne mogu lako i direktno pratiti
po pojedinim jedinicama proizvoda - usluge. Ovi se trokovi esto veu uz
proizvodne aktivnosti posmatrane u celini, a ne uz pojedine jedinice proizvo-
da-usluga. Za ove trokove je karakteristino da se zna ukupan iznos i na koje
se funkcije ili nosioce (proizvode - usluge) odnose - ali se ne zna tano koliko.
Da bi se priblino znalo koliko se od ukupnih indirektnih trokova odnosi na
pojedine funkcije ili proizvode - usluge, vri se njihova alokacija primenom
odgovarajuih kljueva izabranih po principu uzronosti (Luki R, str.42).
Alokacija optih ili indirektnih trokova na proizvodnju se vri putem stopa
rasporeivanja (raspodeljivanja) optih trokova. (Meigs F.R., str. 996-997)
Stopa rasporeivanja indirektnih trokova je sredstvo koje se koristi za dode-
ljivanje odgovarajuih iznosa optih trokova proizvodnje pojedinim jedinicama
dovrenih (gotovih) proizvoda. Stopom se iskazuje oekivani odnos izmeu
optih trokova proizvodnje i neke baze aktivnosti koji se direktno moe pratiti
po gotovim proizvodima (jelima). Opti trokovi proizvodnje zatim se pripisuju
proizvodima proporcionalno s ovom bazom aktivnosti. Stopa rasporeivanja
ili raspodeljivanja optih trokova se utvruje na poetku raunovodstvenog
perioda, na osnovu procenjenih iznosa.
Primer za rasporeivanje (alokaciju) optih trokova primenom kljua
Agencija X obavlja poslove marketinga za hotelsko preduzee Y.
za 2005. godinu trokovi navedenih usluga iznose 700.000 nJ.
Hotelsko preduzee sastoji se od etiri hotela: A, B, V i G. najpogodniji
klju za raspodelu trokova marketinga na pojedine hotele jeste njihov
prihod od prodaje:
77
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 12 Primer za rasporeivanje (alokaciju) optih trokova primenom kljua
Hotel
Struktura prihoda od prodaje
(u %)
Rasporeeni trokovi marketnga
(NJ)
A 45 315.000
B 15 105.000
C 10 70.000
D 30 210.000
Preduzee ukupno 100 700.000
izvor: nikoli D.: Ekonomika u hotelijerstvu, visoka hotelijerska kola, Beograd, 2009., str.153
Za potrebe kalkulacije indirektni (reijski) trokovi, uz pomo obraunskog
lista, radnih naloga ili na neki drugi nain, moraju se svesti na direktne tro-
kove izrade koji nastaju u proizvodnji i opte trokove uprave i prodaje, koji
uglavnom nastaju u administraciji. Kao to je ve reeno, indirektni trokovi se
mogu preraspodeliti na pojedine proizvode pomou odreenih kljueva. To bi
se moglo uiniti, na primer, pomou procenta trokova izrade i procenta optih
trokova uprave i prodaje. Kao osnova za izraunavanje tih procenata optih
trokova mogu se uzeti potroeni direktan materijal, direktan rad ili i jedno i
drugo. Procenti optih trokova dobijaju se na osnovu formule (kao osnova je
uzet direktan materijal).
% optih trokova izrade =
iznos optih trokova x 100
potroen direktan materijal
% optih trokova uprave i
prodaje (administracija)
=
iznos optih trokova uprave i prodaje (administracija) x 100
potroen direktan materijal
Procenat optih trokova izrade utvruje se po pojedinim pogonima, a
procenat optih trokova uprave i prodaje za preduzea kao celinu. Primenom
dobijenih procenata optih trokova na iznos utroenog direktnog materijala
pojedinih proizvoda rasporeuju se opti trokovi izrade i opti trokovi uprave
i prodaje na pojedine proizvode. To je posebno vano kad su u pitanju trokovi
rada (zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi), jer sve zarade ne mogu da
budu uraunate u vrednost zaliha nedovrene proizvodnje, s obzirom na to da
postoje i zarade administrativnih radnika.
U nastavku se prikazuje primer stope rasporeivanja optih ili indirektnih
trokova na bazi trokova direktnog rada.
78
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Formula glasi:
Stopa rasporeivanja optih trokova =
Procenjeni opti trokovi
Procenjene jedinice bazne aktivnosti
U nastavku se daje primer izraunavanja i upotrebe stope rasporeivanja
optih ili indirektnih trokova proizvodnog procesa sektora hrane i pia jedne
hotelske kompanije. Hotelska kompanija izvodi sledee procene vezane uz njene
proizvodne aktivnosti (aktivnosti kuhinje) u nastupajuoj godini:
Procenjeni ukupni opti trokovi proizvodnje u godini 360.000 NJ
Procenjeni ukupni trokovi direktnog rada u godini 300.000 NJ
Na bazi navedenih procenjenih podataka, pretpostavimo da e navedena
hotelska kompanija koristiti trokove direktnog rada kao bazu aktivnosti za
rasporeivanje optih trokova.
U ovom sluaju, stopa rasporeivanja optih trokova e iznositi 120% od
trokova direktnog rada (procenjeni opti trokovi od 360.000 NJ : procenjeni
trokovi direktnog rada od 300.000 NJ = 120 %). Opti trokovi proizvodnje e
se rasporediti na proizvedene jedinice proporcionalno trokovima direktnog rada
rasporeenih na ove jedinice. Dakle, ako se trokovi direktnog rada u iznosu od
2.000 NJ pripisuju pojedinim jedinicama proizvoda, njima e se pripisivati 2.400
NJ optih trokova (trokovi direktnog rada od 2.000 NJ x stopa rasporeivanja
optih trokova od 120 % = 2.400 NJ).
5.1.5. Trokovi ostalog materijala (reijskog)
Ovde spadaju: trokovi materijala za odravanje higijene; trokovi kancela-
rijskog materijala; trokovi rezervnih delova; trokovi alata i inventara; trokovi
ostalog potronog materijala.
Trokovi alata i inventara
Alati su jednostavne naprave kojima se mainom ili rukama neposredno deluje
na materijal, pa stoga postoje mainski alati (noevi za maine i sl.) i runi alati
(noevi, testere i sl.) (Nejkov D., str.54).
Inventar se nalazi u kategoriji materijalne stalne (dugotrajne, fksne) imovine
pomou koga se neposredno ne proizvodi, ali predstavlja neposredno potreban
uslov da se poslovi obave. Dakle, u inventar spadaju stvari koje su neophodan
uslov za obavljanje odreenih poslova. Inventar se u hotelijerstvu moe podeliti
na specifan (pokrivai, sagovi, posteljina, stolovi, stolice i slino, pribor za
jelo, staklarski predmeti i drugo), poslovni inventar opte namene (sav ostali
79
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
inventar) i sitan inventar veoma male vrednosti (salvete, krpe za brisanje, bokali,
fae, ae i dr.).
14
Vrednost zaliha rezervnih delova najee predstavljaju indirektne trokove,
s obzirom na to da se ne troe neposredno u proizvodno - uslunom procesu,
odnosno ne ulaze u supstancu proizvoda, ve se koriste za opremu koja se koristi
pri proizvodnji vie proizvoda. Ovi trokovi se radi odreivanja cene kotanja,
po pravilu rasporeuju na pojedine proizvode - usluge na osnovu kljueva za
raspored indirektnih trokova.
Hotelsko preduzee svojim aktom odreuje ta sve spada u alate i inventar. U
tu grupu se ukljuuju i sve vrste alata koji se ne troi jednokratnom upotrebom,
ali je njihov rok korienja kratak, jer se prilikom upotrebe brzo troe ili lome,
tako da se ne mogu koristiti due od godinu dana (razne vrste burgija, brusne
ploe i sl.). Kada se alat i inventar koriste due od jedne godine, a preduzee
odlui da ih kalkulativno otpisuje, razvrstavaju se u opremu.
Trokovi rezervnih delova
Svaki poslovni subjekat, u zavisnosti od vrste delatnosti, veliine, opreme i
postrojenja kojima raspolae, uglavnom raspolae i odreenim rezervnim de-
lovima. Prema MRS 16 - Nekretnine, postrojenja i oprema, rezervni delovi se
mogu tretirati i iskazivati kao stalna sredstva.
Kada se rezervni delovi troe u uobiajene svrhe (rezervni delovi bi trebalo
da omogue kontinuiran rad preduzea, odnosno njegovih postrojenja, opreme
i sl.), oni predstavljaju trokove. Meutim, rezervni delovi mogu da se iskazuju
i direktno po fakturi dobavljaa, bez prethodnog iskazivanja na zalihama.
Utroak rezervnih delova se evidentira na osnovu naloga za remont ili opravku,
prema mestima gde su delovi ugraeni, kako bi se obezbedio podatak o tome
kom pogonu pripadaju, kao i na koje se proizvode odnosi ovaj troak.
Trokovi goriva i energije
Trokovi energije ukljuuju trokove za utroenu elektrinu energiju, plin,
motorni benzin, dizel gorivo i materijal za proizvodnju energije. Na visinu
trokova poslovanja moe uticati vrsta energenata koji se troe. U najveem
broju sluajeva preduzea elektrinu energiju kontinuirano troe jer su objekti,
odnosno oprema, prikljueni na sistem snabdevanja energije. U tim sluajevi-
ma isporuioci energije za obraun utroka u periodu obrauna ispostavljaju
potroaima raune.
14 Vidi ire: a) Kovaevi A., Nikoli M.: Usluge u ugostiteljstvu, Meridian, Beograd, 1999., str.
189-199., b) Stojanovi M., Miljevi B.: Keteriing, Nauka i drutvo Srbije, Beograd, 2007., str.
81-100., c) Nikoli M.: Ugostiteljstvo - proces, organizacija rada i menadment, VH, Beograd,
2005., str. 188-197.
80
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
U trokove goriva i energije spadaju: trokovi elektrine energije; drugi troko-
vi pogonskog goriva (ugalj, nafta i njeni derivati, gas, itd.); trokovi upotrebljene
pare i tople vode; trokovi goriva za vozila i drugi trokovi goriva i energije.
5.2. TRokovi RADA
Ovde se obuhvataju trokovi po osnovu obraunatih zarada, naknada zarada
i drugih primanja zaposlenih, kao i trokovi po osnovu obraunatih naknada po
ugovorima sa fzikim licima.
Za raunovodstveni aspekt je bitno to to se trokovi zaposlenih iskazuju
kao trokovi zarada, naknada zarada i trokovi poreza i doprinosa socijalnog
osiguranja i dr.
Kategorije primanja se odreuju na osnovu zakonskih i drugih propisa, ko-
lektivnim pregovaranjem zaposlenih i poslodavaca i tako ureena predmet su
raunovodstvenog obuhvatanja ovim standardom.
Trokovi rada obuhvataju: trokove zarada i naknada zarada (bruto); trokove
poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret poslodavca; trokove
naknada po ugovoru o delu; trokove naknada po autorskim ugovorima; trokove
naknada po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima; trokovi naknada
fzikim licima po osnovu ostalih ugovora; trokovi naknada lanovima upravnog
i nadzornog odbora i ostale line rashode i naknade.
5.3. TRokovi AmoRTizACiJE
Amortizacija predstavlja troenje i habanje stalnih sredstava, koje nastaje
postepeno, zavisno od oblika stalnih sredstava i njihove upotrebe.
15
Kroz troak
amortizacije u veku upotrebe u rashode svake poslovne godine prenosi se deo
po deo nabavne vrednosti imovine koja se amortizuje. Sa raunovodstvenog
aspekta, dakle, amortizacija je troak, odnosno rashod koji nastaje kao po-
sledica postepenog troenja ekonomskih koristi sadranih u imovini koja se
amortizuje. Potpuno iskoriavanje ekonomskih koristi stalne imovine povezano
je sa njenim korienjem i ostvarivanjem prihoda, to znai da i sam raspored
ukupnog amortizacionog iznosa
16
na pojedine godine u veku upotrebe treba da
omogui to objektivnije sueljavanje amortizacije kao rashoda sa ostvarenim
prihodima.
15 Videti detaljnije: Nikoli D.: Ekonomika preduzea u hotelijerstvu, principi i primena u hoteli-
jerskom menadmentu, cit. rad, str. 138-152.
16 Amortizacioni iznos je troak sredstva ili drugi iznos koji zamenjuje troak u nansijskom izve-
taju, umanjen za ostatak vrednosti.
81
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Otpis stalnih sredstava vrednosno izraava amortizacija. Otpis se vri da
bi se u trokove proizvodnje ukalkulisao deo vrednosti koju su stalna sredstva
prenela na novi proizvod, ime se omoguava zamena tih sredstava kada ona
budu dotrajala. Otpis stalnih sredstava predstavlja knjigovodstveno - tehniku
kategoriju, koja amortizaciju izraava kao ekonomsku kategoriju. Na primer,
amortizacija proizvodnog postrojenja i opreme ukljuena je u trokove konverzije
zaliha. Slino tome, amortizacija nekretnina, postrojenja i opreme koji koriste
za razvojne aktivnosti moe biti obuhvaena cenom kotanja nematerijalnog
ulaganja koja se priznaje u skladu sa MRS 38 - Nematerijalna imovina.
Poreskim propisima na osnovu kojih se utvruje porez na dobit preduzea,
odnosno porez na prihode od samostalne delatnosti pri priznavanju troka
amortizacije kao rashoda za poreske svrhe, odstupa se od raunovodstvenih
naela amortizacije kao poslovnog rashoda. Poreski propisi uvaavaju osnovno
ekonomsko naelo da je amortizacija rashod ali se priznaje do iznosa utvre-
nog u poreskim propisima. U poreskim propisima se ne odreuje vek upotrebe
pojedinih sredstava, ve amortizacioni vek za poreske svrhe.
Primena standarda utie na to da zakonodavac odredi koji e troak amor-
tizacije biti priznat u poreskom smislu.
5.3.1. obraun amortizacije
Obavezi obrauna amortizacije podleu: ulaganja u razvoj; koncesije, patenti,
licence i slina prava; goodwill; ostala nematerijalna ulaganja; graevinski objekti;
postrojenja i oprema; alat i inventar koji se kalkulativno otpisuju; investicione
nekretnine; ostala stalna sredstva.
Da bi sredstvo podlegalo obraunu amortizacije neophodno je da bude
ispunjen uslov da je korisni vek trajanja dui od godinu dana. Kad se radi o
rezervnim delovima, alatima i sitnom inventaru, raunovodstvenom politikom
preduzea se odreuje da li se smatraju zalihama (obrtnim sredstvima koja ne
podleu obavezi amortizacije) ili stalnim sredstvima (nekretnine, postrojenja ili
oprema). Takoe, treba imati u vidu injenicu da ona sredstva koja se ne troe
(kao to su zemljita) ne podleu obraunu amortizacije. Isto tako, obraunu
amortizacije ne podleu ni one stvari koje vremenom ne gube na vrednosti kao
to su umetnike slike i skulpture, ukrasni predmeti od plemenitih metala i
slino, kao ni ostala bioloka sredstva (osnovno stado). Obraun amortizacije
poinje od narednog meseca u odnosu na mesec u kojem je stalno sredstvo
stavljeno u upotrebu.
Da bi amortizacioni troak u tekuem periodu bio pravilno obraunat, ne-
ophodno je poznavanje sledeih kategorija: osnovice za obraun amortizacije;
procenjenog korisnog veka trajanja sredstava; pretpostavljenog ili defnisanog
kapaciteta iskorienja sredstava; stope amortizacije; metoda otpisa.
82
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
a) Osnovica za obraun amortizacije
Osnovica za obraun amortizacije je vrednost sredstva koja se dobija
nakon gotovinskih ili negotovinskih ulaganja u sticanje sredstava, dok
sredstva ne budu na mestu odredita svrhe kojoj koriste tj. dok sredstva
ne budu osposobljena za upotrebu. Ova defnicija predstavlja osnovicu za
sredstva koja se stiu - pribavljaju kupovinom. Tako dobijena vrednost se
naziva vrednou istorijskog troka sticanja sredstava, odnosno nabavna
vrednost. (Nikoli D., str. 160)
Sa novanog aspekta, amortizacija je nenovani troak jer u godini na-
stanka (iskazivanja kao rashoda) ne prouzrokuje odliv novca kao, na pri-
mer, troak zarada, troak sirovina i sl.
Poreskim propisima na osnovu kojih se utvruje porez na dobit predu-
zea, odnosno porez na prihode od samostalne delatnosti pri priznavanju
troka amortizacije kao rashoda za poreske svrhe, odstupa se od rauno-
vodstvenih naela amortizacije kao poslovnog rashoda. Poreski propisi
uvaavaju osnovno ekonomsko naelo da je amortizacija rashod ali se
priznaje do iznosa utvrenog u poreskim propisima. U poreskim propi-
sima se ne odreuje vek upotrebe pojedinih sredstava, ve amortizacioni
vek za poreske svrhe.
S obzirom na to da svako uveanje amortizacije u poreskom bilansu zna-
i umanjenje poreske osnovice, poreski obveznik je zainteresovan da u
poreskom bilansu iskae to vei iznos amortizacije. Iz tog razloga zako-
nodavac uglavnom propisuje stope za obraun amortizacije, kao i metod
obrauna amortizacije.
S obzirom na to da se sredstvo moe dobiti iz donacija i pomoi, za takvo
sredstvo osnovicu za obraun amortizacije predstavlja utvrena fer - pro-
cenjena vrednost ili, ako nije mogue utvrditi fer vrednost, nominalna
vrednost primljenog sredstva (vrednost sredstva koja je utvrena u odluci
ili reenju o dravnom davanju).
Kod utvrenih vikova, prilikom prijema sredstava za potraivanja, tj. u
svim sluajevima gde ne postoji fakturna vrednost kao osnovica za for-
miranje troka sticanja istih, osnovica za obraun amortizacije bie fer
- procenjena vrednost sredstva.
Prilikom naknadnih izdataka, u smislu MRS 16 (remont ili rekonstruk-
cija stalnih sredstava), osnovica je jednaka sadanjoj vrednosti stalnih
sredstava uveanoj za trokove rekonstrukcije, pod uslovom da su ispu-
njeni zahtevi za pripremu i prezentaciju fnansijskih izvetaja i MRS o
priznavanju investicionih ulaganja u stalna sredstva. Pri tome, u skladu sa
naelom opreznosti treba praviti razliku izmeu investicija i investicionog
odravanja sredstava.
83
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
b) Procenjeni vek upotrebe nekretnina, postrojenja i opreme
Nekretnine, postrojenja i oprema amortizuju se na sistematskoj osno-
vi tokom procenjenog korisnog veka upotrebe. Na osnovu procenjenog
korisnog veka upotrebe nekog sredstva, utvruje se stopa amortizacije.
To znai da preduzea vre procenu korisnog veka upotrebe osnovnih
sredstava i na osnovu tako procenjenog veka upotrebe utvruje stope
amortizacije za pojedinana sredstva, ili grupu sredstava. Tako mogu da
se utvrde razliite stope amortizacije za delove nekih postrojenja, ukoliko
je procenjeni vek upotrebe tog dela razliit u odnosu na postrojenje.
Ekonomske koristi sadrane u jednoj stavci nekretnina, postrojenja i
opreme preduzea uglavnom se troe kroz upotrebu sredstva. Meutim,
pojedini faktori, kao to su tehnoloka zastarelost, habanje i troenje sred-
stva tokom perioda neiskorienosti sredstva, esto dovode do smanjenja
ekonomskih koristi za koje bi moglo da se oekuje da su sadrane u tom
sredstvu. Zbog toga je, prilikom utvrivanja korisnog veka trajanja
sredstva, potrebno je da se razmotri sledee:
oekivano korienje sredstva u okviru preduzea. Korienje se pro-
cenjuje pozivanjem na oekivani kapacitet ili fziki uinak sredstva;
oekivano fziko habanje i troenje, koje zavisi od faktora, kao to su
broj smena u kojima se sredstvo koristi, program popravki i odravanja
u preduzeu i briga o sredstvu i odravanje u periodu neiskorienosti;
tehnika zastarelost nastala iz promena ili poboljanja u proizvodnji ili
promene u tranji na tritu za proizvodom ili uslugom koji su izlazna
komponenta sredstva;
zakonska ili slina ogranienja korienja sredstva, kao to je rok isteka
odgovarajueg lizinga.
Uprava preduzea na osnovu raunovodstvene procene utvruje procenje-
ni korisni vek upotrebe sredstava, a usvajanjem ili odabirom raunovod-
stvene politike u skladu sa MRS vri izbor metoda obrauna amortizacije.
Preduzee treba, nezavisno od poreskih propisa, da proceni koristan vek
upotrebe sredstava, i na osnovu procenjenog veka da utvrdi stope za obra-
un amortizacije svojim internim optim aktom.
c) Stope za obraun amortizacije
Ekonomske koristi sadrane u nekom sredstvu iskoriavaju se pre svega
upotrebom tog sredstva, a nabavna vrednost ili cena kotanja ine osno-
vicu za amortizaciju. Dakle, u toku poslovne godine osnovna sredstva
(nekretnine, postrojenja, oprema - NPO) se otpisuju obraunom amor-
tizacije, pri emu se na posebnim analitikim raunima u okviru svakog
rauna nekretnina, postrojenja i opreme obezbeuje evidencija o ispravci
vrednosti svakog pojedinanog sredstva.
84
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Korisni vek nekretnine, postrojenja i opreme, prema MRS
17
, predstavlja:
period u kome se oekuje da e preduzee upotrebljavati sredstvo,
broj proizvoda ili slinih jedinica za koje se oekuje da e biti ostvarene
(proizvedene) upotrebom odreenog sredstva.
Otpisivanje osnovnih sredstava vri se primenom godinjih stopa
amortizacije koje se utvruju na osnovu korisnog veka trajanja.
Korisni vek trajanja - upotrebe nekretnina, postrojenja i opreme zavisi
od planirane dinamike upotrebe konkretnog sredstva i zbog toga vek
upotrebe istih sredstava koje koristi jedno preduzee ili drugo preduzee
moe da bude razliit. U praksi se esto koriste razliite procene korisnog
veka upotrebe sredstava. Tako, na primer, u SAD, realni ivotni vek jed-
nog hotela traje proseno 10 godina, jer posle toga dolazi do inovacija,
odnosno adaptacija prema novonastalim zahtevima tranje (Kobai A.,
str.150).
Planirana amortizacija se zasniva na trokovima pribavljanja sredstva i na
procenjenom veku upotrebe. U sluaju kada se oekuje razliito korie-
nje sredstva u odnosu na prvobitnu procenu prema MRS, moe doi do
promene veka upotrebe.
U odreenim okolnostima je uputno da se ukupan troak alocira na sastavne
delove osnovnog sredstva. Takve okolnosti nastaju kada sastavni delovi osnov-
nog sredstva imaju razliite korisne rokove i kada pruaju preduzeu koristi na
razliite naine. To praktino podrazumeva i nuno korienje razliitih stopa
za amortizaciju. U takvim situacijama se izdvajaju sastavni delovi koji zahtevaju
eu zamenu, daju im se posebni inventarni brojevi i utvruju razliite stope
amortizacije u odnosu na celinu sredstava (motor kod autobusa i slino).
5.3.2. metodi obrauna amortizacije
S obzirom na nain obrauna, amortizacija moe biti:
vremenska;
funkcionalna.
Vremenska amortizacija se obraunava tako to se nabavna vrednost stalnih
sredstava podeli predvienim vekom njihovog trajanja (npr. proporcionalna i
degresivna).
Kod funkcionalne amortizacije, amortizaciona kvota je ista za svaki period
trajanja stalnih sredstava.
Svako preduzee u svom optem aktu o raunovodstvu utvruje metod po
kojem e vriti obraun amortizacije. Dakle, kao to je navedeno, preduzee
17 Meunarodni raunovodstveni standardi
85
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
se svojom poslovnom odlukom (raunovodstvenom politikom), koju utvruje
internim aktima, opredeljuje za metod amortizacije stalnih sredstava.
Sva osnovna sredstva ne moraju se otpisivati jednim metodom. Preduzee
moe, na primer, odluiti da obraun amortizacije za graevinske objekte vri
proporcionalnim metodom, a da se za opremu, za ije se uinke pouzdano moe
proceniti da e vremenom opadati, opredeli za metod degresivnog otpisivanja.
Odabrani metodi amortizacije dosledno se primenjuju iz godine u godinu,
osim ako doe do promene oekivanih koristi od tog sredstva. Standard pred-
via da izabran metod obrauna amortizacije treba da odraava nain na koji
preduzee iskoriava ekonomske koristi sredstva. Korisni vek upotrebe nekog
sredstva treba povremeno preispitati, pa ukoliko su nastale znaajne promene,
treba uskladiti stopu, odnosno metod amortizacije.
Svako preduzee treba da donese svoju odluku o amortizaciji, ili neki drugi
interni akt, nezavisno od naina na koji je obraun amortizacije ureen poreskim
propisima. Najjednostavnije za jedno preduzee moe da bude donoenje odluke
uprave, kojom se utvruje da se za obraun amortizacije primenjuju priznate
stope i metodi amortizacije u poreskom smislu, ali to ne znai da je ta odluka i
najpovoljnija za preduzee u raunovodstvenom smislu.
Za otpisivanje iznosa amortizacije sredstva mogu da se koriste razliiti me-
todi amortizacije. Osnovna sredstva se otpisuju primenom sledeih metoda
amortizacije:
proporcionalnom metodom, tj. metodom jednakih godinjih stopa u
procenjenom veku trajanja, kojim se utvruje konstantan troak tokom
njegovog korisnog veka trajanja (pravolinijski metod);
degresivnom metodom, tj. metodom opadajuih godinjih stopa u
procenjenom veku trajanja kojim utvruje opadajui troak amortizacije
tokom korisnog veka trajanja sredstva i
funkcionalnom metodom, koji se zasniva na oekivanom korienju
ili uinku sredstava.
Osnov za primenu svih metoda su stope amortizacije koje je preduzee
utvrdilo u svom optem internom aktu na osnovu procenjenog korisnog veka
upotrebe sredstava.
18
a) Proporcionalni metod obrauna amortizacije
U praksi se najee primenjuje proporcionalni metod obrauna amorti-
zacije. Proporcionalni metod polazi od pretpostavke da je troenje ili ha-
banje stalnih sredstava ravnomerno rasporeeno po vrednosti tokom celog
18 Detaljnije videti: a) Nikoli D.: Ekonomika preduzea u hotelijerstvu, Podgorina-Tima, Valjevo,
2005., str. 174-181., b) Nikoli D.: Ekonomika preduzea u hotelijerstvu - principi i primena u
hotelijerskom menadmentu, Podgorina-Tima, Valjevo, 2006., str. 145-152.
86
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
veka trajanja. Kod korienja ovog metoda, primenjuju se godinje stope
amortizacije, koje je preduzee utvrdilo u svom internom aktu na osnovu
procenjenog korisnog veka upotrebe, na nabavnu vrednost sredstava.

Primer 1 Primer proporcionalnog metoda
Osnovno sredstvo (poret) ija je nabavna vrednost 100.000 din., za koje je
predviena godinja stopa amortzacije od 20 %, amortzovae se na sledei
nain - primenom proporcionalnog metoda:
Tabela 13 Primer proporcionalnog metoda
Godina
Nabavna
vrednost
Stopa (%) Amortzacija
Neto (sadanja)
vrednost
Prva 100.000 20 20.000 80.000
Druga 100.000 20 20.000 60.000
Trea 100.000 20 20.000 40.000
etvrta 100.000 20 20.000 20.000
Peta 100.000 20 20.000 0
Svega: 100.000
izvor: nikoli D.: Ekonomika u hotelijerstvu, visoka hotelijerska kola, Beograd, 2009., str.163
Tokom ukupnog vremena trajanja stalnog sredstva, propisana godinja
stopa amortizacije primenjuje se na nabavnu vrednost stalnog sredstva.
U svakoj godini godinja amortizacija je jednaka i na kraju svake godine
neto vrednost (sadanja sadanja vrednost) umanjuje se za iznos godinje
amortizacije. Na kraju pete godine, u naem primeru, iznos amortizacije
je jednak ukupnoj vrednosti sredstva, ime se okonava njegova amorti-
zacija.
Kada je poznat procenjeni korisni vek trajanja sredstva, moe se odrediti
stopa amortizacije za to stalno sredstvo. Za sredstvo iz primera, iji je
procenjeni korisni vek trajanja pet godina, stopa amortizacije je 20 %, to
se dobija iz sledee formule:
SA= 100/PKVT
PKVT - procenjeni korisni vek trajanja,
SA - godinja stopa amortizacije,: SA= 100/5 =20 %
b) Degresivni metod obrauna amortizacije
Primenom degresivnog metoda amortizacije u poetku se postie inten-
zivnije amortizovanje, uz tendenciju stalnog opadanja. Kod degresivnog
metoda, amortizaciona kvota iz godine u godinu opada.
87
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
poret koji je nabavljen za 100.000 dinara oekuje se da na kraju korisnog
veka upotrebe od 5 godina moe biti prodat za 12.000 dinara. Korie-
njem metoda opadajueg salda, amortizacija za svaku od 5 godina je:
Tabela 14 Primer degresivnog metoda
Godina Nabavna vrednost Stopa (%) Amortzacija Neto (sadanja) vrednost
Prva 100.000 35 35.000 65.000
Druga 65.000 35 22.750 42.250
Trea 42.250 35 14.788 27.463
etvrta 27.463 35 9.611 17.852
Peta: saldo koji sadanju vrednost svodi na 12.000 je 5.852
izvor: nikoli D.: Ekonomika u hotelijerstvu, visoka hotelijerska kola, Beograd, 2009., str.164
Iznos troka amortizacije u poslednjoj godini dobijen je na sledei nain:
17.852 - 12.000 = 5.852
Prema sada vaeim propisima, za korienje ovog metoda neophodno je
koristiti koefcijente uveanja utvrenih stopa, koji su propisani Zakonom
o porezu na dobit preduzea. Na nabavnu vrednost sredstava ili grupe
sredstava primenjuje se godinja stopa amortizacije, uveana primenom
propisanih koefcijenata.
Primer 2 Obraun amortizacije
Nabavna vrednost opreme je 100.000 din., za koju je utvrena godinja amortza-
ciona stopa od 10% a koristan vek upotrebe iznosi 10 godina.
Dozvoljeni koefcijent poveanja amortzacije (lan 14. Zakona o porezu na dobit
preduzea) prilikom degresivnog metoda je 2,5 puta vei u odnosu na amortzaciju
izraunatu proporcionalnim metodom i iznosi 25 %. Primenom propisane stope
amortzacije u nomenklaturi, godinja amortzacija iznosi 10.000 din.
Tabela 15 obrauna amortizacije
Godina Nabavna vrednost Stopa(%) Amortzacija
1. 100.000 25 25.000
2. 75.000 25 18.750
3. 56.250 25 14.060
4. 42.190 25 10.550
5. 31.640 16.67 5.273
6. 31.640 16.67 5.273
7. 31.640 16.67 5.273
8. 31.640 16.67 5.274
9. 31.640 16.67 5.273
10. 31.640 16.67 5.274
izvor: nikoli D.: Ekonomika u hotelijerstvu, visoka hotelijerska kola, Beograd, 2009., str.165
88
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Iz primera se jasno vidi da se do etvrte godine primenjuje degresivan
metod. Poto iznos amortizacije u petoj godini ispod iznosa amortizacije
obraunatog primenom proporcionalnog metoda (10.000 din.), obveznik
je duan da, u skladu sa sada vaeim poreskim propisima, amortizaci-
ju za tu i naredne godine obraunava deobom tada preostale vredno-
sti preostalim brojem godina veka trajanja sredstva ili grupe sredstava
(31.640:6=5.273). Preostali vek trajanja ekvivalentan je godinjoj stopi
amortizacije od 16,67 %. Primenom ove stope na preostalu vrednost sred-
stva amortizuje se ostatak vrednosti.
c) Funkcionalni metod obrauna amortizacije
Prema MRS dozvoljeno je i korienje funkcionalnog metoda obrauna
amortizacije. Za razliku od vremenskog metoda otpisivanja (proporcio-
nalnog i degresivnog), gde je visina trokova amortizacije u funkciji vre-
mena korienja osnovnog sredstva, kod funkcionalnog obrauna visina
trokova otpisa zavisi od oekivanog obima uinaka koje osnovno sredstvo
moe da prui.
Kod korienja ovog metoda amortizacije, osnovica za amortizaciju
sredstava deli se oekivanim obimom uinaka, a amortizacija se utvruje
mnoenjem tako dobijenog kolinika stvarnim uinkom u obraunskom
periodu, odnosno obraunskoj godini.
Oekivani obim uinaka (proizvoda-usluga) izraava se u procenjenom
broju proizvoda, koji se mogu dobiti korienjem osnovnih sredstava, ili
u moguem broju asova njenog rada. Kada se nabavna vrednost podeli
procenjenim obimom uinaka, dobija se iznos amortizacije osnovnog
sredstva po uinku. Ovako obraunati trokovi amortizacije po jedini-
ci su konstantni. Godinja amortizaciona kvota utvruje se mnoenjem
ostvarenog uinka iznosom amortizacije po jedinici.
Primer 3 Funkcionalnog metoda obrauna amortizacije
Vrednost teretnog vozila iznosi 300.000 dinara. Procenjeno je da ovo vozilo moe uku-
pno da pree 600.000 km. U tekuoj godini je prelo 100.000 km. Obraunata godinja
kvota amortzacije dobija se na sledei nain:
Trokovi otpisa po jedinici utroka = 300.000/600.000 = 0,5 din.
Godinja kvota amortzacije = 100.000 x 0,5 = 50.000 dinara
Kod vremenske amortizacije, amortizaciona kvota zavisi od vremena
upotrebe, a kod funkcionalne amortizacije, amortizaciona kvota zavisi
od stepena iskorienja kapaciteta. Dobra strana primene funkcionalne
89
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
amortizacije je to to se svaka jedinica tereti istim iznosom amortizacije,
bez obzira na godinu i obim proizvodnje.
Ovaj metod je pogodan samo za stalna sredstva ije je trajanje u srazmeri
sa obimom korienja ili uincima (saobraajna sredstva, iji je vek trajanja
povezan sa preenim kilometrima). Zbog toga je u praksi korienje ovog
metoda vrlo sloeno.
Obraun funkcionalne amortizacije moe se izvriti tako to se utvrena
proporcionalna stopa amortizacije iz internog akta preduzea uvea za
utvreni iznos veeg intenziteta korienja stalnih sredstava.
Propisana stopa amortizacije za navedeno teretno vozilo je 14,3 %, Na-
bavna vrednost vozila je 300.000 din., a ono moe prei 600.000 km. Vek
trajanja je 7 godina. Amortizacija se dobija na sledei nain:
Ukoliko se mogui broj preenih kilometara podeli utvreni vekom traja-
nja (7 godina), dobija se godinja kilometraa, to u ovom primeru iznosi
600.000 : 7 = 85.915 km. S obzirom na to da je vozilo prelo 100.000 km,
intenzitet korienja je vei za 100.000 : 85.915 = 16,40 %.
Propisana stopa od 14,3 % uveava se na 16,40 % ime se dobija nova
amortizaciona stopa. Primenom ove stope na nabavnu vrednost dobija se
isti iznos kao i u prvom sluaju, odnosno 50.000 din.
5.3.3. Ponovna procena korisnog veka trajanja sredstava
Periodini trokovi amortizacije su veoma retko potpuno tano izraunati,
jer se amortizaciona stopa izraunava na osnovu procenjenog veka upotrebe
sredstva. Trokovi amortizacije su ponekad neadekvatni, odnosno previsoki.
Ovakva situacija moe nastati zbog precenjivanja ili potcenjivanja veka upotrebe
ili zbog pogrene procene ostatka vrednosti sredstva. Na primer, korisni vek
trajanja moe se produiti naknadnim izdacima za sredstvo, kojima se sredstvo
unapreuje, iznad njegovog prvobitno utvrenog standardnog uinka. S druge
strane, tehnoloke promene ili promene na tritu proizvoda mogu smanjiti
koristan vek trajanja sredstva. Politika popravki i odravanja u preduzeu takoe
moe da dovede do produenja, odnosno do poveanja njegove vrednosti (zbog
investicionog odravanja ili investicionog razvoja, a time i do poveanja vred-
nosti). U takvim sluajevima koristan vek trajanja, a time i stopa amortizacije,
prilagoavaju se tekuima i buduim periodima, odnosno koristan vek trajanja
nekretnine, postrojenja i opreme preispituju se i periodino.
Kada se, nakon nekoliko godina korienja utvrdi da deo opreme nee tra-
jati onoliko dugo koliko se prvobitno pretpostavljalo, ili da e trajati due od
prvobitno utvrenog veka upotrebe, neophodno je revidirati procenjeni vek
upotrebe, zbog ega se periodini trokovi amortizacije smanjuju ili poveavaju.
U ovakvim situacijama, neotpisana vrednost sredstva se rasporeuje na preostale
godine veka upotrebe.
90
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Treba naglasiti da se osnovica za amortizaciju sredstva utvruje po odbit-
ku preostale (rezidualne vrednosti) vrednosti sredstva.
19
U vezi sa preostalom
vrednou sredstva, treba primeniti naelo materijalnog znaaja, jer se Standardi
ne primenjuju na materijalno beznaajne stavke. U praksi je preostala vrednost
sredstva esto beznaajna, ali emo u nastavku dati primer kada je ta vrednost
od znaaja za izraunavanje iznosa amortizacije.
Kad je usvojen osnovni postupak i kada je verovatno da je preostala vrednost
znaajna, preostala vrednost se procenjuje na dan sticanja i ne poveava se na-
knadno zbog promene cena. Meutim, ako je usvojen doputeni alternativni
postupak, na dan svake naknadne revalorizacije sredstva vri se nova procena.
20

Ova procena je zasnovana na preostaloj vrednosti koja preovlauje na dan pro-
cene za slina sredstva koja su dostigla kraj svog korisnog veka trajanja i koja su
bila koriena pod uslovima slinim onima pod kojima e se sredstvo koristiti.
Na ovaj nain, godinji troak amortizacije se poveava ili smanjuje, da bi se
knjigovodstveni iznos sredstva na kraju preostalog veka upotrebe, izjednaio sa
njegovom rezidualnom vrednou.
Primer 4 Ponovne procene vrednosti sredstava
Pretpostavimo da je kamion nabavljen po ceni od 7.000.00,00 dinara, i da je nje-
gova rezidualna vrednost 1.000.000,00 dinara. U vreme kada je kamion nabavljen
procenjen je korisni vek trajanja od 6 god. i utvren proporcionalni metod za obraun
amortizacije. meutim, nakon dve godine intenzivnog korienja utvreno je da e trajati
jo samo dve godine, ali da e rezidualna vrednost nakon te dve godine i dalje biti
1.000.000,00. Drugim reima, na kraju druge godine procenjeni vek se smanjuje sa 6
na 4 godine. U isto vreme stanje u poslovnim knjigama je sledee:
1. nabavna vrednost kamiona .............................................................. 7.000.000,00
2. Amortizacija i godine ......................................................................... 1.000.000,00
3. Amortizacija ii godine ........................................................................ 1.000.000,00
4. neotpisana vrednost ............................................................................ 5.000.000,00
Preostali amortizacioni iznos (4.000.000) izraunava se na sledei nain:
nv 7.000.000 - A 2.000.000 - Rv 1.000.000. = 4.000.000 din.
nv - nabavna vrednost, A - obraunata amortizacija, Rv - Rezidualna vrednost
novi troak godinje amortizacije izraunava se deljenjem preostalog amortizacio-
nog iznosa od 4.000.000 preostalim vekom upotrebe od dve godine. Proizilazi da je
godinji troak amortizacije 2.000.000 dinara.
19 Rezidualna (preostala vrednost) je neto iznos koji preduzee oekuje da e dobiti za sredstvo na
kraju njegovog korisnog veka trajanja, po odbitku oekivanih trokova otuenja.
20 Izraz revalorizacija u uslovima primene MRS ima novo znaenje. Pod ovim izrazom se po-
drazumeva naknadno vrednovanje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja posle poetnog
priznavanja uz primenu alternativnog postupka, odnosno usklaivanje knjigovodstvene vred-
nosti osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja (sredstava) sa njihovom fer vrednou. Fer
vrednost je iznos za koji se neko sredstvo moe razmeniti na tritu, izmeu poznatih strana
koje su upoznate sa trinim prilikama i voljne da sprovedu kupoprodajnu transakciju.
91
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1. Navedite tri osnovna elementa trokova.
2. Navedite primer trokova materijala u hotelskim preduzeima?
3. Na koje se kategorije dele trokovi proizvodnje u hotelijerstvu?
4. Objasnite pojam normativa i ilustrujte ga primerom u hotelijerstvu i restoraterstvu?
5. Kako nastaje kalo, rastur, lom i kvar u hotelijerstvu i navedite primere?
6. Koje vrste materijala za izradu znate?
7. Navedite primer indirektni trokovi rada u hotelijerstvu.
8. Navedite primer trokova korienja proizvodnih odeljenja (pogona) u hotelijerstvu.
9. Navedite primer trokova postrojenja i opreme u hotelijerstvu.
10. Kako se vri alokacija optih trokova primenom kljua- navedite primer?
11. Kako se izraunava procenat optih trokova i procenat optih trokova uprave i
administracije?
12. Objasnite pojam amortizacije?
13. Da bi pravilno obraunali amortizaciju neophodno je da znate koje kategorije?
14. ta je osnovica za obraun amortizacije i zato?
15. Kad poinje otpisivanje osnovnih sredstava?
16. ta je vek upotrebe sredstava?
17. Koje vrste metoda amortizacije znate i koje su njihova osnovna obeleja?
18. Kojom se metodom vri obraun amortizacije osnovnih sredstava?
19. Navedite primer proporcionalnog obrauna amortizacije.
20. Navedite primer degresivnog obrauna amortizacije.
21. Objasnite funkcionalni metod obrauna amortizacije kroz primer?
Zadaci:
proraunajte amortzaciju na bazi primera uzetog iz hotelskog preduzea,
turistke agencije ili drugih preduzea koja posluju na turistkom tritu
92
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Andri J.: Trokovi i kalkulacije u poljoprivrednoj proizvodnji, Savremena administracija,
Beograd, 1998.
Blako E., Blako .: Knjigovodstvo u ugostiteljstvu, kolska knjiga, Zagreb, 1974.
Grupa autora: Prirunik o primeni KONTNOG okvira za preduzea, zadruge i preduzetnike.
Kari E., Stavri B.: Organizacija ugostiteljskih i turistikih OUR, Zavod za udbenike
i nastavna sredstva, Beograd, 1977.
Kobai A.: Marketing u organizacijama udruenog rada turistike privrede, kolska
knjiga, Zagreb,), 1981.
Kovaevi A., Nikoli M.: Usluge u ugostiteljstvu, Meridian, Beograd, 1999.
Luki R.: Raunovodstvo trgovinskih preduzea, Ekonomski fakultet-CID, Beograd,
2002..
Meunarodni raunovodstveni standardi
Meigs F.R., Meigs B.W.: Raunovodstvo: Temelj poslovnog odluivanja, Mate, Zagreb,
1999.
Nejkov D.: Ekonomika i organizacija ugostiteljstva, Savremena administracija, Beograd,
1997.
Nikoli D.: Ekonomika preduzea u hotelijerstvu - principi i primena u hotelijerskom me-
nadmentu, Podgorica-Tima, Valjevo, 2006.
Nikoli M.: Ugostiteljstvo - proces, organizacija rada i menadment, VH, Beograd,
2005.
Samuelson A..R., Nordhaus D.W.: Ekonomija, Mate, Zagreb, 2000.
Stojanovi M., Miljevi B.: Keteriing, Nauka i drutvo Srbije, Beograd, 2007.
93
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6. oSTAlE vRSTE TRokovA U PREDUzEimA
U HoTEliJERSTvU i TURizmU
Nakon itanja ove glave moi ete da:
Razumete razliite klasifkacije i podele trokova prema raznim osnovama.
izvrite analizu fksnih i varijabilnih trokova.
objasnite sutinu i znaaj podele na prosene i marginalne trokove.
objasnite podelu fksni trokova na aposolutno i relativno fksne trokove.
napravite razliku izmeu pojedinh vrsta varjabilnih trokova.
objasnite razliku u strukturi trokova kod preduzea koja posluju u okviru razliitih
delatnosti u turizmu.
Specifnosti dinamike fksnih i varjabilnih trokova kod turistikih agencija i organi-
zatora putovanja.
znate kako se dele i koji su to trokovi zavisno od poslovnog odluivanja.
znate uzroke i specifnosti sezonske neusklaenosti trokova u turizmu i hotelijerstvu.
6.1. klASiFikACiJE TRokovA
K
lasifkacija i analiza trokova moe se vriti na razliite naine u zavisnosti
od primenjene metodologije, a polazei od postavljenih ciljeva, odnosno
od potrebe za odreenim informacijama neophodnim za donoenje poslovnih
odluka (Holjevac I.A., str. 248-249).
U prethodnom poglavlju data je analiza trokova u hotelskim preduzeima,
odnosno prema njihovim izvorima (trokovi materijala, amortizacija, plate
zaposlenih, trokovi energije, trokovi odravanja i drugi trokovi). Praenje
trokova po vrstama je sastavni deo raunovodstvene evidencije i neophodno je
za obraun fnansijskog rezultata i izradu fnansijskih izvetaja. Meutim, samo
praenje ovih grupa trokova ne daje dovoljno osnova za analizu faktora koji su
uslovili odreeni obim i dinamiku trokova, a posebno je teko vriti analitiko
predvianje njihovog kretanja kao rezultat delovanja odreenih faktora, kao to
je npr. promena obim proizvodnje.
Podela trokova na osnovu kriterija vremenskog perioda uslovljava podelu
trokova na dugorone i kratkorone trokove.
Dugoroni trokovi predstavljaju sve trokove koji su trokovi dugog roka,
tj. vremenskog perioda u kome su svi inputi varijabilni. Na dugi rok svi trokovi
su varijabilni i nema fksnih trokova. Hotelska zgrada je dugoroni troak i
u kalkulaciji trokova ona je fksni troak ali kad se postojea zgrada znaajno
94
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
renovira ili se srui i zida se novi hotel onda ti fksni trokovi na dugi rok po-
staju varijabilni. Dugi rok ne mora da znai dug vremenski period. Ukoliko
je potrebno tri godine da bi se izgradio nov hotel, onda je dugi rok vremenski
period od tri godine, odnosno ako veliina kapaciteta (broj soba) moe da se
promeni za osam meseci, onda je dugi rok period od osam meseci. Znaaj po-
dele trokova na kratkorone i dugorone sastoji se u tome, to

se kratkoroni
i dugoroni trokovi primenjuju za ocenu i predvianje efekata proizvodnih
odluka preduzea. Kratkoroni trokovi omoguavaju da se procene efekti
tekuih, tj. operativnih odluka, dok se dugoroni trokovi koriste za procenu
efekata trajnijih proizvodnih odluka preduzea. Podela trokova na kratkoro-
ne i dugorone blisko je povezana sa podelom trokova na fksne, varijabilne i
relativno - fksne trokove. (Pokraji D., 2002., str.234)
Kratkoroni trokovi su trokovi na kratki rok i to je period u okviru koga
hotelsko preduzee ne moe da menja fksne inpute. Kratki rok je teko vre-
menski precizirati, moe da bude samo nekoliko dana, na primer, sezonsko
poslovanje hotela zahteva zapoljavanje sezonske radne snage ili ako se uvede
prekovremeni rad, to e dovesti do poveanja trokova. Kratkoroni trokovi se
koriste za donoenje poslovnih odluka koje se odnose na proizvodno uslune
procese, pri datim fksnim kapacitetima.
Podela prema mestima trokova zasniva se na podeli ukupnih trokova prema
mestima gde su nastali i gde su evidentirani (npr. u hotelu trokovi sektora
hotelskih soba, trokovi odeljenja hrane i pia, trokovi ftness centra i slino).
Evidentiranje trokova prema mestu nastanka (npr. u okviru pojedinih
sektora ili poslovnica turistike agencije) neophodno je da bi se mogao utvrditi
uinak, odnosno stvarni doprinos svake poslovne jedinice ukupnim poslovnim
rezultatima jednog preduzea. Za turistike agencije, organizatore putovanja i
hotelska preduzea je veoma vano da analiziraju trokove poslovanja i poslovne
rezultate pojedinih poslovnih jedinica jer je potrebno imati u vidu da li su npr.
zbog malog obima prodaje, trokovi poslovanja pojedinih poslovnih jedinica vei
od poslovnih rezultata. (injenica je da su narasli trokovi poslovanja u odnosu
na realni pad obima prodaje u klasinim poslovnicama doveli do njihovog za-
tvaranja na podruju SAD od polovine 90tih godina kao posledica dinaminog
rasta on-line prodaje turistikih usluga.)
Kao to smo ve naveli, prema nosiocima ukupni trokovi se dele na direktne
i indirektne. Osnovni kriterijum za podelu na direktne i indirektne trokove
zasniva se na odreenim obelejima trokova, preciznije mogunosti da se
odreeni troak direktno povee sa jednim proizvodom ili uslugom. Direktni
trokovi su neposredno vezani za jedan proizvod ili uslugu, dok se indirektni
trokovi ne mogu jednostavno staviti u relaciju sa pojedinim proizvodima ili
uslugama, pa otuda esto i naziv - opti trokovi.
95
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kod indirektnih trokova mora se vriti njihovo rasporeivanje po proizvo-
dima i uslugama primenom odreenih metoda. Ova podela trokova je posebno
znaajna u procesu kalkulacije i formiranja cena proizvoda i usluga (Beach i
Chadwick., str. 154.).
Visoko uee direktnih trokova karakteristino je za restoraterstvo i ima
poseban znaaj u fazi kontrole. Analiza trokova hrane zasnovana na utvrenim
standardnim utrocima namirnica, veoma je bitan deo procesa operativnog
planiranja u svim ugostiteljskim objektima. Direktni trokovi su i osnov za
formiranje cena hrane i pia.
Indirektni trokovi se moraju primenom odreenih kriterijuma rasporediti na
proizvode i usluge, a injenica je da u pojedinim hotelskim preduzeima ili kod
pojedinih turoperatora ovi trokovi imaju vrlo visoko uee. Metodi njihovog
rasporeivanja na pojedine linije proizvoda ili paket aranmane nisu uvek u
potpunosti objektivni, pri emu se nekada u preduzeima polazi i od ciljeva koji
se ele postii u trinom pozicioniranju pojedinih proizvoda (Robinson P., str.
197.). (Nekada veliki turoperatori na ovaj nain forsiraju u svojim programima
destinacije na kojima imaju sopstvene kapacitete- hotele).
Kao primer indirektnih trokova u hotelijerstvu mogu se navesti trokovi
administracije (kadrovske, planske, raunovodstvene slube, slube bezbednosti
itd.), trokovi elektrine energije, vode, trokovi promocije hotela itd.
Kod turistikih agencija i organizatora putovanja podela na direktne i indi-
rektne trokove je neophodna u procesu utvrivanja cene kotanja proizvoda,
odnosno pojedinih usluga. Po pravilu direktni trokovi se u turistikim agenci-
jama obraunavaju po jedinici usluge. U direktne trokove spadaju zarade onih
zaposlenih koji direktno uestvuju u izradi i realizaciji odreenih aranmana.
Amortizacija se najee ne moe ukljuivati u cenu kotanja kao direktan tro-
ak jer se oprema koristi u duem vremenskom periodu i za pruanje razliitih
usluga koje su deo uslunog programa jedne agencije. S druge strane, gorivo se
javlja kao direktan troak ako agencija ima sopstvena prevozna sredstva jer se
moe neposredno vezati za odreeni turistiki aranman.
Indirektni trokovi se ne mogu neposredno razgraniiti na pojedine usluge
ili turistike aranmane i ova grupa trokova je nepromenjena nezavisno od
obima pruenih turistikih usluga. Indirektni ili opti trokovi se utvruju u
apsolutnom iznosu, a onda se uz korienje razliitih metoda prenose na po-
jedine usluge ili turistike aranmane. U indirektne trokove spadaju trokovi
menadmenta jer se oni odnose na sve usluge iz programa turistike agencije.
Slino je i sa trokovima koji se odnose na poslovni prostor (trokovi zakupa,
odravanja, grejanja i elektrine energije i slini trokovi). Kada se radi o ve-
im agencijama sa sloenijom organizacionom strukturom, onda je mogue
96
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
ove trokove razgraniiti po pojedinim sektorima ili poslovnicama, a zatim ih
primenom odreenih metoda rasporediti i po pojedinim proizvodima tu-
ristikim aranmanima i drugim uslugama. Indirektni trokovi se smanjuju
po jedinici sa poveanjem broja prodatih aranmana. Za agencije i hotele je
posebno znaajno da vre pravilnu raspodelu trokova koji nastaju u okviru
sektora promocije, prodaje i bukinga i fnansijsko - raunovodstvenog sektora.
Razvrstavanje trokova je sloen problem u turistikim agencijama i hoteli-
ma, mnogo sloeniji nego u proizvodnim preduzeima gde je obim proizvodnje
determinisan tehnikim kapacitetom. U turistikim agencijama ili u hotelima
ne moe se u fazi kalkulacije sa sigurnou utvrditi obim produkcije paket
aranmana ili obim prodaje soba i to uslovljava i tekoe u utvrivanju koji deo
indirektnih trokova treba uraunati u cenu kotanja konkretnog proizvoda.
Podela trokova u zavisnosti od naina reagovanja na promene obima pro-
izvodnje je posebno znaajan deo analize trokova ali se mora praviti razlika
izmeu analize kratkoronih trokova i obima proizvodnje i analize dugoronih
trokova i obima proizvodnje. U kratkom roku preduzee ne moe da menja
svoje fksne inpute poslovni prostor, opremu, tehnologiju, kljuno upravljako
osoblje, a obim proizvodnje se moe menjati samo uz vee ili manje troenje
varijabilnih inputa (sirovina, rada) i uz fksne trokove koji su unapred dati.
Na dugi rok svi faktori mogu postati varijabilni jer preduzee moe da menja
tehnologiju, opremu i druge inpute za koje je potrebno vreme da bi se mogli
ukljuiti u odreenu proizvodnju i proces pruanja usluga.
Na kratak rok, za preduzee je posebno znaajna podela na fksne i varija-
bilne trokove.
6.1.1. Fiksni i varijabilni trokovi
Sa promenom obima proizvodnje, odnosno obima pruenih usluga, odreene
kategorije trokova pokazuju razliitu dinamiku. Radi se zapravo o osnovnoj
podeli na fksne i varijabilne trokove koji se razliito ponaaju u zavisnosti od
promene obima proizvodnje u kratkom roku. Ova podela je posebno znaaj-
na za upravljanje trokovima u preduzeima koja imaju visoko uee fksnih
trokova, kao to je to sluaj sa hotelskim preduzeima, kompanijama u oblasti
vazdunog, eleznikog, brodskog saobraaja, velikim izgraenim turistikim
atraktivnostima i slino.
Osnovno obeleje varijabilnih trokova je da se menjaju u direktnoj zavisno-
sti od promene obima proizvodnje i prodaje, za razliku od fksnih trokova koji
ostaju konstantni bez obzira na promene obima poslovanja. Trokovi materijala
za proizvodnju hrane u restoranima predstavljaju tipian primer varijabilnih
trokova, dok e s druge strane, trokovi rentiranja prostora, trokovi energije,
97
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
osiguranja i slini trokovi u restoranima, imati karakter fksnih trokova. Primer
fksnih trokova mogu predstavljati i plate kabinskog osoblja kod vazduhoplovnih
kompanija koje imaju redovne letove jer se njihova ukupna visina nee menjati
bez obzira na broj prodatih sedita na konkretnom letu.
Cilj analize trokova je da se odredi obim proizvodnje uz minimalne trokove,
a meuzavisnost izmeu trokova i obima proizvodnje izraava se funkcijom
trokova i moe se predstaviti sledeom formulom:
T = f(Q),
pri emu su T trokovi, Q obim proizvodnje.
Prema navedenoj formuli trokovi su zavisni od obima proizvodnje ali funkcija
trokova je zapravo multivarijabilna to znai da zavisi od velikog broja faktora
ili determinanti trokova. Meu najvanije faktore spadaju cene inputa jer su
trokovi proizvod koliine utroenih inputa i njihovih cena, ali bitan je i uticaj
tehnologije, organizacije preduzea i niza drugih faktora o kojima e biti vie
rei kasnije.
U analitici trokova, kada se trokovi prikazuju kao funkcija obima proizvod-
nje, polazi se od pretpostavke da se cene inputa i ostale determinante trokova
ne menjaju. Ista pretpostavka koristi se i pri grafkom prikazivanju funkcije
trokova putem krive trokova. Kriva trokova pokazuje kako se menjaju trokovi
sa promenama obima proizvodnje, a na osnovu oblika krive trokova menaderi
nastoje da utvrde najekonominiji obim proizvodnje, optimalni stepen isko-
riavanja kapaciteta i optimalnu veliinu kapaciteta (Pokraji D., str. 122).
U analitici trokova potrebno je analizirati promene i kod ukupnih i kod
varijabilnih trokova, pri emu se odreene zakonitosti mogu najjednostavnije
uoiti korienjem odreenih grafkona.
U analizi trokova koriste se i krive trokova i to (Pokraji D., str. 124-126.) ;
Kriva ukupnih fksnih trokova koja je predstavljena pravom linijom
paralelnom sa horizontalnom osom jer su ovi trokovi konstantni i ne
menjaju se sa promenom obima proizvodnje (na grafkonu su trokovi
dati na vertikalnoj osi, a obim proizvodnje na horizontalnoj)
Kriva ukupnih varijabilnih trokova prikazuje kretanje ukupnih va-
rijabilnih trokova i na grafkonu poinje od nule jer je i ova kategorija
trokova jednaka nuli pri nultom obimu proizvodnje.
Kriva ukupnih trokova ima isti oblik kao i kriva ukupnih varijabilnih
trokova, ali se nalazi iznad nje, a razmak odgovara ukupnim fksnim
trokovima.
98
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Grafkon 6 kretanje ukupnih trokova i ukupnih fksnih trokova
Izvor: Avelini Holjevac i., kontroling: upravljanje poslovnim rezultatom, Hotelijerski fakultet
opatija, 1998., str. 252.
pri emu su:
UT = UF + UV
UT ukupni trokovi; UF ukupni fksni trokovi; UV ukupni varijabilni trokovi;
Q obim pruenih usluga ili proizvedenih proizvoda.
Na dijagramu su simplifcirano predstavljeni ukupni trokovi, ukupni fksni
i ukupni varijabilni trokovi. Ukupni fksni trokovi se defniu kao suma tro-
kova svih fksnih inputa uloenih u poslovanje preduzea i oni su konstantni jer
se na kratak rok ne menjaju ni fksni inputi sa promenom obima proizvodnje.
Ukupni fksni trokovi postoje i kada je obim proizvodnje jedanak nuli, od-
nosno kada npr. preduzee obustavi rad jedne poslovne jedinice. Ovo se moe
ilustrovati primerom kada menaderi u jednom ski centru donesu odluku da
zbog nedovoljne koliine snega na odreenim terenima obustave rad jedne iare.
U tom sluaju fksni trokovi e i dalje postojati jer su sredstva ve uloena u
fksne inpute izgradnju i odravanje terena i iara, nabavku opreme i stalno
zaposlene. Takoe i kod hotela, bez obzira da li su izdate sve sobe ili nijedna,
trokovi zgrade hotela (amortizacija) egzistiraju.
Ukupni varijabilni trokovi se defniu kao trina ili novana vrednost svih
varijabilnih inputa uloenih u proces proizvodnje i oni se menjaju sa prome-
nama obima proizvodnje. Kada nema proizvodnje i ukupni varijabilni trokovi
su jednaki nuli.
Ukupni trokovi predstavljaju zbir ukupnih fksnih trokova i ukupnih va-
rijabilnih trokova. Kada je obim proizvodnje jednak nuli, ukupni trokovi su
jednaki fksnim trokovima, jer su varijabilni jednaki nuli.
99
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Oblik krive ukupnih trokova identian je obliku krive ukupnih varijabilnih
trokova, ali se nalazi iznad nje, sa razmakom koji je jednak ukupnim fksnim
trokovima. Kriva ukupnih trokova (UT), isto kao i kriva ukupnih varijabilnih
trokova, raste po opadajuoj stopi u odnosu na obim proizvodnje, to znai da
je rast ukupnih trokova sporiji od porasta obima proizvodnje i da ekonominost
moe da se povea daljim poveanjem proizvodnje.
6.1.2. Proseni i marginalni trokovi
Proseni fksni trokovi su ukupni fksni trokovi podeljeni sa ukupnim
obimom proizvodnje. Oni se nazivaju i ukupnim fksnim trokovima po jedinici
jer zapravo pokazuju iznos ukupnih fksnih trokova po jednom proizvodu.
PFT =
UFT
Q
Proseni varijabilni trokovi su ukupni varijabilni trokovi podeljeni obi-
mom proizvodnje, a nazivaju se i ukupnim varijabilnim trokovima po jedinici
proizvoda ili usluga.
PVT =
UVT
Q
Na slian nain se defniu i proseni ukupni trokovi i izraunavaju se kada
se ukupni trokovi podele sa ukupnim brojem proizvedenih proizvoda.
PUT =
UT
Q
ili
PUT = PFT + PVT
Proseni trokovi po jedinici proizvoda opadaju sa porastom obima proi-
zvodnje jer proseni fksni trokovi opadaju sa poveanjem stepena korienja
kapaciteta, dok varijabilni proseni trokovi ostaju isti (pogledaj grafkon br. 7).
Grafkon 7 kretanje prosenih ukupnih i prosenih varijabilnih trokova
izvor: Avelini Holjevac i., kontroling: upravljanje poslovnim rezultatom, Hotelijerski fakultet
opatija, 1998. str. 252
100
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
U analizi trokova koristi se i kategorija marginalnih trokova. Oni pred-
stavljaju promenu ukupnih trokova zbog promene obima proizvodnje za jednu
jedinicu proizvoda i mogu se izraziti formulom:
MT =
T
Q
na primer:
ako su UT = 3000 dinara za obim proizvodnje Q = 10 proizvoda, a UT = 3500
dinara za obim proizvodnje Q = 15 proizvoda, marginalni trokovi iznose 500
dinara, tj. 3500 -3000 = 500 dinara. marginalni trokovi pokazuju koliko kota
poveanje obima za pet proizvod ili koliko moe da se utedi, ako se obim ne
povea za jedan proizvod. Poveanje obima proizvodnje sa 10 na 15 proizvoda
kota 500 dinara odnosno marginalni trokovi iznose 500 dinara, ili preduzee
moe da utedi 500 dinara, ako se obim ne povea za 5 proizvod.
Marginalni trokovi mogu da se defniu i kao promena ukupnih varijabilnih
trokova, zbog promene obima proizvodnje za jednu jedinicu proizvoda, odnosno
MT =
UVT
Q
Ve smo ukazali da je karakteristika jednog dela preduzea u turizmu visoko
uee fksnih trokova. Oni nastaju kao posledica potrebe da se fnansira izgrad-
nja odreenih kapaciteta (kao to su npr. hoteli) i da se takoe uloe sredstva u
opremanje i kompletnu pripremu takvih objekata za pruanje usluga turistima.
Visina fksnih trokovi je unapred odreena i kod hotela npr. prvenstveno e
zavisiti od veliine hotela i njegove kategorije.
6.1.3. Apsolutno fksni i relativno fksni trokovi
Pri analizi fksnih trokova moe se uoiti razlika izmeu apsolutno i rela-
tivno fksnih trokova. Za apsolutno fksne trokove je karakteristino da su
uvek isti bez obzira na obim proizvodnje ili broj pruenih usluga, dok se po
jedinici proizvoda ili usluga smanjuju sa poveanjem iskorienosti kapaciteta. U
preduzeima u turizmu u apsolutno fksne trokove spadaju amortizacija, plate
stalno zaposlenih radnika (zagarantovane plate), trokovi odravanja objekata,
zakupnine, vei deo trokova uprave i slini trokovi.
Na sledeim grafkonima dat je prikaz ukupnih i prosenih apsolutno fksnih
trokova.
101
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Grafkon 8 Ukupni apsolutno fksni trokovi
izvor: Avelini Holjevac i., kontroling: upravljanje poslovnim rezultatom, Hotelijerski fakultet
opatija, 1998. str. 254.
Na grafkonu br. 8 ukupni apsolutni fksni trokovi F ostaju uvek isti, a bez
obzira na promenu zauzea kapaciteta (npr. broja izdatih soba) Q.
Grafkon 9 Proseni apsolutno fksni trokovi
izvor: Avelini Holjevac i., kontroling: upravljanje poslovnim rezultatom, Hotelijerski fakultet
opatija, 1998. str. 254.
Proseni apsolutno fksni trokovi PAF proporcionalno opadaju sa porastom
obima pruenih turistikih usluga Q.
Relativno fksni trokovi nastaju kao posledica dodatnih ulaganja da bi se
poveala iskorienost kapaciteta u toku sezone. Oni mogu nastati proirenjem
kapaciteta ili zapoljavanjem sezonskih radnika, zbog porasta trokova energije
i slino. Karakteristika je ove kategorije trokova da naglo rastu pri ulasku u tzv.
viu zonu zaposlenosti, a da se u okviru iste zone ne menjaju, odnosno da se u
okviru zone ponaaju kao apsolutno fksni trokovi to je ilustrovano krivama
na narednom grafkonu.
102
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Grafkon 10 Relativno fksni trokovi
izvor: Avelini Holjevac i., kontroling: upravljanje poslovnim rezultatom, Hotelijerski fakultet
opatija, 1998. str. 255.
Naredni grafkon br. 11 predstavlja prikaz kretanja prosenih relativno fksnih
trokova. Za ovu kategoriju trokova je karakteristino da se smanjuju po jedinici
pruenih usluga sa poveanjem obima poslovanja, a da zatim prelaskom u viu
zonu zaposlenosti II imaju skokovit rast sa ponovnom tendencijom opadanja
po jedinici pruenih usluga sa poveanjem stepena iskorienosti kapaciteta.
Grafkon 11 Proseni relativno fksni trokovi
izvor: Avelini Holjevac i., kontroling: upravljanje poslovnim rezultatom, Hotelijerski fakultet
opatija, 1998., str. 255.
Primer 5 Relativno fksnih trokova
Turistka agencija iz Beograda bavi se pruanjem usluga razgledanja Beograda au-
tobusom, pri emu se kao korisnici usluga javljaju turist koji dolaze u okviru krsta-
renja Dunavom. Agencija po pravilu angauje dva sopstvena autobusa (kapaciteta
od po 50 sedita) i jednog turistkog vodia za svaki autobus. Na taj nain agencija
moe da obezbedi razgledanje za maksimalno 100 turista. U sluaju veeg broja
prijavljenih turista za razgledanje Beograda, neophodno je ii na zakup jo jednog
autobusa i angaovanje treeg vodia i u tom sluaju bi ula u novu viu zonu zapo-
slenost, pri emu bi dolo do skokovitog rasta ukupnih relatvno fksnih trokova.
103
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6.1.4. vrste varijabilnih trokova
Analiza varijabilnih trokova takoe ukazuje da se moe govoriti o razlikama
izmeu pojedinih vrsta varijabilnih trokova:
Proporcionalni varijabilni trokovi rastu proporcionalno sa porastom
obima proizvodnje
Degresivni varijabilni trokovi rastu sa promenom obim proizvodnje,
ali je rast sporiji (degresivan)
Progresivni varijabilni trokovi rastu bre od rasta obim proizvodnje.
U tipine varijabilne trokove spadaju trokovi materijala (npr. za pripremu
hrane i pia), pomoni materijal (za ienje i odravanje higijene u prostorima
namenjenim turistima), zarade zaposlenih koje se formiraju na osnovu uinaka,
funkcionalna amortizacija (prema preenoj kilometrai kod turistikih autobusa).
Razvrstavanje trokova na fksne i varijabilne nije nimalo jednostavno i u
praksi se najee zasniva na analizi kretanja trokova u prethodnim godinama,
odnosno na analizi knjigovodstvene i raunovodstvene evidencije o trokovima
konkretnog preduzea. U nekim delatnostima postoje i odreene vrste standarda
koje se takoe mogu koristi pri analizi trokova. Vano je naglasiti da se za odre-
enu vrstu troka ne moe unapred rei da li se radi o fksnom ili varijabilnom
troku i njegovo kretanje treba zapravo analizirati u specifnim okolnostima.
6.2. PRimEnA konCEPTA STRUkTURE TRokovA U
PREDUzEimA U TURizmU
Za veliki broj turistikih kompanija (bilo da su u pitanju turoperatori i put-
nike agencije, bilo da su hotelske kompanije) karakteristino je visoko uee
fksnih trokova. Struktura trokova, odnosno uee fksnih i varijabilnih tro-
kova, bitno utiu na rezultate poslovanja jer su kompanije izloene razliitom
stepenu rizika pri razliitim nivoima iskorienosti kapaciteta. Zapravo, kod
kompanija koje imaju vei udeo fksnih trokova, dolazi do veih promena u
ostvarenom proftu ili dobiti pri promenama obima prodaje. To se moe ilu-
strovati sledeim primerom.
Primerom su obuhvaene dve kompanije koje ostvaruju isti ukupni prihod i
imaju isto uee profta u prihodima. Kompanije se razlikuju u strukturi tro-
kova jedna ima znatno vee uee fksnih trokova u odnosu na varijabilne.
U sluaju obe kompanije dolazi do promena obima prodaje i u istom procentu
za obe kompanije, ali rezultati u kretanju profta su razliiti.
104
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 16 Struktura trokova i kretanje profta primer promene obima prodaje
Niski fksni trokovi Visoki fksni trokovi
Prihod 50.000 50.000
Varijabilni trokovi 25.000 10.000
Fiksni trokovi 15.000 30.000
Proft 10.000 10.000
Uee profta u prihodu 20% 20%
Tabela 16 - i Ako se prodaja i prihod poveaju za 15%
Prihod 57.500 57.500
Varijabilni trokovi 28.750 11.500
Fiksni trokovi 15.000 30.000
Proft 13.750 16.000
Uee profta u prihodu 24% 28%
Tabela 16 - ii Ako se prodaja i prihod smanje za 10%
Prihod 45.000 45.000
Varijabilni trokovi 22.500 9.000
Fiksni trokovi 15.000 30.000
Proft 7.500 6.000
Uee profta u prihodu 16,6% 13,3%
izvor: Beech J., Chadwick S., The Business of Tourism management, Prentice Hall, Harlow, 2006.,
str. 158
Na navedenom primeru oigledan je uticaj strukture trokova na veliinu
profta u sluaju promene u obimu prodaje. Poveanje prodaje od 15% uticalo
je da kod preduzea sa niskim ueem fksnih trokova proft poraste na 13.750
eura (poveanje od 37,5%), dok je proft preduzea sa visokim ueem fksnih
trokova porastao na 16.000 eura ili za 60%.
Pad prodaje za 10 % izazvao je suprotan efekat kod posmatranih preduzea.
U preduzeu sa niskim ueem fksnih trokova proft ja pao za 25% i iznosi
7.500 eura, dok je visoko uee fksnih trokova kod drugog preduzea uticalo
na pad profta za 40% i on iznosi 6.000 eura.
Ovaj primer ilustruje jednu od osnovnih ekonomskih zakonitosti koja se
ispoljava i u turizmu da je za preduzea sa visokim fksnim trokovima, stepen
korienja kapaciteta najvaniji faktor koji determinie njihov poslovni us-
peh. Ova su preduzea izloena veem riziku u toku poslovanja zbog variranja
tranje i obima prodaje i za menadment ovih preduzea prioritet predstavljaju
aktivnosti na obezbeenju veeg stepena korienja kapaciteta. Preduzea sa
niim ueem fksnih trokova su pod manjim uticajem rizika koji su posledica
105
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
variranja tranje, ali u osnovi nemaju ni iste potencijale za poveanje poslovnih
rezultata. Rizik u ovim delatnostima esto je posledica i malih barijera za
ulazak u odreenu granu, odnosno malog kapitala za zapoinjanje odreenog
biznisa to dovodi do permanentne opasnosti od pojave nove konkurencije.
Struktura trokova je u osnovi determinisana karakteristikama same delatnosti.
Za delatnosti u okviru turistike privrede je karakteristino da hoteli imaju visoko
uee fksnih trokova u odnosu na restorane, dok vazduhoplovne kompanije
imaju vie uee u odnosu na turistike agencije. Ali razlike postoje i u okviru
pojedinih delatnosti tako budget hoteli imaju nie uee fksnih trokova u
odnosu na hotele visokih kategorija, a karakteristian primer predstavljaju i
razlike u strukturi trokova izmeu niskobudetnih (no frills) i velikih (full
service) aviokompanija.
Tabela 17 Primeri turistikih delatnosti sa tipinom strukturom trokova. Primeri delatnosti
sa visokim fksnim i relativno niskim ueem varijabilnih trokova (kapitalno - intenzivne
delatnosti)
Preduzea Obeleje trokova
Aviokompanije
Visoki fksni trokovi goriva i posade za svaki let
Niski varijabilni trokova za obroke i sline usluge po jednom putniku
Luksuzni hoteli
Visoki fksni trokovi zbog skupih lokacija, izgraenog prostora i broja
i kvaliteta zaposlenih
Niski varijabilni trokovi za konkretno konzumirane usluge i proizvode
Turistki centri
(Leisure centres)
Visoki fksni trokovi izgradnje, opremanja i zaposlenih
Nisko uee varijabilnih trokova za mali broj korienih resursa
Tabela 18 Primeri delatnosti sa niskim fksnim i relativno visokim ueem varijabilnih
trokova (radno intenzivne delatnosti)
Restorani
Niski fksni trokovi jer su objekt esto uzet u zakup
Visoko uee varijabilnih trokova hrane i pie po je-
dinici proizvoda
Turistke agencije retaileri
Niski fksni trokovi jer su objekt esto uzet u zakup
Visoki varijabilni trokovi po jedinici pruenih usluga
Prilagoeno prema Beech J., Chadwick S., The Business of Tourism management, Prentice Hall,
Harlow, 2006., str. 159.
106
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6.2.1. Analiza dinamike fksnih i varijabilnih trokova
kod turistikih agencija i organizatora putovanja
Dinamika fksnih i varijabilnih trokova bie analizirane i u poslovanju
organizatora putovanja i turistikih agencija, stim to e se posmatrati pona-
anje navedene grupe trokova u zavisnosti prvenstveno od obima produkcije
turistikih aranmana.
Fiksni trokovi su najveim delom uslovljeni projektovanim kapacitetima,
primenjenom tehnologijom i slinim faktorima koji se defniu na dui rok.
Najee takvi trokovi nastaju u turistikim agencijama pri njihovom osni-
vanju, a kasnije mogu nastati promene, ali u duem vremenskom periodu. Pri
osnivanju turistike agencije fksni trokovi e zavisiti od projektovanog uslu-
nog programa turistike agencije i organizatora putovanja, kao i od planiranih
tehnolokih reenja koja e se koristiti u poslovanju agencije. Poslednjih godina
primena savremene informacione i komunikacione tehnologije namee agen-
cijama i neophodna tehnoloka reenja, uslovljavajui i porast fksnih trokova
(Vukoni B., str. 206-209.).
S druge strane, fksni trokovi se menjaju (po jedinici proizvoda) sa prome-
nama obima proizvodnje. Kada se analiza usmeri na poslovanje organizatora
putovanja onda se ispoljava tendencija da fksni trokovi po jedinici opadaju sa
poveanjem broja proizvedenih paket aranmana. Naime, ukupni fksni trokovi
se raspodeljuju na broj proizvedenih aranmana, to znai da se sa porastom
njihovog broja, smanjuje udeo po jedinici proizvodnje (u ovom sluaju po jednom
aranmanu). Jedan jednostavan primer moe ilustrovati navedene tendencije
u kretanju fksnih trokova koji su prvenstveno nastali po osnovu amortizacije
osnovnih sredstava. Moe se pretpostaviti da se radi o manjem organizatoru
putovanja koji raspolae jednim manjim autobusom i koristi ga u organizaciji
paket aranmana. U tom sluaju godinji iznos amortizacije bi mogao iznositi
6.000 evra i radi se o iznosu koji je konstantan na godinjem nivou i nezavisan
od broja formiranih aranmana. Pri tome, treba imati u vidu, da sa porastom
obima produkcije aranmana, fksni trokovi imaju degresivnu tendenciju po
jednoj jedinici.
Tabela 19 Broj aranmana i ukupni i proseni fksni trokovi
Broj aranmana Ukupni fksni trokovi Proseni fksni trokovi
500 6000 12
1000 6000 6
1500 6000 4
2000 6000 3
2500 6000 2,4
107
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Varijabilni (promenljivi) trokovi ispoljavaju drugaiju dinamiku pri pro-
menama obima proizvodnje. Za ovu grupu trokova je karakteristino da su
jednaki nuli ako nema produkcije aranmana. Pri promenama u obimu pro-
dukcije aranmana dolazi i do poveanja ukupnih varijabilnih trokova ali to
se tie kretanja prosenih varijabilnih trokova (varijabilnih trokova po jedinici
proizvodnje) po jednom paket aranmanu, ve je ukazano da se mogu ispoljiti
sledee tendencije:
proporcionalni varijabilni trokovi mogu rasti i padati proporcionalno
kretanju obima paket aranmana,
mogu rasti degresivno, to znai da rastu sporije od porasta broja
paket aranmana,
mogu rasti progresivno, to znai relativno bri rast trokova u odnosu
na relativni rast broja aranmana.
Klasifkacija trokova nije ni malo jednostavna kada se radi o poslovanju tu-
roperatora. Pri kalkulaciji cena paket aranmana, trokovi prevoza ili smetaja u
hotelima mogu biti varijabilan troak ako se radi o prevozu na redovnim linijama
gde su cene postavljene po jednom prevezenom putniku. Kad turoperator ima
sopstvene prevozne ili smetajne (hotele) kapacitete, onda se trokovi prevoza
i smetaja javljaju kao fksni, a vea iskorienost kapaciteta i poveanje broja
proizvedenih aranmana, utiu da ovi trokovi opadaju po jednom planiranom
uesniku organizovanih putovanja.
Tabela 20 Broj aranmana u ukupni i proseni proporcionalni trokovi
Broj aranmana
Ukupni proporcionalni
varijabilni trokovi
Proseni proporcionalni trokovi
po jednom aranmanu
15 3000 200
20 4000 200
25 5000 200
30 6000 200
Iz primera se vidi da su proporcionalni trokovi uvek isti po jednom aran-
manu i da proporcionalno rastu (ili padaju) u istom odnosu kako se poveava
broj proizvedenih paket aranmana.
U analizi emo se zadrati samo na proporcionalnim trokovima iako je u
svakodnevnoj praksi situacija najee drugaija. Po pravilu turoperatori koji
koriste zakupljene kapacitete (smetaj ili prevoz) postiu povoljnije cene kod
veeg obima zakupljenih kapaciteta to utie i na nie trokove po jednom
aranmanu (degresivna tendencija). U tom sluaju ukupni degresivni trokovi
e rasti, ali sporije od porasta obima proizvodnje, a to e dovesti do opadanja
108
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
prosenih degresivnih trokova po jednom paket aranmanu. Naredni primer
ilustruje navedenu situaciju.
Tabela 21 Broj aranmana i ukupni i proseni degresivni trokovi
Broj aranmana Ukupni degresivni varijabilni trokovi Proseni degresivni trokovi
150 30000 200
200 38000 190
250 46000 184
300 49500 165
Obrnutu situaciju, progresivni rast proporcionalnih trokova javlja se najee
u sluaju kada se progresija ispoljava zbog prekomernog korienja raspoloivih
resursa npr. prekovremeno angaovanje stalno zaposlenih koje je i dodatno
plaeno. Ukupni progresivni trokovi u takvim situacijama rastu bre od rasta
obima proizvodnje, a proseni trokovi takoe imaju tendenciju rasta po jedinici
proizvoda ili usluge, to se moe videti na sledeem primeru.
Tabela 22 Broj aranmana i ukupni i proseni progresivni trokovi
Broj aranmana Ukupni progresivni varijabilni trokovi Proseni progresivni trokovi
150 3000 20
200 4400 22
250 6000 24
300 8100 27
Pravilno planiranje trokova i njihovo praenje od velike je vanosti za orga-
nizatore putovanja. Kontrola kretanja stvarnih trokova u odnosu na planirane
moe se vriti u razliitim fazama, a za turoperatora je posebno znaajno da
evidentira eventualna odstupanja jer to predstavlja osnov za planiranje trokova
u buduem periodu. Ovo predstavlja jedno od najkompleksnijih pitanja kada se
radi o poslovanju turoperatora i procesu formiranja cena. Organizatori putovanja
esto ugovaraju kapacitete i itavu godinu pre nego to dolazi do prodaje formi-
ranih aranmana i realnog konzumiranja usluga tokom izvoenja aranmana.
Tako ugovoreni kapaciteti predstavljaju osnov za postupak kalkulacije koji se
zasniva na planiranju trokova i predvianju obima iskorienosti sopstvenih i
angaovanih kapaciteta. Najsloeniji problem predstavlja upravo predvianje
broja paket aranmana koji se mogu formirati i realizovati u odreenom periodu,
najee u toku turistike sezone. To znai da zapravo organizatori putovanja
ne znaju unapred visinu fksnih trokova po jedinici, odnosno po jednom paket
aranmanu, ve da je utvruju u zavisnosti od planirane iskorienosti kapaciteta.
109
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6.2.2. Trokovi prema poslovnom odluivanju
(inkrementalni i neotklonjivi trokovi)
Trokovi koji nastaju kao posledica donoenja odreenih poslovnih odluka
dele se na inkrementalne (diferencijalne) i neotklonjive trokove.
Menadment hotelskog preduzea doneo je odluku o rekonstrukciji hotela,
uvoenju nove opreme, razvoju novog proizvoda - usluge ili ulasku na novo trite.
U tom sluaju nastae trokovi koji su posledica donesene odluke. Trokovi koji
nastaju kao posledica poslovne odluke nazivaju se inkrementalnim trokovima,
odnosno diferencijalnim trokovima
21
. Inkrementalni trokovi ne mogu se poisto-
veivati sa marginalnim trokovima. Marginalni trokovi su, kao to smo videli,
promena ukupnih trokova koja je izazvana promenom obima za jednu jedinicu
proizvoda - usluge, dok su inkrementalni trokovi promena ukupnih trokova
zbog poslovne odluke koju preduzee donosi. Inkrementalni trokovi se defniu
kao promena ukupnih trokova, koja nastaje kao rezultat odluke, odnosno kao
razlika u ukupnim trokovima pre i posle odluke, koja inicira njihov nastanak.
(Pokraji D., 2002., str. 239)
Inkrementalni trokovi predstavljaju jedan od najznaajnijih koncepata tro-
kova za poslovno odluivanje. Znaaj inkrementalnih trokova se sastoji u tome
to oni omoguavaju da se procene efekti poslovnih odluka ne samo na trokove
i ekonominost, ve i na rentabilnost hotelskog preduzea. Oni predstavljaju
kljuni koncept kontribucione analize, koja se koristi za ocenu rentabilnosti
poslovnih odluka. Poreenjem inkrementalnih trokova sa inkrementalnim pri-
hodom, koji predstavlja promenu ukupnog prihoda zbog donete odluke, ocenjuje
se da li je predloena odluka rentabilna ili nije. Kad je inkrementalni prihod vei
od inkrementalnih trokova, predloena odluka e uticati na poveanje profta i
rentabilnosti, i obrnuto, ako je inkrementalni prihod manji od inkrementalnih
trokova stvaraju se gubici, i odluka je nerentabilna.
22
Trokovi koji su nastali kao rezultat prolih odluka i na koje sadanja odluka
ne utie, su neotklonjivi trokovi. Treba praviti razliku izmeu neotklonjivih
trokova i fksnih trokova. Neki fksni trokovi jesu neotklonjivi trokovi. Meu-
tim, neotklonjivi i fksni trokovi se razlikuju, Fiksni trokovi ne moraju da budu
neotklonjivi trokovi. Na primer, trokovi lokacije hotela su neotklonjivi trokovi
i ujedno i fksni trokovi. Trokovi enterijera u hotelu (ureenje soba nametaj
oprema i sl.) su fksni trokovi ali nisu neotklonjivi trokovi, jer se mogu zameniti
ili prodati. Iako su bez znaaja za sadanju poslovnu odluku, neotklonjivi tro-
kovi ne mogu da se izbegnu ili otklone kada se odluka donosi. Tanije, odluka
21 Mogu se nazvati i diferencijalnim trokovima jer predstavljaju razliku u ukupnim trokovima
pre i posle odluke koja je inicirala njihov nastanak
22 Vidi detaljnije: Nikoli D.: Trokovi i poslovna politika u turizmu, Valjevo print, Valjevo, 2005., str.
32-35.
110
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
ne utie na neotklonjive trokove ali neotklonjivi trokovi utiu ili uslovljavaju
odluku poto ne mogu da se otklone. Poslovne odluke koje se donose na osnovu
neotklonjivih trokova su brojne kao: odluka o zatvaranju, odluka o uvoenju nove
tehnologije, odluka o ulasku / izlasku sa trita, odluka o inovacijama, odluka o
promeni poslovne strategije itd.
6.3. SEzonSkA nEUSklAEnoST TRokovA U
PREDUzEimA U HoTEliJERSTvU i TURizmU
Preduzea u turizmu su po pravilu suoena i sa problemima koji su posledica
sezonskog kretanja turistike tranje. To za posledicu ima razliit intenzitet
poslovnih operacija u pojedinim periodima godine i angaovanje sezonske radne
snage, ali posebni se problemi javljaju u kretanju trokova i prihoda i njihovom
usklaivanju tokom godine. U tom pogledu postoje i znaajne razlike. Tako npr.
veliki gradski centri esto imaju znaajno uee poslovnih putnika i turistiku
ponudu koja je atraktivna za turiste tokom itave godine, a tranja ne pokazuje
znaajne oscilacije tokom godine. S druge strane, na tipinim turistikim desti-
nacijama (primorska podruja, zimski centri) tranja moe biti skoncentrisana
na samo 2 ili 3 meseca, to prouzrokuje znaajne tekoe subjektima koji posluju
na takvim podrujima.
U analizi emo poi od situacije u hotelskom poslovanju gde sezonsko po-
slovanja u znaajnoj meri utie na dinamiku i strukturu trokova. Pogledaemo
to na sledeem primeru.
Tabela 23 Popunjenost kapaciteta po mesecima u periodu od 01.10. 2008. do 31. 10. 2009
Hotel Aleksandar Palas Beograd
Mesec X XI XII I II III IV V VI VII VIII IX X
Ukupan broj
turista
104 110 91 70 86 102 114 132 148 143 160 154 86
Ukupan broj
noenja
245 252 222 142 196 214 232 293 338 322 381 341 184
Prosena dui-
na boravka
3.2 2.9 3.0 2.7 1.9 2.8 3.2 3.5 3.0 2.7 3.6 3.5 2.9
izvor: interna dokumentacija hotela
Iz navedenih podataka moemo zakljuiti da je vansezonsko poslovanje u
periodu decembar - mart i da su u tom periodu, shodno prethodno izvrenoj
analizi (pogledaj naslov - Fiksni i varijabilni trokovi), fksni trokovi isti, rastu
proseni fksni trokovi, opadaju varijabilni trokovi i zbog pada prometa- pri-
hoda, hotel loije posluje (uglavnom u tim mesecima sa gubitkom).
111
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Interesantno je analizirati i popunjenost kapaciteta i sezonske oscilacije
trokova i prihoda hotela koji moemo svrstati u hotel sportsko - rekreativnog
karaktera, a istovremeno pripada ruralnom podruju. (zbog poslovne tajne
ovih rezultata ne navodimo ime hotela i rezultati su promenjeni u apsolutnim
vrednostima ali su relativne vrednosti i odnosi ostali isti).
Primer 6 Broj noenja Hotela X
23
Period Broj noenja-grupe Broj noenja-individualci Ukupan broj
2009. 3795 3767 7562
2010. 1983 2079 4062
Grafkon 12 Popunjenost kapaciteta za periode 2008/2009. i 2009/20010. godine
Grafkon 13 Broj noenja po mesecima od 01.01.-31.12.2009. i 01.01.-01.07.2010
Na osnovu prethodnih grafkona moe se zakljuiti da su u 2010. najslabiji
meseci u poslovanju hotela januar i februar kada je ostvaren najmanji broj no-
enja (542 i 473). Najvie noenja u 2010. je ostvareno u junu (949). Pored juna
najvie noenja je ostvareno u maju (817) a takoe se popunjenost kapaciteta
oko 70 % oekuje i u julu, septembru, oktobru, novembru i decembru. Ovo je
posledica poslovnih deavanja, kongresa i sajmova koji se odravaju u Beogradu
23 Svi navedeni podaci u ovom primeru su iz Interne dokumentacije hotela
112
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
(hotel se nalazi u blizini Beograda), kao i sezone godinjih odmora zbog ega
se oekuje blagi pad broja noenja u avgustu.
Grafkon 14 Rashodi hotela za 2009. i 2010.
Na osnovu prethodnog grafkona moemo zakljuiti da od jula meseca
trokovi konstantno rastu i svoj maksimum ostvaruju u decembru mesecu kada
poinju da opadaju do marta meseca, kada ponovo poinju da rastu, to se inae
podudara sa sezonskim poslovanjem ovog hotela.
Grafkon 15 Prihodi hotela za periode 2008/2009. i 2009/2010.
Prethodni grafkon nam pokazuje slino kretanje funkcije prihoda kao i kod
trokova, maksimalni prihod je u decembru, onda dolazi do pada tokom januara
i u februaru ponovo poinje da raste. Vidimo da nema potpunog korelacionog
odnos prihoda i rashoda, zbog vremenske odvojenosti nastajanja trokova i
realizacije usluge (priprema sezone).
113
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Naredni grafkon pokazuje da su prihodi hotela u veem delu posmatranog
perioda vei od rashoda, npr. , gross - operating proft u junu 2010. je bio
35,48% a ist proft 25,94%. (smatra se da je proft vei od 10% smatra uspean)
Grafkon 16 Funkcija prihoda i rashoda za 2009/ 2010.
U vansezonskom periodu hoteli preduzimaju razne poslovne poteze kako
bi poboljali to poslovanje. Proiruju asortiman prodaje kako bi produili dane
boravka u hotelu, daju odgovarajue popuste na uestalost dolaska ili besplatan
vikend itd.
Ski centri predstavljaju tipine primere preduzea kod kojih je tranja skon-
centrisana na kratak period od 2-3 meseca, a poslednjih godina globalno oto-
pljavanje preti da jo vie skrati zimsku sezonu skijanja. Iz tog, razloga data je
i kratka studija sluaja kao ilustracija navedene tendencije u dinamici turistike
tranje za uslugama ski centara u Srbiji. (Informator o radu javnog preduzea
Skijalita Srbije, januar 2012., str. 25. (http://www.skis.rs/, 7.03.2012.)
Primer 7 Analiza tri vodea ski centra u Srbiji Kopaonik, Zlatibor i Stara Planina
Analizom su obuhvaena 3 vodea ski centra u Srbiji (Kopaonik, Zlatbor i Stara Planina),
a kao indikatori su korieni podaci o broju prodath ski karata i ostvarenom prihodu
po mesecima u 2010. godini. Na osnovu toga, moe se rei da je 2010. godine zimska
skijaka sezona trajala 4 meseca na Zlatboru i na Staroj planini, a 5 meseci na Kopaoniku.
Pored toga, i u okviru ovih perioda su postojale znaajne razlike, pa je tako ski centar
Kopaonik u toku januara i februara ostvario 66% od ukupnog prihoda, dok je u sluaju
ski centra Stara planina koncentracija prometa jo izrazitja i iznosi preko 70%. S druge
strane, analizom trokova dolazi se do zakljuka da dominantno uee imaju trokovi
koji su prisutni tokom itave godine.
114
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
To se moe ilustrovat i podatkom o povremeno i privremeno zaposlenima koji se kretao
od 8 do 159 u zimskoj sezoni 2010. Takoe treba rei da je broj povremeno i privremeno
angaovanih iznosio oko 100 i tokom letnjih meseci zbog izvoenja javnih radova na
skijalitma, to je svakako imalo utcaja na dinamiku trokova.
Uvoenje novih proizvoda u ponudu Ski centra Zlatbor predstavlja pozitvan primer
mogunost za produenje sezone u planinskim centrima. Izgradnjom tzv. tjubing sta-
ze ne samo da je omogueno produenje sezone (sa 4 na 9 meseci), ve je ostvarena
i povoljnija dinamika u pritcanju novanih sredstava. Tako je zahvaljujui mogunost
tjubinga u letnjem periodu u avgustu mesecu prodato preko 5000 karata, a ostvareni
prihod iznosio je 1.282.500 dinara i bio je vei u odnosu na prihod ostvaren januara
iste godine. Karakteristka ove turistke destnacije je da je po pravilu tokom avgusta
meseca najvea koncentracija turista, pa je navedeni pokazatelj znaajan i sa aspekta
poveanja potronje turista koji borave na destnaciji. Novi proizvod moe predstavljat
i faktor koji e dodatno utcat na privlaenje tranje u toku cele godine i po toj osnovi
obezbedit vee korienje i drugih, pre svega smetajnih kapaciteta na destnaciji.
Navedena analiza je ilustrovala injenicu da su skijaki centri tipini primeri
segmenata turistike ponude sa izrazito sezonskim poslovanjem. Takva obeleja
prisutna su i u drugim delatnostima usmerenim na zadovoljavanje potreba tu-
rista, to vodi velikim oscilacijama u iskorienosti turistikih kapaciteta od
punog (pa i prekomernog) korienja kapaciteta u sezoni, do nedovoljnog, pa i
potpunog obustavljanja poslovanja u periodu van sezone. injenica je da su sva
preduzea, a posebno ona sa visokim udelom fksnih trokova zainteresovana za
produetak turistike sezone, jer to moe obezbediti i nie fksne trokove po
jedinica proizvoda. Mere kojima preduzee nastoji da produi sezonu mogu biti
razliite od diferenciranja cena sa ciljem da se produi sezona, preko proizvodnje
vetakog snega u zimskim turistikim centrima, ponude novih proizvoda i niza
drugih aktivnosti.
Za vee turoperatore u naoj zemlji kao i za hotelijere karakteristino je da se
poslovno usmeravaju na kombinacija poslova i razliitih programa u zavisnosti
od sezone. Tako se u tipinim sezonskim periodima nude letovanja i zimovanja,
a ake ekskurzije i kruna putovanja, kao i programi namenjeni segmentu po-
slovnih putnika u prolenom i jesenjem periodu.
Znaajne su i mere koje se preduzimaju na nivou destinacije da bi se formirali
atraktivni turistiki sadraji tokom itave godine. Kao primer se mogu navesti
brojni zatvoreni bazeni, ftness i wellness centri koji su danas deo pravih zimskih
termalnih rivijera, a u naem bliskom okruenju najkvalitetnija ponuda u domenu
ovog vida turizma izgraena je u Sloveniji i Maarskoj. Privlaenje turista esto se
zasniva i na ponudi novih proizvoda, meu kojima posebno mesto imaju i razliiti
dogaaji koji se organizuju na destinacijama.
115
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Poseban problem u delatnostima sa izrazito sezonskim poslovanjem predstav-
lja obezbeenje fnansijskih sredstava koja su neophodna za pripremu turistike
sezone. Privredni subjekti su esto u poziciji da navedene tekoe reavaju krat-
koronim zaduivanjem kod banaka.
esto su preduzea u turizmu suoena i sa pojavom progresivnih trokova
zbog velikog optereenja u sezoni npr. agencija ima sopstveni vozni park, ali
je zbog preuzetih obaveza u situaciji da po relativno nepovoljnim uslovima za-
kupljuje dodatne kapacitete (autobuse, plovila) to moe, zbog porasta trokova,
da dovede ak i do gubitaka.
U nepovoljnoj situaciji se moe nai i hotelijer zbog prebukiranja u hotelima.
Ukoliko je situacija nastala njegovom krivicom, hotelijer mora da nadoknadi
organizatorima putovanja i turistima, a to za posledicu moe imati ne samo
rast trokova po osnovu obeteenja, ve moe imati i dugorone negativne
posledice, kao to je gubitak poslovnog partnera.
1. objasni kakvi su to dugoroni, kratkoroni trokovi, ta su to direktni i indirektni
trokovi.
2. zavisno od obima proizvodnje koje vrste trokova postoje, objasnite njihovu
sutinu?
3. nacrtajte krivu ukupnih fksnih trokova, ukupnih varijabilnih i ukupnih trokova.
4. ta su to proseni fksni, varijabilni i ukupni trokovi i nacrtajte njihove krive?
5. kako se izraunavaju PFT, PvT i PUT?
6. ta su to marginalni trokovi, kako se izraunavaju i objasnite na primeru?
7. ta su to apsolutni i relativni fksni trokovi i nacrtajte njihove krive?
8. objasnite dinamiku relativno fksnih trokova na primeru zakupa kapaciteta za
potrebe formiranja paket aranmana.
9. koje vrste varijabilnih trokova znate?
10. objasnite sutinu koncepta strukture trokova u preduzeima u turizmu.
11. navedite primer delatnosti u turizmu sa tipinom strukturom trokova.
12. objasnite odnos izmeu strukture trokova i kretanja profta u zavisnosti od
obima prodaje.
13. objasnite sezonsku neusklaenost prihoda i trokova na primeru skijalita.
14. ta su to inkrementalni i neotklonjivi trokovi?
116
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Zadaci:
1. Uradite analizu kretanja fksnih, varijabilnih i ukupnih trokova na primeru
preduzea koje posluje u hotelijerstvu i turizmu.
2. Sagledajte karakteristike sezonskog poslovanja sa aspekta prihoda i tro-
kova konkretnog preduzea koje posluje u hotelijerstvu i turizmu.
Avelini Holjevac I., Kontroling: upravljanje poslovnim rezultatom, Hotelijerski fakultet
Opatija, 1998.
Beech J., Chadwick S., Te Business of Tourism Management, Prentice Hall, Harlow,
2006.
Pokraji D., Ekonomika preduzea, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fa-
kulteta u Beogradu (drugo izdanje), Beograd, 2008.
Pokraji D., Ekonomika preduzea, igoja tampa, Beograd, 2002.
Robinson P., Operations Management in the Travel Industry, CAB International, Cam-
bridge, 2009.
Nikoli D.: Trokovi i poslovna politika u turizmu, Valjevo print, Valjevo, 2005.
Vukoni B., Turistike agencije, kolska knjiga, Zagreb, 2003.
117
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7. EkonomSki PokAzATElJi PoSlovAnJA
U TURizmU i HoTEliJERSTvU
nakon itanja ove glave moi ete da:
Razumete ta je to produktivnost i vrste produktivnosti.
izraunate pokazatelje produktivnosti kod hotelskih preduzea.
navedete faktore produktivnosti kod hotelskih preduzea.
objasnite specifnosti uticaja savremene tehnologije na porast produk-
tivnosti rada u turistikim agencijama i organizatorima putovanja.
Razumete ta je to ekonominost, znate faktore ekonominosti u hotelskim
preduzeima, kao i da izraunate pokazatelje ekonominost.
objasnite najvanije faktore ekonominosti u poslovanju turoperatora.
Razumete ta je to rentabilnost i vrste rentabilnosti.
Analizirate prelomne take rentabiliteta kod paket aranmana.
Analizirate prelomne take rentabiliteta kod prodaje hotelskih soba.
7.1. PRoDUkTivnoST U PREDUzEimA U HoTEliJERSTvU i TURizmU
7.1.1. Analiza produktivnosti u hotelijerstvu
U
ekonomskoj teoriji danas mogu se sresti dva pristupa analizi produktivnosti.
Prema uem shvatanju, produktivnost se izjednaavala sa produktivnou
rada, a merila se odnosom izmeu koliine proizvoda i broja asova rada. iri
pristup produktivnosti javlja se sa naputanjem teorije radne vrednosti i danas
dominira miljenje da su svi inputi (rad, kapital i zemlja) podjednako znaajni
u stvaranju proizvoda. U toku dalje analize u okviru ove take, akcenat e pr-
venstveno biti na analizi produktivnosti rada imajui u vidu znaaj koji ljudski
resursi imaju u pruanju usluga u turizmu i hotelijerstvu.
Prema teoriji, produktivnost rada je odnos izmeu ostvarene proizvodnje i
rada uloenog u tu proizvodnju Savremena defnicija glasi da je produktivnost
ekonomski princip koji izraava tenju ili zahtev da se ostvari odreeni obim
proizvodnje, obim prometa ili obim izvrenih usluga sa to manjim utrokom
radne snage. (Veselinovi P., str. 78)
Takoe, produktivnost rada se moe defnisati i kao zahtev da se datom
koliinom inputa ostvari najvea, odnosno maksimalna koliina proizvoda, a u
irem smislu da je produktivnost pokazatelj proizvoda, odnosno rezultat proi-
118
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
zvodnje po jedinici uloenog rada. (Pokraji D., str. 155) To faktiki znai da
je produktivnost uslovljena inputima koji mogu biti fksni i varijabilni. Fiksni
inputi su oni inputi ija koliina se ne moe menjati u kratkom roku (hotelska
zgrada, maine i ureaji itd.). U kratkom roku hotelsko preduzee moe da
povea promet samo u okviru postojeih hotelskih kapaciteta. Ljudski rad se
smatra varijabilnim inputom, a fksni kapital su zgrada i postrojenja. Meutim,
varijabilni kapital su i sirovine, energija, namirnice, potroni materijal itd.
Pokazatelj ukupne produktivnosti je odnos ili racio izmeu proizvoda i svih
uloenih inputa, ljudskih i materijalnih (Pokraji D., str.184), odnosno
P =
Q
I
gde su P - produktivnost, Q - proizvod, i - inputi.
Racio ukupne produktivnosti pokazuje doprinos svih inputa u stvaranju pro-
izvoda. Pokazatelj parcijalne produktivnosti je odnos ili racio izmeu proizvoda
i jednog uloenog inputa. Racio parcijalne produktivnosti pokazuje doprinos
jednog inputa u generisanju proizvoda. Postoji veliki broj racia parcijalne pro-
duktivnosti. Tri osnovna racia parcijalne produktivnosti su: produktivnost rada,
produktivnost kapitala i produktivnost poljoprivrednog zemljita(koji mi ovde
neemo razmatrati).
Produktivnost rada je najstariji i najee korien pokazatelj parcijalne pro-
duktivnosti. Produktivnost rada je odnos izmeu proizvoda i uloenog rada,
odnosno
P
L
=
Q
L
gde je P
l
- produktivnost rada
,
Q - proizvod, l - rad.
Racio produktivnosti rada poredi proizvod sa uloenim radom i izraava
doprinos rada u stvaranju proizvoda. Poveanje vrednosti racia indikator je
porasta produktivnosti rada, tj. ostvarenih uteda u korienju rada, dok pad
vrednosti racia oznaava pad produktivnosti rada.
Produktivnost kapitala je odnos izmeu proizvoda i uloenog kapitala,
odnosno
P
K
=
Q
K
gde je P
K
- produktivnost kapitala, Q - proizvod i K - kapital.
119
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Produktivnost opredmeenog kapitala pokazuje doprinos kapitalne opreme
u stvaranju proizvoda. Produktivnost investicionog kapitala, koji se izraava
realnim godinjim prinosom kamate na uloeni kapital, pokazuje koliko je
odricanje od sadanje potronje, tj. koliko je rtvovana sadanja potronja, da
bi se, kroz porast produktivnosti investiranog kapitala, ostvarila vea potronja
u budunosti. Poveanje vrednosti racia indikator je porasta produktivnosti
kapitala, a pad vrednosti racia indikator je opadanja produktivnosti kapitala.
7.1.2. Faktori produktivnosti rada
Na produktivnost rada utiu razne pojave koje se nazivaju faktorima pro-
duktivnosti rada. Skoro sve ekonomske pojave direktno ili indirektno utie na
nivo produktivnosti rada. Broj tih faktora je gotovo neogranien, a njihovo
dejstvo je jako sloeno. Stepen produktivnosti rada zavisi od intenziteta uticaja
odreenih faktora i od toga na koji e se nain u odreenim uslovima ovladati
uticajem odnosnih faktora. Intenzitet svakog od njih se moe usmeriti u pravcu
poveanja produktivnosti, odnosno mogu se preduzeti odreene mere u cilju
poveanja produktivnosti rada(Radunovi D., str. 177).
Poto su faktori produktivnosti meusobno povezani i prepliu se, bez obzira
na njihovu globalnu podelu, sa aspekta praenja produktivnosti (kao parcijalnog
merila efkasnosti poslovanja preduzea) najznaajnija podela je na unutranje
(interne) i spoljanje (eksterne) faktore.(Avelini-Holjevac I., str. 170-171)
a. eksterni faktori: drutveno politiki sistem; stepen demokratije; stepen razvije-
nosti ukupne privrede; struktura privrede; dinamika, tj. stopa rasta drutvenog
proizvoda; stanje i razvoj infrastrukture; stanje i razvoj saobraaja i veza;
stanje ostalih uslunih delatnosti (trgovina i dr.); demografska politika; pri-
vredna politika; radno zakonodavstvo; ekologija; kulturni nivo zemlje; konku-
rencija i lokalno okruenje; znaenje i imid turizma i hotelijerstva (tradicija
i drutveni status); sistem obrazovanja kadrova i ostali faktori okruenja.
b. interni faktori: vlasnitvo - privatizacija; potovanje svetskih hotelskih stan-
darda rada; kvalitet proizvoda i servisa (TQM); savremena organizacija i
planiranje rada; standardni hotelski sistem praenja rezultata rada i poslovna
statistika (Uniform System of Accounts for Hotels); ulaganje u savremenu opre-
mu i tehnologiju; meuljudski odnosi; permanentno obrazovanje menadera
i hotelskog osoblja; interni propisi i pravila o radu i nagraivanju (merenje
rada); plate i ostala lina primanja; motivacija i vetina kadrova; sistem pri-
manja i selekcije novih kadrova; planiranje napredovanja (karijere) najboljih
kadrova; kvalifkaciona struktura zaposlenih; menaderski stil upravljanja i
komuniciranja; kvalitet i asortiman hotelskih usluga; uslovi rada; koefcijent
fuktuacije; zadovoljstvo gostiju; marketinke aktivnosti; informacioni sistem
kadrova; poslovna etika; moral i kultura i ostali interni faktori.
120
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Za svaki pojedini faktor potrebno je utvrditi intenzitet uticaja i mere kojima
e se podsticati pozitivni uticaji na produktivnost rada u sadanjosti i buduno-
sti, a eliminisati negativni. Program unapreenja i razvoja produktivnosti rada
sastavni je deo operativnog i stratekog plana.
Stepen korienja kapaciteta je znaajan faktor produktivnosti. Svako pove-
anje stepena korienja kapaciteta postojeih sredstava dovodi, po pravilu, do
poveanja produktivnosti, zbog porasta obima proizvodnje (prometa). Povea-
njem stepena korienja kapaciteta moe se uticati na poveanje produktivnosti
na dva naina:
poveanje stepena korienja kapaciteta, bez dodatnog zapoljavanja,
poveava se produktivnost zbog poveanja proizvodnje i zbog smanjenja
nekorisnog troenja radne snage,
bri rast stepena korienja kapaciteta u odnosu na rast broja novozapo-
slenih radnika, ime se ostvaruje vea koliina proizvedenih materijalnih
dobara i ostvarenih usluga po jedinici utroene radne snage, odnosno
poveanje radnog uinka preduzea.
Slika 5 kljuni interni faktori produktivnosti
izvor: nikoli D., Ekonomika u hotelijerstvu, vH, Beograd, 2009. str. 231
Faktori vezani za radnu snagu u hotelijerstvu koji utiu na produktivnost su
brojni, a meu njima su najznaajniji: kvalifkovanost radnika, radno iskustvo,
obuenost, komunikacione sposobnosti, timski rad, intenzivnost rada, poznavanje
procedura i pravila, ljubaznost, pedantnost i urednost, motivisanost, fuktuacija
radnika, meuljudski odnosi i dr. Identifkacijom faktora radne snage stvaraju
se pretpostavke za formulisanje mera usmerenih na otklanjanje nepovoljnih
uticaja, odnosno potenciranje pozitivnih dejstava na promene produktivnosti
rada (Bandin T., str. 34).
121
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kvalifkovanost radnika (sposobnosti, vetine, kreativnost, inovativnost)
je znaajan faktor produktivnosti. Po pravilu, vea kvalifkovanost uslovljava
poveanje produktivnosti. Uticaj kvalifkovanosti radnika na poveanje pro-
duktivnosti se moe odraziti neposredno i posredno. Kvalifkovanost radnika
se neposredno odraava na produktivnosti na izvrnim ili proizvodnim radnim
mestima u procesu proizvodnje. Poveanje kvalifkovanosti radnika po vrstama i
stepenima, direktno utie na poveanje produktivnosti kod neizmenjenih drugih
uslova. Posredan uticaj na produktivnost ima kvalifkovanost radnika koji rade na
istraivakim i organizacionim poslovima. Poveavanjem kvalifkovanosti ovih
radnika moe se poveati iskorienost opreme, poboljati tehnoloka reenja,
poveati nivo organizovanosti proizvodno-uslunog procesa kao i drugih uslova
u preduzeu, to sve ima uticaja na poveanje produktivnosti.
Radno iskustvo je, takoe znaajan faktor produktivnosti. Poveavanjem
radnog iskustva se obezbeuju poveanje strune osposobljenosti radnika, vea
preciznost u izvravanju radnih operacija, vea brzina u izvravanju zadataka, i
dr., to sve utie na poveanje produktivnosti.
Intenzivnost rada u sutini predstavlja stepen troenja radne snage u jedinici
vremena. Intenzivnost rada je faktor poveanja samo u odreenim granicama.
Ako se, naime, poveava intenzivnost rada iznad granica minimalne intenzivnosti
potrebne za obavljanje konkretnog posla dolazi do poveanja i utroka radne
snage i obima proizvodnje. Te promene se u poetku povoljno odraavaju na
produktivnost, jer je poveanje obima proizvodnje bre od poveanja utroaka
radne snage. Meutim, svakim daljim poveanjem intenzivnosti rada dolazi
do usporenijeg porasta obima proizvodnje i ubrzanog porasta utroaka radne
snage. U naglaenom poveanju intenzivnosti rada moe doi do smanjivanja
obima ostvarene proizvodnje (prometa) i do poveanja utroaka radne snage.
To znai da je intenzivnost pozitivan faktor produktivnosti samo do odreene
granice. Tu granicu treba poznavati, jer iznad nje je poveanje intenzivnosti
ekonomski tetno.
Motivisanost radnika za poveanje produktivnosti je veoma znaajan faktor.
Ona je prvenstveno zavisna od stepena materijalne stimulacije radnika. Ne-
dostatak motivacije moe biti poguban u procesu usluivanja zato to uspeni
poslodavci sve vie slubenicima preputaju ovlaenja i odgovornost. U skladu s
tim, zahteva se unapreenje sistema priznanja i nagrada (Ljubojevi ., str. 275).
Meuljudski odnosi predstavljaju faktor produktivnosti. Harmonini odnosi u
preduzeu u kome su reeni stambeni problemi, u kome se vodi dobra kadrovska
politika i sl. mogu pozitivno uticati na produktivnost, i obrnuto.
Organizacija rada je znaajan faktor produktivnosti jer utie na vremensko
trajanje rada. Njen uticaj se, u praksi, ispoljava preko uticaja na svakom radnom
zadatku kao i preko uticaja na ceo radni kolektiv.
122
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7.1.3. Pokazatelji produktivnosti rada u hotelskim preduzeima
U meunarodnom hotelijerstvu mogue je navesti sledee pokazatelje pro-
duktivnosti rada (Avelini-Holjevac I., str.398) brzina prijema gostiju u hotel
(check-in); brzina odjava gostiju iz hotela (check-out); broj rezervacija soba po
satu rada; iskoritenje smetajnih kapaciteta u procentima po satu rada; broj
noenja po satu rada svih zaposlenih; broj otilih gostiju u odnosu na sate rada
na recepciji; broj sati rada u prijemnom odeljenju (Front Ofce) broj noenja
u odnosu na broj sati rada na recepciji (Front desk); broj telefonskih poziva
po satu rad operatora na centrali; trokovi energije po satu rada odravanja;
broj sati rada administracije (Back Ofce); broj oienih soba po satu rada na
odravanju soba (domainstvo); prihod od soba po satu rada na recepciji i broj
prijema gostiju po satu rada na recepciji.
Korienjem tih standarda mogue je racionalisati rad u prijemnom odeljenju
i utvrditi optimalni broj zaposlenih.
U odeljenju hrane i pia (u hotelu) produktivnost rada se meri upotrebom
sledeeg obrasca (Ibid, str. 248.):
P =
Prihod od hrane i pia
Broj zaposlenih u odeljenju
U odeljenju smetaja (u hotelu) produktivnost rada se meri upotrebom sle-
deeg obrasca (Ibid, str. 248.):
P =
Prihod od prodaje soba
Prosean borj zaposlenih u odeljenju smetaja (soba)
Broj i efkasnost radnika su najvaniji faktor racionalnosti proizvodnje (uprav-
ljanja) jela pri emu do punog izraaja dolazi znanje, vetina i zalaganje kuvara i
efa kuhinje kao organizatora posla. U procesu spremanja jela kuvar ima ulogu
tehnologa i projektanta, jer istovremeno obavlja termiku obradu materijala
- namirnica i oblikuje proizvod - jelo.
U ovoj fazi procesa vano je meriti i ocenjivati produktivnost rada osoblja u
pojedinim odeljenjima hotela. Pokazatelji produktivnosti su veoma detaljni i
mere se dnevno ili najmanje jednom meseno:
123
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
zA HoTElE
1.
Ostvareni broj noenja
2.
Bruto promet (stalne cene)
3.
Realizovani sat rada
Prosean broj radnika Prosean broj radnika Normirani (potrebni) sat rada
Ili
2.
ukupan broj posluenih obroka / dan
sat rada / dan - minut rada /dan
3.
ukupan broj posluenih obroka
plata po satu svakog zaposlenig x sat rada za sve zaposlene
4.
ukupan dnevni utroak na plate
poslueni obroci / dan
5.
ukupan troak rada (plate + ostala lina primanja) / dan
poslueni obroci / dan
6.
ukupan broj posluenih obroka / dan
sat rada / dan
Rezultat merenja produktivnosti je:
pravilno i stimulativno nagraivanje
utvrivanje potrebnog broja osoblja, tj. standarda rada (za pojedine
operacije).
Primer potrebnog i standardnog broja osoblja je prikazan u sledeoj tabeli,
a odreen brojem gostiju.
Tabela 24 Standardni broj osoblja u kuhinji
Osoblje
za 0-49
gostju
za 50-99
gostju
za 100-175
gostju
za vie od 175
gostju
ef kuhinje 1 1 1 1
Kuvar 1 2 3 4
Priprema salate 1 2 2 3
Pera posua 1 2 3 3
Pera sudova 1 1 1 1
ista 0 1 1 1
Magacioner 0 1 1 1
Pekar 0 1 1 1
izvor: lundberg D.E., Armatas J.P.: The management of People in Hotels, Restaurants and Clubs,
Dubuque, iA., Wm. C. Brown Co. Publishers, 1980., str. 117.
124
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Navedeni standardi rada zasnovani su na amerikom iskustvu, mogu biti
osnov za utvrivanje broja radnika u svakoj kuhinji uz korekciju specifnosti
pojedinog restorana.
Pored toga, znaajno je meriti kretanje produktivnosti periodino (npr. dve
godine) i produktivnost rad, u tom sluaju, se izraava u relativnim odnosima i
to, po pravilu, u procentima. Iz indeksa se saznaje za koliko je procenata pro-
duktivnost porasla u odnosu na period koji slui kao baza za uporeivanje. Zbog
isto praktinih razloga, interpretaciju indeksa produktivnosti izvriemo na bazi
prometa po zaposlenom radniku u nekom hipotetikom hotelskom preduzeu.
Za tu svrhu koristiemo sledei obrazac: (Radunovi D.,)
I
pr
=
P
t1
:P
t0
R
1
:R
0
Gde je:
I
pr
= indeks produktivnosti rada; P
t1
= ostvareni promet u tekuem periodu;
R
1
= utroeni rad u tekuem periodu; P
to
= ostvareni promet u baznom periodu;
R
o
= utroeni rad u baznom periodu;
= znak za zbir (sumu) prometa odnosno utroenog radnog vremena.
7.1.4. neka pitanja primene savremene tehnologije i porasta
produktivnosti rada kod turoperatora i turistikih agencija
Kao to je prethodna analiza ukazala, na kretanje produktivnosti rada utiu
brojni faktori. U ovom delu rada, izdvojiemo uticaj faktora koji su rezultat
primene savremene informacione i komunikacione tehnologije, a doveli su do
sutinskih promena u obavljanju niza poslovnih operacija u procesu formiranja
i prodaje paket aranmana.
Do pojave i primene savremenih tehnolokih reenja u turistikim agencija-
ma, mogunosti za poveanje produktivnosti rada bile su znaajno ograniene.
Pitanja produktivnosti rada u turistikim agencijama nisu bila u prvom planu
zbog injenice da je prventsveno tranja nametala odreenu dinamiku rada na
poslovima prodaje i uz objektivno ograniene mogunosti za normiranje pojedi-
nih poslovnih operacija, ak i kada su postojale standardizovane procedure, kao
to je to npr. bio sluaj u prodaji avio-karata. Sagledavanje ostvarenih rezultata
merenih visinom dobijene provizije i potrebnog vremena za prodaju (rezervaci-
ju, naplatu, izdavanje karte) nije davalo mogunosti za normiranje. Naime, pri
sagledavanju efekata, kada se uzme u obzir vrednost ostvarene provizije, mogu
se javiti velike razlike koje nisu posledica produktivnosti rada. Npr. prodaja avio
karata zahtevae gotovo identine poslovne operacije, nezavisno od toga to se
fnansijski rezultati u vidu ostvarene provizije mogu bitno razlikovati.
125
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tekoe su se javljale i zbog injenice da su u poslovnicama zaposleni obavljali
i znaajan deo poslova koji nisu bili direktno komercijalni (poslovi na informi-
sanju potencijalnih korisnika usluga), a koje je takoe bilo nemogue normirati.
Pored toga, meu privrednim subjektima u domenu klasine agencijske
delatnosti dominiraju mala preduzea to onemoguava znaajniju specijaliza-
ciju u obavljanju odreenih poslova meu zaposlenim, a to povratno utie i na
ograniene mogunosti za poveanje produktivnosti rada.
Primena savremenih tehnolokih reenja u poslovima prodaje u turistikim
agencijama zapoela je uvoenjem rezervacionih sistema u prodaji avio-karata,
znaajan korak predstavljala je primena globalnih distribucionih sistema, a
polovinom 90. godina sutinske promene odigravaju se zahvaljujui primeni
interneta koji unapreuje sistem komuniciranja sa potroaima i dobavljaima
usluga (hotelska preduzea, prevoznici i drugi.) Za turoperatore, uvoenje sof-
tverskih reenja omoguilo je automatizaciju niza poslova u domenu formiranja
paket aranmana, a posebno u formiranju cena, promociji i prodaji aranmana,
izdavanju dokumenata, kontroli fnansijskog poslovanja itd.
Danas je kod veine organizatora putovanja dolo je do dinaminog procesa
automatizacije niza back ofce i front ofce poslova, to je donelo niz prednosti
u odnosu na manuelno obavljanje pojedinih poslova. U toku pripreme programa
putovanja u sistem se unose podaci koji se odnose na zakupljene kapacitete,
kao i podaci koji su potrebni za formiranje cena aranmana. Na osnovu toga je
mogue: (Pavlovi D., str. 50-55)
automatsko formiranje cenovnika za paket aranmane
automatsko formiranje i slanje izvetaja dobavljaima o popunjenosti
kapaciteta, ukljuujui i promptno sagledavanje pristiglih obaveza sa
stanovita plaanja korienih usluga
olakano zakljuivanje ugovora o putovanju sa potroaima, a na osnovu
podataka o bukiranju aranmana koji se odmah unose u sistem, omogu-
eno je automatsko tampanje i izdavanje potvrda o putovanju, vauera
i druge potrebne dokumentacije koja prati putovanje, kao i praenja
uplata i dugovanja svakog korisnika aranmana itd.
Radi ilustracije navodimo podatke o potrebnim radnim satima za obavljanje
pojedinih poslova na organizovanju samo jednog paket aranmana:(Pavlovi
D., str. 51.)
na osnovu klasinog sistema za operativno formiranje programa puto-
vanja bilo je potrebno u proseku oko 5 asova; uz korienje savremenih
softverskih reenja, vreme potrebno za unoenje podataka o programima
putovanja (podaci o programima, smene, hoteli), svedeno je na samo
0,5 radnih asova ili
126
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
za manuelno popunjavanje ugovora o putovanju, unoenje podataka
o korisniku aranmana, izraunavanje zaduenja i popunjavanje pri-
znanica bilo je potrebno 100 radnih sati; savremena softverska reenja
omoguavaju unoenje podataka u ve postojei obrazac ugovora, au-
tomatsko izraunavanje zaduenja, formiranje i tampanje priznanica,
a potreban broj radnih sati je sveden na 40.
Do znaajnijih promena u sistemu komuniciranja sa potroaima dolo je i
u domenu promotivnim aktivnostima gde je klasino tampanje i distribucija
kataloga, potisnuta korienjem web tehnologije i e-brourama.
Najvee prednosti u korienju novih tehnolokih reenja postignute su u
poslovanju nove vrste turistikih agencija. To su internet ili on-line agencije
ije je najbitnije obeleje odsustvo direktnog komuniciranja sa potroaima i sa
poslovnim partnerima, a ukupno poslovanje postaje elektronsko. Ove agencije
karakterie mali broj zaposlenih i visoka produktivnost rada.
U savremenim turbulentnim uslovima poslovanja, posebno sa aspekta primene
novih tehnolokih reenja, za turistike agencije i organizatore putovanja ova
pitanja postaju veoma znaajna. Opstanak i budui razvoj zavisi od sposobnosti
da se prihvataju nova tehnoloka reenja, a za to je potrebno pratiti kretanje
produktivnosti rada (ukljuujui poreenje po pojedinim poslovnicama). Za
menadere u turistikim agencijama i turoperatorima potrebno je da rade na
projekciji kretanja produktivnosti u narednom periodu, da bi se na osnovu toga
odredila potreba za radnom snagom, kao i za prekvalifkacijama, ukljuujui i
planiranje stalnog inoviranja znanja zaposlenih.
7.2. EkonominoST U PREDUzEimA U HoTEliJERSTvU i TURizmU
Cilj svakog preduzea jeste stvaranje dobiti, odnosno rezultata poslovanja koji
ostaje kao razlika izmeu prihoda i trokova. Veliina dobitka se moe utvrditi
kada se od ostvarenih prihoda odbiju ostvareni trokovi i ukoliko je ta razlika
vea, preduzee je ostvarilo i vei dobitak. Generalno, preduzee dobitak moe
poveati na nekoliko naina : poveavanjem prihoda ili smanjenjem trokova,
poveanjem prihoda i poveanjem trokova ali brim poveanjem prihoda,
smanjenjem prihoda i trokova ali brim smanjenjem trokova. U ovom odeljku
predmet analize e biti trokovi preduzea u turizmu, a koliki je znaaj ovog
pitanja moe se sagledati iz stava mnogih ekonomista da uspeh preduzea u
velikoj meri zavisi od uspeha u upravljanju trokovima. U aktivnosti upravlja-
nja trokovima spada planiranje trokova, njihovo evidentiranje i analiza iji je
zadatak da ustanovi pojavu negativnih odstupanja od planiranih ili normiranih
trokova. Analiza trokova zasniva se na obradi raunovodstvenih podataka o
127
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
trokovima i njihovom prezentovanju na nain pogodan za donoenje poslov-
nih odluka. Osnovni zadatak analize trokova je da obezbedi racionalizaciju i
minimalizaciju trokova.
Najjednostavnija defnicija koja u ekonomskoj teoriji predstavlja polazite u
analizi trokova je da trokovi predstavljaju novani izraz utroaka faktora proi-
zvodnje (radne snage, predmeta rada i sredstava za rada) (Veselinovi P., str. 44).
Izmeu preduzea u turizmu postoje znaajne razlike u pogledu veliine
ukupnih trokova i karakteristine strukture u zavisnosti od karaktera same
delatnosti, ali i od veliine jednog preduzea.
Ekonominost je jedan od pokazatelja ekonomske uspenosti u poslovanju
preduzea koji se temelji na zahtevu da se ostvari odreeni obim proizvodnje
proizvede sa minimalnim trokovima ili da se uz odreene trokove ostvari mak-
simalni obim proizvodnje. U analizi ekonominosti polazi se od odnosa izmeu
trokova i obima proizvodnje, a navedeni pokazatelj se naziva i ekonomska ili
trokovna efkasnost preduzea.
Isti obim proizvodnje ili pruanja turistikih usluga moe se ostvariti razliitim
kombinacijama inputa (rada i kapitala), a cilj preduzea je da nae optimalnu
kombinaciju inputa. To je kombinacija koja je ekonomski najefkasnija, to
zapravo znai da je ostvaren osnovni zahtev ekonominosti da je dati obim
proizvodnje proizveden sa najniim trokovima ili da je uz date ukupne trokove
ostvaren maksimalan obim proizvodnje (Pokraji D., str. 120.).
Prema tome, preduzee u turizmu koje eli da postigne ekonomsku efkasnost
treba da poe od:
odreivanja minimalnih trokova za dati obim pruanja turistikih
usluga ili da
odredi maksimalan obim pruenih turistikih usluga u odnosu na date
ukupne trokove poslovanja.
7.2.1. Faktori ekonominosti u poslovanju hotelskih preduzea
Faktori ekonominosti su iri od faktora produktivnosti zbog toga to je eko-
nominost iri ekonomski princip od produktivnosti. Zbog toga na ekonominost
imaju uticaja svi faktori koji utiu i na produktivnost, jer se produktivnost, kako
je reeno, ispoljava kao tenja za ekonominim troenjem radne snage (u irem
smislu shvatanja produktivnosti). Osim trokova radne snage, za ekonominost
su znaajni jo i sledei faktori: faktori vezani za utroke materijala i osnovnih
sredstava (kapitala), faktori vezani za nabavku materijala, osnovnih sredstava
(nekretnina, postrojenja i opreme) i faktori vezani za prodaju (realizaciju) gotovih
proizvoda i usluga (Kisi S., str.187).
128
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Faktori ekonominosti, prema mogunosti dejstva i uticaja na utroke fak-
tora proizvodnje mogu se posmatrati kao objektivni i subjektivni. Po svojoj
prirodi se razdvajaju na faktore koji se odnose na materijal i na faktore koji se
odnose na kapital (osnovna sredstva). Faktori vezani za utroke materijala su
viedimenzionalni, kako po vremenu u kom deluju, tako i po karakteru dejstva.
Ekonomija materijala moe biti ostvarena: utedama u materijalu prilikom projek-
tovanja i konstrukcijama hotelskih i ugostiteljskih objekata i utedama u materijalu
prilikom neposrednog obavljanja proizvodno-uslunog procesa.
Utede u materijalima prilikom projektovanja i konstrukcijama mogu biti
ostvarene time to prilikom projektovanja objekta ili izmene strukture postojeih
objekata treba voditi rauna da nabavka, doprema, cena, kvalitet i ostala obeleja
vezana za materijal, na osnovu kojih se projektuje proizvodnja, budu optimalni.
Utede u materijalima prilikom neposredne proizvodnje se ostvaruju sma-
njivanjem kvarova, otpadaka, kartova, utedama u pomonom i reijskom
materijalu u smislu stalnih akcija kako bi se njihov utroak sveo na najmanju
meru za odreeni obim proizvodnje. Snienje (utede) koliina materijala u pro-
izvodnji ugostiteljskih usluga (namirnice, pia i dr.) mogue je postii pravilnim
izborom materijala, pravilnom primenom tehnolokog procesa, racionalnim
korienjem materijala - putem smanjenja kala i otpadaka, boljim uvanjem
materijala, utvrivanjem normativa utroka i strunim rukovanjem sredstvima
i materijalima u proizvodnji.
S obzirom na karakteristike troenja materijala, utroci materijala se mogu
podeliti na utroke materijala za izradu (troenje osnovnog materijala koji ini
supstancu novog proizvoda, npr. jela), utroke pomonog materijala (materijal
koji se troi u tehnolokom procesu i potpomae odvijanje tog procesa), utroke
energije (pogonske i tehnoloke), utroke reijskog materijala.
24
Faktori vezani za radnu snagu su detaljno obraeni kod produktivnosti rada.
Ovom prilikom treba istai da smanjenje utroka radne snage moe biti ostvareno
kombinovanjem razliitih mera, pre svega unutranjim organizacionim merama
kao to su: pravilna podela rada, odgovarajua strunost na pojedinim radnim
mestima, racionalan raspored radnog vremena (u toku dana, nedelje i meseca),
stvaranje povoljnih uslova za rad, odgovarajua priprema radnog procesa i dr.
Meutim, u hotelijerstvu intenzitet korienja radne snage ne zavisi samo od
unutranjih mera preduzea, ve u znatnoj meri i od intenziteta tranje, odnosno
kupovine ugostiteljskih usluga. Velike razlike koje nastaju u intenzitetu tranje u
toku dana i godine utiu na neujednaen ritam rada i znaajnije gubitke vremena.
Faktori vezani za utroke stalnih (osnovnih) sredstava su brojni. Zato se
ekonomija osnovnih sredstava ispoljava u dva pravca: u pravcu pravilne upotre-
be, uvanja, preventivnog i celovitog odravanja sredstava i u pravcu realne ocene
stepena njihovog fzikog i ekonomskog zastarevanja.
24 Videti detaljnije: Jari D.: Ekonomika preduzea, Via poslovna kola, Novi Sad, 1998., str.23-28.
129
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Pravilna upotreba, uvanje i odravanje osnovnih sredstava smanjuje njihovo
troenje upotrebom kao i njihove kvarove i lomove i produava rok njihove
produktivne upotrebe. Trokovi vezani za pravilnu upotrebu osnovnih sredstava
su, po pravilu, uvek manji od trokova koji se ostvaruju za otklanjanje posledica
nepravilne upotrebe, nedovoljnog uvanja i nepravilnog korienja u celini.
Fiziko amortizovanje osnovnih sredstava se praktino ne moe utvrditi jer
se fziki ne mogu meriti i pratiti utroci tih sredstava. Meutim, realna ocena
njihovog fzikog i ekonomskog zastarevanja, odnosno pravilna ocena njihovog
veka upotrebe, utie na veliinu pretpostavljenih utroaka osnovnih sredstava u
odreenom vremenskom periodu.
Najvaniji faktori koji deluju na utroke osnovnih sredstava su kvalitet materi-
jala iz kojeg je konkretno sredstvo izraeno, njegove funkcionalne karakteristike
i ugraeni kapacitet; kvalitet materijala; kvalifkovanost radnika koji rade sa tim
sredstvima i njihova motivisanost da ih uvaju; karakter proizvodnje sa aspekta
vida organizacije proizvodno-uslunog procesa, odnosno da li je proizvodnja
pojedinana, masovna, serijska ili automatska; odravanje osnovnih sredstava;
stepen korienja kapaciteta i dr.
Ako se posmatraju zajedno utroci materijala i osnovnih sredstava, tada se
moe konstatovati da karakteristike proizvodnje; karakteristike tehnolokog
procesa; karakteristike osnovnih sredstava i materijala; oblik organizacije; i
uslovi rada predstavljaju objektivno uslovljene faktore koji su vezani za utroke
materijala i osnovnih sredstava. Svi drugi faktori kao to su kart, rasipanje,
lom i drugi predstavljaju organizaciono uslovljene ili subjektivne faktore vezane
za utroke materijala i osnovna sredstva (nekretnine, postrojenja i opremu).
25
Faktori vezani za nabavku materijala i stalnih (osnovnih) sredstava uglav-
nom deluju kao spoljanji (ili objektivni) faktori. Na ove faktore hotelske kom-
panije, po pravilu, ne mogu uticati ali svojim aktivnostima se donekle moe
neutralisati njihovo nepovoljno dejstvo.
Faktori vezani za nabavku materijala ispoljavaju se prvenstveno preko na-
bavnih cena materijala. One se formiraju na tritu i svako poveanje direktno
utie na poveanje trokova materijala a time i na sniavanje ekonominosti.
Osim toga, mere dravne politike vezane za nabavku kao to su carinske dabine,
25 Do poveanja troenja vrednosti u proizvodnji preko objektivno nunog dolazi zbog poveanih
utroaka materijala; zbog poveanih utroaka osnovnih sredstava - amortizacije; zbog odstupanja
od nabavnih cena materijala i osnovnih sredstava od prosenih trinih cena; usled nepotpunog
korienja kapaciteta, odnosno proizvodnje ispod gornje granice konkretne zone obima i zbog
odstupanja od optimalnog asortimana proizvoda-usluga pri smanjenom korienju kapaciteta.
(Videti: Kukolea S., Kosti ., Milojevi M., Nikoli M.: Ekonomika preduzea, KIZ Centar,
Beograd, 1991., str. 350-356.)
130
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
porez na dodatu vrednost i dr. predstavljaju znaajne faktore nabavke.
26
Dalji
znaajni faktori vezani za nabavku materijala su trokovi transporta odnosno
dopremanja kao i trokovi uvanja ili uskladitenja materijala na zalihama.
Faktori vezani za nabavku osnovnih sredstava (nekretnina, postrojenja i
opreme) ispoljavaju se kao faktori vezani za izbor odgovarajuih sredstava i kao
faktori vezani za njihove nabavne cene. Utede na nabavnim cenama se mogu
ostvariti boljom organizacijom i jeftinijom nabavkom. Trokovi nabavne slube
ne smeju biti veliki, a nabavljanje moraju vriti struni ljudi.
Kvalitetnija osnovna sredstva se fziki sporije troe a time su i trokovi nji-
hovih popravki manji to se pozitivno odraava na ekonominost tih sredstava.
27

Nabavne cene osnovnih sredstava predstavljaju objektivno uslovljene faktore i
zavise od uslova koji vladaju u dravi a koji se ispoljavaju kroz devalvacije i re-
valvacije novca, visinu kamatnih stopa na investicione kredite, odnose ponude
i tranje sredstava, carinske barijere ili ogranienja uvoza, nivo produktivnosti
u proizvodnji osnovnih sredstava i druge uslove.
Znaajan faktor vezan za trokove osnovnih sredstava je amortizacija. Amor-
tizacija, kao novani izraz troenja osnovnih sredstava, ispoljava se kao faktor
ekonominosti u dvostrukom pogledu, ak, i sa suprotnim dejstvom. Poveani
iznosi obraunati na ime amortizacije osnovnih sredstava, odnosno njihovo ubr-
zano amortizovanje, poveava iznos trokova koji se vezuju za osnovna sredstva,
a time i cenu kotanja proizvoda-usluga koji se izrauje tim sredstvima. Pove-
ani trokovi na ime amortizacije utiu na smanjenje ekonominosti. S druge
strane, ubrzanom amortizacijom stvaraju se uslovi za bre formiranje novanih
sredstava koja se mogu koristiti za kupovinu novih osnovnih sredstava. Na taj
nain se istovremeno smanjuje i stepen verovatnoe da e osnovna sredstva
ekonomski zastareti i pri uslovima dobre fzike sposobnosti. Izmeu ova dva
dejstva amortizacije bira se ono koje je u datim uslovima povoljnije, a time i
uticaj amortizacije na trokove osnovnih sredstava i preko njih na amortizaciju.
Faktori vezani sa prodaju proizvoda i usluga. Poveanjem koliine proi-
zvedenih i prodatih usluga poveava se i ekonominost poslovanja, budui da
se fksni trokovi, a i jedan deo varijabilnih, rasporeuju na vei broj jedinica i
time smanjuje troak po jedinici proizvoda-usluga. Ovi faktori se ispoljavaju,
po pravilu, preko prodajnih cena proizvoda i usluga, koliina prodatih i u roku
naplaenih proizvoda-usluga; preko trokova vezanih za marketing itd.
Faktori od kojih zavise prodajne cene su ponuda i tranja, kvalitet istraivanja
trita prodaje, politika dravnog uticaja na cene itd. Svako poveanje prodajnih
26 O faktorima nabavke videti detaljnije: Medveek I.: Nabava u industrijskoj radnoj organizaciji,
Informator, Zagreb, 1978., str. 58-79.
27 Videti detaljnije: Bandin T., Jakovevi K., Komazec Lj.: Ekonomika preduzea I, Savremena
administracija, Beograd, 2000., str. 96-97.
131
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
cena poveava i vrednost rezultata, a time, pri drugim neizmenjenim uslovima,
utie pozitivno na ekonominost, i obrnuto.
7.2.1.1. minimiziranje trokova
Dati obim inputa zavisi od cena inputa i raspoloivog budeta preduzea.
Minimiziranje ne samo trokova proizvodnje ve celokupnih trokova poslova-
nja je imperativ svih preduzea, posebno preduzea koja posluju u granama sa
veim stepenom konkurencije, kao to je hotelijerstvo. Postavlja se pitanje: kako
se, u praksi, minimiziraju trokovi i poveava ekonominost, kada se u teoriji
pretpostavlja da svako preduzee koristi najefkasniju raspoloivu tehnologiju
proizvodnje, to znai da je izvrena optimizacija procesa proizvodnje. Svugdje
gdje ide proizvodnja, trokovi za njom idu blizu poput sjene... U svijetu oskud-
nosti, poduzea moraju plaati za svoje utroke... Proftabilna su poduzea vrlo
svjesna te jednostavne injenice kad postavljaju svoje ciljeve proizvodnje i prodaje,
jer svaki dolar nepotrebnih trokova smanjuje profte preduzea za isti dolar.
Uistinu, suvie velika proizvodnja moe biti isto tako opasna kao i suvie mala.
Istorija pokazuje da prekomerno irenje, poveavajui trokove znatno bre od
prihoda, esto moe odvesti u steaj poduzee koje brzo raste.
28
(Samuelson
A.P., str.106) Trokovi se minimiziraju uvoenjem inovacija. Inovacije proi-
zvoda i usluga, procesa, stvaranje novog trita, nove sirovine ili komponente
jedini su nain minimiziranja trokova kod poveanja ekonominosti (kada je
izvrena optimizacija procesa proizvodnje i pruanja usluga).
Meutim, kod optimizacije proizvodno-uslunog procesa u hotelskim predu-
zeima treba sagledati specifnosti tog procesa sa aspekta zahteva i ogranienja:
ograniene mogunosti stalnog poveanja koliine uinka (proizvoda
i usluga),
potrebe za odravanjem odreenog odnosno propisanog kvaliteta i
strukture asortimana proizvoda i usluga,
potrebe stalnog prilagoavanja ponude tranji odnosno preferencijama
potroaa.
Navedena ogranienja proizilaze iz:
stalnog poveanja koliine proizvoda i usluga koje je ogranieno (misli
se na poveanje) ve u fazi investiranja odnosno izgradnje, na primer
hotela, kod ega se utvruje obim proizvodnog odnosno uslunog
programa; u skladu sa predvienom koliinom uinka odreuje se i
potrebna oprema, veliina proizvodnog i uslunog prostora i potreban
broj proizvodnih, uslunih i drugih radnika;
28 Videti detaljnije: Varijan R.H.: Mikroekonomija moderan pristup, Ekonomski fakultet, Beograd,
2003., str. 305-317.
132
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
kvalitet i struktura asortimana defnisani su preteno kategorijom
objekta,
stalnog prilagoavanja ponude preferencijama potroaa, to proizilazi
iz sutine hotelske odnosno ugostiteljske delatnosti, a to je da gosti-
ma potroaima treba pruiti ono to oni trae odnosno zahtevaju i
ele da dobiju.
Ako se sutina optimizacije maksimizacija profta i minimizacija trokova
za isti taj rezultat (proft) razmotri u svetlu navedenih specifnosti proizvod-
no-uslunog procesa u hotelu, zakljuak e biti:
mogunost maksimizacije profta ograniene su tranjom i formiranim
kapacitetima,
mogunosti minimizacije trokova za odreeni iznos profta takoe su
ograniene usled limitiranosti mogunosti supstitucije i kombinova-
nja koliina i vrsta namirnica (postoje propisani normativi materijala
za pojedine vrste jela), supstitucija radnika mainama mogua je do
odreene granice, a vreme angaovanja radnika i maina je odreeno
i ogranieno tehnolokim procesom, traenim kvalitetom usluge i
tehnikim obelejima maina i ureaja (opreme).
7.2.1.2. maksimiranje obima prometa
Obim prometa (prodaje) je jedan od kljunih elemenata u ukupnom mo-
delu proftabilnosti hotelskog preduzea. Radi se o znaajnoj meri uspeha
hotelskog preduzea. Poveanjem koliine proizvedenih i prodatih proizvoda
i usluga poveava se i ekonominost poslovanja, budui da se fksni trokovi,
a i jedan deo varijabilnih, rasporeuju na vei broj jedinica i time se smanjuje
troak po jedinici proizvoda-usluga. Zbog specifnosti proizvodnje i korienja
kapaciteta u hotelijerstvu, ova okolnost je veoma vana za sprovoenje prin-
cipa ekonominosti. Poznato je, naime da hotelijerska preduzea troe velike
koliine materijala u proizvodnji hrane (osnovne i pomone materijale). Kad
se proizvode pojedinana jela po narudbi, utroak materijala za jedinicu
proizvoda je daleko vei od odgovarajueg utroka pri proizvodnji serije od
nekoliko istovrsnih jela. U drugom sluaju, kad su u pitanju usluge smetaja,
poznato je da je itav kapacitet nekog hotela spreman za proizvodnju usluga u
toku poslovnog perioda. Veliki deo trokova, vezanih za tu spremnost objekta,
nastaje bez obzira na stepen iskorienosti kapaciteta koji nastaje uz vei broj
prodatih usluga, smanjuje trokove po jedinici usluge. Dakle, maksimiranje
obima prometa dovodi do smanjivanja fksnih i jednog dela varijabilnih trokova
po jedinici proizvoda - usluge.
133
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Princip maksimiranja obima proizvodnje odnosno prometa, sa datim troko-
vima, zahteva da se raspoloivi budet preduzea rasporedi na razliite inpute.
7.2.2. merenje i dinamika ekonominosti u hotelskim preduzeima
Isti obim prometa u hotelskim preduzeima se moe ostvariti razliitim kom-
binacijama inputa. Kombinacija inputa je proizvodno - tehniki efkasna, ako ne
moe da se smanji koliina ni jednog inputa, a da se zadri isti obim prometa.
29

Optimalna kombinacija inputa je ekonomski najefkasnija ili najekonominija
kombinacija inputa. Optimalna kombinacija inputa je ona kombinacija inputa
koja omoguuje da se dati obim prometa ostvari sa najniim trokovima, ili,
koja omoguuje da se sa istim ukupnim trokovima maksimira obim prometa.
Merenje ekonominosti zasniva se na uspostavljanju relativnog odnosa izmeu
vrednosno izraenih uinaka i vrednosno izraenih koliina utroenih faktora u
procesu pruanja turistikih usluga i moe se izraziti na sledei nain (Nikoli
D., str.243) :
Ekonominost =
Proizvodi i usluge x Prodajne cene
=
Ukupan prihod
UP
Utroene koliine proizvodnih faktora x Nabavne cene
Ukupni trokovi
UT
Navedeni pokazatelji mogu se koristiti za iskazivanje ekonominosti kod
pojedinih turistikih proizvoda i usluga ili za preduzea u celini. Za merenje
ekonominosti jednog preduzea u turizmu moe se koristiti stvarna prodaja
proizvoda i usluga realizovanih po odreenim cenama naplaena realizacija i
trokovi koji su bili neophodni za ostvarenje takve prodaje. Kod ovog pokaza-
telja, meutim, u efektima od prodatih proizvoda i usluga, ukljueni su i efekti
od promene prodajnih cena. U tom sluaju, ne postoje mogunosti za praenje
kretanja ekonominosti na bazi poreenja indikatora u razliitim periodima.
Da bi se postiglo merenje ekonominosti u procesu poslovanja uz iskljuiva-
nje dejstva prodajnih cena, u indikator se ukljuuju stalne prodajne cene. Na
slian nain se moe postupiti i kada se iskljuuje uticaj promena u nabavnim
cenama i ide se na primenu planskih nabavni cena. U tom sluaju za merenje
ekonominost moe se koristiti formula (Kobai A.,str.66) :
29 Odluujui se za izraz promet polo se od prirode delatnosti turistikih i hotelijerskih preduzea.
Za njih promet ima istu ekonomsku teinu kao i ostvarena proizvodnja industrijskih preduzea. U
pitanju su, naime izlazni elementi radnih procesa proizvodne i prometne sfere. Preko ostvarenog
prometa turistika i hotelijerska preduzea dobijaju ekonomsko priznanje da je njihova delatnost
bila u funkciji zadovoljenja potreba njihovih gostiju odnosno potroaa. Zvanina statistika u Sr-
biji, takoe, upotrebljava izraz promet u ugostiteljstvu pod kojim podrazumeva knjigovodstveno
obraunatu vrednost izvrenih ugostiteljskih usluga (smetaj, hrana, pie) i drugih usluga koje se
uobiajeno obavljaju u ugostiteljstvu (prevoz gostiju i prtljaga, uslune zanatske delatnosti, prodaja
duvana, predmeta za uspomenu, novina i dr.).
134
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ekonominost =
Ukupna proizvodnja x Planske cene
Koliina utroenih faktora x Planske cene
Za preduzee u turizmu posebno je znaajno praenje stvarnog kretanja
ekonominosti u razliitim periodima, a takvo praenje promena ekonominosti
naziva se dinamikom ekonominosti. U praenju kretanja ekonominosti u toku
odreenih perioda koriste se lanani i bazni indeksi:
Dinamika ekonominosti na osnovu lananog indeksa
IE =
E
1
100
;
E
2
100
;
E
3
00
;
E
4
100
itd.
E
0
E
1
E
2
E
3
Dinamika ekonominosti na osnovu baznog indexa
IE =
E
1
100
;
E
2
100
;
E
3
100
;
E
4
100
itd,
E
0
E
0
E
0
E
0
pri emu Eo predstavlja stepen ekonominosti baznog perioda.
Realnija slika ekonominosti utvruje se na osnovu stalnih ili standardnih
cena. U nastavku to potvruje jedan hipotetiki primer.
Primer 8 Hotelsko preduzee X je u dva posmatrana perioda imalo sledee re-
zultate i ulaganja:
Prethodna godina Tekua godina
- obim prometa (pansionske usluge) 800 pansiona 700 pansiona
- prodajna cena po jednom pansionu 50 60
- trokovi materijala (namirnica i pia) 20.000 20.000
- amortzacija 1.000 1.500
- trokovi rada 2.000 as. po 9 1.400 as. po 10
izvor: nikoli D., op. str.245
Nivo i dinamika ekonominosti raunata na osnovu tekuih cena (nominalna
ekonominost) bila bi po periodima:
E
0
=
800 x 50
= 1,02564 = 1,03
20.000 + 1.500 + (2.000 x 9)
E
1
=
700 x 600
= 1,18
20.000 + 1.500 + (1.400 x 10)
Nivo i dinamika ekonominosti raunata na osnovu stalnih cena (realna
ekonominost), bila bi po periodima:
IE =
E
0
=
1,18
= 1,1505
E
1
1,02564
ili 15,05 % poveanje.
135
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7.2.3. najvaniji faktori ekonominosti u poslovanju turoperatora
Na ekonominost u poslovanju turoperatora utie itav niz faktora, ali se
imajui u vidu osnovna obeleja njihovog uslunog programa, mogu izdvojiti
dve najvanije grupe i to su:
Faktori vezani za nabavku sastavnih elemenata u okviru organizovanih
putovanja i
Faktori vezani za prodaju turistikih aranmana.
Najvanije obeleje poslovanja turoperatora predstavlja produkcija i plasman
paket aranmana kao kombinacija turistikih usluga koje turoperatori povezuju
u jedinstvenu celinu i prodaju kao svoj proizvod na tritu. U samoj strukturi
ponuenih usluga u okviru paket aranmana dominiraju usluge koje neposredno
pruaju saobraajna, hotelska, restoranska i druga turistika preduzea. Tokom
poslednjih nekoliko decenija veliki organizatori putovanja irili su svoju delatnost
ulaui u hotelske objekte i kapacitete u oblasti saobraaja, tako da uestvuju
i u neposrednom pruanju usluga turistima. Za najvei broj turoperatora je
karakteristino da se sama realizacija putovanja poverava drugim subjektima iz
oblasti turizma, a da se sopstvena aktivnost ostvaruje kroz tzv. pratee usluge,
kao to su usluge turistikog vodia ili agencijskog predstavnika.
To ukazuje da za turoperatore nabavka ima izuzetan znaaj, a da je obezbe-
enje usluga odgovarajueg obima i kvaliteta i po odgovarajuoj ceni kljuno za
njihov poslovni uspeh. Za turoperatore je karakteristino preduzimanje obimnih
aktivnosti koje imaju za cilj selekciju i izbor najboljih dobavljaa u fazi formiranja
turistikih aranmana, ali i praenje izvrenja ugovorenih usluga i preduzimanje
korektivnih aktivnosti ukoliko je to potrebno.
Utede koje se postiu u procesu nabavke, a koje su rezultat velikog obima
kupovine ili preciznije reeno obezbeenja prava na korienje turistikih usluga,
imanentne su samom poslovanju turoperatora. U procesu kreiranja turistikih
aranmana turoperatori ostvaruju poslovnu saradnju sa velikim brojem privrednih
subjekata koji pruaju turistike usluge. Pri tom, turoperatori istupaju kao kupci
na veliko, dobijajui i znatno povoljnije cene od svojih dobavljaa u odnosu na
cene po kojima se usluge nude individualnim turistima.
Potrebno je takoe naglasiti da meu turoperatorima postoje znaajne razli-
ke. Veliki turoperatori imaju nesumnjive prednosti zahvaljujui veem obimu
zakupljenih kapaciteta, a koriste i prednosti pregovarake pozicije sa dobavlja-
ima radi postizanja povoljnijih uslova nabavke (cena, kvaliteta usluga, uslova
plaanja i slino).
Postizanje pozitivnih efekata u ekonomiji nabavke predstavlja i jedan od prio-
ritetnih ciljeva koje veliki turoperatori nastoje da postignu na osnovu ostvarenih
procesa integracije. Procesi horizontalne integracije tokom 80. godina prolog
136
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
veka imali su za cilj stvaranje velikih turoperatorskih kompanija u okviru vode-
ih evropskih emitivnih trita. U poslednjoj deceniji 20. i poetkom 21. veka
procesi su dobili multinacionalna obeleja i doveli su do formiranja dve velike
turoperatorske grupacije na podruju Evrope (TUI i Tomas Cook Group).
Imajui u vidu znaaj koji poslovi na objedinjavanju zakupa kapaciteta imaju
za organizatore putovanja, TUI je ve 1997. godine preduzeo aktivnosti na
centralizovanom zakupu hotelskih kapaciteta, formirajui posebnu organiza-
cionu jedinicu za celu kompaniju. Time je obezbeen sinergetski efekat za sve
turoperatore koji su se nali u okviru ovog globalnog poslovnog sistema.
O jaini pregovarake pozicije vodeih evropskih i svetskih turoperatora
u procesu pribavljanja potrebnih kapaciteta govori injenica da TUI godinje
servisira 30 miliona turista
30
, a da Tomas Cook ima svake godine blizu 24
miliona korisnika usluga.
31
Pored faktora koji deluju na proces nabavke, za turoperatore veliki znaaj
imaju i faktori vezani za proces distribucije turistikih aranmana. I u ovom
sluaju radi se o kompleksnom dejstvu itavog niza faktora, ali se pre svega
moe izdvojiti uticaj savremene informacione i komunikacione tehnologije na
promene u samim kanalima distribucije turistikih aranmana. Osnovna pro-
mena se odnosi na poveanje udela direktne prodaje aranmana uz korienje
interneta za rezervaciju i sve vie za online plaanje, to je dovelo da znaajnih
uteda u trokovima distribucije. Za organizatore putovanja najvee prednosti
direktne prodaje putem interneta ostvaruju se upravo u domenu trokova
izbegavanjem provizije koja se plaa maloprodavcima, utedama na razliitim
oblicima stimulacije maloprodajne mree, reduciranjem potrebnih sredstava za
tampanje i distribuciju broura.
Korienje interneta u promotivnim aktivnostima pri plasmanu turistikih
aranmana imalo je niz prednosti za turoperatore. Pozitivni efekti se prvenstveno
zasnivaju na prenoenju sadraja formiranih programa organizatora putovanja
na website-ove, odnosno pojavu tzv. elektronskih broura. Osnovna prednost se
ostvaruje zahvaljujui utedama na trokovima tampanja i distribucije broura, a
posebno je znaajno da se moe obezbediti daleko vea feksibilnost u trinom
nastupu (npr. promptna promena cena u sluaju negativnih oscilacija u tranji).
Pojedini turoperatori prestaju sa praksom tampanja kataloga u velikim tiraima,
umesto toga opredeljuju se za individualne virtuelne broure koje se za potrebe
konkretnog potroaa tampaju iz baze podataka sa programima putovanja, dok
neki specijalizovani organizatori putovanja u potpunosti prelaze na e-broure.
32
30 http://www.tui-group.com/en/company (juli 2012.)
31 http://www.thomascookgroup.com/segments (juli 2012.)
32 First48, turoperator specijalista za avanturistika putovanja je prvi na tritu SAD i Velike Bri-
tanije prestao sa tampanjem broura, a ponuda je prezentirana na website-u. (Buhalis D., op.
cit., str 252.)
137
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Sve vea prodaja turistikih aranmana i drugih turistikih usluga putem
interneta uticala je da klasina agencijska prodaja postane skupa i neefkasna
na savremenom turistikom tritu to je dovelo do zatvaranja jednog broja
klasinih prodajnih mesta i tendencije ka eliminisanju turistikih agencija kao
klasinih posrednika na tritu.
Za vodee turoperatore karakteristino je i postizanje porasta ekonominosti
na osnovu opadanja trokova promotivnih aktivnosti zbog veliine trita koje
pokrivaju i porasta obima prodaje. Empirijska istraivanja su pokazala da veliki
turoperatori izdvajaju ogromna sredstva za ukupne marketinke aktivnosti, ali
je injenica da se objedinjena sredstva raspodeljuju na milionsku produkciju
turistikih aranmana i da se koriste daleko efkasnije u odnosu na male turo-
peratore sa produkcijom od nekoliko hiljada aranmana.
Danas velike turoperatorske kompanije predstavljaju sloene grupacije sa-
stavljene od turoperatora specijalizovanih za pojedine trine segmente. Trino
pozicioniranje takvih kompanija zasnovano je na poznatom brendu koji utie
pozitivno na prodaju kod svih turoperatora u okviru ovih sloenih sistema.
Uvoenje novih proizvoda pod okriljem poznatog brenda praeno je manjim
rizicima, a takav pozitivan efekat na prodaju ostalih proizvoda naziva se kio-
bran poznatog imena i bitan je faktor ekonominosti kod vodeih turoperatora.
Na kraju, neophodno je naglasiti da je efkasnost distribucije od presudne
vanosti za poslovanje organizatora putovanja jer utie na stepen iskorienosti
zakupljenih kapaciteta, a na osnovu toga i na opadanje fksnih trokova po
jednom uesniku organizovanih putovanja to obezbeuje veu ekonominost.
7.3. znAAJ i AnAlizA REnTABilnoSTi PREDUzEA U
TURizmU i HoTEliJERSTvU
7.3.1. znaaj rentabilnosti
Rentabilnost je ekonomski kriterijum poslovanja koji se u osnovi svodi na
zahtev da se sa uloenim sredstvima ostvari maksimalni proft preduzea. U
odnosu na produktivnost i ekonominost, rentabilnost predstavlja optiji izraz
efkasnosti poslovanja. Ova konstatacija zasniva se na injenici da je merilo
efkasnosti ulaganja proft koje je osnovni indikator uspeha svakog preduzea,
pa i onih koja posluju na turistikom tritu.
Preduzea u turizmu koja na tritu ne ostvaruju proft, suoavaju se i sa
nemogunou daljeg rasta i razvoja jer ne mogu da obezbede sredstva potrebna
za fnansiranje ulaganja u narednom periodu. U situacijama kada preduzee
posluje sa gubitkom radi se o signalu da turistiki proizvodi i usluge nisu pri-
138
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
hvaeni na tritu. Za vlasnike kapitala to je indikator da se sredstva ne koriste
efkasno to predstavlja i osnov za odluivanje da li sredstva usmeriti u neku
drugu kombinaciju resursa.
S druge strane, preduzea u turizmu koja ostvaruju najvee profte imaju i
uslove za dinamian razvoj. Maksimalan proft je znak da preduzee proizvodi
ono to turistiko trite trai, a savremeni pristup ukazuje da je to izraz ne samo
ekonomske sposobnosti preduzea, ve i njegove drutvene odgovornosti. Predu-
zea koja su u stanju da uloene resurse koriste efkasno i ostvare visoke profte,
doprinose zadovoljenju drutvenih potreba i porastu drutvenog blagostanja.
7.3.2. merenje rentabilnosti
Cilj merenja rentabilnosti je kvantifciranje efkasnosti upravljanja ukupnom
imovinom preduzea. Kod preduzea u turizmu, cilj je utvrditi koliko se efkasno
koriste uloena sredstva, a dobijeni pokazatelji rentabilnosti su indikatori zara-
ivake sposobnosti preduzea. U merenju rentabilnosti javljaju se dva pristupa:
raunovodstveni i ekonomski. Raunovodstveni pristup ili prinosni metod
zasnovan je na raunovodstvenom konceptu profta i u izraunavanju se koriste
podaci iz bilansa stanja i bilansa uspeha. O ovim pokazateljima rentabilnosti
bie vie rei u poglavlju Znaaj i analiza rentabilnosti preduzea u hotelijerstvu
i turizmu udbenika (poglavlje 10.1.4.)
U praksi se uglavnom primenjuju dva sistema racio analize:
1. Zbirna (sumarna) analiza velikog broja pokazatelja, i
2. DuPont sistem analize.
Merenje rentabilnosti moe biti zasnovano na ekonomskom pristupu, a u tom
sluaju se polazi od koncepta ekonomskog profta, a koristi se i naziv pristup
dodatne ekonomske vrednosti. Pokazatelji koji se zasnivaju na ovom pristupu
su: dodatna ekonomska vrednost i prinos na dodatnu vrednost.
Dodatna ekonomska vrednost se moe izraunati kada se ostvareni proft
umanji za trokove kapitala koji su pomnoeni sa kapitalom koji su vlasnici
uloili u preduzee ili:
Dodatna ekonomska vrednost = (Proft Trokovi kapitala) x Kapital.
Kada je dodatna vrednost pozitivna, to je pokazatelj da vlasnici ostvaruju
vei prinos u odnosu na mogue ulaganje kapitala u drugo preduzee istog
ili slinog stepena rizika. Primena ovog pokazatelja nailazi na tekoe jer nije
jednostavno odrediti trokove kapitala. Trokovi kapitala se mogu defnisati kao
oportunitetni trokovi ulaganja u sledeu najbolju upotrebu sa istim ili slinim
stepenom rizika. Oni se takoe javljaju kao razlika izmeu trokova uzimanja
139
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
i davanja zajmova. U najveem broju sluajeva problem u odreivanju trokova
kapitala posledica je i injenice da preduzee koristi razliite izvore kapitala.
Za vlasnike kapitala ovi pokazatelji imaju poseban znaaj jer se na osnovu
dodate ekonomske vrednosti efkasnost korienja kapitala meri na osnovu
oportunitetnih trokova fnansiranja. U tom sluaju vlasnici kapitala mogu da
sagledaju i prinos koji su propustili jer su kapital uloili u konkretno preduzee.
Prinos na dodatnu vrednost ima za cilj merenje rentabilnosti u itavom
procesu reprodukcije, odnosno u svakom segmentu lanca vrednosti od nabav-
ke sirovine do prodaje proizvoda i usluga. Koncept lanca vrednosti se zasniva
na oceni doprinosa svakog preduzea u procesu stvaranja vrednosti. Njegova
prednost u odnosu na raunovodstvene pokazatelje je u tome, to ovi poslednji
iskazuju samo rezultate odreenih procesa. Za razliku od njih, prinos na dodatu
vrednost omoguava i analizu procesa koji dovode do odreenih rezultata jer se
sagledava dodata vrednost kao razlika prihoda i trokova kod svakog segmenta
u lancu vrednosti. Ogranienja u primeni ovog pristupa su rezultat injenice da
se iz standardnih fnansijskih izvetaja ne mogu dobiti potrebni podaci.
Pokazatelji rentabilnosti turistikog i hotelskog preduzea su indikatori
njegove zaraivake sposobnosti, i pokazuju da li se uloena sredstava efkasno
koriste. Najznaajniji pokazatelji rentabilnosti preduzea su:
1. Neto rentabilnost
2. Prinos na ukupna sredstva,
3. Prinos na vlasniki kapital; i
4. Prihod po akciji. (Pokraji D., 2002., str.348)
Da bi smo izraunali rentabilnost potrebni su nam podaci iz bilansa stanja
i bilansa uspeha konkretnog turistikog ili hotelskog preduzea i zato dajemo
ove bilanse u delu gde emo analizirati fnansijske izvetaje i racio brojeve.
Raunovodstveni pristup merenja rentabilnosti je parcijalni pristup sa velikim
brojem pojedinanih pokazatelja. Parcijalni pokazatelji ne mogu da obezbede
celovito merenje i izraavanje rentabilnosti. Zato se koristi sintetiki izraz
rentabilnosti, koji povezuje parcijalne pokazatelje rentabilnosti i koji omogu-
ava da se analizom njihovog meusobnog odnosa odredi ukupna rentabilnost
preduzea. Pokazatelj neto rentabilnosti je odnos izmeu profta i prodaje,
a proft je razlika izmeu prodaje i ukupnih trokova. Pokazatelj obrta uku-
pnih angaovanih sredstava je odnos izmeu prodaje i ukupnih angaovanih
sredstava, a ukupna angaovana sredstva su zbir osnovnih i obrtnih sredstava.
Mnoenjem neto rentabilnosti sa koefcijentom obrta ukupno angaovanih
sredstava dobija se prinos na ukupna sredstava, koji predstavlja sintetiki izraz
rentabilnosti, odnosno
140
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
neto rentabilnost hotelskog
preduzea
x
koefcijent obrta ukupnih
sredstava
=
Prinos na ukupna
sredstava
Ili
Proft
x
Prodaja (prihod)
=
Proft
Prihod (prodaja) Ukupna sredstva Ukupna sredstva
Prinos na ukupna sredstava sintetie parcijalne pokazatelje rentabilnosti i
predstavlja celovit izraz rentabilnosti, koji je u skladu sa defnicijom rentabil-
nosti, kao sposobnosti preduzea da sa uloenim sredstvima ostvari najvei
proft. Osnovni nedostatak parcijalnih pokazatelja rentabilnosti je nemogunost
da se ustanovi kako rast, ili pad vrednosti jednog pokazatelja utie na ukupnu
rentabilnost, kao i da se odrede uzroci pada, odnosno promene rentabilnosti.
Prednost sintetikog izraza rentabilnosti sastoji se u tome to, povezivanjem
parcijalnih pokazatelja, omoguava da se ustanovi promena, kao i uzroci pro-
mene rentabilnosti, jer se ukupna rentabilnost, tj. prinos na ukupna sredstava
posmatra kao rezultat uzajamnog delovanja, ili interakcije parcijalnih pokazatelja.
Sintetiki izraz rentabilnosti predstavlja osnovu za sprovoenje i unapreenje
rentabilnosti, jer omoguava da se ustanove uzroci promene rentabilnosti.
Slika 6 Sintetiki izraz rentabilnosti
izvor: Dragana m. Pokraji, Ekonomika preduzea, igoja tampa, iSBn 86-903055-0-5,
Beograd, 2002., str. 355, prilagoeno od strane autora, a na osnovu tabele br. 39 i br. 44.
141
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Na primer, analizom neto rentabilnosti mogue je istraiti naine za poveanje
prodaje ili profta, promenom cene, uvoenjem novih proizvoda, osvajanjem
novog trita, ili sniavanjem trokova. Analizom obrta ukupnih sredstava mogu
da se ispitaju efekti smanjenja ili poveanja angaovanih sredstava, kao i efekti
reorganizacije pojedinih poslovnih aktivnosti, ili preduzea na rentabilnost.
DuPont sistema analize uvela je DuPont Company u drugoj dekadi dvade-
setog veka i ovaj sistem analize razmatra prinos na uloena sredstva (return on
investment ROI) i prinos na neto imovine (return on equite ROE).
Pokazatelji ROI i ROE uglavnom se upotrebljavaju za ekonomsku analizu
na dugi rok, dok se prof, tanije zarada po deonici (earnings per share EPS)
javlja kao najei svodni cilj i mera na kratki rok.
33
ROI predstavljam proizvod dva pokazatelja neto profta i ukupne imovine
Roi = stopa neto prinosa x obrt ukupnih sredstava
Stopa neto profta izraunava se kao kolinik profta posle poreza i prodaje,
dok se obrt ukupne imovine izraunava kao kolinik prodaje i ukupnih sredstava
ROI =
Neto proft posle poreza
x
Prodaja
=
Neto proft posle poreza
Prodaja Ukupna sredstva Ukupna sredstva
Naredna faza u DuPont analizi je izraunavanje ROE i to kao proizvod
pokazatelja ROI i multiplikatora neto imovine. Multiplikator neto imovine
predstavlja koefcijent (pokazatelj) odnosa ukupnih sredstava (aktive) i neto
imovine (dioniarski udeo ili akcionarski kapital).
RoE = Roi x multiplikator neto imovine
33 Pogledajte detaljnije glavu Pokazatelji poslovanja u predezeima u hotelijerstvu i turizmu, po-
glavlje Pokazatelji rentabilnosti
142
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Slika 7 DuPont sistem analiza
izvor: prilagoeno od strane autora na osnovu mai B., Strategijski menadment, Univerzitet
Singidunum, Beograd, str. 142
Pokazatelj ROI objanjava koliki se ostvari prinos na svaku novanu jedinicu
aktive (npr. 10% na svakih 100 novanih jedinica) odnosno pokazatelj ROE
objanjava koliki se ostvari prinos na svakih 100 novanih jedinica neto imovine.
7.3.3. Analiza rentabilnosti
Osnovi zadatak analize rentabilnosti je da ukae na koji nain preduzee
moe da maksimizira proft. Takve odluke se u preduzeu donose na osnovu
analize kretanja obima proizvodnje, odnosno obima pruenih usluga u turizmu,
a opredeljenje e se zasnivati na principu najveeg profta u odnosu na uloena
sredstva.
Jedan od najee korienih analitikih instrumenata je prelomna taka
poslovanja ili prag rentabilnosti (breakeven point). U literaturi se ovaj pristup
naziva i CVP analiza (cost volume proft) jer se zasniva na analizi odnosa
trokovi prihod - proft.
Odreivanjem ove take preduzee u turizmu utvruje onaj obim pruenih
usluga u kojima je proft jednak nuli, odnosno gde je dolo do izjednaavanja
prihoda i trokova. Ispod te take, preduzee ima gubitke jer su trokovi vei
od prihoda. Realizacijom obima turistikih proizvoda i usluga preko te take,
preduzee postaje rentabilno.
143
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Na razliku izmeu trokova i prihoda i na veliinu profta utie vei broj
faktora, meu kojima se mogu izdvojiti obim proizvodnje i prodaje, asortiman
i cene proizvoda i usluga, kao i odnos izmeu varijabilnih i fksnih trokova u
ukupnim trokovima poslovanja. Meuzavisnost izmeu obima proizvodnje
i prodaje, kao i ukupnih prihoda i trokova moe se ilustrovati grafkonom
rentabilnosti.
Grafkon 17 Grafkon rentabilnosti
izvor: krasulja D., str. 43
Na navedenom grafkonu kriva ukupnog prihoda ima linearni rast jer se sve
jedinice prodaju po istoj ceni. Kriva ukupnih trokova ne polazi od nule jer
postoje fksni trokovi koje treba pokriti i kada je obim poslovanja jednak nuli.
Nagib krive ukupnih trokova prati zapravo kretanje varijabilnih trokova.
Kretanje profta se moe analizirati na sledei nain. Na poetku (kada je obim
proizvodnje jednak nuli) proft je negativan i jednak je iznosu fksnih trokova.
Nakon toga e postepeno rasti, ali se zapravo preduzee nalazi u zoni gubitka sve
dok se ne postigne obim poslovanja koji odgovara donjoj granici rentabilnosti. U
toj taki su ukupni trokovi jednaki ukupnim prihodima, a proft je jednak nuli.
Iznad te take preduzee ulazi u zonu dobitka.
Korienje prelomne take rentabilnosti kao analitikog instrumenta e biti
u nastavku objanjeno i na jednom jednostavnom primeru. Radi se o zakupu
jednog manjeg broda za organizovanje kraih izleta na rekama. U analizi je
potrebno uzeti u obzir razliitu dinamiku fksnih i varijabilnih trokova u za-
visnosti od planiranog obima pruanja turistikih usluga. U ovom sluaju radi
se o izletima u trajanju od dva asa koji se prodaju po ceni od 5 EU, a u datom
primeru e se pretpostaviti da je cena konstantna. Takoe je bitna pretpostavka
144
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
da je mogue relativno precizno razdvajanje trokova na fksne i varijabilne. U
fksne trokove spadaju trokovi zakupa broda koji na mesenom nivou iznose
2000 EU. Vano je napomenuti da se u ovom sluaju radi zapravo o relativno
fksnim trokovima (zakup broda), dok ako bi turistika agencija raspolagala
sopstvenim turistikim brodom, u tom sluaju bi se radilo o apsolutno fksnim
trokovima. Pretpostavlja se takoe da varijabilni trokovi (plate posade i pratilaca
izleta, trokovi goriva, prodajne mare) po jednom prodatom izletu iznose 2,3
EU. Uz navedene pretpostavke, treba utvrditi na kojoj taki, odnosno za koji
obim prodaje izleta e ukupan prihod biti jednak ukupnim trokovima.
Za dalju analizu, potrebno je objasniti kategoriju kontribucionog profta.
Moe se praviti razlika izmeu ukupnog kontribucinog profta i kontribucio-
nog profta po jedinici. Kada se cena proizvoda umanji za prosene varijabilne
trokove dobija se kontribucioni proft po jedinici to se izraziti formulom:
KP = c PVT,
pri emu je
KP kontribucioni proft po jedinici, c prodaja cena i PVT proseni varijabilni trokovi.
Kontribucioni proft se dalje moe posmatrati kao doprinos fksnim troko-
vima po jedinici proizvoda.(Pokraji D., str. 216)
U navedenom primeru to znai da bi za svaki prodati izlet potroa platio
5 EU, a od toga bi 2,3 EU ilo na pokrie varijabilnih trokova, dok bi pre-
ostalih 2,7 EU predstavljao deo prihoda za pokrie dela fksnih trokova koji
su bili neophodni da bi se zapoelo samo poslovanje (u ovom sluaju trokova
zakupnine za najam broda). Kada se postigne odreeni obim prodatih izleta,
bie pokriveni ukupni fksni trokovi, a dalja prodaja e obezbediti ostvarivanje
profta. To se moe predstaviti i korienjem gornje formule:
5 EU 2,3 EU = 2,7 EU.
Kada se pri prodaji svakog izleta ostvari kontribucioni proft od 2,7 EU, po-
stavlja se pitanje koliki treba da bude obim prodaje da bi se pokrili fksni trokovi
(u ovom sluaju mesenog zakupa) i dostigao prag rentabilnosti. Prelomna taka
poslovanja analitiki se moe dobiti tako to se ukupni fksni trokovi podele
kontribucionim proftom po jedinici pruene usluge. To se moe izraunati na
osnovu sledee formule:
PTP = FT: KP = 2000 : 2,7 = 740,7
Prelomna taka poslovanja (PTP) u ovom sluaju iznosi 741 izlet, to znai
da je navedeni obim prodaje na mesenom nivou neophodan za pokrie fksnih
trokova, a nakon toga se ostvaruje proft.
145
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Za menadere je poznavanje prelomne take poslovanja posebno znaajno jer
se moe izvriti procena potencijalnog profta ali i rizika koje donosi odreeno
poslovanje. Korienje ovog analitikog instrumenta prua pouzdane informacije
o rizicima koji mogu nastati usled smanjivanja obima prodaje i opasnosti od
ulaska u zonu gubitka.
7.3.3.1. Primena prelomne take rentabilnosti kod paket aranmana
Pri formiranju cena paket aranmana neophodno je izvriti analizu trokova
prema njihovom kretanju u zavisnosti od promene obima proizvodnje. Ukupan
iznos fksnih trokova se ne menja u zavisnosti od obima proizvodnje ili obima
pruenih usluga ali se ovi trokovi menjaju po jedinici proizvoda (ili usluga).
Sa porastom obima produkcije paket aranmana ili rasta zauzea, dolazi do
opadanja fksnih trokova po jednom uesniku putovanja.
Varijabilni trokovi se menjaju sa porastom obima proizvodnje ali ostaju
nepromenjeni po jedinici proizvoda (ili usluge).
Za donoenje odluke o formiranju cena posebno je znaajno utvrditi prag
rentabilnosti ili taku pokria (break-even point). Zapravo, kod paket aranmana
je potrebno odrediti obim produkcije pri kome e se ukupni trokovi izjednaiti
sa ukupnim prihodima od prodaje aranmana. Analitiki je znaajno posmatrati
promenu praga rentabilnosti u zavisnosti od razliitog mogueg nivoa prodajne
cene paket aranmana. Na osnovu toga se izraunava koji obim paket aranmana
mora biti prodat po odreenoj ceni da bi se pokrili trokovi.
Grafkon 18 Prag rentabilnosti
izvor: Holloway J.C., Robinson C., marketing for Tourism, Addison Wesley longman, Harlow,
1995., str. 91.
146
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Na grafkonu rentabilnosti prikazano je kretanje prihoda (PR1, PR2 i PR3),
trokova (varijabilnih VT i fksnih FT) i obima proizvodnje. Prag rentabil-
nosti ili taka pokria predstavlja obim proizvodnje pri kome se uz datu cenu
pokrivaju fksni i varijabilni trokovi.
Ispod te take preduzee e imati gubitke u proizvodnji konkretnog proizvoda,
a iznad te take ostvaruje se proft.
Primena ovog metoda ima posebno veliki znaaj kod paket aranmana
formiranih na osnovu fksnog zakupa kapaciteta. Fiksni trokovi u tom sluaju
predstavljaju znaajan deo ukupnih trokova i poslovni uspeh organizatora
putovanja u najveoj meri zavisi od dobre procene kretanja turistike tranje i
pravilnog planiranja prosene iskorienosti kapaciteta. Posebnu grupu fksnih
trokova predstavljaju administrativni trokovi samog organizatora putovanja
i osnovno je pitanje njihove alokacije u ukupnoj strukturi uslunog programa
kompanije. Za alokaciju ovih trokova potrebno je utvrditi proporciju za njihovu
raspodelu po pojedinim programima putovanja to predstavlja element koji
moe bitno uticati na visinu prodajne cene.
Utvrivanje praga rentabilnosti kod paket aranmana moe se ilustrovati
jednim kratkim primerom. Radi se o autobuskom aranmanu (trodnevnoj turi)
koja ukljuuje dva noenja i posete arheolokim nalazitima u Srbiji (Viminaci-
jum, Lepenski vir i Felix Romiliana). Za organizatora putovanja, fksne trokove
u ovom sluaju predstavljaju trokovi zakupa autobusa i trokovi turistikog
pratioca, dok smetaj u hotelima i ulaznice u arheoloka nalazita predstavljaju
varijabilne trokove. Pretpostavimo da ukupni fksni trokovi iznose 1200 evra,
dok varijabilni trokovi po osobi iznose 60 evra. Organizator putovanja predvia
maru od 20% za pokrie trokova organizacije putovanja i planiranu dobit, a
u postupku kalkulacije dobijena je cena od 120 evra.
Za turoperatore je znaajno pitanje koliko uesnika treba da bude na ovom
putovanju da bi se pokrili fksni i varijabilni trokovi. Za izraunavanje se moe
koristiti sledea formula (broj uesnika putovanja koji je osnov za kalkulaciju
cena je 30):
FT
=
1200
= 20
PC - VT 120-60
pri emu su:
FT fksni trokovi, Pc prodajna cena i VT varijabilni trokovi.
To znai da organizator putovanja ve sa 20 prodatih aranmana dostie prag
rentabilnosti, odnosno pokriva iznos fksnih i varijabilnih trokova.
147
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7.3.3.2. Primena prelomne take rentabilnosti u prodaji hotelskih soba
Sada emo pogledati primer prelomne take u prodaji hotelskih soba. Kao
to smo videli trokovi, prihod i proft su linearne funkcije outputa. Svaka
jedinica usluge prodaje se po istoj cijeni, koja diktira nagib funkcije priho da.
Linija ukupnih trokova ne prolazi ishodite jer postoje fksni trokovi koji se
jo uvijek moraju snositi kad je output nula. Konstantni nagib fun kcije ukupnih
trokova zavisi o promjenljivosti jedininog varijabilnog troka.
Funkcija profta sledi iz druge dve funkcije, a predstavlja razliku izmeu
ukupnog prihoda i ukupnih trokova. Kad je output nula, proft e biti negati-
van u iznosu jednakom fksnim trokovima, a nakon toga e rasti u iznosu (C
- VT) za svaku proizvedenu jedinicu, gdje je C jedinina prodajna cena, a VT
varijabilni troak. Veliina (C - VT) je doprinos proftu. U poetku, doprinos
iz svake jedinice pomae da se kompenziraju fksni trokovi, a ukupna dobit
ne ostvaruje se pre nego se postigne output take pokria: onde gde su ukupni
trokovi jednaki ukupnom prihodu, dobit iznosi nula. Trokove marketinga
mogue je reiti na isti nain.
Kad uzmemo da su F fksni trokovi, a daje Q output (broj prodatih soba),
moemo konstatovati:
UkUPni TRokovi = F + vT(QxPvT)
F- fksni trokovi; VT-varijabilni trokovi; PVT-proseni varijabilni troak po sobi
Q broj prodatih soba i
kP = C PvT,
pri emu je
KP kontribucioni proft po jedinici,
c prodaja cena i PVT proseni varijabilni trokovi.
UkUPni PRiHoD = Qc
Output take pokria javlja se kad je
F + VT = QC
Q
be
(taka pokria) =
F
C - PvT
Primera radi pretpostavimo da hotel sa etiri zvezdice raspolae sa 60 soba,
da se soba prodaje po ceno od 150 EU. Ako se oekuje da e proseni varijabilni
trokovi odravanja sobe biti 30 EU, zarada bi bila 120 EU. Sma tra se da su
fksni trokovi po sobi 50 EU odnosno 3.000 EU (vidi tabelu 25); dakle, kad
to uvrstimo u prethodnu formulu, dobijamo:
148
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Q
be
=
3000
= 25
150-30
Taku pokria kada se proda 25 soba
Q
be
=
F
=
3000
= 3750 nJ
kont.doh./cena 130/150
Taku pokria kada se proda 25 soba ali izraeno u novanim jedinicama
Kad se oekuje da e hotel prodati 35 soba, onda sigurnosna granica izno-
si 10 soba, odnosno 1.500 EU, izraeno u prihodu od prodaje. Ova vrednost
pokazuju koliko bi ispod procenjene vrednosti prodaja soba morala pasti pre
nego se pojave gubici. Takoe ovim se sagledava i odgovarajui pad prihoda od
prodaje. Izraena u procentima, si gurnosna granica iznosi:
(35 - 25)
= 28,57 %
35
Drugo svojstvo koje se moe izmeriti CVP analizom je vrednost dobiti po
jednoj prodanoj sobi:
Dobit po sobi =
C - PvT
=
150 - 30
= 80%
P 150
Tabela 25 Analiza prelomne take
Broj
soba
Trokovi(f+c)
prihod
Fiksni
trokovi
T=f+br.sob.*c
0 3000 0 3000 Fiksni trokovi (EU) 3.000
5 3150 750 3000 Varijabilni trokovi (EU) 30
10 3300 1500 3000 Prodajna cijena (EU) 150
15 3450 2250 3000 Doprinos (EU) 120
20 3600 3000 3000 Broj soba take pokria 25
25 3750 3750 3000 Prodaja kod take pokria 3.750
30 3900 4500 3000 Procenjena prodaja 35
35 4050 5250 3000 Sigurnosna granica soba 10
40 4200 6000 3000 Ili (EU) 1.500
45 4350 6750 3000 Ili (%) 28,57
50 4500 7500 3000 Dobit (%) 80
55 4650 8250 3000
60 4800 9000 3000
149
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Grafkon 19 Analiza prelomne take
Na prvi pogled, poveanjem cena moglo bi se ostvariti znatne pogo dnosti.
Meutim, vea cena moe dovesti do smanjenja traenje. Stoga je potrebno
razumeti cenovnu ela stinost tranje pre nego se krene dalje s korienjem CVP
analize za utvrivanje eventualne koristi koju bi preduzee imalo od poveanja
(ili snienja) cene. Potreba da se razmatranje potranje uini eksplicitnim je
neto to utie ne samo na CVP analizu, ve i na sve pro bleme kojima se bavimo
u ovom poglavlju.
Tabela 26 Analiza prelomne take pri poveanju cena
Broj
soba
Trokovi(f+c)
prihod
Fiksni
trokovi
Poveanje cene
varijabilni
trokovi
T=f+br.sob.*c
0 3000 0 3000 160 30
5 3150 800 3000 160 30
10 3300 1600 3000 160 30
15 3450 2400 3000 160 30
20 3600 3200 3000 160 30
25 3750 4000 3000 160 30
30 3900 4800 3000 160 30
35 4050 5600 3000 160 30
40 4200 6400 3000 160 30
45 4350 7200 3000 160 30
50 4500 8000 3000 160 30
55 4650 8800 3000 160 30
60 4800 9600 3000 160 30
150
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Grafkon 20 Analiza prelomne take pri poveanju cena
Primer 9 izraunavanje prelomne take rentabiliteta
U prethodnoj analizi uzeli smo za primer cenu sobe u hotelu ali smo mogli
uzeti i primer prihoda od soba i trokova, onda bi se u formuli izraunavanja
prelomne take promenila samo oznaka (umesto cene sobe C stavili bi ukupan
prihod UP. Sada bi formula izraunavanja prelomne take bila:
Q

=
F
x 100
UP - vT
ovom formulom dobijamo koliko je procentualno potrebno ostvariti prihoda
da bi ste dostigla taka pokria
Taka pokria u apsolutnim iznosima je:
Q

= ili Q=
F F
(UP - vT)
1 -
VT
UP UP
vEBA:
izraunaj prelomnu taku rentabiliteta ako je :
UP - 1600000
F - 152270
vT - 1400000
REzUlTAT 1200000
objanjenje rezultata:
ovaj rezultat znai da je potrebno ostvariti 1200000 prihoda za ostvarenje
prelomne take, a to ini 75% projektovanog prihoda.
151
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1. Kako se defnie produktivnost i napii formulu ukupne produktivnosti?
2. Moete li objasniti produktivnost rada i produktivnost kapitala?
3. Koji su faktori produktivnosti?
4. Moete li navesti koji su to faktori vezani za radnu snagu u hotelijerstvu koji utiu na
produktivnost?
5. Napiite formulu merenja produktivnosti rada u odeljenju hrane i pia u hotelijerstvu.
6. Napiite formulu merenja produktivnosti rada u odeljenju smetaja u ho7. telu.
7. Napiite formulu indeksa produktivnosti.
8. Objasnite uticaj primene savremene informacione tehnologije na porast produktivnosti
u turistikim agencijama i organizatorima putovanja.
9. Moete li navesti faktore ekonominosti poslovanja?
10. U emu je znaaj minimiziranja trokova i kako se to sprovodi?
11. Napiite i objasnite formulu izraunavanja ekonominosti?
12. Napiite formulu izraunavanja ekonominosti na osnovu lananog i baznog indeksa.
13. Objasnite najvanije faktore koji utiu na ekonominost u poslovanju turoperatora.
14. U emu je znaaj merenja rentabilnosti i koje pristupe znate?
15. Koji su najznaajniji pokazatelji rentabilnosti preduzea?
16. Napiite formulu izraunavanja rentabilnosti preduzea i objasnite je.
17. DuPont sistem analiza koje pokazatelje razmatra objasnite te pokazatelje?
18. Napiite formulu izraunavanja ROI i ROE i objasnite ih.
19. Napiite i objasnite formulu izraunavanja prelomne take.
20. Objasnite primenu koncepta prelomne take rentabilnosti kod paket aranmana.
21. Napiite formulu izraunavanja kontribucionog profta i objasnite.
152
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Avelini Holjevac I., Kontroling: upravljanje poslovnim rezultatom, Hotelijerski fakultet Opa-
tija, 1998.
Avelini-Holjevac I.: Upravljanje kvalitetom u turizmu i hotelskoj industriji, FTHM, Opatija,
2002.
Bandin T., Jakovevi K., Komazec Lj.: Ekonomika preduzea I, Savremena administracija,
Beograd, 2000
Bandin T.: Ekonomika preduzea II, Savremena administracija, Beograd, 2002.
Beech J., Chadwick S., Te Business of Tourism Management, Prentice Hall, Harlow, 2006.
Grozdanovi .D.: Ekonomika preduzea - rezultati, principi, raspodela, Univerzitet u Niu,
Ni, 1999.
Kisi S., Perovi - Jovanovi M.: Ekonomika preduzea, Savremena administracija, Beograd,1999
Kobai A.: Marketing u organizacijama udruenog rada turistike privrede, kolska knjiga, Za-
greb, 1981.,
Ljubojevi .: Menadment i marketing usluga, elnid, Beograd, 2001.
Lundberg D.E., Armatas J.P.: Te Management of People in Hotels, Restaurants and Clubs,
Dubuque, IA., WM. C. Brown Co. Publishers, 1980.
Radunovi D., ahbegovi A., Vulovi M.: Ekonomika preduzea, Savremena administracija,
Beograd, 1974.
Mai B., Strategijski menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.
Nikoli D.: Ekonomika u hotelijerstvu, Visoka hotelijerska kola, Beograd, 2009.
Pavlovi D., Promene u kanalima distribucije turoperatora, master rad, Univerzitet Singidunum,
Beograd, str. 50-55
Pokraji D., Ekonomika preduzea, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u
Beogradu (drugo izdanje), Beograd, 2008.
Pokraji D., Ekonomika preduzea, igoja tampa, Beograd, 2002.
Radunovi D., Lovreta S.: Ekonomika trgovinskih preduzea, Savremena administracija, Beo-
grad, 1995.
Samuelson A.P., Nordhaus D.W.: Ekonomija, Mate, Zagreb, 2000.
Varijan R.H.: Mikroekonomija moderan pristup, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003.,.
Veselinovi P., Ekonomija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.
Walker R.J., Walker T.J., Tourism Concepts and Practices, Pearson Education, New Jersey,
2011.
153
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8. FoRmiRAnJE CEnA U TURizmU i
HoTEliJERSTvU
nakon itanja ove glave moi ete da:
Formuliete politiku cena u turizmu i hotelijerstvu.
znate kako se formiraju cene na bazi trokova i na bazi tranje.
znate kako se formiraju cene na bazi mare u hotelijerstvu.
znate ta je to metod 1 $ za 1000 u hotelijerstvu.
znate ta je to metod odozdo na gore u hotelijerstvu.
Primenite Hubarttovu formulu za izraunavanje cena u hotelijerstvu.
Razumete kako se utvruje minimalna cena hotelskih soba.
znate da formirate cenu paket aranmana.
znate koje su to specifnosti i kako se formiraju cene u javnom sektoru.
Z
a preduzea u turizmu cena predstavlja veoma znaajan instrument poslovne
politike jer utie na ostvarivanje ciljeva poslovanja. Od visine formiranih
cena zavisi mogunost maksimiziranja profta preduzea, a radi se o vrlo kom-
pleksnim odlukama koje se zasnivaju na sagledavanju velikog broja faktora,
kako na strani turistike tranje, tako i itavog kompleksa pitanja vezanih za
cene inputa i kretanje trokova.
Poslednjih godina su turbulentna kretanja na tritu turizma i putovanja,
uz sve otriju konkurenciju, ali uz nove inovativne pristupe koje su omoguila
savremena tehnoloka reenja u svetu informacione tehnologije, uticali na pri-
menu novih strategija u domenu cena. Znaajno variranje tranje za pojedinim
uslugama na turistikom tritu uticalo je na primenu tzv. koncepta yield ma-
nagement-a. Ovaj koncept prve su primenile aviokompanije, a zasnivao se na
tako formiranim cenama po seditu u avionu koje su obezbeivale maksimalan
prihod. Radi se o vrlo sofsticiranom konceptu prema kome se cene menjaju
mnogo puta u toku jednog dana zahvaljujui kompjuterskim programima koji
na bazi velikog broja raspoloivih informacija (a prvenstveno u zavisnosti od
kretanja tranje i stepena popunjenosti kapaciteta) vre kalkulaciju cena za svaki
konkretan let. Tako e po pravilu cene u jutarnjim asovima biti vie zbog nee-
lastinosti tranje poslovnih putnika, a zatim opadati za letove koji se odvijaju
sredinom dana. Iz slinih razloga cene su vie ponedeljkom, utorkom i petkom,
a sredinom sedmice ili vikendom se formiraju na niem nivou. (Walker R.J.,
str. 122.) Koncept yield managementa je vrlo uspeno primenjen i u formiranju
cena hotelskih soba.
154
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Moe se rei da je na izvestan nain internet uticao na intenziviranje kon-
kurencije putem cena jer veliki broj potroaa koristi internet za prikupljanje
informacija i donoenje konane odluke o kupovini turistikih proizvoda i usluga.
Mogunost poreenja proizvoda i usluga na razliitim destinacijama, uticala je
na neophodnost da menaderi vode korektnu politiku cena polazei pre svega
od ponuenog kvaliteta.
Utvrivanje politike cena i operativno odreivanje cena jedna je od najva-
nijih i najteih odluka menadmenta turistikog preduzea. Naime, kada se
cene defniu previsoke, javlja se nedovoljno zauzee kapaciteta odnosno pad
tranje; relativno niske cene dovee do rasta tranje, ali ostvareni prihod nije
dovoljan da pokrije sve trokove. Takoe, mora se voditi rauna o injenici da
preniske cene mogu dovesti do pada plata zaposlenih, a samim tim i do pada
kvalitet usluga i izazvati pad tranje.
U literaturi se najee polazi od dva osnovna pristupa formiranju cena
(Beach J., str.162):
pristup zasnovan na trokovima i
pristup zasnovan na tranji i konkurenciji.
Sutina pristupa u formiranju cena na bazi trokova (cost-based ili cost-plus
pricing) zasniva se na kalkulaciji trokova i dodavanju odreene razlike u ceni
ili mare (tzv. mark-up), po pravilu u vidu procenta na obraunate trokove.
Visina mare moe znaajno da varira, a razlike nastaju zbog specifne
strukture trokova u pojedinim turistikim delatnostima, ali se mogu javiti i
kod preduzea iz iste delatnosti, pa i u okviru istog preduzea kod razliitih
proizvoda i usluga. Mara u sebi sadri proft, a moe da sadri i odreeni deo
trokova. U ovom sluaju se radi o indirektnim trokovima koji se ne mogu
neposredno vezati za odreene proizvode ili usluge, a njihova raspodela se vri
prema utvrenim kriterijumima. Za pojedina preduzea, gde je mogue sve
trokove relativno precizno razvrstati po pojedinim proizvodima ili uslugama,
mara e sadrati samo proft. U ovom sluaju cene se formiraju na osnovu
primene tzv. koncepta full cost pricing.
Nasuprot tome, u nekim preduzeima u turizmu se samo trokovi materijala
mogu precizno odrediti kao direktni, pa se cene formiraju na bazi bruto mare
(gross margin pricing) koja osim profta obuhvata i sve ostale trokove (tro-
kove radne snage, energije i zakupa prostora, administrativne trokove itd.).
Ovakav sistem formiranja cena karakteristian je za restoraterstvo. Za koji e
se sistem opredeliti menadment jednog preduzea zavisi od strukture trokova
u konkretnoj delatnosti ali od kvaliteta postavljenog informacionog sistema i
njegovih mogunosti za preciznim praenjem trokova (Beach J., str. 163.).
Za preduzea u turizmu je posebno znaajno formiranje cena na bazi tra-
nje i praenja konkurencije (Demand Based Pricing), pri emu je praenje
155
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
kretanja na tritu, prvenstveno u domenu tranje, od presudne vanosti pri
formiranju cena. Porast tranje je faktor koji e, po pravilu, preduzea koristiti i
za formiranje cena na viem nivou. U nekim sluajevima moe se raditi o porastu
tranje u jednom kratkom periodu, npr. zbog organizovanja tzv. mega dogaaja
(Olimpijske igre ili Evrovizija npr.), to e uticati na porast cena smetaja u ho-
telima, primenu viih tarifa u avio-saobraaju i slino. Za najvei broj turistikih
destinacija karakteristino je sezonsko variranje tranje u toku godine to utie
i na cenovnu politiku svih subjekata koji pruaju turistike usluge.
U marketinkoj teoriji i praksi razvijeni su brojni metodi formiranja cena - od
metoda skidanja kajmaka, preko metoda praenja lidera do vrlo sofsticiranih
psiholokih pristupa. Menaderi koji donose odluke o cenama moraju uzeti u
obzir itav niz trinih faktora, a posebno je znaajno predvianje konsekvenci
na ponaanje potroaa. Sloenost odluke se moe ilustrovati zapaanjem da
u nekim sluajevima sniavanja cena ne deluje na stimulisanje tranje, ve se
suprotno od oekivanja moe javiti negativna percepcija kvaliteta ponuenih
turistikih proizvoda od strane potroaa.
U sluajevima kada preduzee pri formiranju cena polazi prvenstveno od
trinih kretanja i od cena najvanijih konkurenata, trokovni pristup mora
stalno biti prisutan. Ukoliko je prinueno da turistike proizvode i usluge pro-
daje ispod cene kotanja u duem periodu, preduzee mora biti svesno da e to
imate negativne ekonomske efekte. Negativne konsekvence na budue rezultate
poslovanja imaju i aktivnosti koje redukciju trokova zasnivaju na sniavanju
kvaliteta turistikih usluga.
8.1. CEnE U HoTEliJERSTvU
Svi metodi koji pri formiranju cena turistikih usluga polaze od trokovnog
pristupa, moraju biti korigovani na osnovu analize kretanja ponude i tranje,
a poseban znaaj ima praenje strategije cena najvanijih konkurenata. U ho-
telijerstvu se upotrebljava vie metoda izraunavanja cena i u daljem tekstu
analiziraemo neke, najee upotrebljavane.
8.1.1. metod mare
Za preduzea u turizmu koja imaju visoko uee fksnih trokova primena
koncepta odreivanje praga rentabilnosti pri formiranju cena predstavlja veoma
koristan metod. Mara se izraunava na sledei nain (Kobai A., str.122):
m =
P - Q
m
x 100
Q
m
Gde je: m mara, P prodajna cena, Qm vrednost osnovnog materijala
156
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Pod osnovnim materijalom podrazumevaju se utroene namirnice po nabav-
noj vrednosti, utroena pia po nabavnoj vrednosti, trokovi drugog materijala
i ukalkulisani reijski trokovi, bruto zarade zaposlenih, amortizacija, zakup,
deo dobiti profta i drugi trokovi.
Faktiki, ova formula podrazumeva da se od prodajne cene odbiju trokovi,
a nakon toga se izrazi u procentima. Kad smo izraunali potrebnu maru onda
se ona dodaje nabavnoj vrednosti pojedinanih proizvoda.
Primera radi potrebna mara je 30%, nabavna vrednost proizvoda je 200
din., prodajna cena je
200 + 200 x
30
= 260
100
Poto se u praksi poslovanje ne odvija uvek na predvien ili planiran nain
(davanje popusta, vie utroeno namirnica itd.), onda je neophodno bar jedanput
meseno utvrditi ostvarene mare, mada savremena tehnologija uz savremene
informacione sisteme omoguava dnevno utvrivanje mari.
Primer 10 Obraun ostvarene mare
Utroeno u toku meseca 5000
Ostvaren prihod 15000
Razlika u ceni - mari 10000
% ostvarena mara 200
m=
15000 - 5000
x 100 = 200
5000
Primer 11 Kalkulacije za olju kafe
Potrebna roba Potrebne koliine u Kg Nabavna cena robe u din. trokovi
Kafa 1 2000 2000
eer 1,4 200 280
Ukupno 2280
iz 1kg kafe dobije se 200 oljica kafe
Cena oljice kafe 100 din.
koliina cena ukupno
Prihod 200 100 20000
Razlika 1,4 200 17720 20000-2280
Mara 777,193 17720 / 2280 x 100
157
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8.1.2. metod 1 $ za 1000
Ovaj metod pojavio se 70 godina dvadesetog veka. Za ovaj metod pre-
sudno je uee investicija (hotelska preduzea su visoko kapitalno intenzivna)
u izgradnji hotela. Takoe, treba istai da je ulaganje u sam hotelskih objekat
izmeu 60 i 70% ukupnih ulaganja. U prilog tome govori nam i naredna tabela
(ai K., str.297).
Tabela 27 Cena izgradnje hotelske sobe u SAD
Vrsta hotela
Luksuzni Standardni Ekonomini
Gradnja 67.000-128.000 42.000-65.000 2.500-41.000
Nametaj i oprema 15.400-33.000 10.700-25.000 5.600-10.000
Zemljite 10.700-25.800 5.400-14.300 3.200-9.200
Trokovi pre otvaranja 3.500-5.700 2.200-4.000 1.200-1.800
Obrtni kapital 2.500-3.500 1.600-2.800 1.200-1.600
Ukupna cena 99.100-196.000 62.000-104.600 33.700-63.600
izvor: nikoli D., Upravljanje fnansijskim poslovanjem i politika cena u hotelijerstvu i turizmu,
Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007., str. 343
Ovaj metod podrazumeva vezu izmeu investicije u hotelski objekat i budue
cene po kojoj e se prodavati sobe. Ta proporcija iznosi 1:1000 (na osnovu toga
i proiziao je naziv metoda). Ova proporcija podrazumeva da bi izgradnja hotela
bila rentabilna na svakih 1000 novanih jedinica investiranih u hotelski objekat
neophodno je naplatiti jednu NJ po sobi. Uzmimo, na primer, da hotel sa 200
soba ima trokove za izgradnju zgrade u iznosu od 6.000.000 NJ. Trokovi
izgradnje e tada iznositi 30.000 NJ. Dakle, ako za svakih 1.000 NJ trokova
izgradnje hotelske zgrade po sobi treba naplatiti jednu NJ, tada bi prosena
prodajna cena po sobi iznosila 30 NJ (30.000/1.000
x
1 = 30 N.J).
Nedostatak ovog metoda je u tome to je baziran na istorijskim trokovima i
to predvia prodajne cene ekstrapolacijom trenda. Sobzirom da se budunost
ne moe uvek sa dovoljno sigurnosti predvideti i esto promene na konkurent-
skom tritu proizvode dogaaje koji se nisu pretpostavili, to je neophodno, u
savremenom hotelskom poslovanju utvrditi i druge metode formiranja cena.
Uglavnom, ova metoda se danas koristi kao polazna i orijentaciona, a stvarno
utvrivanje cena uzima u obzir kretanja na tritu i druge faktore.
158
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8.1.3. metod odozdo na gore (The Boton Up model)
U formiranju cene soba, mogue je primeniti i metod odozdo na gore (Te
Boton Up Model
34
). U sutini, ovaj metod se svodi na utvrivanje cena kojim se
mogu pokriti trokovi i ostvariti eljeni proft.
Pretpostavimo da gradski hotel ima 80 soba i da je proseno zauzea soba
60%, a da je za pokrie svih trokova i ostvarivanje profta od 10% neophodno
ostvariti promet od 876.000. Onda je jednostavno izraunati cenu sobe:
80 x 0,60 x 365 = 17.520
876.00/17.500 = 50 NJ
Znai da je planiran broj prodatih soba dobijen mnoenjem broja soba sa
iskorienou kapaciteta i puta broj radnih dana u godini. Time dobijamo mo-
guu prodaju soba u godini. Kad podelimo potreban promet sa brojem prodatih
soba dobijamo potrebnu cenu sobe.
Naredni problem javlja se kad je neophodno izraunati cene dvokrevetnih i
jednokrevetnih soba. Pretpostavimo da je u navedenom primeru 56 soba jedno-
krevetno, a 24 sobe su dvokrevetne (ili 30% od ukupnog broja soba). Zauzee je
isto kao u prethodnom primeru- 60%. Ukupna prodaja treba da bude 2400NJ
(48*50NJ). Neophodno je napraviti razliku izmeu cena jednokrevetnih i dvo-
krevetni. eljena razlika izmeu cene za jednokrevetnu sobu i dvokrevetnu sobu
je 10NJ. Cenu emo u formuli predstaviti sa X
Primer 12 Izraunavanje cene jednokrevetne i dvokrevetne sobe
35
Iskorienost kapaciteta 80 x 0,60 = 48 soba
Potrebna ukupna prodaja 48 x 50 = 2400
Koliko je zauzeto
dvokrevetnih soba
48 x 0,30 = 14,4 soba
Koliko je zauzeto
jednokrevetnih soba
48 x 0,70 = 33,6 ili 48 - 14,4 = 33,6
Formula za izraunavanja
33,6 x XNJ + 14,4 x (XNJ + 10) = 2400
48X + 144 = 2400
X = (2400 - 144)/48 = 2258 / 48 = 47 - cena jednokrevetne
sobe
Cena dvokrevetne sobe 47+10=57
34 Uraeno i adptirano od strane autora a na osnovu metodologije date od ai K., Poslovanje
hotelskih preduzea, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010., str.306-308.
35 Isto kao predhodno
159
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Rekapitulacija: cena za sobu 1/1 je 47NJ, a za sobu 1/2 je 47+10=57NJ
kod odreivanja cena soba javlja se i potreba formiranja cena prema trinim
segmentima. Pretpostavimo da hotel ima utvrenu cenu od 40 nJ i posluje sa tri
trina segmenta:
Poslovni putnici i njihovo uee je 45% u odnosu na ukupan broj noenja i plaaju
punu cenu,
konferencijske grupe sa ueem od 30% i popustom od 20%,
Turistike grupe sa ueem od 25% i sa popustom od 30%.
Primer 13 Odreivanje cena prema trinim segmentima
36
Broj noenja Uee u broju noenja cena u % od objavljivanja
Poslovni putnici 6.750 0,45 1,00
Konferencijske grupe 4.500 0,30 0,80
Turistke grupe 3.750 0,25 0,70
15.000 1
Pri ovakvoj poslovnoj politici, odnosno diferenciranju cena, oigledno je da se nee
moi ostvariti predvoena prosena cena od 40nJ i zato je neophodno utvrditi novu
cenu koja e sigurno biti vea od 40nJ, a zbog davanja popusta.
Formula za izraunavanje cene glasi:
40 nJ
=
40
= 46,24
(0,45 x 1) + (0,30 x 0,80) + (0,25 x 0,70) 0,865
kao to se vidi, nova cena je vee od prethodne za 6,24 nJ i ona odgovara ceni
za poslovne goste, odnosno ceni od 100%. Predstoji nam jo da utvrdimo cene i
za druge segmente;
Poslovni gosti 1,00 x 46,25 = 46,24 nJ
konferencijske grupe 0,80 x 46,24 = 36,99 odnosno 37nJ
Turistike grupe 0,70 x 46,24=32,36nJ

8.1.4. metod Hubarttova formula
Ovaj je metod razvijen etrdesetih godina dvadesetog veka. Razvio ga je
Roy Hubbart po kome je ovaj metod i dobio ime. Metod je razvijen za potrebe
Amerikog hotelskog udruenja kao jedinstveni metod za odreivanje cene
usluga smetaja (soba). Ovaj metod objavljen je 1952.
36 Isto kao predhodno
160
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Metod polazi od toga da je potrebno utvrditi koja je to cena sobe koja po-
kriva trokove hotela. Znai, prvo treba da utvrdimo ukupne trokove poslo-
vanja hotela i od njih da odbijemo prihode i proft koji su nastali poslovanjem
ugostiteljskog dela hotela, izdavanjima prostora i ostalim prihodima. Podaci su
dati u narednoj tabeli.
Tabela 28 Hubarttova Formula za odreivanje cene sobe
37
I - Operatvni trokovi
sektor smetaja-sobe 443000
Telefon 14990
Administracija 271620
porezi i naknade zaposlenih 36850
Propaganda i promocija 46250
Grejanje i energija 167570
Odravanje 158030
Ukupni operatvni trokovi 1138310
II - Porezi i osiguranje
nekretnine i porez na imovinu 96240
porez na franizu 2500
Osiguranje 9400
Ukupan porez i osiguranje 108140
III - Knjigovodstvena vrednost otpisanih sredstava
nametaj, instalacija i oprema 65000
Zgrade 92400
Ukupno neto knjigo.vrednost 157400
IV - Fer trina vrednost stalnih i otpisanih sredstava (iznad knjigovodstvene vrednost)
Zemljite 150000
Zgrade 200000
nametaj, instalacija i oprema 150000
Ukupno fer trina vrednost 500000

V - Drugi prihodi osim smetaja
izdavanje poslovnog prostora 52590
proft(gubitak) Food &Beverage 248640
Ostalo 75240
ukupno drugi prihodi 376470

VI =(I+II+III+IV)-V Potreban prihod od prodaje soba da bi se pokrili trokovi 1527380
37 Prilagoeno od strane autora na osnovu Deveau M.P., Portocarrero J. De N., Escoer M.: Front
Oce Management and Operations, Prentice Hall, New Jersey, 1996., str. 86-91.
161
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Na osnovu ove tabele, moemo videti da smo prvo utvrdili ukupne operativne
trokove (I), ukupne poreze i osiguranja (II), ukupnu neto knjigovodstvenu vrednost
stalnih i otpisanih sredstava (III), pa onda poto postoji razlika izmeu knjigovod-
stvene vrednosti i trine vrednosti stalnih i otpisanih sredstava utvrdili trinu
objektivnu vrednost stalnih i otpisanih sredstava iznad neto knjigovodstvene vrednosti
(IV). Nakon toga smo sabrali sve ove trokove i od njih oduzeli druge prihode
osim smetaja (V) i dobili vrednost (VI) koju je neophodno pokriti izdavanjem
soba. To znai da je potrebno ostvariti najmanje prihod od 1.527.380,00 (VI),
da ne bi ostvarili gubitke.
U narednim proraunavanjima moramo da uzmemo u obzir broj soba koje su
u upotrebi, prosenu iskorienost kapaciteta. Tako emo utvrditi koja je cena
sobe neophodna da bi se pokrili trokovi ili za koliko je potrebno poveati iskori-
enost kapaciteta da bi se pokrili trokovi sa postojeom cenom sobe. Navedena
proraunavanja dajemo u narednoj tabeli.
Tabela 29 nastavak Hubarttova formule za odreivanje cene sobe
OPIS
raunske
operacije
%
1 potreban iznos prihoda 1527380
2 broj soba 100
3 broj soba za godinu 365*100 36500
4 procena iskorienost kapaciteta 25550 0,7
5 potrebna cena da bi se ostvario eljeni prihod 1/4 59,78
6 aktuelna cena 49,80
7
potreban % iskorienost kapaciteta po
trinoj ceni
1/6 i onda 7/3 30670,28 0,84
Kao to se moe videti, da bi se ostvario neophodni prihod, pri iskorienosti
kapaciteta od 70% potrebna je prosena cena sobe 59,78 novanih jedinica,
a ako bi se zadrala postojea trina cena sobe onda je neophodno poveati
iskorienost kapaciteta na 84%.
Ova formula moe se posmatrati i sa aspekta koliko je prihod potrebno
ostvariti po metru kvadratnom ukupne povrine hotelskog smetaja da bi se
pokrili trokovi. Poto znamo iznos trokova koje je neophodno pokriti (po-
treban iznos prihoda), utvrdimo ukupnu povrinu soba hotela, utvrdimo ukupnu
iskorienost kapaciteta i taj procenat pomnoimo sa ukupnom povrinom soba.
Zatim potreban iznos prihoda podelimo iskorienou kapaciteta i time dobi-
jamo koliko je neophodno po m
2
prihodovati (109,10) da bi se pokrili trokovi.
Kada ovako utvrenu sumu podelimo sa brojem dana dobijamo dnevni prihod
koji je neophodno ostvariti (0,30).
162
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 30 Utvrivanje prihod po m
2
hotelskog smetaja
OPIS
raunske
operacije
%
1 potreban iznos prihoda od soba 1527380,00
2 m
2
hotelskih soba 20000,00 1,00
3 neiskorieni kapacitet 6000,00 0,30
4 iskorieni kapacitet 14000,00 0,70
5 prosean iznos po m
2
1/4 109,10
6 prosean dnevni iznos po m
2
5/365 0,30
Uobiajeno je da se u utvrene cene hotelskih soba ukalkulie eljeni proft
koji bi trebao da izvri povraaj na investicije (ROI), a normalno je da i investitor,
odnosno hotelijer eli da zaradi. U tom sluaju, utvrivanje cena po Hubbartovoj
formuli sadrao bi jo jedan element, odnosno VI dodali bi vrednost eljenog
profta (npr. 15% od uloenog = 15% *(III + IV) iz tabele 28 i dobijenu vrednost
sabrali sa VI iz iste tabele i potreban prihod bi bio 1.625.990, potrebna cena
sobe bi bila 63,64 NJ, a pri postojeoj trinoj ceni sobe neophodna iskorienost
kapaciteta da bi se pokrili trokovi bila bi 89%, prosean prihod po m
2
bio bi
116,14 NJ, a dnevni prihod po m
2
bio bi 0,32 NJ. (uradite sami proraun kao
vebu)
8.1.5. Utvrivanje minimalne cene hotelskih soba
Radi uspenog poslovanja hotela, a zbog razliite strukture soba i leajeva
u njima, neophodno je utvrditi minimalne cene soba (Minimum acceptable
average room rate MAARR). Poto u hotelu imamo razliite kategorije soba,
onda je logino da za njih imamo i razliite cene kako za jednokrevetne tako i
za dvokrevetne sobe. U sledeem primer pretpostavimo da su dvokrevetne sobe
iskoriene sa 30% kapaciteta.
Tabela 31 izraunavanje minimalne cene soba
38
Kategorija
soba
Broj
soba
Cena 1/1
soba u NJ
Cena 1/2
soba u NJ
Razlika izme-
u 1/1 i 1/2
soba
% iskorie-
nost 1/2
formule
Min.cena
sobe
8/2
1 2 3 4 5 6 7 8
A 100 55 70 15 30 5950
B 300 65 90 25 90 21100
C 200 95 130 35 60 21750
600 48800 81,33
38 Prilagoeno od strane autora na osnovu Deveau M.P., Portocarrero J. De N., Escoer M.: Front
Oce Management and Operations, Prentice Hall, New Jersey, 1996., str. 77-97.
163
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ukupno imamo 600 soba razliite kategorije: A -200; B-300; C-100
kao to vidimo postoji razlika u ceni soba po kategorijama: A-55; B-65 i C-95
Cene dvokrevetnih soba vee su od jednokrevetnih kod: A za 15; B za 25 i C za 35
Postavljamo formule;
(100x55) + (30x15) = 5950
(300x65) + (90x25) = 21750
(200x95) + (60x35) = 21100
_________________________
Ukupno 48800
kad ukupni potencijalni prihod od soba podelimo sa ukupnim brojem soba
48800 / 600 = 81,33 minimalna cena sobe
8.2. FoRmiRAnJE CEnA PAkET ARAnmAnA
Kada se radi o paket aranmanima, formiranje cena predstavlja izrazito
kompleksno pitanje jer mora polaziti od predvienog kretanja u domenu tranje
i konkurencije, ali istovremeno predvideti i dinamiku kretanja trokova. Za kla-
sino turoperatorsko poslovanje karakteristino je da se na osnovu ugovorenih
cena zakupljenih prevoznih i smetajnih kapaciteta i oekivane popunjenosti
kapaciteta, predvia kretanje fksnih i varijabilnih trokova i na osnovu toga ide
u proces kalkulacije i odreivanja prodajnih cena. U tipinom pristupu formi-
ranju cena paket aranmana mogu se izdvojiti sledee faze: (Beach J., str. 165)
1. Odreivanje inputa koji su ukljueni u paket aranman (prevoz, sme-
taj, transferi, izleti i ostale usluge)
2. Identifkacija direktnih i indirektnih, kao i fksnih i varijabilnih tro-
kova
3. Predvianje obima prodaje paket aranmana koji e neposredno uticati
i na visinu trokova
4. Kalkulacija cena zasnovana na moguim stepenima iskorienosti ka-
paciteta
5. Poreenje cena sa konkurencijom (benchmark)
6. Konano defnisanje prodajnih cena.
Za turoperatore je kritian faktor predstavljalo i terminsko odreivanje perioda
u kome je bilo neophodno izai sa fnalnim cenama da bi se nakon toga moglo ii
na tampanje promotivnih materijala (kataloga). Danas je ovaj problem umanjen
mogunostima koje prua internet i injenicom da danas veliki broj turoperatora
koristi metod tzv. fuid pricing, prilagoavajui cene trinim kretanjima. Ali
i pored toga, treba naglasiti da nestabilnost cena inputa, posebno cena nafte,
kao i meuvalutne promene predstavljaju faktore koje je teko predvideti i koji
mogu ozbiljno ugroziti poslovanje turoperatora. Posebnu neizvesnost predstavlja
164
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
dejstvo vanekonomskih faktora (meunarodni terorizam, epidemije, prirodne
katastrofe) koji su i tokom poslednjih godina dovodili do ekonomskog kolapsa
pojedinih turoperatora.
39
8.2.1. Primer formiranja cene turistikog aranmana
Formiranje cena paket aranmana bie objanjeno na sledeem primeru. U
pitanju je formiranje cene sedmodnevnog aranmana Prolee u Rimu na bazi
arter avionskog prevoza i uz smetaj turista u hotelu sa 4*. Aranman uklju-
uje bogatu ponudu fakultativnih obilazaka Rima i okoline. Cena aranmana
ukljuuje:
povratni let Beograd Rim Beograd
transfere aerodrom - hotel u Rimu u dolasku i odlasku
smetaj u hotelu sa 4*, 7 noenja sa dorukom
panoramsko razgledanje Rima u pratnji lokalnih vodia
boravine takse
turistike pratioce i
trokove organizacije putovanja.
U kalkulaciji cena potrebno je poi od sagledavanja strukture trokova, a
osnovu predstavlja podela na fksne i varijabilne trokove.
Fiksni trokovi ukljuuju:
prevoz avionom na bazi ugovora o arteru
transfere od i do aerodroma
panoramsko razgledanje grada u pratnji vodia.
U varijabilne trokove spadaju:
smetaj u hotelu sa 4*, na bazi ugovora o alotmanu po ceni od 50 EU
za noenje sa dorukom
boravine takse u iznosu od 3 EU za noenje u hotelu sa 4*.
Pre obrauna trokova, potrebno je dati objanjenje za predvienu dinamiku
fksnih trokova u zavisnosti od planiranog stepena iskorienosti kapaciteta
(load factors).
Kritian faktor predstavlja svakako iskorienost fksno zakupljenih kapacitet,
u ovom sluaju kapaciteta ugovorenih arter letova. Radi se o ugovorenoj seriji
od 10 letova (9 komercijalnih letova) sa sledeim osnovnim elementima:
39 Detaljnije o formiranju cena turistikih aranmana u Spasi V., Poslovanje turistikih agencija i
organizatora putovanja, str. 165-175.
165
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
- relacija Beograd Rim Beograd
- dan operacije subota
- poetak serije 31. mart 2012.
- kraj serije 26. maj 2012.
- frekvencija svakih sedam dana
- tp aviona Boeing 737
- broj komercijalnih sedita 125
- servis u avionu obrok i osveenje
- cena po rotaciji 11.000 EU.
Prvo je potrebno izraunati stvarnu cenu rotacije jer treba uzeti u obzir da e
turoperator nastojati da ostvari maksimalnu popunjenost kapaciteta kod svakog
leta jer se jedna grupa odvodi do destinacije, a prethodna vraa. Ali, treba uzeti
u obzir i trokove praznih letova (kod prvog leta u povratku i kod poslednjeg
u odlasku) to takoe mora biti ukljueno u cenu aranmana. U tom sluaju bi
se stvarna cena leta mogla izraunati na sledei nain:
Ugovorena cena po rotaciji x Ukupan broj rotacija (letova)
=
11.000 EU x 10
= 12222,2 E
Broj komercijalnih rotacija (letovi sa putnicima) 9
Sledei korak je kritian u postupku formiranja cena jer se zapravo na osnovu
predvianja tranje planira stepen iskorienosti kapaciteta. U ovom sluaju,
planirano je da proseni load faktor bude 80%, a na osnovu toga se mogu izra-
unati planirani trokovi prevoza po jednom putniku koji iznose 122,2 EU.
(Ukupan broj komercijalnih sedita je 125, uz faktor iskorienosti kapaciteta
od 80%, znai da je planirano u proseku 100 putnika po letu).
Za transfere turista potrebno je ugovoriti autobuse. Na osnovu planiranog
broja putnika moe se ii na ugovaranje dva autobusa kapaciteta od 52 sedita
to bi omoguilo prevoz kompletne grupe. Ugovorena cena jedne vonje po
autobusu na relaciji aerodrom hotel je 250 EU, to znai da e za celu grupu
trokovi iznositi 1000 EU ili 10 EU po jednom planiranom uesniku putovanja.
Organizator putovanja moe ugovarati autobuse sa veim ili manjim brojem
sedita u zavisnosti od broja putnika koji budu bili na buking listi.
Poslednja stavka fksnih trokova je panoramsko razgledanje grada autobu-
som u pratnji lokalnih vodia. Radi se o duem razgledanju za koje je ponovo
potrebno obezbediti dva autobusa po ukupnoj ceni od 1500 EU, kao i dva vodia
koja bi bila angaovana po ceni do 150 EU svaki.
166
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Na osnovu toga, mogue je ii na kalkulaciju cene ovog paket aranmana:
- trokovi leta na bazi arter prevoza 122,2
- neto trokovi hotela po osobi, 7 noenja sa dorukom po 50 EU 350
- transferi u odlasku i povratku 10
- panoramsko razgledanje 15
- lokalni vodii 3
- Boravina taksa 21
Ukupno trokovi po putniku: 521,2
Razlika u ceni ili mara - 20% 104,24
Prodajna cena 625,44/626 EU.
Predviena razlika u ceni ili mara slui za pokrie trokova organizacije
putovanja, trokove dva pratioca i planirani proft turoperatora. Takoe se ovom
razlikom u ceni pokriva i alikvotni deo indirektnih trokova kao to su trokovi
promotivnih aktivnosti, plate zaposlenih koji ne rade direktno na izvrenju kon-
kretnog aranmana i niz drugih trokova nastalih u poslovanju turoperatora. Pri
formiranju konane prodajne cene u ovom sluaju organizator putovanja moe
da iskoristi poveanu tranju koja e se javiti za uskrnje i prvomajske praznike
to mu moe obezbediti dodatnu dobit.
8.2.2. obraun turistikog aranmana
Nakon izvrenja planiranih programa putovanja, za organizatore putovanja je
posebno znaajno da se sagledaju postignuti fnansijski rezultati, pri emu vaan
deo poslova predstavlja uporeivanje sa elementima kalkulacije i izraunavanje
fnansijskih efekata konkretnog turistikog aranmana. Poslovi na obraunu
turistikog aranmana mogu se analizirati u etiri faze:
40
1. obraun prihoda aranmana
2. obraun usluga plaenih neposrednim izvriocima
3. obraun trokova organizatora putovanja
4. utvrivanje fnansijskog rezultata.
1. Obraun prihoda aranmana radi se na osnovu spiska putnika uz
koji se prilae dokaz da je svaki uesnik putovanja izvrio odree-
nu uplatu.
41
Zbir svih uplaenih sredstava predstavlja bruto prihod
konkretnog turistikog aranmana. Za deo turistikog aranmana
prodatog putem poslovnica drugih turistikih agencija (subage-
nata), prilau se prijave za putovanje i faktura kojom je zadueno
40 Popov D., Industrija putovanja - putnike agencije, str. 344-345.
41 U sluaju prodaje turistikog aranmana uz odobravanje odloenog plaanja prilae se
dokumentacija o zaduivanju korisnika aranmana.
167
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
prodajno mesto za vrednost prodatog aranmana, uz umanjenje
prihoda za iznos odobrenih provizija.
2. Obraun usluga plaenih neposrednim pruaocima usluga u
aranmanu se vri specifcirano prema vrstama usluga prevoz
(osnovni i dopunski), hotelske usluge, ulaznice, usluge lokalnih
vodia i druge usluge. Kao dokumentacija se koriste fakture koje
dobavljai pruaoci usluga dostavljaju organizatoru putovanja.
3. Obraun trokova organizatora putovanja vri se prema specifka-
ciji rashoda koje je imao u vezi sa pripremom i izvoenjem samog
aranmana. Fakture prualaca usluga i u ovom sluaju predstavljaju
dokumentaciju koja se koristi u obraunu, a koriste se i interna
zaduenja za pojedine trokove.
4. Finansijski rezultat se javlja kao razlika izmeu ukupnih prihoda i
trokova konkretnog aranmana. On mora biti realno obraunat, a
to znai da moraju biti obuhvaeni svi rashodi u vezi sa konkretnim
aranmanom. Ukoliko bi pojedini rashodi uli u obraun trokova
kod drugih aranmana, to bi dovelo do pogrenih informacija i
tetnih odluka u buduem poslovanju organizatora putovanja.
Za turoperatora je neophodno da ima stalni pregled realne situacije o fnan-
sijskim rezultatima po svakom aranmanu. Stoga je posebno znaajno obavlja-
nje kontrole i odobrenje obrauna aranmana. Kod organizatora putovanja sa
razvijenom organizacionom strukturom, obraun aranmana obavlja posebna
obraunska sluba, a saglasnost na obraun daju slube koje su vrile postavljanje
i izvoenje aranmana.
Primena savremenih reenja iz oblasti informacione tehnologije omoguila
je automatizaciju operacija u ovoj fazi, tako da je na osnovu ranije unetih po-
dataka mogue brzo dobijanje odgovarajuih izvetaja i to je za organizatore
putovanja posebno znaajno promptno dobijanje indikatora o fnansijskim
rezultatima poslovanja.
Na primeru aranmana iz prethodne take, u nastavku e biti dat postu-
pak obrauna i izraunavanja fnansijskog rezultata. Postupak se zasniva na
pretpostavci da je ukupan broj prodatih aranmana iznosio 900, stim to je
kod polazaka za Uskrnje i Prvomajske praznike ostvarena 100% iskorienost
kapaciteta, odnosno bilo je ukupno po 125 putnika na svakom od polazaka. Za
velike grupe tokom prazninih putovanja bilo je potrebno obezbediti dodatno
angaovanje kapaciteta za transfere i razgledanje (dodatne autobuse), a tako-
e je bilo potrebno angaovanje dodatnih lokalnih vodia, kao i pratilaca. Na
ostalih 7 letova bilo je ukupno 650 uesnika putovanja (u proseku 93 putnika
po komercijalnom letu), to ukazuje da je ostvarena iskorienost kapaciteta u
avio-arter prevozu van prazninog perioda bila ispod planirane od 80%.
168
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
I faza Obraun prihoda od aranmana
Broj uesnika putovanja 900
Prodajna cena aranmana 626 evra
Ukupan prihod 900 x 626 = 563.400 evra
II faza Obraun trokova plaenih neposrednim davaocima usluga
Trokovi avio-arter prevoza 11.000 x 10 = 110.000 evra
Trokovi hotela 350 x 900 = 315.000 evra
Trokovi transfera u odlasku i dolasku 500 x 22 = 10.000 evra
Trokovi autobusa za panoramsko razgledanje 1500 x 10 = 15.000 evra
Trokovi lokalnih vodia 150 x 20 = 3.000 evra
Boravina taksa 21 x 900 = 18.900 evra
Ukupno 471.900 evra
III faza Obraun trokova organizatora putovanja
Trokovi pratioca 7.000 evra
Trokovi izrade broure i oglaavanje 30.000 evra
Administrativni trokovi turoperatora 50.000 evra
Ukupno 87.000 evra
IV faza Utvrivanje fnansijskog rezultata dobit po aranmanu:
Ukupni prihodi 563.400 evra
Ukupni rashodi 558.900 evra
Ostvarena dobit 4.500 evra
Napomena: Zbog velikog broja putnika tokom prazninih putovanja, turo-
perator je angaovao po 3 autobusa za prevoz putnika u transferu aerodrome
hotel, kao i za izvoenje panoramskog razgledanja. Takoe je bilo neophodno
poveati i broj vodia (angaovano je po 3 vodia za panoramsko razgledanje), a
za ove polaske turoperator je angaovao i po 3 pratioca. To je dovelo do pove-
anja jednog dela fksnih trokova, ali je obezbeen neophodan kvalitet usluga.
Navedeni obraun je pokazao da je organizator putovanja ostvario pozitivan
fnansijski rezultat, uz pokrivanje i znaajnog dela administrativnih troko-
va (zakupnina prostora, trokovi telefona i interneta, plate zaposlenih i slini
trokovi). Pokrivanje znaajnog iznosa administrativnih trokova iz poslovanja
turoperatora bilo je neophodno imajui u vidu da se radi o vansezonskom peri-
odu u kome turoperator nije imao znaajnije izvore prihode. Razlike u kretanju
tranje i u iskorienosti fksno zakupljenog avio-arter prevoza ukazuju na
potrebu da se ide na diferenciranje cena od viih cena za putovanja u doba
praznika, do razliitih vidova snienja sa ciljem podsticanja prodaje (npr. last-
minute ponude) za ostale polaske.
169
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8.3. nEkE SPECiFinoSTi U FoRmiRAnJU CEnA U
JAvnom SEkToRU U TURizmU
Formiranje cena u javnom sektoru u osnovi je zasnovano na trokovnom
principu, uz uvaavanje faktora u domenu tranje i konkurencije. Ali, treba
imati u vidu da se esto politikom cena nastoje ostvariti i drugi ciljevi, a posebno
privlaenje turista u odreeno podruje, pri emu su direktni ekonomski efekti
u poslovanju konkretnog javnog preduzea ili organizacije u drugom planu.
Izgradnja objekata turistike infrastrukture kao to su skijalita ili vizitorski
centri, ureenje kupalita i plaa, izgradnja vidikovaca i peakih staza u zati-
enim podrujima, mogu se uzeti za primer kao ulaganja koja esto nemaju za
cilj direktne pozitivne ekonomske efekte od naplate ulaznica ili dugih vidova
naknade u kratkoronom periodu, ve dugorone pozitivne efekte na osnovu
privlaenja turista na destinaciju. U takvim sluajevima trokovni pristup pri
formiranju cena (npr. kod ulaznica u vizitorske centre ili korienje usluga ski-
jalita) moe biti u drugom planu.
Osim toga, diferenciranje cena moe biti zasnovano i na drugim neeko-
nomskim ciljevima kao to su:
42
socijalni ciljevi koji se esto ispoljavaju u niim cenama za domae
stanovnitvo, kao i za uenike, studente ili penzionere
ekoloki ciljevi koji su odreeni potrebom da se obezbede fnansijska
sredstva za zatitu i obnovu prirodnih resursa, a esto se ispoljavaju u
formiranju visokih cena ulaznica za posetioce ili njihova vozila da bi
se smanjio pritisak turista na pojedinim specifnim podrujima. U
nekim sluajevima vri se i diferenciranje cena u razliitim periodima
tokom godine ili tokom sedmice da bi se uticalo na redistribuciju
posetilaca ka periodima manje tranje (period od novembra do aprila,
radni dani tokom sedmice).
42 Tools for Visitor Management, www.unep.fr (maj 2012.)
170
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
case study 1 - nacionalni park Plitvika jezera43
Nacionalni park Plitvika jezera predstavlja jednu od najpoznatjih prirodnih turistkih
atraktvnost na podruju Balkana (od 1979. nalazi na UNESCO-voj list World Natural
Heritage), to potvruje i podatak da je u 2011. godini ostvarena poseta od preko milion
turista. Osnovna cena ulaznica u Nacionalni park iznosi 110 kuna (oko 15 evra) i osim
obilaska ovog prirodnog lokaliteta u pratnji vodia, obuhvata i dodatne usluge kao to
su vonja panoramskim voziem i elektro - brodom po jednom od jezera. Cena se odnosi
na individualne posetoce (odrasle osobe) u toku sezone (1.04.-31.10.) Osim ove cene,
vreno je dalje diferenciranje zasnovano na sledeim kriterijumima:
- broja posetlaca (predvien je manji popust za grupe)
- period u godini nie cene u periodu novembar - mart
- uzrasta posetilaca (predvien popust za decu od 7 do 18 godina, kao i za
studente)
- duine boravka (nie cene za dvodnevne boravke).
Znaajnu stavku kao izvor prihoda predstavlja i naplata parkinga za vozila.
Tako formirane cene ulaznica za posetoce i parkiranje treba da doprinesu zatt i ure-
enju samog Nacionalnog parka.
1. ta je to koncept yield management-a?
2. U emu je sutina pristupa u formiranju cena na bazi trokova (cost-based ili cost-
plus pricing), a u emu pristupa na bazi bruto mare (gross margin pricing)?
3. Objasnite metod formiranje cena na bazi tranje i praenja konkurencije (Demand
Based Pricing).
4. Da li znate formulu za izraunavanje mare?
5. Ako je nabavna cena proizvod 100 din., a potrebna mara je 30%, kolika e biti
prodajna cena ovog proizvoda?
6. Objasnite metod formiranja cena 1 $ za 1000 .
7. Uradite sledei zadatak: hotel sa 100 soba ima trokove za izgradnju zgrade u
iznosu od 3.000.000 NJ. Koliki su trokovi izgradnje po sobi i kolika treba da bude
prosena prodajna cena.
8. Objasnite metod formiranja cena odozdo na gore (Te Boton Up Model).
9. Izraunaj potrebnu cenu sobe metodom odozdo na gore ako je proseno zauzea
kapaciteta 70%, hotel ima 90 soba, a da bi se pokrili svi trokovi i ostvario profta
od 10% neophodno ostvariti promet od 1.000.000.
43 www.np-plitvicka-jezera.hr
171
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10. Sad izraunajte cenu soba kad hotel u svojoj ponudi ima i jednokrevetne i dvokre-
vetne sobe. Pretpostavimo da u kao prethodnom primeru hotel ima 90 soba od
kojih je navedenom primeru 54 soba su jednokrevetne, a 36 sobe su dvokrevetne
(ili 40% od ukupnog broja soba). Zauzee je isto kao u prethodnom primeru-
70%. Ukupna prodaja treba da bude 2700NJ (54*50NJ). Napravite razliku izmeu
cena jednokrevetnih i dvokrevetni. eljena razlika izmeu cene 1/1 i je 8 NJ.
11. Objasnite metod odreivanja cena prema trinim segmentima.
12. Uradite sledei zadatak: Pretpostavimo da hotel ima utvrenu cenu od 50 NJ i
posluje sa tri trina segmenta: Poslovni gosti i njihovo uee je 50% u odnosu
na ukupan broj noenja i plaaju punu cenu, uesnici simpozija sa ueem od
35% i popustom od 10% i turistike grupe sa ueem od 15% i sa popustom od
20%. Izraunajte potrebne cene za sva tri segmenta.
13. Objasnite odreivanja cena prema metodi Hubarttova formula.
14. Kako se utvruju minimalne cene soba (Minimum acceptable average room rate
MAARR) objasnite postupak.
15. Uradite sledei zadatak utvrivanja minimalne cene soba: Hotel ima iskorie-
nost kapaciteta dvokrevetnih soba kod A-30%, B- 80% i C- 50. Hotel ukupno
imamo 1200 soba razliite kategorije: A -600; B-400; C-200. Postoji razlika u
ceni soba po kategorijama: A-65; B-95 i C-85. Cene dvokrevetnih soba vee su
od jednokrevetnih kod: A za 10; B za 20 i C za 30. Izraunajte minimalne cene
soba.
16. Objasnite postupak formiranja cena paket aranmana.
17. Objasnite specifnosti u formiranju cena u javnom sektoru u turizmu
Beech J., Chadwick S., Te Business of Tourism Management, Prentice Hall, Harlow,
2006.
ai K., Poslovanje hotelskih preduzea, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.
Deveau M.P., Portocarrero J. De N., Escof er M.: Front Of ce Management and Ope-
rations, Prentice Hall, New Jersey, 1996.,
Kobai A: Organizacija i poslovanje OUR-a u ugostiteljstvu, Informator, Zagreb, 1981.
Nikoli D., Upravljanje fnansijskim poslovanjem i politika cena u hotelijerstvu i turizmu,
Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007.
Popov, D., Industrija putovanja - putnike agencije, Beograd, 1997.
Spasi V., Poslovanje turistikih agencija i organizatora putovanja, Univerzitet Sin-
gidunum, Beograd, 2011.
Walker R.J., Walker T.J., Tourism Concepts and Practices, Pearson Education, New
Jersey, 2011.
175
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
9. FinAnSiJSkA AnAlizA PoSlovAnJA
PREDUzEA U HoTEliJERSTvU i TURizmU
nakon itanja ove glave moi ete da:
objasnite ta je to fnansijska analiza, kako se defnie fnansijska analiza
i koje vrste fnansijske analize postoje,
Razumete i analizirate bilans stanja i bilans uspeha,
znate ta je izvetaj o zadranom proftu, izvetaj o tokovima gotovine,
izvetaj o promenama na kapitalu i napomene uz fnansijski izvetaj,
izvrite analizu fnansijskih izvetaja u turistikim agencijama i organiza-
torima putovanja,
znate u emu se sastoji specifnost fnansijskog izvetavanja u javnom
sektoru.
9.1. FinAnSiJSki PoloAJ PREDUzEA
F
inansijsku analizu poslovanja preduzea u hotelijerstvu i turizmu moemo
defnisati kao istraivanje i kvantifciranje funkcionalnih odnosa koji postoje
izmeu bilansnih pozicija, stanja i uspeha, sa ciljem da se omogui verodostojna
ocena fnansijskog poloaja i aktivnosti preduzea. Finansijski izvetaji se mogu
defnisati kao skup informacija o fnansijskom poloaju, uspenosti, promena-
ma na kapitalu i novanim tokovima jedne kompanije (Kneevi G., str 9.).
Vrednosti koje se dobijaju pojedinim bilansnim pozicijama na dan bilansiranja
imaju, malu analitiku vrednost, a njihova upotrebljivost za fnansijsku analizu
je u relaciji sa drugim bilansnim pozicijama sa kojima su u neposrednoj uzronoj
vezi. (Krasulja D., 1986., str.53)
Finansijska analiza poslovanja preduzea je od presudnog znaaja kod dono-
enja niza poslovnih odluka, a zasniva se na fnansijskim izvetajima. Takoe,
moe se rei da je fnansijska analiza iscrpno ispitivanje fnansijskog i ekonom-
skog stanja i rezultata poslovanja odreenog turistikog i hotelskog preduzea,
a koje je obuhvaeno raunovodstvenim izvetajem (Tepi R., 1984., str. 54).
U fnansijskim izvetajima data je funkcionalno i vremenski zaokruena celina
poslovnih procesa u preduzeu, stim to se u osnovi moe praviti razlika izme-
u izvetaja koji se rade za potrebe tzv. internih i eksternih korisnika. Kljuni
eksterni korisnici su investitori i kreditori, zapravo stejkholderi koji obezbeuju
kapital. Kada se radi o izvetavanju za potrebe eksternih korisnika moraju se
176
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
primeniti Meunarodni raunovodstveni standardi, dok se u izvetajima za
potrebe internih korisnika, odnosno menadera koji donose poslovne odluke
mogu vriti razliite analize u skladu sa internim potrebama.
U svakom preduzeu su u procesu kreiranja vrednosti najvanije sledee
grupe aktivnosti (Kneevi G., str 9.):
fnansijske,
investicione i
poslovne.
Pod fnansijskim aktivnostima se podrazumevaju aktivnosti na pribavljanju
kapitala iz sopstvenih i pozajmljenih izvora. One su od posebne vanosti za
sagledavanje odnosa sa sadanjim vlasnicima, potencijalnim investitorima i
kreditorima.
Investicione aktivnosti predstavljaju ulaganje novca (sopstvenog ili pozaj-
mljenog) u stalna i obrtna sredstva da bi se mogla obavljati redovna delatnost
preduzea.
Cilj svakog preduzea je obavljanje poslovnih aktivnosti u delatnosti za koju je
preduzee osnovano, a na osnovu toga ostvaruje prihode i ima odreene rashode.
Sutina defnisanja pojma analize fnansijskih izvetaja nalazi se u shvata-
nju da analiza treba da podvrgne posmatranju, ispitivanju, oceni i formulisanju
dijagnoze onih procesa koji su se desili u kompaniji i koji se kao takvi nalaze saeti i
opredmeeni u okviru fnansijskih izvetaja.(Kneevi G.,str.5)
Analiza fnansijskih izvetaja zasniva se na kvantifciranju i istraivanju odnosa
izmeu pojedinih pozicija fnansijskih izvetaja (bilans stanja, bilans uspeha i
izvetaj o tokovima gotovine) da bi pruila mogunost za ocenu rezultata po-
slovanja preduzea i njegovog fnansijskog poloaja. U analizi se mogu koristiti
sledei instrumenti: (Kneevi G., str. 105.)
horizontalna analiza,
vertikalna analiza,
analiza osnovnih fnansijskih pokazatelja
analiza pomou neto obrtnog fonda i
analiza leverage-a.
9.2. AnAlizA FinAnSiJSkiH izvETAJA
Za uspeno i zakonito voenje fnansijske politike preduzea u turizmu i ho-
telijerstvu neophodno je poznavati odreene pozicije u bilansu stanja (Balance
Sheet) i bilansu uspeha odnosno izvetaju o fnansijskom rezultatu Raunu
dobiti i gubitaka (Income statement). Meunarodni raunovodstveni standard
MRS1 propisuje osnov za prikazivanje fnansijskih izvetaja opte namene kako
bi se obezbedila uporedivost ne samo sa sopstvenim fnansijskim izvetajima iz
177
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
prethodnih godina, ve i sa fnansijskim izvetajima drugih preduzea. Celo-
kupnost fnansijskog izvetavanja obuhvata:
a) bilans stanja,
b) bilans uspeha,
c) izvetaj koji pokazuje bilo:
sve promene na kapitalu, ili
promene na kapitalu osim onih koje proizilaze iz novih uplata vla-
snika ili isplata vlasnicima i po osnovu raspodele vlasnicima,
d) izvetaj o tokovima gotovine,
e) raunovodstvene politike i napomene sa objanjenjima (Napomena uz
fnansijske izvetaje), i
f ) izvetaj o ostalom rezultatu, koji ine stavke prihoda i rashoda (uklju-
ujui i reklasifkacije usled korigovanja), koje nisu priznate u Bilansu
uspeha.
Osnovni zahtev pri izradi navedenih izvetaja je da se obezbede kvalitetne
informacije koje bi zadovoljile potrebe odreenih kategorija korisnika. Ovaj
zahtev se ispoljava kroz sledee elemente: (Holjevac A., str. 334.)
razumljivost informacija za korisnike
vanost informacija koja e omoguiti donoenje poslovnih odluka
pouzdanost informacija koja se zasniva na verodostojnom iskazivanju
stvarnog stanja
uporedivost fnansijskih izvetaja, pri emu je bitno da se moe vriti
poreenje sa stanjem preduzea u razliitim periodima ili sa drugim
preduzeima koja obavljaju istu delatnost
korisnost informacije.
Redovno poslovanje preduzea sagledavamo kroz bilans uspeha. Investicione
aktivnosti prikazujemo u bilansu stanja, kao i fnansijske aktivnosti. Izvetaj o
tokovima gotovine i izvetaj o promenama na kapitalu predstavljaju izvedene
izvetaje koji se sainjavaju na osnovu bilansa stanja i bilansa uspeha. Svi f-
nansijski izvetaji uzeti zajedno informiu investitore i kreditore kao kljune
korisnike o uspenosti poslovanja (bilans uspeha), fnansijskom poloaju (bilans
stanja), novanim tokovima (izvetaj o novanim tokovima) i promeni na kapitalu
(izvetaj o promenama na kapitalu). (Kneevi G., str.11)
Osnovni cilj sastavljanja bilansa stanja hotelskog preduzea je utvrivanje ili
merenje fnansijske strukture, odnosno imovinske situacije preduzea na odreeni dan
(Petrovi Z., str.43). Naime, aktiva i pasiva predstavljaju knjigovodstveno sagleda-
vanje imovine i zajedno ine bilans stanja preduzea. To znai da strukturu bilansa
stanja ine dva agregata aktiva i pasiva i predstavljaju jednu istu stvar posmatranu
sa razliitih aspekata. Aktiva se posmatra sa aspekta imovine preduzea, a pasiva sa
aspekta izvora te imovine. Iz navedenog proizilazi da je zbir aktive jednak zbiru
178
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
pasive (moe postojati i razlika u sluaju da dolazi do gubitka imovine, odnosno
iskazivanje gubitka, a koji se prikazuje u aktivi).
Prethodno izlaganje o predmetu i sadrini fnansijske analize moe se grafki
prikazati na sledei nain;
Grafkon 21 Predmet fnansijske analize
Predmet fnansijske analize

Osnovni raunovodstveni izvetaji

Bilans stanja Bilans uspeha
Izvetaj o
tokovima gotovine
Aneks

Ispitvanje i ocena fnansijske situacije i
uspenost poslovanja preduzea
(Opt ciljevi analize)
izvor: Stojiljkovi m., krsti J., Finansijska analiza, Ekonomski fakultet, ni, 2000., str. 12
9.2.1. Bilans stanja (balance sheet)
Pod fnansijskim poloajem uobiajeno se podrazumeva stanje i meuodnos
imovine, obaveza i kapitala odreenog preduzea. Prema Meunarodnim stan-
dardima fnansijskog izvetavanja elementi koji su u izravnom odnosu s mere-
njem fnansijskog poloaja jesu sredstva (imovina), obveze i glavnica (kapital):
imovina (sredstvo) je resurs koji je pod kontrolom poduzea, koji proi-
zlazi iz prolih dogaaja i od kojeg se oekuju budue ekonomske koristi;
obveze su postojei dugovi poduzea, proizali iz prolih dogaaja,
za ije se podmirenje oekuje smanjenje resursa koji utjelovljuju eko-
nomske koristi;
kapital (glavnica) jest ostatak imovine nakon odbitka svih njegovih
obaveza. (ager K., str. 53)
Navedeni elementi su sastavni deo izvetaja koji se zove bilans
44
. Stoga je
upravo bilans stanja osnovni fnansijski izvetaj koji prikazuje fnansijsko stanje,
odnosno vrednost imovine i izvora imovine preduzea na odreeni dan i koji
slui kao podloga za ocenu sigurnosti poslovanja. Prema tome, fnansijski poloaj
odreuje sigurnost poslovanja turistikog i hotelskog preduzea.
45
44 Re bilans vodi poreklo od latinske rei bilanx libra (vaga sa dva tasa). Uglavnom se upotreblja-
va u smislu rezultata, a i u smislu polaganja rauna za rad u odreenom periodu i njom se eli
iskazati odreeni rezultat.
45 Videti detaljnije: Hales A.J.: Accounting and Financial Analysis in the Hospitality Industry, El-
sevier Butterworth-Heinemann, Burlington, 2005., str.67-111.
179
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Da bi efektivno sagledavali fnansijski poloaj neophodno je da znamo
osnovne bilansne kategorije. Bilans stanja prikazuje imovinu kojom preduzee
raspolae i obaveze prema izvorima (obaveze i kapital) u odreenom trenutku
(bilans kao jednakost aktive i pasive postoji u svakom vremenskom trenutku,
bez obzira na to kada se ona sastavlja kao fnansijski izvetaj). Ona predstavlja
dvostruki prikaz imovine, jednom prema pojavnom obliku i drugi put prema
poreklu, odnosno vlasnikoj pripadnosti te imovine.
Imovinu koja se lako moe pretvoriti u gotovinu nazivamo tekuom ili
obrtnom imovinom. Vremenska karakteristika obrtne ili tekue imovine je da
se u period od godinu dana moe pretvoriti u gotovinu.
Imovina koja se ne moe pretvoriti u gotovinu odmah ili u periodu od godinu,
odnosno u toku posmatranog obraunskog perioda, a istovremeno upotrebom
ove imovine stvara se gotovina, nazivamo fksnom ili stalnom imovinom (Hru-
sti H., str. 16).
Bilans stanja preduzea sastoji se od aktive
46
i pasive. Imovina preduzea
naziva se i aktiva (lat. activus), a izvori te imovine pasiva. U sagledavanju
fnansijskog poloaja posebno je bitna struktura imovine, struktura obaveza
i kapitala, kao i njihov meusobni odnos (povezanost i uslovljenost). Stoga,
analizom bilansa stanja moramo dati sledee odgovore: (ager K., str. 53)
1. Kakva je fnansijska snaga preduzea?
2. U kojoj meri je preduzee likvidno?
3. Moe li preduzee da ispuni kratkorone obaveze?
4. Kakva je horizontalna fnansijska struktura, tj. u kom je odnosu imo-
vina fnansirana iz vlastitih i tuih izvora?
5. Kakav je konkurentski poloaj preduzea u odnosu na preduzea u
grani?
Kao to smo ve ukazali, bilansom stanja se iskazuje kroz aktivu - imovinu
preduzea (assets) i pasivu (izvori imovine preduzea). Ukupan iznos imovine
- aktiva jednaka je izvorima kapitala - pasiva.
Sa stanovita sadrine stanja, u aktivi se razlikuju sredstva po sastavu prema
funkcionalnom principu, u smislu krunog kretanja sredstava, kao i prema
principu likvidnosti u smislu brzine pretvorljivosti u novana sredstva ili u
kombinaciji ova dva principa. U pasivi izvori sredstava se razlikuju prema nji-
hovoj nameni ulaganja u odgovarajua, odreena sredstva ili prema vlasnikom
principu i ronosti ili u kombinaciji ova dva principa.
Na osnovu toga kako se sistematizuju osnovni elementi bilansa (imovine,
obaveza i kapitala) zavisi i kvalitet samog izvetaja. U tom smislu prilikom
sastavljanja bilansa treba uzeti u obzir dva bitna faktora:
46 Treba razlikovati pojam aktive i pojam sredstva. Pojam aktive je bilansno- tehniki pojam, a
pojam sredstava je ekonomski pojam
180
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
formalni izgled bilansa
struktura aktive i pasive.
U formalnom pogledu bilans se moe prikazati u obliku jednostranog i u
obliku dvostranog izvetaja. Kad prihvatimo i jednostrani izvjetaj, onda se prvo
upisuju pozicije aktive, a ispod toga pozicije pasive. Kod dvostranog izvetaja,
na levoj se strani prikazuju pozicije aktive, a na desnoj pasive. Takav dvostrani
nain prezentiranja je zbog vee informativne snage pogodniji za potrebe analize
fnansijskih izvjetaja (ager K., str. 64).
Bilans stanja je fnansijski izvetaj koji daje fnansijsko stanje preduzea
na odreeni dan i u njemu su sadrani vrednost sredstava i izvori fnansiranja
preduzea, kao i njihova struktura.
Sredstva preduzea se iskazuju u aktivi bilansa stanja i razlikuju se dve osnovne
grupe sredstava:
stalna (fksna ili dugorona) i
obrtna (tekua ili kratkorona) sredstva.
Kriterijum za podelu zasniva se na periodu u kome se odreeno sredstvo
potroi u toku poslovnog procesa. Za obrtna sredstva je karakteristino da se
potroe u periodu koji je krai od godine dana, a ako se sredstvo koristi u vie
poslovnih ciklusa, odnosno u periodu duem od godinu dana, svrstava se u
stalna ili dugorona sredstva.
U obrtna (tekua ili kratkorona) sredstva spadaju: (Kneevi G., str. 12.)
zalihe materijala, gotovih proizvoda ili robe, nedovrene proizvodnje
potraivanja od kupaca i druge vrste potraivanja
dati avansi
ostala kratkorona potraivanja
novac i novani ekvivalenti (gotovina u blagajni, depoziti po vienju,
gotovinski ekvivalenti akcije, obveznice).
U stalna (dugorona ili fksna) sredstva spadaju:
materijalna sredstva (nekretnine, postrojenja, oprema)
nematerijalna sredstva (licence, intelektualna svojina, trino znanje i
trgovake marke, nauno i tehniko znanje, dizajn itd.)
dugoroni fnansijski plasmani (zajmovi drugim preduzeima, obveznice
drugih preduzea i uee u kapitalu).
U pasivi bilansa stanja dati su izvori sredstava preduzea i analizom strukture
moe se odrediti poreklo imovine. Sa ovog aspekta, u pasivi se moe izdvojiti:
sopstveni kapital (ista imovina, kapital vlasnika)
pozajmljeni kapital (obaveze ili dugovi, kapital poverilaca).
181
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Sopstveni kapital predstavlja razliku izmeu vrednosti ukupne aktive i ukupnih
obaveza preduzea, odnosno sopstveni kapital = aktiva obaveze. Veliina
sopstvenog kapitala je znaajna kao garantna supstanca za poverioce, a kada se
radi o upravljanju preduzeem, osnov je za uee u upravljanju. Za razliku od
sopstvenog kapitala, pozajmljeni kapital su obaveze preduzea prema treim
licima. Obaveze su rezultat transakcija koje je preduzee imalo u prolosti, a
podmirenje obaveza podrazumeva da e doi do odliva sredstava iz preduzea,
najee u vidu novca.
U osnovi, obaveze se mogu podeliti u dve grupe: dugorone i kratkorone.
Pod kratkoronim obavezama podrazumevaju se one koje se podmiruju u re-
dovnom toku poslovnog ciklusa i u periodu koji je krai od 12 meseci. Tipian
oblik kratkoronih obaveza javlja se u vidu tzv. robnih kredita koje preduzee
koristi pri nabavci materijala ili opreme. Po pravili, preduzee nabavlja materijal
ili opremu, a plaanje vri kasnije u skladu sa ugovorenim obavezama. Robni
krediti su najee beskamatni.
U analizi bilansa stanja znaajno je i razgraniavanje obaveza na: (Kneevi
G., str. 13.)
dugove (bankarski krediti dugoroni i kratkoroni, obaveze za ob-
veznice i dr.) i
tekue obaveze (dobavljai, obaveze za kamate, obaveze za poreze).
Analiza obaveza se vri sa ciljem da se sagleda sposobnost preduzea da
podmiruje svoje obaveze prema poveriocima, jer su uvek u vezi sa odreenim
stepenom fnansijskog rizika. Preuzimanjem obaveza preduzee moe da utie na
smanjenje sopstvene likvidnosti (sposobnosti da u kratkom roku izmiri dospele
obaveze) ili solventnosti (sposobnosti da podmiruje dospele obaveze u dugom
vremenskom periodu).
U poslovnoj praksi kompanija primenjuju se sledei kriterijumi razvrstavanja
pozicija u bilansu stanja (Kneevi G., str. 14):
kriterijum rastue likvidnosti u aktivi i opadajue dospelosti u pasivi, i
kriterijum opadajue likvidnosti u aktivi i rastue dospelosti u pasivi.
Tabela 32 kriterijum sistematizacije pozicija aktive i pasive
AKTIVA PASIVA
Funkcionalnost Namena
Likvidnost
- opadajua
- rastua
Ronost
- opadajua
- rastua
182
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Na osnovu kriterijuma rastue likvidnosti, u aktivi se prvo prikazuju infor-
macije o nekretninama, postrojenjima, opremi i drugim dugoronim sredstvima,
koja se najtee pretvaraju u gotovinu. Na drugom mestu se nalazi neto likvidnija
pozicija aktive - zalihe. Zalihe se lake i bre konvertuju u gotovinu u odnosu na
dugorona sredstva. Potraivanja pokazuju vii stepen sposobnosti pretvaranja
u gotovinu zato su i prikazana na pretposlednjem mestu u tabeli 33. Naravno,
najlikvidnija pozicija aktive je novac i novani ekvivalenti koji zauzimaju po-
slednje mesto u tabeli, shodno principu rastue likvidnosti.
Tabela 33 Bilans stanja na osnovu rastue likvidnosti i opadajue dospelosti
Aktva (rastua likvidnost) Pasiva (opadajua dospelost)
1. Zgrada hotela, postrojenja i oprema
2. Nematerijalna sredstva
3. Dugoroni fnansijski plasmani
4. Zalihe namirnica, rezervnih delova i opreme
5. Potraivanja od kupaca(gostju)
6. Novac i novani ekvivalent
1. Sopstveni kapital (akcije, ulozi
vlasnika)
2. Dugorone obaveze
3. Kratkorone obaveze
4. Tekue obaveze (dobavljai,
porez, zarade i druge obaveze)
izvor: prilagoeno od strane autor na osnovu kneevi G., Analiza fnansijskih izvetaja, Univer-
zitet Singidunum, Beograd, 2009., str.14
Suprotno od aktive, pasiva je strukturisana po principu opadajue dospelo-
sti. Po tom osnovu na prvom mestu u bilansu je pozicija pasive koja nema rok
dospea, kao to je to sluaj sa sopstvenim kapitalom. Dugorone obaveze imaju
rok dospea preko godine dana od dana bilansa, tj. njihova dospelost opada,
kao to to kriterijum zahteva. Na treem mestu su kratkorone obaveze ija
dospelost je do jedne poslovne godine od dana bilansa. Na poslednjem mestu
su razliite tekue obaveze (dobavljai, obaveze za poreze, obaveze za zarade i
sl.), iji je rok dospea po pravilu od 30 do 60 dana ili krai.
Tabela 34 Bilans stanja po principu opadajue likvidnosti i rastue dospelosti
Aktva (opadajua likvidnost) Pasiva (rastua dospelost)
1. Novac i novani ekvivalent
2. Potraivanja od kupaca(gostju)
3. Zalihe namirnica, rezervnih delova i
opreme
4. Dugoroni fnansijski plasmani
5. Nematerijalna sredstva
6. Zgrada hotela, postrojenja i oprema
1. Tekue obaveze (dobavljai, porez,
zarade i druge obaveze)
2. Kratkorone obaveze
3. Dugorone obaveze
4. Sopstveni kapital (akcije, ulozi
vlasnika)
izvor: prilagoeno od strane autor na osnovu Kneevi G., Analiza fnansijskih izvetaja, Univerzitet
Singidunum, Beograd, 2009., str.15
183
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Na osnovu ovih kriterijuma u aktivi se nalazi najlikvidnija imovina kao to
je novac i novani ekvivalenti na prvom mestu, zatim slede potraivanja, zalihe
i na poslednjem mestu su prikazana dugorona sredstva (dugoroni plasmani,
nematerijalna ulaganja i nekretnine, postrojenja i oprema) koja su najnelikvid-
niji oblik aktive. Dakle, aktiva prati redosled opadajue likvidnost. Suprotno
od aktive, pasiva ima trend rastue dospelosti. Na prvom mestu u pasivi su
obaveze koje zahtevaju plaanje u periodu od 30 - 60 dana (tekue obaveze),
zatim slede obaveze dospea do 1 godine (kratkorone obaveze), obaveze iji je
rok dospea preko 1 godine (dugorone obaveze). Na kraju se nalazi sopstveni
kapital vlasnika koji nema rok dospea (Tabela 34).
U aktivi imovina se grupie prema funkciji i ine je: (Hrusti H., str.17)
fksna ili stalna imovina (osnovna sredstva, nematerijalna ulaganja i
dugorona fnansijska ulaganja - hartije od vrednosti);
obrtna imovina ili kapital (zalihe, materijal, gotovi proizvodi, nedo-
vrena proizvodnja, kratkorona potraivanja - kupci, kratkorona
fnansijska ulaganja -hartije od vrednosti, menice, novana sredstva
- gotovina);
aktivna vremenska razgranienja;
gubitak iz ranijih godina i gubitak iz tekue godine.
Pasivu ine izvori imovine ili kapitala i ine je: (Hrusti H., str.17)
osnovni kapital - akcionarski ili sopstveni kapital;
dugorone obaveze - krediti, hartije od vrednosti;
kratkorone obaveze (dobavljai, ekovi, menice i ostale kratkorone
hartije od vrednosti, avansi, ostale kratkorone obaveze iz poslovanja);
pasivna vremenska razgranienja;
nerasporeena dobit iz tekue godine.
Bilans stanja pokazuje veliinu kapitala, kvalitet i izvore kapitala kroz strukturu
aktive i pasive. Do poveanja aktive i pasive se dolazi novim prilivom sredstava,
to menja kvantitet i kvalitet izvora imovine. Svaki novi odliv sredstava dovodi
do smanjenja aktive i pasive.
184
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 35 Struktura bilansa stanja
1. Tekua ili obrtna imovina
Gotovina i hartje od vrednost
Priliv- potraivanja od kupaca
Zalihe
+
=
1. Tekue obaveze
Isplate
Kratkoroni dug
Dobavljai
+
2. Fiksna ili stalna imovina
Osnovna sredstava
Nematerijalna imovina
2. Dugorone obaveze
3. Sopstveni kapital
izvor: Hrusti H., Finansijski menadment i upravljako raunovodstvo, Fakultet za pravne i po-
slovne studije, novi Sad, 2007, str.16
Na osnovu navedenog, moemo konstatovati, da bilans stanja sumira imo-
vinu, obaveze i vlasniki kapital turistikog i hotelskog preduzea u odreenom
vremenskom periodu (na odreeni dan), obino na kraju godine. Ovakav izvetaj
nam omoguava da sagledamo sledea pitanja:
1. Kolika su novana sredstava na kraju perioda?
2. Kolike su bile tekue obaveze?
3. Kakva je struktura unutranjeg i spoljanjeg fnansiranja na kraju obra-
unskog perioda?
4. Koliko gosti, kupci duguju?
5. Koliki su iznosi poreza?
6. Kakva je bila platena sposobnost u podmirivanju (plaanju) tekuih
dugovanja?
7. Kakva je bila fnansijska snaga preduzea?
8. Koliki je iznos kamata akcionarima sadran u aktivi?
U narednoj tabeli daemo sadraj bilansa stanja u hotelijerstvu SAD kojim
se blie odreuje forma, sadraj i struktura, kroz Jedinstveni raunovodstveni
sistem (Uniform System of Accounnts for the Lodging Industry USALI).
185
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 36 Bilansa stanja kod preduzea u hotelijerstvu SAD prema USAli
BILANS STANJA
Aktva, imovina, sredstva Pasiva (obaveze i vlasniki kapital)
Imovina
Novac (gotovina)
Domae banke
Depozit
Privremeno gotovinsko investranje (ulaganje)
Ukupno: Gotovina (novac)
Kratkorona investranja (ulaganja)
Potraivanja
Potraivanja od kupaca (tekua primanja)
Potraivanja po vrednosnim papirima
Tekua dospea iz potraivanja
Ostalo
Ukupno: Potraivanja
minus Odbitak za sumnjiva potraivanja
Neto potraivanja
Zalihe
Unapred plaene obaveze (avansi)
Odloeni tekui porezi
Ostalo
Ukupno obrtna imovina (sredstva)
Ne tekua potraivanja,
Neto iznos od tekuih potraivanja
Investcije
Nekretnine i oprema
Zemljite
Zakupnine i odravanje
Nametaj i ureaji
Objekt (zgrade)
Izgradnja u toku
Porculan, staklo, predmet od metala i unifor-
me
Ukupno: imovina i oprema
minus Akumulirana depresijacija i amortza-
cija
Neto imovina i oprema
Ostala sredstva
Goodwill
Povraaj vrednost otkupljene polise ivotnog
osiguranja
Odloena potraivanja
Odloeni porezi
Ostalo
Tekue obaveze
dospele menice na plaanje
Banke
Ostalo
Ukupna menina dospea
Obaveze prema poveriocima
Uinjeni trokovi
Uplate unapred
Odloeni porezi tekui
Dospele obaveze prema dugoronom dugu
Ostalo
Ukupno tekue obaveze
Dugoroni dugovi,
Neto dospele obaveze prema dugoronom
dugu i ostalim zaduivanjima i sline obaveze,
obaveze proistekle iz ugovora o pozajmljiva-
nju kapitala
Ukupni dugoroni dugovi
Ostale dugorone obaveze
Odloeni porezi - ne tekui
Finansijske obaveze i nepredvidive situacije
Ukupno: Ostala sredstva Vlasniki kapital
Ukupna sredstva (aktva) Ukupne obaveze i vlasniki kapital
izvor: nikoli D., Upravljanje fnansijskim poslovanje i politika cena u hotelijerstvu i turizmu, Univerzitet
Singidunum, Beograd, 2007., str. 60-61
186
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kao to se iz prethodne tabele moe videti, bilans stanja se sastoji od tri dela:
imovine, obaveza i kapitala. Da bismo te delove bilansa lake objasnili uzimamo
jednostavniji primer bilansa stanja hotelskog preduzea X.
Tabela 37 Bilans stanja hotela X
IMOVINA
(Aktva)
OBAVEZE I VLASNIKI KAPITAL
(Pasiva)
Novac 5.300.000 Obaveze 10.600.000
Potraivanja po vrednosnim papirima 200.000 Obaveze po vrednosnim papirima 6.600.000
Potraivanja od kupaca 1.500.000 Obaveze prema dobavljaima 1.000.000
Zalihe 50.000 Obaveze za plate 100.000
Zemljite 1.000.000 Ukupne obaveze 7.700.000
Zgrade 1.900.000 Vlasniki (sopstveni) kapital: 2.900.000
Ureaji i oprema 650.000
Ukupno 10.600.000 Ukupno 10.600.000
izvor: prilagoeno od strane autor na osnovu Nikoli D., Poslovne fnansije u hotelijerstvu, Univer-
zitet Singidunum, Beograd, 2009., str. 39
Na aktivnoj strani bilansa, kod imovine, kao to se moe videti, prvo je nave-
den novac, a potom potraivanja po vrednosnim papirima, zalihe i druga imovina
koja e uskoro biti pretvorena u novac ili iskoriena u poslovnom procesu. Tu
relativno likvidnu imovinu sledi trajnija imovina, kao to je zemljite, zgrade
i oprema. Na strani pasive svaka glavna vrsta obaveze navedena je posebno. Kao
to se vidi, postoji jednakost ukupnih iznosa aktive i pasive.
Obaveza (obaveze su dugovanja) koja proizilazi iz kupovine robe (sirovina,
materijala i drugo) ili usluga na kredit zove se raun obaveze prema dobavlja-
ima, a lice ili preduzee kojima se duguje taj raun naziva se poverilac. Kad
preduzee iz bilo kog razloga pozajmljuje novac, stvorene su obaveze i onaj koji
pozajmljuje novac postaje poverilac preduzeu. Kad je novac pozajmljen, oblik
obaveza je obino obaveza po vrednosnom papiru, to je pismeno obeanje da e
se platiti odreena novana suma plus kamata u odreenom, buduem vremenu.
Poverioci polau pravo na imovinu preduzea, obino ne na neku odreenu
imovinu, nego na imovinu uopte i imaju prioritete u odnosu na zahteve vlasnika
u sluaju da se obaveza ne izmiri.
Glavna obaveza prema USALI je na hartije od vrednosti, dospela plaanja
dugoronih dugova, plaanja po osnovu poreza na proft, obaveza (trokovi)
koje jo nisu dospele za plaanje, unapred plaeni depoziti i rauni dobavljaa.
187
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tekue obaveze su obaveze po bilansu za koje se oekuje da budu isplaene bilo
kroz tekua sredstva, bilo kroz stvaranje drugih tekuih obaveza u toku jedne
godine. One se uglavnom sastoje od:
plaanja koje nastaje kao rezultat kupovine robe, usluge i radne snage,
obaveza koje moraju biti plaene u odreenom periodu za kupovinu
osnovnih sredstava,
iznosa primljenih unapred za proizvode i usluge koje e se tek pruiti
(obaveze po avansnoj uplati),
plaanje dividendi i poreza.
Vlasniki kapital u hotelskom preduzeu predstavlja sredstva koja uloi jedan
vlasnik (ili nekoliko njih). Kapital vlasnika predstavlja preostalo potraivanje, jer
potraivanja poverilaca pravno gledano dolaze na prvo mesto. Vlasnik preduzea
ima pravo na ono to ostane posle namirenja potraivanja poverilaca. Tako je
vlasniki kapital jednak ukupnoj imovini umanjenoj za iznos obaveza. Na pri-
mer, ako se koriste podaci iz tabele 37, bilans hotelskog preduzea X, onda je:
Hotelsko preduzee X ima ukupnu imovinu od 10.600.000 NJ
Ukupne obaveze iznose 7.700.000 NJ
Vlasniki kapital iznosi 2.900.000 NJ
Neka se pretpostavi da hotelsko preduzee X pozajmi od banke 200.000
NJ. Posle upisivanja dodatne imovine od 200.000 u novanim sredstvima i
upisivanja nove obaveze, takoe u iznosu od 200.000, koju duguje poslovnoj
banci, situacija e biti sledea:
Hotelsko preduzee X ima ukupnu imovinu od 10.800.000 NJ
Ukupne obaveze iznose 7.900.000 NJ
Vlasniki kapital iznosi 2.900.000 NJ
Na osnovu navedenog, jasno je da vlasniki kapital nije povean poveanjem
obaveze. Poveanje vlasnikog kapitala moe biti iz dva izvora: ulaganjem
vlasnika i putem zarada iz proftabilnog poslovanja preduzea. Do smanjenja
vlasnikog kapitala preduzea moe doi na dva naina: povlaenjem novca
ili druge imovine od strane vlasnika i gubicima iz neproftabilnih poslovanja
preduzea.
Popis imovine iz bilansa stanja pokazuje koja sredstva preduzee poseduje,
a popis obaveza i vlasnikog kapitala ukazuje na to ko je snabdeo preduzee
tim sredstvima. Sve to preduzee poseduje nabavili su ili poverilac ili vlasnik.
Stoga su ukupna potraivanja poverilaca i potraivanja vlasnika jednaka vrednosti
ukupne imovine preduzea, tj.
188
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Imovina = Obaveze + Vlasniki (sopstveni) kapital
10.600.000= 7.700.000 + 2.900.000
Kako bi se naglasio ostatak kapitala vlasnika u odnosu na potraivanja po-
verioca, potrebno je promeniti uslove jednaine kako sledi:
Imovina Obaveze = Vlasniki kapital, tj.
10.600.000 7.700.000 = 2.900.000
Iz ovog primera vidimo da ova ravnotea uvek postoji bez obzira kako pre-
duzee posluje.
AKTIVA = PASIVA
IMOVINA = OBAVEZE + KAPITAL
KAPITAL = IMOVINA OBAVEZE
Iako je bilans stanja veoma koristan za investitore, kreditore a pogotovo za
rukovodstva kompanije ipak se smatra manje korisnim od bilansa uspeha. Ob-
zirom da se i bilans stanja sastavlja po trokovnom principu, on esto ne poka-
zuje tekuu vrednost nekih sredstava kao to su imovina i oprema. Za hotelsko
poslovanje, ija su sredstva pre apreciativna nego li depresijativna, ova razlika
moe biti veoma znaajna. Tako je, na primer Hilton Hotels Corporation u
jednom godinjem izvetaju saoptila vrednost svojih tekuih sredstava (imo-
vine) u iznosu od 403 milijardi dolara dok je bilans stanja pokazivao vrednost
sredstava u iznosu od 1,89 milijardi dolara. Sredstva prikazana u bilansu stanja
su iznosila samo 47 % od njihove stvarne tekue vrednosti.
Sledee ogranienje bilansa stanja je u njegovoj nemogunosti da prikae
vrednost odreenih elemenata hotelskog poslovanja. Naime, u savremenom
hotelijerstvu zaposleni se smatraju najvanijim resursom. Polazei od toga,
bilans ne pokazuje koliko iznose investicije u osoblje. Znaajna suma fnansij-
skih sredstava se investira u obuavanje i razvoj vetina i sposobnosti osoblja,
a istovremeno se ovaj osnovni element uspenog hotelskog poslovanja nigde
ne prikazuje kao aktiva. Takoe, u bilansu nisu prikazane vrednosti kao to su
povoljna lokacija, lojalnost potroaa, ugled i reputacija preduzea itd. Verovatno
je da se ovi elementi esto ne mogu objektivno vrednovati ali oni su ne samo
znaajni ve su, esto najznaajniji faktori ostvarivanja konkurentske prednosti
i poslovnog uspeha hotelskog preduzea. Razmislimo samo o sledeem; ako je
vrednost cena hotela 20 miliona EUR-a, 16 miliona vredi zgrada, 2 milion
eura vredi zemljite i 800.000 EUR-a nametaj i ostali inventar. Preostalih
1.200.000 se moe pripisati ugledu (goodwillu). Ugled, koji je za mnoga hotelska
preduzea veoma znaajan se ne prikazuje u bilansima (odnosno veoma retko).
U nastavku se prikazuje obrazac bilansa stanja prema srpskom zakonodav-
stvu (Pravilnik o fnansijskim izvetajima objavljen u Slubenom glasniku RS
br.114/2006).
189
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 38 Bilans stanja u obrascu fnansijskih izvetaja
Grupa rauna,
raun
POZICIJA AOP
Napo-
mena broj
Iznos
Tekua
godina
Prethodna
godina
1 2 3 4 5 6
AKTIVA
A. STALNA IMOVINA (002+003+004+005+009)
001
00 I. NEUPLAENI UPISANI KAPITAL 002
012 II. GOODWILL 003
01 bez 012 III. NEMATERIJALNA ULAGANJA 004
IV. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA I BIOLOKA
REDSTVA (006+007+008)
005
020, 022, 023, 026, 027 (deo),
028 (deo), 029
1. Nekretnine, postrojenja i oprema 006
024, 027 (deo), 028 (deo) 2. Investcione nekretnine 007
021,025,027 (deo) i 028 (deo) 3. Bioloka sredstva 008
V. DUGORONI FINANSIJSKI PLASMANI (010+011) 009
030 do 032, 039 (deo) 1. Uea u kapitalu 010
033 do 038, 039 (deo) minus 037 2. Ostali dugoroni plasmani 011
B. OBRTNA IMOVINA (013+014+015+021) 012
10 do 13, 15 I. ZALIHE 013
14
II. STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I SRED-
STVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA
014
III. KRATKORONA POTRAIVANJA, PLASMANI I
GOTOVINA (016+017+018+019+020)
015
20, 21 i 22, osim 223 1. Potraivanja 016
223 2. Potraivanja za vie plaen porez na dobitak 017
23 minus 237 3. Kratkoroni fnansijski plasmani 018
24 5. Gotovinski ekvivalent i gotovina 019
27 i 28 osim 288
4. Porez na dodatu vrednost i aktvna vremenska
razgranienja
020
288 IV. ODLOENA PORESKA SREDSTVA 021
V. POSLOVNA IMOVINA (001+012) 022
29 G. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA 023
UKUPNA AKTIVA (022+023) 024
88 . VANBILANSNA AKTIVA 025
PASIVA
A. KAPITAL (102+103+104+105+106-107-108)
101
30 I. OSNOVNI KAPITAL 102
31 II. NEIPLAENI UPISANI KAPITAL 103
32 III. REZERVE 104
33 IV. REVALORIZACIONE REZERVE 105
34 V. NERASPOREENI DOBITAK 106
35 VI. GUBITAK 107
037 i 237 VII. OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE 108
B. DUGORONA REZERVISANJA I OBAVEZE
(110+111+114+121)
109
40 I. DUGORONA REZERVISANJA 110
41 II. DUGORONE OBAVEZE (112+113) 111
414, 415 1. Dugoroni kredit 112
41 bez 414 i 415 2. Ostale dugorone obaveze 113
III. KRATKORONE OBAVEZE
(115+116+117+118+1119+120)
114
42, osim 427 1. Kratkorone fnansijske obaveze) 115
190
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
427
2. Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i
sredstava poslovanja koje se obustavlja
116
43 i 44 3. Obaveze iz poslovanja 117
45, 46 i 49 osim 498
4. Ostale kratkorone obaveze i pasivna vremenska
razgranienja
118
47 i 48, osim 481
5. Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i
ostalih javnih prihoda
119
481 6. Obaveze po osnovu poreza na dobitak 120
498 IV. ODLOENE PORESKE OBAVEZE 121
V. UKUPNA PASIVA (101+109) 122
89 G. VANVILANSNA BASIVA 123
Dajemo primer bilansa stanja hotela Y
47
Tabela 39 Bilans stanja (Balance Sheet) hotela Y
B I L A N S S T A NJ A
Iznos u 000din.
2009 2010
AKTIVA
A.Stalna imovina 703477 409446
I.Neuplaeni upisani kapital 0 0
II.Goodwill 0 0
III. Nematerijalna ulaganja 63 125
IV.Nekret.,postroj.,opr.bio.sred. 666883 405821
1.Nekret.,postr.,oprema 651560 402241
2.Investcione nekretnine 15323 3580
3.Bioloka sredstva 0 0
V.Dugoroni fnansijski plasman. 36531 3500
1.Ue.u kapit.-akcije banaka 36165 3139
2.Ostali dugoroni fna.plasman. 366 361
B.Obrtna imovina 86968 76169
I.Zalihe 10533 11942
II.Stal.sred.namenjena prodaji 0 0
III.Kratk.potra.-plasmani i gotov. 76435 64227
1.Potraivanja 4670 5345
2.Potr.za vie pla.porez na dobi. 0 0
3.Kratkoroni fna.plasman 50000 15000
4.Gotovinski ekvivalent i gotov. 19926 42631
5.Porez na doda.vred.i AVR 1839 1251
IV.Odloena preska sredstva 0 0
C.POSLOVNA IMOVINA(A+B) 790445 485615
D.GUBITAK IZNAD VISI. KAP. 0 0
E.UKUPNA AKTIVA(C+D) 790445 485615
F.VANBILANSNA AKTIVA
PASIVA
A.KAPITAL 775816 469773
I.Osnovni kapital 457270 292020
II.Neuplaeni upisani kapital 0 0
III.Rezerve 12503 165518
IV.Revalorizacione rezerve 267119 0
V.Nerasporeeni dobitak 38924 12235
VI.Gubitak 0 0
VII.Otkupljene sopstvene akc. 0 0
B.DUG.REZERVISANJA I OBAV. 14629 15842
I.Dugorona rezervisanja 0 0
II.Dugoroni obaveze 0 0
47 Ovaj primer e nam u daljem tekstu sluiti za obraun racio brojeva
191
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.Dugoroni kredit 0 0
2.Ostale dugorone obaveze 0 0
III.Kratkorone obaveze 12429 14518
1.Kratkorone fnans.obaveze 0 0
2.Oba.po osnovu sred.name.pro. 0 0
3.Obaveze iz poslovanja 2119 3985
4.Osta.kratk.obaveze i PVR 7312 9320
5.Obav.po osn.porez.na dod.vre. 1563 1000
6.Obav.po osn.porez.na dobitak 1435 213
IV.Odloena preska sredstva 2200 1324
C.UKUPNA PASIVA(A+B) 790445 485615
D.VANBILANSNA PASIVA 0 0
9.2.2. Bilans uspeha (income statment)
Finansijski izvetaji kojima prikazujemo odnos prihoda i rashoda, odnosno
dobitak ili gubitak u odreenom vremenskom periodu (za jedan mesec, tro-
meseno, estomeseno ili godinje) nazivamo bilans uspeha. Za razliku od
bilansa stanja koji pokazuje fnansijsku poziciju na tano odreeni dan, bilans
uspeha je periodian izvetaj. (Kneevi G., str. 16). Bilans stanja i bilans
uspeha su u meuzavisnosti i sa aspekta upravljanja fnansijama preduzea oni
se razmatraju istovremeno.
Bilans uspeha pokazuje kako je (ili nije) ostvarena dobit (prihodi minus
rashodi), pokrie rashoda ili trokova i raspodelu ostvarene dobiti. (Hrusti
H., str.23)
Kao to navedena defnicija pokazuje, struktura bilansa uspeha sastoji se od
prihoda i rashoda. Prihode preduzea ine: (Hrusti H., str.23)
1. Prihodi od prodaje roba i usluga;
2. Prihodi od fnansiranja kamate, kursne razlike;
3. Vanredni prihodi naplaeni prihodi iz prethodnih godina, vikovi,
povraaj poreza i sl.
Rashodi preduzea obuhvataju: (Hrusti H., str.23 - 24)
1. Nabavnu vrednost robe i materijala, trokove materijala i amortizacije,
nematerijalne trokove, bruto zarade, nabavku osnovnih sredstava,
rashode za nematerijalna ulaganja, zakupnine;
2. Rashode fnansiranja kamate, kursne razlike;
3. Vanredne rashode gubici, manjak, otpisi i sl;
Prema Meunarodnim raunovodstvenim standardima prihodi i rashodi se
posmatraju sa obzirom na njihov uticaj na poveanje ili smanjenje ekonomske
koristi. Tako su prihodi poveanje ekonomske koristi tokom obraunskog
perioda u obliku priliva ili poveanja sredstava ili smanjenja obaveza to ima za
posledicu poveanje glavnice, ali ne ono u vezi sa uplatama od strane vlasnika,
dok je rashod suprotna kategorija i znai smanjenje ekonomske koristi kroz
obraunski period u obliku odliva ili iscrpljenja sredstava to ima za posledicu
192
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
smanjenje glavnice, ali ne one u vezi sa raspodelom glavnice vlasnicima. Iz
ovog proizilazi da prihodi nastaju kao posledica poveanja imovine ili smanjenja
obaveza, rashodi su posledica smanjenja imovine i poveanja obaveza. (Nikoli
D., 2007., str.72)
Odnos prihoda i rashoda jednostavno moemo prikazati na sledei nain:
PRIHODI RASHODI = FINANSIJSKI REZULTAT (dobit ili gubitak)
PRIHOD > RASHODA = DOBIT
PRIHOD < RASHODA = GUBITAK
Iz bruto dobitka, odvaja se deo koji pripada dravi na ime poreza, a ostatak
je neto dobitak (proft). Neto proft (dobitak) pripada preduzeu i ono samo
odluuje o njegovoj raspodeli. U pravilu se deli na dva dela: na deo koji pripada
vlasnicima kao naknada za uloeni kapital i na deo koji se zadrava u preduzeu,
tj. na zadranu dobit. (Nikoli D., 2007., 73)
Ukoliko preduzee iz godine u godinu ostvaruje dobitak koji moe usmeriti
u investicije, odnosno na poveanje vrednosti imovine preduzea, to znai da
e doi i do promena u bilansu stanja.
Za obraun rezultata poslovanja u teoriji i praksi se mogu koristiti dve osnovne
metode: (Kneevi G., str. 19-21.)
trokova prodatih uinaka i
ukupnih trokova.
Preduzea u skladu sa svojim potrebama vre izbor metoda za obraun peri-
odinog rezultata. esto izbor metode zavisi od veliine preduzea, pa se manja
preduzea opredeljuju za korienje metoda ukupnih trokova, a velika koriste
metod trokova prodatih uinaka.
Kod primene metoda trokova prodatih uinaka pri obraunu rezultata u
proizvodnim preduzeima prihodima od prodaje gotovih proizvoda suprotstavljaju
se rashodi iskazani kao trokovi prodatih gotovih proizvoda. Kod trgovinskih pre-
duzea obraun se zasniva na suprotstavljanju prihoda od prodaje robe i rashoda
koji su izraeni kroz nabavnu vrednost prodate robe. Uporeivanjem navedenih
prihoda i rashoda dobija se bruto dobitak, a zatim se iskazuju ostali rashodi, kao
to su trokovi prodaje, trokovi opteg upravljanja i administracije i ostali trokovi.
Pretpostavka za primenu ovog metoda je razvijeno analitiko knjigovodstvo koje
obezbeuje pouzdanu alokaciju trokova po mestima i nosiocima trokova. Po
pravilu ovu metodu primenjuju velike multinacionalne kompanije. U narednoj
tabeli dat je prikaz bilansa uspeha po metodi trokova prodatih uinaka:
193
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 40 Bilans uspeha po metodi trokova prodatih uinaka
Prihodi od prodaje proizvoda i usluga
- Cena kotanja prodath proizvoda i usluga
Bruto dobitak (gubitak)
+ Ostali poslovni prihodi
- Trokovi prodaje
- Trokovi opteg upravljanja i administracije
Dobitak (gubitak) iz poslovnih aktvnost
+ Finansijski prihodi
- Finansijski rashodi
+ Ostali prihodi (dobici)
- Ostali rashodi (gubici)
Neto dobitak (gubitak)
izvor: Prilagoeno prema kneevi G., Analiza fnansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum,
Beograd, 2009., str. 19.
Navedeni prikaz predstavlja vertikalni format bilansa uspeha u kome je u
gornjem delu prikazan bilans prodaje koji je nastao kao razlika meusobno
uslovljenih prihoda i rashoda na osnovu cene kotanja prodatih proizvoda i
usluga. Ova razlika naziva se bruto dobitak ili mara dobitka (proft margin).
U bilansu uspeha su nakon toga kao zasebne komponente iskazani ostali po-
slovni rashodi, a zatim i fnansijski prihodi i rashodi. Zasebno iskazivanje ovih
komponenti zasniva se na injenici da oni ne doprinose ukupnom rezultatu
preduzea na isti nain kao i poslovni prihodi i rashodi. (Kneevi G., str. 20.)
Kod primene metoda ukupnih trokova polazi se od podele rashoda prema
njihovim prirodnim vrstama. Tako se u bilansu uspeha javljaju: amortizacija,
trokovi materijala, trokovi zarada, trokovi proizvodnih i neproizvodnih usluga i
drugi. U obraunu rezultata polazi se od ukupnih trokova po prirodnim vrstama
i prihoda od prodaje proizvoda i usluga. Kod proizvodnih preduzea mora se
uzeti u obzir i promena vrednosti zaliha uinaka nastala kao rezultata povea-
nja odnosno smanjenja zaliha gotovih proizvoda u odreenom periodu. Bilans
uspeha po metodi ukupnih trokova moe biti predstavljen na sledei nain:
194
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 41 Bilans uspeha po metodi ukupnih trokova
Prihodi od prodath proizvoda i usluga
+ Poveanje vrednost zaliha uinaka
- Smanjenje vrednost zaliha uinaka
+ Ostali poslovni prihodi
- Amortzacija
- Trokovi materijala
- Trokovi usluga
- Trokovi zarada
- Ostali poslovni rashodi
Dobitak (gubitak) iz poslovnih aktvnost
+ Finansijski prihodi
- Finansijski rashodi
+ Ostali prihodi
- Ostali rashodi
Neto dobitak (gubitak)
izvor: Prilagoeno prema kneevi G., Analiza fnansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum,
Beograd, 2009., str. 21.
U prvom delu bilansa uspeha dat je bilans poslovnih prihoda i rashoda i u
njemu su dati prihodi korigovani za promenu vrednosti zaliha uinaka i su-
protstavljeni ostvarenim poslovnim rashodima koji su razvrstani po prirodnim
vrstama. Nakon obrauna dobitka iz poslovnih aktivnosti, iskazuju se fnansijski
i ostali prihodi i rashodi i utvruje neto dobitak.
Bilans uspeha, kao i bilans stanja, moe se prikazati u obliku jednostranog
ili dvostranog rauna. Uobiajeno se u svetu koristi jednostrani raun. Takav
stepenasti oblik omoguuje segmentiranje prihoda i rashoda, odnosno iskazivanje
rezultat prema vrstama aktivnosti. Tako se uobiajeno dobitak odnosno proft
odnosno gubitak iskazuje posebno kao: (Nikoli D., 2007., str. 78).
dobitak (proft) iz redovnog poslovanja,
dobitak (proft) od fnansiranja i
dobitak (proft) iz vanrednih aktivnosti.
Naveemo primer:
195
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 42 Bilans uspeha hotelskog preduzea X
Hotelsko preduzee Y
BILANS USPEHA
za period 1.01.2009. - 31.12.2009. (u NJ)
I. PRIHODI OD PRODAJE 100.000
II. TROKOVI PRODATIH PROIZVODA 30.000
III. DOPRINOS POKRIA 70.000
IV. OSTALI TROKOVI POSLOVANJA
1. TROKOVI PRODAJE
- trokovi propagande 4.000
- plate radnika prodaje 1.500
5.500
2. OPTI ADMINISTRATIVNI TROKOVI
- utroeni kancelar. mater. 2.000
- plate admin. osoblja 3.000
- trok. amortzacije 8.000
- trokovi osiguranja 1.500
- ostali trokovi 800
15.300
Ukupno ostali trokovi 20.800
V. DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA 49.200
VI. FINANSIJSKI PRIHODI 6.000
VII. FINANSIJSKI RASHODI 4.000
VIII. DOBITAK OD FINANSIRANJA 2.000
IX. VANREDNI PRIHODI 3.000
X. VANREDNI RASHODI 200
XI. DOBITAK IZ VANREDNIH AKTIVNOSTI 2.800
XII. BRUTO DOBITAK (V+VIII+XI) 54.000
XIII. POREZ NA DOBITAK 15.120
XIV. NETO DOBITAK 38.880
Kao to se moe videti stepenasti oblik bilansa uspeha osigurava veu iskaznu
mo, izmeu ostalog i zato to omoguava utvrivanje mare kontribucije, odnosno
doprinosa pokria.
U naem prethodnom primeru, radi preglednosti i jednostavnosti nismo po-
sebno prikazali dobitak iz redovnog i dobitak iz vanrednog poslovanja, a to bi
bila obaveza (naim zakonodavstvom propisana je ista poreska stopa i na redovni
i vanredni dobitak). Takva struktura rauna dobitka i gubitka oslanja se na shemu
rauna dobitka i gubitka sadranu u l. 23 IV direktive Evropske unije. U nastavku
se prikazuje propisana shema bilansa uspeha po srpskim propisima o sadrini i
formi obrasca fnansijskih izvetaja (Sl. glasnik br.114/2006).
196
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 43 Bilans uspeha dat u obrascu fnansijskih izvetaja
Grupa rau-
na, raun
POZICIJA AOP
Napo-
mena broj
Iznos
Tekua
godina
Prethodna
godina
1 2 3 4 5 6
A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA
I. POSLOVNI PRIHODI (202+203+204-205+206)
201
60 i 61 1. Prihodi od prodaje 202
62 2. Prihodi od aktviranja uinaka i robe 203
630 3. Poveanje vrednost zaliha uinaka 204
631 4. Smanjenje vrednost zaliha uinaka 205
64 i 65 5. Ostali poslovni prihodi 206
II POSLOVNI RASHODI (208 DO 212) 207
50 1. Nabavna vrednost prodate robe 208
51 2. Trokovi materijala 209
52 3. Trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi 210
54 4. Trokovi amortzacije i rezervisanja 211
53 i 55 5. Ostali poslovni rashodi 212
III. POSLOVNI DOBITAK (201-207) 213
IV. POSLOVNI GUBITAK (207-201) 214
66 V. FINANSIJSKI PRIHODI 215
56 VI. FINANSIJSKI RASHODI 216
67,68 VII. OSTALI PRIHODI 217
57,58 VIII. OSTALI RASHODI 218
IX. DOBIT IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA
(213-214+215-216+217-218)
219
X. GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE OPOREZIVA-
NJA (214-213-215+216-217+218)
220
69-59 XI. NETO DOBITAK POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA 221
59-69 XII. NETO GUBITAK POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA 222
B. DOBITAK PRE OPOREZIVANJA (219-220+221-222) 223
V. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA (220-219+222-221) 224
G. POREZ NA DOBITAK
721 1. Poreski rashod perioda 225
722 2. Odloeni poreski rashodi perioda 226
722 3. Odloeni poreski prihodi perioda 227
723 D. Isplaena lina primanja poslodavcu 228
. NETO DOBITAK (223-224-225-226+227-228) 229
E. NETO GUBITAK (224-223+225+226-227+228) 230
. NETO DOPITAK KOJI PRIPADA MANJINSKIM ULAGAIMA 231
Z. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA VLASNICIMA MATINOG
PRAVNOG LICA
232
I. ZARADA PO AKCIJI
1. Osnovna zarada po akciji 233
2. Umanjenja (razvodnjena) zarada po akciji 234
U narednoj tabeli daemo primer Bilansa uspeha hotela X
197
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 44 Bilans uspeha (income statment) hotela Y
48
B I L A N S U S P E H A
Iznos u 000
2009 2010
(A)Prihodi i rashodi iz redovnog poslovanja
I.Poslovni prihodi 247907 223451
1.Prihodi od prodaje 245000 223151
2.Prihodi od aktviranja uinaka i robe 0 0
3.Poveanje vrednost zaliha uinaka 0 0
4.Smanjenje vrednost zaliha uinaka 0 0
5.Ostali poslovni prihodi 2907 300
II.Poslovni rashodi 209751 210520
1.Nabavna vrednost prodate robe 6 0
2.Trokovi materijala 41024 35485
3.Trokovi zarada,naknada i ost.li.rashodi 111516 128566
4.trokovi amortzacije 19565 18511
5.Ostali poslovni rashodi 37640 27958
III.Poslovni dobitak I-II 38156 12931
IV.Finansijski prihodi 5438 2800
V.Finansijski rashodi 192 117
VI.Ostali prihodi 235 165
VII.Ostali rashodi 2188 2381
VIII.Dobit pre oporezivanja 41449 13398
IX.ND poslovanja koje se obustavlja 0 0
X.NG poslovanja koje se obustavlja 0 0
(B) D. PRE OPOREZIVANJA III-IV+V-VI+VII-VIII 41449 13398
(C)Porez na dobit -2525 -1163
1.Poreski rashod perioda 1648 213
2.Odloeni poreski rashod perioda 877 950
3.Odloeni poreski prihod perioda 0 0
(D)Isplaena lina primanja poslodavcu 0 0
(E)ND 38924 12235
(F)ND koji pripada manjinskim akc. 0 0
(G)ND koji pripada vlasnicima mat.prav.lica. 0 0
(H)Zarada po akciji 0 0
1.Osnovna zarada po akciji 0 0
2.Umanjena zarada po akciji 0 0
48 Za obraune racio brojeva, u daljem tekstu sluie na ovaj primer
198
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
9.2.3. izvetaj o zadranom proftu
Izvetaj o zadranoj dobiti (Retained Earnings Statement) ima za cilj da
prikae promene na raunu kapitala. Sastavlja se za odreen obraunski period,
najee jednu godinu, tj. za isti period kao i ostali fnansijski izvetaji.
Zadrani dobitak (proft) ili zarada (retained earnings) predstavlja deo vla-
snikog kapitala, odnosno kapitala preduzea. Formira iz ostvarenog: profta
(dobitka) i ini deo profta koje preduzee zadrava za unapreenje svog poslo-
vanja, odnosno razvoj. Taj izvetaj pokazuje zapravo politiku raspodele profta
na deo koji pripada vlasnicima i na deo koji ostaje (zadrava se) u preduzeu.
Iznos zadranog profta poveava se sa poveanjem ostvarenog profta (dobitka),
a smanjuje za iznos ostvarenog gubitka kao i za iznos odobrenih dividendi.
Slika 10 zadrani proft
zadrani proft na
kraju perioda
=
zadrani proft na
poetku perioda
+
neto
proft
- Dividende
izvor: nikoli D., Upravljanje fnansijskim poslovanjem i politika cena u hotelijerstvu i turizmu,
Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007. str. 83
Prethodnu sliku najjednostavnije je objasniti primerom.
Primer 14 Izvetaja o zadranom proftu hotelskog preduzea X
Izvetaj o zadranom proftu 31.12.2009.
Zadrani proft na dan 01.01.2009. 8000
Neto dobit u 2009. 9000
Ukupno 17000
Dividende za 2009. 2000
ZADRANI PROFIT (DOBITAK) 31.12.2009. 15000
Politikom zadranog dobitka menadmet hotelskog preduzee vodi politiku
dividendi. Zadrani proft namenjen je investiranju u preduzee. U prilog tome
ide i injenica da mnoge kompanije koje dugo godina uspeno posluju, svoj
razvoj fnansiraju vie iz zadranog dobitka nego iz dodatnih ulaganja vlasnika
kapitala. (Nikoli D., str. 83)
Izvetaj o zadranom dobitku uslovljava i osnovna dva fnansijska izvetaja, a
to su bilans stanja i uspeha. Naime, kad jedan deo profta uloimo u investicije
onda se poveava vrednost hotela, odnosno poveava se aktiva, a kad drugi deo
podelimo akcionarima, to onda tereti bilans uspeha. Izvetaja o zadranom
dobitku (proftu) sa bilansom stanja i bilansom uspeha moemo prikazati na
sledei nain:
199
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Slika 11 Povezanost Bilansa stanja i Bilansa uspeha i izvetaj o zadranom dobitku (proftu)
9.2.4. izvetaj o tokovima gotovine
Izvetaj o tokovima gotovine sastavni je deo osnovnih fnansijskih izvetaja.
Izvetaj o novanim tokovima se, pored bilansa uspeha i stanja, smatra jednim od
vanijih izvetaja jer znaajan broj preduzea imaju (posebno danas u uslovima
delovanja svetske ekonomske krize, ili zbog pripreme turistike sezone, kao i
kad je cena fnansijskog kapitala visoka) velikih problema sa solventnou jer su
ostvarivali vee odlive od priliva novca. esto se deava da turistika i hotelska
preduzea iskazuju pozitivan (dobitak) fnansijski rezultat, a da imaju problema
sa likvidnou i solventnou.
Prihodi i rashodi se evidentiraju prema osnovnoj raunovodstvenoj pretpo-
stavci nastanka, a to znai da se evidentiraju onda kad su nastali, tj. onda kada
su zaraeni, a ne onda kada su naplaena potraivanja. Uobiajen je u turizmu
vremenski nesklad izmeu prihoda i naplate i rashoda i izdataka kao i rizik
transformacije jednih u druge. Razumevanje tih razlika primanja i izdataka
novca i prihoda i rashoda kljuno je i za razumevanje izvetaja o novanom toku
(tokova gotovine) (Nikoli D., str 85).
Izvetaj o novanim tokovima je prikaz novanih priliva i odliva u obraunskom
periodu po osnovu poslovnih, investicionih i fnansijskih aktivnosti. Novani
tokovi koji su prikazani u ovom izvetaju odnose se na odreen vremenski period,
pa se ovaj izvetaj tretira kao periodini izvetaj. Izvetaj o novanim tokovima
prikazuje prilive i odlive gotovine koji su klasifkovani prema osnovnim aktivnostima
u preduzeu - poslovne, investicione i fnansijske aktivnosti.(Kneevi G., str. 22)
Osnovni razlozi sastavljanja izvetaja o novanim tokovima su informacije
koje slue i menadmentu ali i drugim stejkholderima da ocene:
sposobnost preduzea da generie dovoljno novca za redovno poslo-
vanje,
sposobnost preduzea da plaa anuitete po kreditnim zaduenjima,
kao i dividende akcionarima i
sposobnost preduzea da investira.
200
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Takoe, iznos gotovine kojim turistiko i hotelsko preduzee raspolae
(blagajna i raun u banci) i iznos dobiti se razlikuju, a to je posledica sledeeg:
dobit se umanjuje za amortizaciju,
dobit ne pokazuje promene u strukturi kapitala (nenaplaena potrai-
vanja, promene u zalihama hrane i pia, sitnog inventara i potronog
materijala),
ne poklapa se vreme prodaje i vreme naplate od gostiju.
Razumevanje izvetaja kao i njegovo sastavljanje zahteva razumevanje sledeih
elemenata: (Nikoli D., str.86):
novac - koji obuhvata novac u blagajni i na raunima u banci,
novani ekvivalenti su kratkotrajna, visokolikvidna ulaganja koja se
vrlo brzo mogu konvertovati u novac,
novani tokovi su prilivi i odlivi novca i novanih ekvivalenata,
poslovne aktivnosti su glavne aktivnosti koje stvaraju prihod predu-
zea i druge aktivnosti koje odreuju rezultat (dobit) preduzea, osim
investicionih i fnansijskih aktivnosti,
investicione aktivnosti vezane su uz sticanje i otuivanje dugotrajne
imovine i drugih ulaganja koja nisu ukljuena u novane ekvivalente,
fnansijske aktivnosti jesu aktivnosti vezane uz fnansiranje poslovanja
i obuhvataju promene vezane uz visinu i strukturu kapitala i obaveza.
Na osnovu izloenog, izvetaj o novanim tokovima obuhvata primanja i
izdavanja novca iz:
poslovnih aktivnosti,
investicionih aktivnosti,
fnansijskih aktivnosti.
Za veinu korisnika izvetaj sastavljen po direktnoj metodi je razumljiviji,
od MRS - 7 predloena je upotreba upravo tog direktnog metoda (Nikoli D.,
str.90). Prema direktnom metodu izvetajem se obuhvataju ukupna primanja
i ukupna izdavanja novca razvrstana po osnovnim aktivnostima poslovnim,
investicionim i fnansijskim. U narednoj tabeli dajemo primer direktnog metoda
sastavljanja izvetaja o novanim tokovima.
Tabela 45 izvetaj o novanim tokovima - direktan metod
Hotelsko preduzee Y
Izvetaj o tokovima gotovine (novanom toku) za period 01.01.2009 31.12.2009.
A POSLOVNE AKTIVNOSTI
1. Primanja iz poslovnih aktvnost 70.000
2. Izdavanja iz poslovnih aktvnost 62.000
3. Neto (novani tok iz poslovnih aktvnost (1-2) 8.000
201
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
B INVESTICIONE AKTIVNOSTI
1. Primanja iz investcionih aktvnost 17.500
2. Izdavanja iz investcionih aktvnost 18.000
3. Neto novani tok iz investcionih aktvnost(1-2) -500
C FINANSIJSKE AKTIVNOSTI
1. Primanja iz fnansijskih aktvnost 30.000
2. Izdavanja iz fnansijskih aktvnost 28.000
3. Netonovani tok iz fnansijskih aktvnost(1-2) 2.000
D UKUPNO NETO NOVANI TOK (A+B+C) 9.500
E NOVAC NA POETKU PERIODA 1000
F NOVAC NA KRAJU PERIODA (D+E) 10.500
U nastavku dajemo propisanu emu Izvetaja o tokovima gotovine po srp-
skim propisima o sadrini i formi obrasca fnansijskih izvetaja (Sl. glasnik
br.114/2006).
IZVETAJ O TOKOVIMA GOTOVINE
u periodu od _______ do ________ 20 __ godine
POZICIJA AOP
Iznos
Tekua
godina
Prethodna
godina
2 3 5 6
A. TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI
I. Prilivi gotovine iz poslovnih aktvnost (1 do 3)
301
1. Prodaja i primljeni avansi 302
2. Primljene kamate iz poslovnih aktvnost 303
3. Ostali prilivi iz redovnog poslovanja 304
II. Odlivi gotovine iz poslovnih aktvnost (1 do 5) 305
1. Isplate dobavljaima i dat avansi 306
2. Zarade, naknade zarada i ostali lini rashodi 307
3. Plaene kamate 308
4. Porez na dobitak 309
5. Plaanja po osnovu ostalih javnih prihoda 310
III. Neto priliv gotovine iz poslovnih aktvnost (I-II) 311
IV. Neto odliv gotovine iz poslovnih aktvnost (II-I) 312
B. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA
I. Prilivi gotovine iz aktvnost investranja (1 DO 5)
313
1. Prodaja akcija i udela (neto prilivi) 314
2. Prodaja nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme i biolokih sredstava 315
3. Ostali fnansijski plasmani (neto prilivi) 316
4. Primljene kamate iz aktvnost investranja 317
5. Primljene dividende 318
II. Odlivi gotovine iz aktvnost investranja (1 do 3) 319
202
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1. Kupovina akcija i udela (neto odlivi) 320
2. Kupovina nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja , opreme i biolokih
sredstava
321
3. Ostali fnansijski plasmani (neto odlivi) 322
III. Neto priliv gotovine iz aktvnost investranja (I-II) 323
IV. Neto odliv gotovine iz aktvnost investranja (II-I) 324
V. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA
I. Prilivi gotovine iz aktvnost fnansiranja (1 do 3)
325
1. Uveanje osnovnog kapitala 326
2. Dugoroni i kratkoroni kredit (neto priliv) 327
3. Ostale dugorone i kratkorone obaveze 328
II. Odlivi gotovine iz aktvnost fnansiranja (1 do 4) 329
1. Otkup sopstvenih akcija i udela 330
2. Dugoroni i kratkoroni kredit i ostale obaveze (neto odlivi) 331
3. Finansijski lizing 332
4. Isplaene dividende 333
III. Neto priliv gotovine iz aktvnost fnansiranja (I-II) 334
IV. Neto odliv gotovine iz aktvnost fnansiranja (II-I) 335
G. SVEGA PRILIVI GOTOVINE (301+313+325) 336
D. SVEGA ODLIVI GOTOVINE (305+319+329) 337
. NETO PRILIVI GOTOVINE (336-337) 338
E. NETO ODLIV GOTOVINE (337 336) 339
. GOTOVINE NA POETKU OBRAUNSKOG PERIODA 340
Z. POZITIVNE KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU PRERAUNA GOTOVINE 341
I. NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU PRERAUNA GOTOVINE 342
J.GOTOVINA NA KRAJU OBRAUNSKOG PERIODA
(338-339+340+341-342)
343
9.2.5. izvetaji o promenama na kapitalu
Izvetaj o promenama na kapitalu je sastavni deo fnansijskih izvetaja
sastavljenih u skladu sa MRS 1 i koji je namenjen vlasnicima kapitala. Ovaj
izvetaj se sastavlja kao poseban i u njemu se kao minimum pozicija iskazuju:
neto dobitak ili gubitak obraunskog perioda,
stavke prihoda i rashoda koje ne ulaze u bilans uspeha ve se priznaju
u korist ili na teret kapitala i
zbirni efekat promena u raunovodstvenoj politici. (Kneevi G.,
str.24)
Izvetaj o promenama na kapitalu sastoji se iz dva dela prvi deo sadri
podatke za prethodnu godinu, a drugi deo podatke za tekuu godinu. U na-
rednoj tabeli dajemo primer Izvetaja o promenama na kapitalu. U kolonama
od 2 do 12 prikazani su pojedini oblici kapitala osnovni kapital, ostali kapital,
neuplaeni upisani kapital, emisiona premija itd.
Osnovni razlog za sastavljanje izvetaja o promenama na kapitalu, u posma-
tranom obraunskom period je saznanje da li je dolo do smanjenja ili poveanja
neto imovine preduzea.
203
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 46 izvetaj o promenama na kapitalu
I
z
v
e

t
a
j

o

p
r
o
m
e
n
a
m
a

n
a

k
a
p
i
t
a
l
u
u

p
e
r
i
o
d
u

o
d

_
_
_
_
_

d
o

_
_
_
_

2
0

_
_

g
o
d
i
n
e

i
z
n
o
s
u

u

0
0
0
0

d
i
n
a
r
a

-
Gubitak iznad visine
kapitala (grupa 29)
1
2
AOP
5
3
1
5
3
2
5
3
3
5
3
4
5
3
5
5
3
6
5
3
7
5
3
8
5
3
9
5
4
0
5
4
1
5
4
2
5
4
3
Ukupno (kol.
2+3+4+5+6+7+8-9-10)
1
1
AOP
5
1
8
5
1
9
5
2
0
5
2
1
5
2
2
5
2
3
5
2
4
5
2
5
5
2
6
5
2
7
5
2
8
5
2
9
5
3
0
Otkupljene sopstvene
akcije u udeli
1
0
AOP
5
0
5
5
0
6
5
0
7
5
0
8
5
0
9
5
1
0
5
1
1
5
1
2
5
1
3
5
1
4
5
1
5
5
1
6
5
1
7
Gubitak od visine
kapitala (grupa 35)
9
AOP
4
9
2
4
9
3
4
9
4
4
9
5
4
9
6
4
9
7
4
9
8
4
9
9
5
0
0
5
0
1
5
0
2
5
0
3
5
0
4
Nearsporeeni dobitak
(grupa 34)
8
AOP
4
9
2
4
9
3
Revalorizacione rezerve
(grupa 33)
7
AOP
4
7
9
4
8
0
4
8
1
4
8
2
4
8
3
4
8
4
4
8
5
4
8
6
4
8
7
4
8
8
4
8
9
4
9
0
4
9
1
Rezerve (rn 321, 322)
6
AOP
4
6
6
4
6
7
4
6
8
4
6
9
4
7
0
4
7
1
4
7
2
4
7
3
4
7
4
4
7
5
4
7
6
4
7
7
4
7
8
Emisiona premija
(rn 320)
5
AOP
4
5
3
4
5
4
4
5
5
4
5
6
4
5
7
4
5
8
4
5
9
4
6
0
4
6
1
4
6
2
4
6
3
4
6
4
4
6
5
Neuplaeni upisani
kapital (grupa 31)
4
AOP
4
2
7
4
2
8
4
2
9
4
3
0
4
3
1
4
3
2
4
3
3
4
3
4
4
3
5
4
3
6
4
3
7
4
3
8
4
3
9
Ostali kapital (rn 309)
3
AOP
4
1
4
4
1
5
4
1
5
4
1
7
4
1
8
4
1
9
4
2
0
4
2
1
4
2
2
4
2
3
4
2
4
4
2
5
4
2
6
Osnovni kapital (grupa
30 bez 309)
2
AOP
4
0
1
4
0
2
4
0
3
4
0
4
4
0
5
4
0
6
4
0
7
4
0
8
4
0
9
4
1
0
4
1
1
4
1
2
4
1
3
O
P
I
S
1
S
t
a
n
j
e

n
a

d
a
n

0
1
.
0
1
.

p
r
e
t
h
o
d
n
e

g
o
d
i
n
e

_
_
I
s
p
r
a
v
k
a

m
a
t
e
r
i
j
a
l
n
o

z
n
a

a
j
n
i
h

g
r
e

a
k
a

i

p
r
o
m
e
n
a

r
a

u
n
o
-
v
o
d
s
t
v
e
n
i
h

p
o
l
i
t
i
k
a

u

p
r
e
t
h
o
d
n
o
j

g
o
d
i
n
i

-

p
o
v
e

a
n
j
e
I
s
p
r
a
v
k
a

m
a
t
e
r
i
j
a
l
n
o

z
n
a

a
j
n
i
h

g
r
e

a
k
a

i

p
r
o
m
e
n
a

r
a

u
n
o
-
v
o
d
s
t
v
e
n
i
h

p
o
l
i
t
i
k
a

u

p
r
e
t
h
o
d
n
o
j

g
o
d
i
n
i

-

s
m
a
n
j
e
n
j
e
K
o
r
i
g
o
v
a
n
o

p
o

e
t
n
o

s
t
a
n
j
e

n
a

d
a
n

0
1
.
0
1
.

p
r
e
t
h
o
d
n
e

g
o
d
i
n
e

_

(
r
.
b
r
.

1
+
2

3
)
U
k
u
p
n
a

p
o
v
e

a
n
j
a

u

p
r
e
t
h
o
d
n
o
j

g
o
d
i
n
i
U
k
u
p
n
a

s
m
a
n
j
e
n
j
a

u

p
r
e
t
h
o
d
n
o
j

g
o
d
i
n
i
S
t
a
n
j
e

n
a

d
a
n

3
1
.
1
2
.

p
r
e
t
h
o
d
n
e

g
o
d
i
n
e

_
_
_

(
r
.
b
r
.

4
+
5
-
6
)
I
s
p
r
a
v
k
a

m
a
t
e
r
i
j
a
l
n
o

z
n
a

a
j
n
i
h

g
r
e

a
k
a

i

p
r
o
m
e
n
a

r
a

u
n
o
-
v
o
d
s
t
v
e
n
i
h

p
o
l
i
t
i
k
a

u

t
e
k
u

o
j

g
o
d
i
n
i

-

p
o
v
e

a
n
j
e
I
s
p
r
a
v
k
a

m
a
t
e
r
i
j
a
l
n
o

z
n
a

a
j
n
i
h

g
r
e

a
k
a

i

p
r
o
m
e
n
a

r
a

u
n
o
-
v
o
d
s
t
v
e
n
i
h

p
o
l
i
t
i
k
a

u

t
e
k
u

o
j

g
o
d
i
n
i

-

s
m
a
n
j
e
n
j
e
K
o
r
i
g
o
v
a
n
o

p
o

e
t
n
o

s
t
a
n
j
e

n
a

d
a
n

0
1
.
0
1
.

t
e
k
u

e

g
o
d
i
n
e

_

(
r
.
b
r
.

7
+
8
-
9
)
U
k
u
p
n
a

p
o
v
e

a
n
j
a

u

t
e
k
u

o
j

g
o
d
i
n
i
U
k
u
p
n
a

s
m
a
n
j
e
n
j
a

u

t
e
k
u

o
j

g
o
d
i
n
i
S
t
a
n
j
e

n
a

d
a
n

3
1
.
1
2
.

t
e
k
u

e

g
o
d
i
n
e

_
_
_

(
r
.
b
r
.

1
0
+
1
1
-
1
2
)
r
e
d
.
b
r
o
j
1
.
2
.
3
.
4
.
5
.
6
.
7
.
8
.
9
.
1
0
.
1
1
.
1
2
.
1
3
.
204
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
9.2.6. napomene uz fnansijske izvetaje
Napomene uz fnansijske izvetaje su prilozi koji idu uz postojee fnansij-
ske izvetaje. Pored etiri osnovna izvetaja, bilans stanja i uspeha, izvetaj o
promenama na kapitalu i izvetajem o novanim tokovima neophodno je dati
informacije koje dodatno pojanjavaju vrednost i prirodu nekih pozicija u tim
izvetajima. Napomene nisu fnansijski izvetaji, nego njihov neophodan, pratei
element. Napomene izraavaju kvantitativne i kvalitativne informacije vezane
za osnove na kojima su fnansijski izvetaji sastavljeni.
Napomenama se prikazuju metodi procene bilansnih pozicija, eventualno
odstupanje od postavljenih metoda sa razlozima odstupanja i kvantifkacijom
prouzrokovanih efekata, pregled obaveza sa rokom dospea duim od 5 godina,
prosean broj zaposlenih, broj i nominalna vrednost izdanih deonica po vrstama
itd. (Nikoli D., str.95). Napomene uglavnom sadre sve one informacije koje se
ne vide direktno iz osnovnih izvetaja, a neophodne su za njihovo razumevanje
i ocenu poslovanja. Sastavljanje i prezentovanje dodatnih informacija u formi
beleki doprinosi kvalitetu i upotrebljivosti raunovodstvenih informacija.
Napomena uz fnansijske izvetaje treba da:
49
prikau informacije o osnovama za sastavljanje fnansijskih izvetaja i
specifne raunovodstvene politike koje su primenjene,
obezbede informacije koje nisu prikazane u fnansijskim izvetajima,
obezbede dodatne informacije radi istinitog prikazivanja fnansijskih
izvetaja.
Koje e informacije biti prikazane u napomenama uz fnansijske izvetaje
zavisi od menadmenta i njihove procene u kojoj meri je aktuelnost i vanost
informacija znaajna za donoenje odgovarajuih poslovnih odluka i zaintere-
sovanih korisnika.
Primer 15 Analiza fnansijskih izvetaja na primeru turistike agencije Kon Tiki
Travel d.o.o. iz Beograda
50
Analiza fnansijskih izvetaja data je na primeru nae vodee turistke agencije
Kon Tiki Travel iz Beograda. Njena osnovna delatnost je pruanje turistkih
usluga u zemlji i inostranstvu. Agencija je osnovana 1990. godine i poslovanje je
zapoela sa samo 9 zaposlenih. U godini koja je predmet analize, zapoljavala je
160 ljudi i imala 50.000 korisnika usluga. Ostvareni poslovni prihod 2009. godine
iznosio je 329.680.000 din. i bio je za 19% manji u odnosu na prethodnu godinu,
ali je neto dobitak iznosio 58.945.000 din. to predstavlja poveanje od 69,4% u
odnosu na ist rezultat 2008. godine.
49 IASC, MRS 1 Prikazivanje nansijskih izvetaja,str. 91,
50 Ovaj primer e nam u daljem tesktu sluiti za izraunavanje racio brojeva
205
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 47 Bilans stanja turistke agencije Kon Tiki travel d.o.o. iz Beograda na dan 31.
decembra 2009. godine (u 000 din.)
Aktva Iznos Pasiva Iznos
Nekretnine, postrojenja, oprema, neto 20.735 Osnovni kapital 93.365
Nematerijalna ulaganja, neto 88.809 Nerasporeeni dobitak 86.712
Stalna imovina 109.544 Kapital 180.077
Dat avansi 191.835 Dugorone fnansijske obaveze -
Potraivanja 135.411 Kratkorone fnansijske obaveze 315.885
Potraivanja za vie plaen porez 6.682 Obaveze iz poslovanja 176.629
Kratkoroni fnansijski plasmani 187.141
Ostale obaveze po osnovu pore-
za na dodatnu vredn. i PVR
13.776
Gotovinski ekvivalent i gotovina 22.057 Kratkorone obaveze 506.290
Porez na dodatnu vrednost i AVR 34.133 Odloene poreske obaveze 416
Obrtna imovina 577.239 Ukupna pasiva 686.783
Ukupna aktva 686.783
Izvor: Kon Tiki d.o.o. - Izvetaj nezavisnog revizora za 2009. i fnansijski izvetaj,
(htp://www.kontki.rs/o_nama/o_nama.11.html, 4.02.2012.)
Prema prikazanom bilansu stanja, vrednost stalne imovine preduzea na 31.12. 2009. godi-
ne iznosi 109.544.000 din., a u okviru toga najvei deo se odnosi na poziciju nematerijalna
ulaganja, neto (88.809.000 din.). Vrednost stalne imovine u vidu nekretnina, postrojenja
i opreme, neto iznosi 20.735.000 din. Ukupna vrednost obrtne imovine je 577.239.000
din., a najveu vrednost ima pozicija dath avansa (191.835.000) i kratkoronih fnansijskih
plasmana (187.141.000), dok potraivanja iznose 135.411.000 dinara. Potraivanja se od-
nose na prodate turistke aranmane. Struktura aktve je karakteristna za turoperatore
i turistke agencije sa malim ueem osnovnih u odnosu na obrtna sredstva.
U pasivi bilansa stanja, kapital preduzea iznosi 180.077.000 din., ukupne kratkorone oba-
veze iznose ukupno 506.290.000 din., dok preduzee nema dugoronih obaveza. U okviru
kratkoronih obaveza posebno je dolo do poveanja kratkoronih fnansijskih obaveza
preduzea. Poseban znaaj imaju kratkorone obaveze jer one moraju bit isplaene u naj-
kraem roku (dobavljai, poreske obaveze prema dravi i drugim poslovnim partnerima).
Analiza fnansijskih izvetaja mora bit prilagoena zahtevu za dobijanjem kvalitetnih in-
formacija koje su potrebne razliitm korisnicima za donoenje poslovnih odluka. Metode i
tehnike fnansijske analize su razliite, a mogu se izdvojit metode horizontalne i vertkalne
analize koje e bit ilustrovane i konkretnim primerima. (Holjevac A. str. 336-339)
A) Horizontalna analiza bilansa stanja
U tabeli je dat primer horizontalne analize bilansa stanja koja se zasniva na praenju
promena pojedinih bilansnih pozicija u odnosu na prethodnu godinu. Nastala odstupa-
nja (poveanja ili smanjenja) iskazana su u apsolutnim iznosima i u procentma, da bi se
mogao sagledat smer promene poveanje ili smanjenje, kao i intenzitet promene. Na
taj nain se horizontalna analiza svodi na utvrivanje kvanttavnim promena u bilansu
preduzea, odnosno u njegovom fnansijskom poslovanju. Za korisnike informacija to
predstavlja polaznu osnovu za dalja kvalitatvna istraivanja faktora koji su doveli do odre-
enih promena. (Holjevac A. str. 338)
206
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 48 Horizontalna analiza bilansa stanja u 000 din.
Opis 2009. 2008.
Poveanje ili
smanjenje -
iznos
Poveanje ili
smanjenje
u %
Aktva
Nekretnine, postrojenja,oprema, neto 20.735 17.089 3.646 21,3
Nematerijalna ulaganja, neto 88.809 88.809 0 0
Stalna imovina 109.544 105.898 3.646 3,4
Dat avansi 191.835 152.067 39.768 26,7
Potraivanja 135.411 59.196 76.215 128,8
Potraivanja za vie plaen porez 6.682 - 6.682
Kratkoroni fnansijski plasmani 187.141 - 187.141
Gotovinski ekvivalent i gotovina 22.057 27.296 (5.239) (19,2)
Porez na dodatnu vrednost i AVR 34.133 - 34.133
Odloena poreska sredstva 348 (348)
Obrtna imovina 577.239 238.559 341.978 142,0
Ukupna aktva 686.783 344.805 (12.224) 99,2
Pasiva
Osnovni kapital 93.365 93.365 0 0
Nerasporeeni dobitak 86.712 34.801 51.911 149,2
Kapital 180.077 128.166 51.911 40,5
Dugorone obaveze - 8.705 (8.705)
Kratkorone fnansijske obaveze 315.885 42.780 273.105 638,4
Obaveze iz poslovanja 176.629 147.522 29.107 19,7
Ostale obaveze po osnovu poreza na dodatnu vredn. i PVR 13.776 15.560 (1.784) (11,5)
Obaveze po osnovu poreza na dobitak - 2.072 (2.072) -
Kratkorone obaveze 506.290 207.934 298.356 143,5
Odloene poreske obaveze 416 - 416 -
Ukupna pasiva 686.783 344.805 341.978 99,2
Analiza podataka iz tabele ukazuje na poveanje stalne imovine za 3,4% i to najvie
zahvaljujui porastu nekretnina, postrojenja i opreme za 21,3%. Istovremeno, ostva-
ren je znaajan porast obrtnih sredstava preduzea u odnosu na prethodnu godinu za
142%, uz znaajno poveanje potraivanja za 128,8%. Pri tom je dolo i do znaajnih
promena po pojedinim pozicijama dolo je do znaajnog poveanja kratkoronih
fnansijskih plasmana. Analiza pozicija pasive ukazuje da je dolo do poveanja kapi-
tala za 40,5% u odnosu na prethodnu godinu, zahvaljujui poveanju nerasporeenog
dobitka za 149,2%. Pored toga, znaajno su poveane kratkorone obaveze preduzea
za 143,5%, a najvee poveanje je evidentrano na poziciji kratkoronih fnansijskih
obaveza. Pored toga, dolo je i do poveanja obaveza iz poslovanja koje se odnose
na primljene avanse i na obaveze prema dobavljaima i to preteno iz inostranstva.
Znaajno poveanje kratkoronih obaveza predstavlja negatvni indikator za preduze-
a jer se radi o obavezama koje se moraju servisirat u kratkom roku i moe doi do
ugroavanja likvidnost preduzea.
Preduzee nije imalo dugoronih obaveza u 2009. godini.
207
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
B) Vertkalna analiza bilansa stanja
Vertkalna analiza bilansa stanja predstavlja analizu strukture bilansa, a zasniva se na
iskazivanju relatvnih odnosa izmeu pozicija u okviru imovine i pozicija koje se odnose
na ukupne izvore sredstava. Tako se dobija struktura imovine i izvora u procentma
(Common size statement), a dobijeni podaci se mogu poredit sa prethodnom
godinom.
Tabela 49 Vertkalna analiza bilansa stanja
Opis 2009. 2008.
Imovina
Stalna imovina 16,0% 30,7%
Obrtna imovina 84,0% 69,3%
Ukupna imovina 100,0% 100,0%
Kapital
Osnovni kapital 13,6% 27,1%
Nerasporeeni dobitak 12,6% 10,1%
Ukupan kapital 26,2% 37,2%
Obaveze
Dugorone obaveze - 2,5%
Kratkorone obaveze 73,8% 60,3%
Ukupne obaveze 73,8% 62,8%
Ukupne obaveze i kapital 100,0% 100,0%
Podaci u tabeli ukazuju na znaajne promene u strukturi izvora sredstava dolazi do
znaajnog poveanja ukupnih obaveza u odnosu na sopstvene izvore sredstava (sa
62,8% u 2008. uee obaveza je poveano na 73,8,%, dok je uee ukupnog kapitala
opalo sa 37,2 na 26,2%). Ova promena strukture je rezultat rasta kratkoronih obaveza
koje su u posmatranom periodu porasle sa 60,3% na 73,8%. Istovremeno u aktvi, dolazi
do porasta pozicija u okviru obrtnih sredstava sa 69,3 na 84%, a opada uee stalne
imovine preduzea sa 30,7 na 16,0% u 2009. godini.
Vertkalna analiza moe pruit korisne informacije pri uporeivanju pojedinih pozicija
u bilansu sa preduzeima sline veliine u istoj delatnost.
208
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 50 Bilans uspeha turistke agencije Kon Tiki travel d.o.o. iz Beograda
na dan 31. 12.2009. u 000 din
Pozicije 2009. 2008.
Poslovni prihodi 329.680 404.624
-prihodi od prodaje 329.680 400.222
-ostali poslovni prihodi - 4.402
Poslovni rashodi 309.407 267.705
-trokovi materijala 12.408 8.444
-trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi 164.109 146.125
-trokovi amortzacije i rezervisanja 4.709 5.509
-ostali poslovni rashodi 128.181 107.627
Poslovni dobitak 20.273 136.919
Finansijski prihodi 40.306 14.917
Finansijski rashodi 31.170 11.628
Ostali prihodi 39.422 3.276
Ostali rashodi 9.017 102.355
Dobitak iz redovnog poslovanja koji se obustavlja 59.814 41.129
Neto gubitak poslovanja koji se obustavlja 105 -
Dobitak pre oporezivanja 59.709 41.129
Porez na dobitak
-Poreski rashodi perioda - 6.582
-Odloeni poreski rashodi perioda 764 -
-Odloeni poreski prihodi perioda - 254
Neto dobitak 58.945 34.801
Izvor: Kon Tiki d.o.o. - Izvetaj nezavisnog revizora za 2009. i fnansijski izvetaj, (htp://
www.kontki.rs/o_nama/o_nama.11.html, 4.02.2012.)
U 2009. godini, ukupni poslovni prihodi turistke agencije Kon Tiki Travel iznosili
su 329.680 hiljadu dinara i bili su vei od poslovnih rashoda koji su iznosili 309.407
hiljada dinara. To je uslovilo poslovni dobitak od 20.273 hiljada dinara. U strukturi
rashoda, najvei iznos se odnosi na trokove zarada, naknada zarada i ostale line
rashode (164.109.000) koji su porasli i u odnosu na prethodnu 2008. godinu. Nakon
toga, znaajno uee imaju ostali poslovni rashodi (128.181.000).
Pri analizi bilansa uspeha, uobiajeno je da se polazi od uporeivanja sa rezultatma
iz prethodne godine. To ukazuje da li je dolo do pozitvnih ili negatvnih promena
u odnosu na prethodnu godinu. U analizi navedenog bilansa uspeha, na osnovu
poreenja sa prethodnom godinom, moe se uoit pad poslovnog dobitka kao
posledica znaajnog smanjenja poslovnog prihoda u odnosu na 2008. godinu, uz
istovremeni porast poslovnih rashoda.
Indikatvni podaci se mogu dobit i promenom metode vertkalne analize bilansa
uspeha, pri emu se sagledava odnos vie pozicija u odnosu na jednu poziciju koja
se tretra kao 100%, to omoguuje da se dobije strukturna analiza ovog fnansijskog
izvetaja.
209
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 51 Vertkalna analiza bilansa uspeha turistke agencije Kon Tiki Travel d.o.o.
u 000 din.
Bilans uspeha 2009.
2009. (u % od
poslovnog prih.)
2008.
2008. (u % od
poslovnog prih.)
Poslovni prihodi 329.680 100 400.222 100
Poslovni rashodi 309.407 93,9 267.705 66,9
Poslovni dobitak 20.273 6,1 136.919 34,2
Trokovi zarada 164.109 49,8 146.125 36,5
Ostali poslovni rashodi 128.181 38,9 107.627 27,0
Neto dobitak 58.945 17,9 34.801 8,7
Na osnovu podataka iz prethodne tabele oigledno je da je uee poslovnih ras-
hoda u odnosu na poslovne prihode naraslo na 93,9% u 2009., dok je ovaj odnos u
prethodnoj godini bio daleko povoljniji (66,9%). To je uslovilo i znatno nie uee
poslovnog dobitka u ukupnim prihodima samo 6,1%, dok je 2008. godine uee
iznosilo ak 34,2%. Poveano je i uee najvanijih pozicija u okviru rashoda (uee
zarada poraslo je na 49,8% od poslovnih prihoda, dok je uee ostalih poslovnih
rashoda poraslo na 38,9%). Pozitvnu tendenciju predstavlja poveanje uea neto
dobitka u 2009. na 17,9%, to je znaajno iznad uea u 2008., kada je iznosilo 8,7%.
Ovaj poslednji rezultat je posledica poveanja na pozicijama fnansijskih prihoda i
ostalih prihoda, tako da je neto dobitak u 2009. godini iznosio 58.945.000 dinara i bio
je vei od neto dobitka iz prethodne godine (34.801.000 dinara). Tome je doprinela
i injenica da je 2008. godine pozicija ostalih rashoda iznosila 102.355.000 dinara.
esto se u analizi poslovnih rezultata korist i metod trenda koji se odnosi na vre-
mensku analizu za dui period (pet ili vie godina) i na osnovu toga utvruju se
tendencije u kretanju kljunih poslovnih pokazatelja preduzea (npr. prihoda od
prodaje ili poslovnog dobitka).
Tabela 52 Izvetaj o tokovima gotovine turistke agencije Kon Tiki Travel d.o.o. na dan 31.
12.2009. u 000 din.
Tokovi gotovine iz poslovnih aktvnost 2009. 2008.
Prilivi gotovine iz poslovnih aktvnost 3.299.717 3.899.695
- Prodaja i primljeni avansi 3.297.826 3.892.062
- Primljene kamate iz poslovnih aktvnost 1.891 4.357
- Ostali prilivi iz redovnog poslovanja - 3.276
Odlivi gotovine iz poslovnih aktvnost 3.393.694 4.020.493
- Isplate dobavljaima i dat avansi 3.178.453 3.873.331
- Zarade, naknade zarada i ostali lini rashodi 204.902 146.125
- Plaene kamate 10.339 -
- Porez na dobitak - 1.037
Neto odliv gotovine iz poslovnih aktvnost 93.977 120.798
Tokovi gotovine iz aktvnost investranja
210
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Prilivi gotovine iz aktvnost investranja
- Prodaja nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postroje-
nja i opreme
- 32.245
Odlivi gotovine iz aktvnost investranja 187.141
- Kupovina nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postroje-
nja i opreme
- 2.762
- Ostali fnansijski plasmani 187.141 -
Neto priliv gotovine iz aktvnost investranja - 29.483
Neto odliv gotovine iz aktvnost investranja 187.141 -
Tokovi gotovine iz aktvnost fnansiranja
Prilivi gotovine iz aktvnost fnansiranja
- Dugoroni i kratkoroni kredit (neto priliv) 264.400 24.882
Neto priliv gotovine iz aktvnost fnansiranja 264.400 24.882
Svega prilivi gotovine 3.564.117 3.956.822
Svega odlivi gotovine 3.580.835 4.023.255
Neto odliv gotovine 16.718 66.433
Gotovina na poetku obraunskog perioda 27.296 98.667
Pozitvne kursne razlike po osnovu prerauna gotovine 32.310 4.585
Negatvne kursne razlike po osnovu prerauna gotovine 20.831 9.523
Gotovina na kraju obraunskog perioda 22.057 27.296
Izvor: Kon Tiki d.o.o. - Izvetaj nezavisnog revizora za 2009. i fnansijski izvetaj, (htp://www.kontki.
rs/o_nama/o_nama.11.html, 4.02.2012.)
Podaci iz navedenog izvetaja ukazuju da je turistka agencija Kon Tiki Travel u peri-
odu 01.01. do 31.12.2009. godine ostvarila neto odliv gotovine za 16.718.000 dinara.
Ovo je bilo rezultat neto odliva gotovine iz poslovni aktvnost koji je u navedenoj
godini iznosio 93.977.000 dinara, kao i neto odliva gotovine iz aktvnost investranja
u iznosu od 187.141.000 dinara, dok je neto priliv gotovine ostvaren iz aktvnost
fnansiranja u iznosu od 264.400.000 , u ovom sluaju se radilo o kreditnom zadui-
vanju. Gotovina na kraju obraunskog perioda iznosila je 22.057.000 dinara.
Analiza o tokovima gotovine polazi od tokova nastalih u posmatranoj godini, ali se
moe vrit poreenja sa novanim tokovima iz prethodne godine. Iako turistka
agencija ima neto odliv gotovine u 2009. godini, pozitvnu tendenciju predstavlja
injenica da je on znatno manji nego u prethodnoj godini kada je iznosio 66.433.000
dinara. Neto odliv gotovine iz poslovnih aktvnost je takoe manji u tekuoj u odno-
su na 2008. godinu, meutm, u istom periodu je znaajno porastao odliv gotovine
po osnovu aktvnost investranja. U takvoj situaciji je neophodan priliv gotovine
obezbeen uzimanjem dugoronih i kratkoronih kredita.
211
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
9.2.7. Specifnosti fnansijskog izvetavanja u javnom sektoru
Finansijsko izvetavanje razliitih subjekata (entiteta) javnog sektora razli-
kuje se u odnosu na izvetavanje privatnih preduzea. Iako se moe rei da ne
postoje bitne razlike u primeni osnovnih raunovodstvenih principa, razlike
nastaju kao posledica ciljeva fnansijskog izvetavanja javnog sektora. Pored
ciljeva koji su usmereni na pruanje korisnicima informacija o fnansijskom
poloaju i uspenosti poslovanja, takoe je neophodno obezbediti informacije
o usklaenosti poslovanja sa zakonskim propisima, a posebno je znaajan as-
pekt vezan za sagledavanje odgovornosti u korienju poverenih sredstava. Za
znaajan broj subjekata javnog sektora postoji i obaveza javnog objavljivanja
fnansijskih izvetaja.
Pitanja koja se odnose na fnansijsko izvetavanje entiteta javnog sektora
regulisana su u okviru nacionalnih zakonodavstava pojedinih zemalja, ali po
pravilu se donosi i interna raunovodstvena regulativa kojom su regulisana
specifna pitanja u zavisnosti od posebnih naina fnansiranja i poslovanja
pojedinih subjekata. To je dovelo i do znaajnih razlika u praksi izvetavanja.
Osnovni fnansijski izvetaji javnog sektora su:
Izvetaj o fnansijskom stanju (bilans stanja)
Izvetaj o fnansijskoj uspenosti (bilans uspeha)
Izvetaj o promenama u neto imovini/kapitalu
Izvetaj o novanim tokovima
Izvetaj o izvrenju budeta.
Veliki znaaj imaju i napomene koje se daju uz fnansijske izvetaje jer
omoguavaju pojanjavanje odreenih pozicija u skladu sa primenjenim rau-
novodstvenim principima, to moe biti od velike vanosti za pojedine korisnike
informacija.
U odnosu na fnansijske izvetaje privatnih preduzea, razlike se javljaju u
strukturi pojedinih bilansnih pozicija. Tako npr. prihodi javnog sektora mogu
nastati po osnovu oporezivanja ili raspodele, davanja ili donacija, pozajmica, po
osnovu otuene imovine ili pruanja usluga. Rashodi entiteta javnog sektora
nastaju u obavljanju funkcija zbog kojih je sam entitet i osnovan.
Jedan od osnovnih zadataka fnansijskog izvetavanja javnog sektora je da
se korisnicima prue informacije o tome da li je izvrenje budeta i poslovanje
entiteta bilo u skladu sa zakonskim propisima. Na osnovu ovog vida fnansij-
skog izvetavanja sagledava se efkasnost u upravljanju fnansijskim sredstvima
konkretnog entiteta, a posebno je znaajno utvrivanje fnansijske odgovornosti
za troenje raspoloivih sredstava. Pokazatelji koji se dobijaju iz fnansijskog
izvetavanja javnog sektora mogu sluiti i za poreenje sa rezultatima koje
ostvaruje privatni sektor.
212
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1. Defniite i objasnite pojam fnansijske analize.
2. Defniite i objasnite pojam fnansijskog izvetavanja.
3. Koji se instrumenti mogu koristiti u fnansijskoj analizi?
4. ta sve obuhvata fnansijsko izvetavanje?
5. Koje zahteve treba da ispune informacije koje se dostavljaju za fnansijsko izveta-
vanje?
6. Koji su sve izvetaji obuhvaeni prema Meunarodnim raunovodstvenim stan-
dardima?
7. Objasnite ta prikazuje bilans stanja.
8. Objasnite pojmove aktive i pasiv.
9. Analiza bilans stanja prua odgovore na koja pitanja?
10. ta se podrazumeva pod pojmovima; stalna (fksna ili dugorona) imovina, obrtna
(tekua ili kratkorona) sredstva, sopstveni kapital (ista imovina, kapital vlasnika),
pozajmljeni kapital (obaveze ili dugovi, kapital poverilaca).
11. Koje se kriterijumi razvrstavanja pozicija bilansa stanja primenjuju u praksi kom-
panija?
12. Objasnite kriterijum rastue likvidnosti u aktivi i opadajue dospelosti u pasivi, i
kriterijum opadajue likvidnosti u aktivi i rastue dospelosti u pasivi.
13. ta ini aktivu a ta pasivu bilansa stanja?
14. Kako se izraunava imovina, a kako kapital preduzea napiite formulu?
15. Kako bi ste defnisali bilans uspeha ?
16. ta obuhvata i od ega se sastoji bilans uspeh?
17. ta je karakteristika metoda ukupnih trokova kod obrauna rezultata poslovanja?
18. ta je karakteristika Izvetaja o zadranom proftu?
19. ta je Izvetaj o novanim tokovima?
20. Koji su osnovi razlozi za sastavljanja Izvetaja o novanim tokovima?
21. Kako bi ste objasnili karakteristike sastavljanja Izvetaj o promenama na kapitalu?
22. ta predstavljaju i emu slue Napomene uz fnansijske izvetaje?
23. Na primeru turistike agencije Kon Tiki Travel objasnite horizontalnu analizu
bilansa stanja.
24. Na primeru turistike agencije Kon Tiki Travel objasnite vertikalnu analizu bilansa
stanja.
25. Na primeru turistike agencije Kon Tiki Travel objasnite vertikalnu analizu bilansa
uspeha.
26. Objasnite izvetaj o tokovima gotovine na primeru turistike agencije Kon Tiki
Travel.
27. Objasnite specifnosti fnansijskog izvetavanja u javnom sektoru u turizmu.
213
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Avelini Holjevac I., Kontroling Upravljanje poslovnim rezultatom, Hotelijerski fakultet
Opatija, Rijeka, 1998.
Beech J., Chadwick S., Te Business of Tourism Management, Prentice Hall, Harlow,
2006.
Hales A.J.: Accounting and Financial Analysis in the Hospitality Industry, Elsevier
Butterworth-Heinemann, Burlington, 2005.
Hrusti H., Finansijski menadment i upravljako raunovodstvo, Fakultet za pravne i
poslovne studije, Novi Sad, 2007.
Kneevi G., Analiza fnansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.
Kon Tiki d.o.o. - Izvetaj nezavisnog revizora za 2009. i fnansijski izvetaj, (http://
www.kontiki.rs/o_nama/o_nama.11.html, 4.02.2012.)
Krasulja D., Ivanievi M., Poslovne fnansije, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beo-
grad, 2007.
Krasulja D., Poslovne fnansije III izdanje, Ekonomski fakultet, Beogard, 1986.
Nikoli D., Poslovne fnansije u hotelijerstvu, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.
Nikoli D., Upravljanje fnansijskim poslovanjem i politika cena u hotelijerstvu i turizmu,
Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007.
Petrovi Z., Raunovodstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.
Radojevi T., Finansijsko poslovanje u turizmu i hotelijerstvu, Univerzitet Singidunum,
Beograd, 2011.
Robinson P., Operations Management in the Travel Industry, CAB International, Cam-
bridge, 2009.
Stanii M., Raunovodstvo, Univerzitet Singidunum FTHM, Beograd, 2006.
Stojilkovi M., Krsti J., Finansijska analiza (teorijsko - metodoloke osnove), Ekonomski
fakultet Univerziteta u Niu, Ni, 2000.
Tepi R., Turk I., Petrovi M., Renik raunovodstva i fnansija, Zagreb, 1984.
ager K., Mami Saer I., Sever S., ager L., Analiza fnansijskih izvetaja, Masmedia,
Zagreb, 2008.
Zakon o turizmu, Slubeni glasnik RS, br.36/09
214
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10. PokAzATElJi PoSlovAnJA U
PREDUzEimA U HoTEliJERSTvU i TURizmU
nakon itanja ove glave moi ete da:
objasnite ta je to racio analiza.
znate i izraunate pokazatelje likvidnosti.
znate i izraunate pokazatelje aktivnosti i efkasnosti upravljanja.
znate i izraunate pokazatelje fnansijske strukture.
znate i izraunate pokazatelje rentabilnosti.
znate i izraunate pokazatelje trine vrednosti.
C
ilj fnansijske analize je kvantifkovanje i ocenjivanje funkcionalnih odnosa
koji postoje izmeu bilansnih pozicija da bi se dobila verodostojna ocena
fnansijskog poloaja i aktivnosti preduzea. Prema stepenu obuhvatnosti f-
nansijska analiza moe biti parcijalna (kada se obuhvata ui segment poslovnih
performansi preduzea) ili kompleksna koja ima sveobuhvatni pristup svim
bitnim poslovnim performansama. (Paunovi B., str. 241.)
10.1. RACio AnAlizA
U parcijalnoj fnansijskoj analizi koriste se tzv. racio brojevi koji predstavljaju
odnos izmeu dve funkcionalno povezane bilansne pozicije. Sam naziv potie
od engleske rei racio to znai odnos. Zadatak analize racio brojeva je da se
oceni fnansijsko stanje preduzea i da se utvrde oekivane promene u buduem
fnansijskom stanju preduzea.
Uobiajeni standardi koji se koriste kod tumaenja rezultata racio analize
su: (Paunovi B., str. 242.)
Racio brojevi iz prethodnih godina
Racio brojevi koji su utvreni kao planske veliine u jednom preduzeu
Poeljni racio brojevi, npr. oni koji se odnose na najuspenije predu-
zee u grani,
Racio brojevi koji su eksterne veliine (npr. proseni u jednoj privred-
noj grani).
Za preduzee poseban znaaj mogu imati poreenje sa pokazateljima koji
su proseni za odreenu privrednu granu.
215
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Racio brojevi se mogu grupisati na razliite naine, a za potrebe ove analize
bie korieni racio brojevi grupisani na sledei nain:
Pokazatelji likvidnosti
Pokazatelji aktivnosti ili efkasnosti
Pokazatelji fnansijske strukture i
Pokazatelji rentabilnosti.
10.1.1. Pokazatelji likvidnosti
Likvidnost preduzea predstavlja njegovu sposobnost da u kratkom roku
izmiri svoje kratkorone obaveze. Za izraunavanje pokazatelja likvidnosti
koriste se bilansne pozicije iz bilansa stanja koje se odnose na obrtna sredstva i
kratkorone obaveze preduzea. Kao pokazatelji likvidnosti koriste se:
Opti racio likvidnosti
Neto obrtna sredstva i
Rigorozni racio likvidnosti.
U primerima koje dajemo za izraunavanje racija za 2009. korieni su podaci:
Agencije Kon Tiki Travel (bilans stanja i uspeha dat su u Tabela 47 Bilans stanja,
glava 9.2.6 Bilans stanja i Tabeli 50 Bilans uspeha, glava 9.2.6)
Hotela X (bilans stanja i uspeha dat su u Tabela 39 Bilans stanja, glava 9.2.1 Bilans
stanja i Tabeli 44 Bilans uspeha, glava 9.2.2)
U daljem izraunavanju pod brojem 1 je Agencije Kon Tiki Travel, a pod brojem 2
Hotel X
Opti racio likvidnosti se moe dobiti podelom ukupnih obrtnih sredstava
sa ukupnim kratkoronim obavezama. On pokazuje sa koliko je obrtnih sred-
stava pokrivena svaka novana jedinica kratkoronih obaveza. Za izraunavanje
opteg racia likvidnosti koristi se obrazac: (Krasulja D., Ivanievi M., str. 23.)
opti racio likvidnosti =
obrtna sredstva
kratkorone obaveze
Uobiajeno se smatra da odnos 2:1 obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza
predstavlja pokazatelj zadovoljavajue likvidnosti.
216
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Primer 16 Izraunavanja opteg racia likvidnosti
Praktan primer izraunavanja opteg racia likvidnost na primeru turistke agen-
cije i hotela X (u toku dalje analize pokazatelja korieni su podaci iz bilansa stanja
turistke agencije Kon Tiki Travel dat u prethodnom poglavlju i hotela X)
1. opti racio likvidnosti =
577239
=1,14 > 1 (za 2009)
506290
2. opti racio likvidnosti =
86968
= 6,99 > 1 (za 2009)
12429
Navedeni koefcijent je vei od jedinice to se moe smatrati prihvatljivom
veliinom. Izraunavanjem opteg racia likvidnosti prema podacima iz bilansa
stanja turistike agencije za prethodnu godinu, uoava se da je dolo do bla-
gog pada (u 2008. iznosio je 1,15, a 2009. je 1,14, to predstavlja smanjenje
likvidnosti za 0,01). Ukoliko je iznos ovog koefcijenta manji od jedinice stanje
likvidnosti preduzea je nezadovoljavajue. U tumaenju samih koefcijenata
ne postoje strogo defnisana pravila, iako se npr. u amerikoj bankarskoj praksi
smatralo da je poeljna veliina 2:1 pri oceni kreditnog boniteta preduzea.
Pri analizi treba imati u vidu i niz drugih faktora kao to su: vrsta delatnosti
i obim poslovanja preduzea, vreme vezivanja sredstava u pojedinim fazama
reprodukcije, uslovi kreditiranja od strane dobavljaa, posebno u odnosu na
uslove kreditiranja kupaca itd.
Pokazatelj neto obrtna sredstva predstavlja deo obrtnih sredstava koji ostaje
nakon to se pokriju kratkorone obaveze, odnosno to je indikator dugoronih
izvora fnansiranja obrtnih sredstava. Ovaj pokazatelj moe se izraunati prema
obrascu:
Neto obrtna sredstva = Obrtna sredstva Kratkorone obaveze.
Iz sledeih relacija moe se sagledati odnos izmeu racia likvidnosti i neto
obrtnih sredstava:
Opti racio likvidnosti > 1 - Neto obrtna sredstva > 0
Opti racio likvidnosti = 1 - Neto obrtna sredstva = 0
Opti racio likvidnosti < 1 - Neto obrtna sredstva < 0.
Neto obrtna sredstva predstavljaju apsolutni pokazatelj, a po pravilu se koristi
za analizu tendencija u vie posmatranih perioda. Ukoliko ima tendenciju rasta
smatra se da se radi i o pozitivnim promenama u dugoronim izvorima fnan-
siranja obrtnih sredstava. Navedeni pokazatelj esto koriste poslovne banke pri
donoenju odluke o odobravanju kreditnog zahteva (Krasulja D., Ivanievi M.,
str.25). Zato je neophodno da znamo kako se izraunavaju neto obrtna sredstva.
217
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kao to vidimo iz narednog primera neto obrtna sredstva su razlika izmeu
obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza.
Primer 17 Izraunavanje neto obrtnih sredstava:
Neto obrtna sredstva = Obrtna sredstva -Kratkorone obaveze
1. Neto obrtna sredstva = 577239 - 506290 = 70949
2. Neto obrtna sredstva = 86968 - 12429 = 74539
Pored navedenih pokazatelja, u primeni je i rigorozni racio likvidnosti koji
se javlja kao stroiji od opteg racia likvidnosti. Izraunava se na taj nain to
se iz ukupnih obrtnih sredstava izdvajaju likvidna sredstva (gotovina i kratko-
rona potraivanja) i stavljaju u odnos sa kratkoronim obaveza. Na ovaj nain
se zapravo iskljuuju manje likvidna sredstva (zalihe i unapred plaeni trokovi)
jer je potreban dui period da se konvertuju u gotovinu. U likvidna sredstva
ukljuena su samo potraivanja, gotovina i gotovinski ekvivalenti. Sledeim
obrascem iskazuje se rigorozni racio likvidnosti: (Kneevi G., str 140)
Rigorozni racio likvidnosti =
likvidna sredstva
kratkorone obaveze
Njegovom primenom moe se utvrditi sa koliko je novanih jedinica likvidnih
sredstava pokrivena svaka novana jedinica kratkoronih obaveza.
Uobiajeno se smatra da je zadovoljavajui rigorozni racio likvidnosti kada
postoji odnos 1:1, ali je potrebno sagledati i stanje naplativosti potraivanja od
kupaca.
Kada se radi o turoperatorima i turistikim agencijama po pravilu nema
zaliha (gotovih proizvoda, materijala ili nedovrene proizvodnje) tako da esto
postoji jednakost izmeu opteg i rigoroznog racia likvidnosti (izuzetak se
javlja u sluaju da se bave i drugim delatnostima, npr. kada imaju smetajne
kapacitete, restorane ili trgovine, jer tada imaju neophodne zalihe hrane, pia
ili trgovinske robe). Treba naglasiti da je za poslovanje organizatora putovanja
karakteristino da se esto javljaju avansna plaanja za koja je potreban dui
period da bi se konvertovala u novani oblik.
U analiziranom sluaju agencije, moe se rei da je rigorozni racio likvidnosti
na granici tolerantnosti jer je neznatno manji od 1. Meutim, neophodno je
naglasiti da analiza navedenih pokazatelja kod organizatora putovanja zahteva
poseban oprez jer je pitanje kratkorone likvidnosti kljuno za njegovo normalno
poslovanje. Zapravo, moe se rei da je nelikvidnost bila i najvaniji faktor koji
je dovodio do ekonomskog kolapsa turoperatora, a da su primeri brojni u svetu,
218
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
a poslednjih godina i u naoj zemlji. Zato je menaderima kod ovih privred-
nih subjekata potrebna i vrlo precizna analiza strukture likvidnih sredstava, u
okviru koje kritian deo mogu biti potraivanja od kupaca. Naime, potraivanja
od kupaca se svrstavaju u a priori likvidna sredstva, ali neophodno je izvriti
njihovu detaljniju analizu. U literaturi se sugerie klasiranje potraivanja od
kupaca prema rokovima njihovog dospea. Indikativan je i pokazatelj njihovog
obrta na osnovu koga se moe videti koliko se puta proseno u toku godine
konvertuju u gotovinu. (Krasulja D., Ivanievi M., str. 24)
Za turoperatore i hotele je posebno znaajno da vre i kvalitativnu ocenu bo-
niteta potraivanja od kupaca jer nenaplativost pojedinih potraivanja moe biti
kritian faktor u plaanju dospelih obaveza i ugroziti njihov opstanak na tritu.
Primer 18 Rigorozni racio likvidnosti turistike agencije i hotela
Na primeru konkretne turistke agencije kada se izdvoje likvidna sredstva (gotovina
i gotovinski ekvivalent i kratkorona potraivanja) onda se dobija sledea situacija:
1. Rigorozni racio likvidnosti =
164.150
= 0,32
506.290
2. Rigorozni racio likvidnosti =
86968 - 0
= 6,99
12429
Kod navedene putnike agencije dobijeni koefcijent je manji od jedinice, to ukazuje
na potrebu za posebno opreznom politkom sa ciljem da se obezbedi tekua likvidnost.
Kod hotela vidimo da je stanje nepromenjeno u odnosu na opt racio likvidnost jer
hotel nije imao date avanse.
Pitanje likvidnosti se moe smatrati jednim od najvanijih, ako ne i najva-
nijim pitanjem u poslovanju turoperatora. Na sloenost ovog pitanja ukazuju
brojni rizici kojima su privredni subjekti koji se bave organizovanjem putovanja
izloeni u svom tekuem poslovanju. Ovi rizici su posledica izrazite sezonalnosti
u poslovanju kod veine organizatora putovanja to uslovljava oscilacije u pri-
ticanju prihoda tokom godine, tako da ovaj problem esto reavaju uzimanjem
kratkoronih bankarskih pozajmica. Stalno prisutan rizik u operativnom poslo-
vanju vezan je i za este promene kurseva valuta uslovljavajui pojavu kursnih
razlika. Pored toga, poetkom 21. veka zabeleene su i brojne krizne situacije
u svetu koje su negativno uticale na turistika kretanja (ratovi i meunarodni
terorizam, prirodne katastrofe, pandemije i slini vanredni dogaaji) i uslovile
iznenadan pad prodaje i prihoda. Kao posledica, dolazi do sluajeva ekonomskog
kolapsa turoperatora.
219
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Pri analizi likvidnosti organizatora putovanja, treba imati u vidu da objektivno
deluju i faktori koji su vezani za specifnost poslovanja turistikih agencija i
organizatora putovanja, a pozitivno deluju na stanje likvidnosti. Naime, inje-
nica je da korisnici njihovih usluga najvei deo plaanja vre unapred (nekada i
nekoliko meseci unapred) i da se naplaena sredstva koriste za plaanja dospelih
obaveza. To stvara dodatne rizike od kursnih razlika kada se radi o putovanjima
prema inostranstvu, a za turoperatora predstavlja i potrebu za dodatnom panjom
koja je usmerena na zatitu interesa njihovih klijenata.
To su razlozi koji su intenzivirali aktivnosti na traenju reenja za sluajeve
nesolventnosti, najee kroz formiranje posebnih fondova ili sistema garancije
(banaka ili osiguravajuih drutava) koji su i zakonski regulisani u velikom broju
evropskih zemalja. U nekim sluajevima, turoperatori formiraju i sopstvene
fondove ija je namena reagovanje u situacijama kada je neophodno da se zatite
fnansijska sredstva koja su uplatili korisnici njihovih usluga.
51

10.1.2. Pokazatelji aktivnosti ili efkasnosti upravljanja
Pri ulaganju u poslovna sredstva, preduzee ima cilj da obezbedi njihovo
efkasno korienje, odnosno da sa to manjim uloenim sredstvima ostvari to
vei obim poslovnih aktivnosti. Finansijski aspekt obima poslovnih aktivnosti
izraen je prihodima i rashodima u bilansu uspeha, a uspostavljanjem relativnih
odnosa izmeu pojedinih pozicija prihoda i trokova i ulaganja u poslovna sred-
stva dobijaju se koefcijenti obrta poslovnih sredstava.
52
Pojedini autori koriste
termin pokazatelji efkasnosti upravljanja naglaavajui da se analiza odnosi
na praenje efkasnosti upravljanja pojedinim oblicima imovine (Stojilkovi M.,
str. 93.). Ovih pokazatelja ima vie, a u nastavku e biti objanjeni:
Koefcijent obrta kupaca
Koefcijent obrta dobavljaa
Koefcijent obrta zaliha
Koefcijent obrta fksnih sredstava
Koefcijent obrta ukupnih poslovnih sredstava i
Koefcijent obrta sopstvenih sredstava.
esto se u analizi polazi od indikatora koji ukazuju na karakteristike nabavnog
i prodajnog procesa, a to su koefcijent obrta kupaca i koefcijent obrta dobavljaa.
Koefcijent obrta kupaca je indikator koji pokazuje koliko na jednu novanu
jedinicu nenaplaenog salda potraivanja od kupaca preduzee ostvaruje ukupnog
prihoda tokom godine. Obino se kod izraunavanja ovog koefcijenta uzima
neto prihod od realizacije iz bilansa uspeha i vri se poreenje sa vrednou
51 Opirnije videti u Robinson P., Operations Management in the Travel Industry, str. 209-210.
52 Isto, str. 26.
220
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
potraivanja od kupaca. Vrednost potraivanja se moe iskazivati na razliite
naine, a esto se prosean saldo kupaca rauna prema stanju na poetku i na
kraju godine prema iskazanim pozicijama u bilansu. Ovaj se pristup primenjuje
uz pretpostavku da nema veih sezonskih oscilacija u prosenom saldu potrai-
vanja od kupaca tokom godine.
koefcijent obrta kupaca =
neto prihodi od prodaje
Prosean saldo kupaca
Prosean saldo kupaca =
saldo kupaca k.p.g + saldo kupaca k.t.g
2
k.p.g kraj prethodne godine; k.t.g. kraj tekue godine
Na osnovu toga mogue je utvrditi i proseno vreme trajanja jednog obrta
sredstava angaovanih u potraivanjima od kupaca i to na osnovu obrasca:
Proseno vreme naplate =
360 dana
koefcijent obrta kupaca
Primer 19 Izraunavanja koefcijenta obrta kupaca na primeru turistike agencije i hotela
1. koefcijent obrta kupaca =
329680
= 3,4
135411 + 59196
2
2. koefcijent obrta kupaca =
223151
= 44,56
4670+5845
2
Navedeni koefcijent znai da se potraivanja naplauju proseno godinje 3,4 puta
(za hotel da je obrt kupaca 44,56). Na osnovu toga se moe izraunat proseno
vreme naplate potraivanja od kupaca koje u konkretnom sluaju iznosi:
1. Proseno vreme naplate = 106
2. Proseno vreme naplate = 8,07
Pri analizi navedenih pokazatelja treba imati u vidu da ukupan iznos potra-
ivanja od kupaca zavisi od obima realizacije ali i politike kreditiranja kupaca
i stepena efkasnosti naplate. Posebno je znaajno imati u vidu kreditne uslove
koji se nude kupcima, pa je tako uobiajeno da se izmeu privrednih subjekata
roba daje sa odloenim plaanjem od 30 dana. Prodaja turistikih aranmana
je po pravilu vezana sa plaanjem u vie mesenih rata to znaajno produava
vreme naplate potraivanja, koje vrlo esto iznosi vie meseci.
221
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Za turoperatore koji vei deo paket aranmana prodaju putem mree su-
bagenata, od posebnog je znaaja da njihovi poslovni partneri u maloprodaji
svoje obaveze izmiruju na vreme. Kanjenje u plaanju kod kljunih subagenata
moe dovesti do ozbiljnih problema u sposobnosti konkretnog turoperatora da
izvri svoja plaanja prema dobavljaima. Zbog toga praenje vremena naplate
kod ove kategorije kupaca ima prioritetan znaaj za organizatore putovanja.
Za hotelska preduzea je veoma vano da utvrde naplatu od kupaca po
segmentima. Znai, da e hotel saldo kupaca podeliti na kupce- individualne
goste, kupce - putnike agencije itd., pa onda izraunavati koefcijent obrta
kupaca. Kad bi to uradili u navedenom primeru videli bi da u ovom hotelu
preteno borave individualni gosti, koji direktno plaaju, to nam pokazuje da
je koefcijent obrta i vreme naplate izuzetno dobro.
Navedeni pokazatelji imaju veliki znaaj za organizatore putovanja jer za-
jedno sa pokazateljima likvidnosti predstavljaju najvanije instrumente pomou
kojih se moe sagledati realna situacija u pogledu likvidnosti i sposobnosti da
se plate obaveze u roku dospea. Turoperatori mogu voditi i politiku poveanja
koefcijenta obrta kupaca i skraivanja perioda naplate potraivanja od kupaca,
to bi uticalo i na efkasnije korienje poslovnih sredstava. U tom sluaju se
javlja opasnost da e takva mera ugroziti obim prodaje turistikih aranmana.
Koefcijent obrta zaliha predstavlja znaajan pokazatelj za sva preduzea
koja imaju velika sredstva vezana u ovom obliku imovine. Navedeni koefcijent
se izraunava stavljanjem u odnos cene kotanja prodatih proizvoda i usluga
i prosene vrednosti zaliha u toku godine. Prosena vrednost zaliha moe se
izraunati na slian nain kao to se izraunava prosean saldo potraivanja od
kupaca.
koefcijent obrta zaliha =
Cena kotanja prodatih proizvoda i usluga
Prosean saldo zaliha
Na taj nain se moe sagledati koliko su proseno puta u toku godine zalihe
prole kroz ciklus reprodukcije u preduzeu. Za analizu je znaajno utvrditi i
proseno vreme trajanja jednog obrta koji obuhvata period od momenta nabavke
materijala do momenta prodaje gotovih proizvoda, odnosno usluga. Taj period
vezivanja zaliha dobija se kada se broj dana u godini (360) podeli sa koefcijentom
obrta zaliha: (Krasulja D., Ivanievi M., str. 28-30)
Proseno vreme trajanja jednog obrta =
360
koefcijent obrta zaliha
Sa aspekta fnansijske analize, esto je potrebno izvriti i dodatnu analizu
navedenog pokazatelja uzimajui u obzir i prosean period naplate potraivanja
222
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
od kupaca jer se tek u tom sluaju stvara jasna slika o konverziji ovog oblika
imovine u gotovinu.
PPKZG = DVZ + PPPK
PPKZG prosean period konverzije zaliha u gotovinu
DVZ dani vezivanja zaliha
PPNPK - prosean period naplate potraivanja od kupaca
Skraivanje ovog perioda doprinosi smanjenju potrebnih poslovnih sredstava,
odnosno da se sa manjim angaovanjem sredstvima moe realizovati isti obim
poslovnih aktivnosti.
Keofcijenti obrta zaliha se znaajno razlikuju izmeu pojedinih delatnosti u
zavisnosti od specifnosti procesa proizvodnje i pruanja usluga. Mogu takoe
postojati znaajne razlike izmeu perioda obrta pojedinih oblika zaliha (mate-
rijala, nedovrene proizvodnje, gotovih proizvoda i slino), pa preduzea esto
prate i tzv. parcijalne koefcijente obrta pojedinih oblika zaliha. Dobar primer
mogu biti zalihe u sektoru hrana i pie u hotelima. Veliki deo ovih zaliha moe
imati kratko vreme obrta, ali da istovremeno pojedine pozicije (npr. kvalitetna
vina u hotelima najviih kategorija koja moraju postojati u ponudi) mogu imati
daleko dui period vezivanja u zalihama.
Za turoperatore i turistike agencije koefcijenti obrta zaliha nemaju vei
analitiki znaaj.
Koefcijenti obrta se koriste u analizi potraivanja od kupaca, a primenjuju
se i kod analize odnosa sa dobavljaima. Obaveze prema dobavljaima nastaju
kao rezultat nabavke materijala i usluga uz mogunost odloenog plaanja.
Tako se utvruje koefcijent obrta dobavljaa koji predstavlja odnos vrednosti
ukupnih godinjih nabavki na kredit i salda dobavljaa na kraju godine. Ovim
koefcijentom iskazuje se koliko je na jednu novanu jedinici neplaenih obaveza
prema dobavljaima vrednost ukupne nabavke na kredit. Na osnovu toga se
moe proceniti proseno vreme u kojem obaveze dospevaju za plaanje u toku
godine. Koefcijent se moe izraunati prema sledeem obrascu: (Krasulja D.,
Ivanievi M., str.30-31)
koefcijent obrta dobavljaa =
vrednost nabavke na odloeno plaanje
Prosean saldo dobavljaa
U primeni ovog obrasca, postoje razliita tumaenja autora u pogledu toga
da li se kao dobavljai uzimaju u obzir samo oni koji isporuuju sirovine i repro-
dukcione materijale ili svi dobavljai ukljuujui preduzea koja pruaju usluge,
isporuuju elektrinu energiju itd.
Na osnovu prethodnog obrasca mogue je izraunati proseno vreme plaanja
obaveza prema dobavljaima na sledei nain:
223
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Proseno vreme plaanja =
360
koefcijent obrta dobavljaa
Ovi koefcijenti se ne mogu izraunati na osnovu podataka iz bilansa uspeha,
ve se podaci moraju posebno obezbediti iz raunovodstvene evidencije predu-
zea. Proseno vreme plaanja prema dobavljaima treba analizirati u skladu sa
kreditnom politikom dobavljaa prema konkretnom preduzeu. Ukoliko pro-
seno vreme ukazuje da je esto dolazilo do odlaganja plaanja obaveza prema
dobavljaima, to moe imati negativne posledice za preduzee:
jer se stvara loa slika o sposobnosti preduzea da na vreme izmiruje
svoje obaveza i
prolongiranje rokova plaanja moe dovesti do porasta trokova nastalih
po osnovu zateznih kamata.
Koefcijent obrta fksnih sredstava predstavlja odnos poslovnih prihoda
preuzea i prosene nabavne vrednosti fksnih sredstava. Izraunava se po formuli:
koefcijent obrta fksnih sredstava =
Poslovni prihodi (prihodi od prodaje)
nabavna vrednost fksnih sredstava
Dobijeni racio predstavlja indikator korienja fksnih sredstava jer pokazuje
koliki je poslovni prihod ostvaren na svaki dinar ulaganja u fksna sredstva.
Veliina ovog pokazatelja prvenstveno je uslovljena specifnostima pojedinih
delatnosti, odnosno neophodnou ulaganja u fksna sredstva da bi otpoeo proces
proizvodnje ili pruanja usluga. Iz tih razloga, za konkretno preduzee je bitno
da vri poreenje sa prosenim koefcijentom obrta fksnih sredstava u privred-
noj grani kojoj pripada. Analitiari ukazuju da je neophodno u imenitelju uzeti
nabavnu vrednost fksnih sredstava (a ne otpisanu) jer bi u protivnom politika
amortizacije uticala na visinu ovog koefcijenta, to bi onemoguilo donoenje
pravilnih zakljuaka o efkasnosti korienja fksnih sredstava preduzea.
Praktian primer izraunavanja ovog koefcijenta nije dat jer raspoloivi
podaci iz bilansa stanja i bilansa uspeha ne omoguavaju da se sagleda nabavna
vrednost fksnih sredstva, ve samo neto vrednost (nakon otpisivanja).
U okviru turistike privrede, niz delatnosti se karakterie izrazito visokim
ulaganjima u fksna sredstva (npr. hotelijerstvo, vazduni saobraaj, industrija
kruzing putovanja) i za njih efkasno korienje fksnih sredstava ima izuzetno
veliki znaaj. Od najvee vanosti je stepen korienja raspoloivih kapaciteta, a
negativne tendencije u efkasnom korienju mogu uticati i na donoenje odluke
o smanjivanju kapaciteta, odnosno o prodaji jednog dela sopstvenih sredstava.
Interesantan primer predstavljaju odluke menadmenta vodeeg svetskog turo-
peratora TUI Travel-a donete sa ciljem da se obezbedi maksimalna efkasnost
224
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
u korienju fksnih sredstava uloenih u kapacitete aviosaobraaja. Naime,
dinamina ekspanzija low-cost avio-prevoznika na evropskom turistikom
tritu delovala je negativno na poslovne rezultate velikih turoperatora koji su
raspolagali znaajnim kapacitetima u domenu avio-artera. Nastojei da poveaju
efkasnost u korienju raspoloivih kapaciteta, menadment donosi odluku
o prodaji jednog broja aviona. Umesto toga, kompanija se odluuje na lizing
potrebnih kapaciteta, procenjujui da to prua veu feksibilnost u postojeim
uslovima rastuih ekonomskih rizika. Za letnju sezonu 2009. godine TUI Travel
je planirao smanjenje kapaciteta u aviosaobraaju za 12%.(Robinson P., str. 215.)
Koefcijent obrta ukupnih poslovnih sredstava - Pored pokazatelja koji se
odnose na nabavni i prodajni proces u preduzeu, za analizu je znaajno i pita-
nje efkasnosti korienja poslovnih sredstava preduzea. Jedan od najvanijih
pokazatelja dobija se kao relativan odnos prihoda od prodaje proizvoda i usluga
i prosene vrednosti ukupnih poslovnih sredstava. Na osnovu toga, koefcijent
obrta ukupnih poslovnih sredstava moe se izraunati prema sledeem obrascu:
koefcijent obrta ukupnih poslovnih sredstava =
Poslovni prohodi (prihodi od prodaje)
Ukupna poslovna sredstva
Na osnovu ovog pokazatelja moe se izraunati koliko je dinara poslovnih
prihoda preduzee ostvarilo na svaki dinar uloen u poslovna sredstva. Pri analizi
navedenog koefcijenta treba imati u vidu da na njegovu veliinu utiu koefcijenti
obrta pojedinih oblika poslovnih sredstava (koefcijent obrta kupaca, koefcijent
obrta zaliha) tako da e se mere koje utiu na kretanje parcijalnih koefcijenata
odraziti i na koefcijent obrta ukupnih poslovnih sredstava.
Primer 20 Izraunavanja koefcijenta obrta ukupnih poslovnih sredstava na primeru
turistike agencije i hotela X
1. koefcijent obrta ukupnih poslovnih sredstava =
329680
= 0,64
686783 + 344805
2
2. koefcijent obrta ukupnih poslovnih sredstava =
247907
= 0,38
790445 + 485615
2
U ovom sluaju preduzee je na svaki dinar uloen u ukupna poslovna sred-
stva ostvarilo 0,64 dinara prihoda na osnovu realizovanih turistikih usluga u
posmatranoj godini, odnosno 0,38 dinara prihoda na osnovu prodaje hotelskih
225
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
sadraja. Analitiki znaaj dobijenog rezultata za preduzee je prvenstveno
vezan za praenje kretanja posmatranog koefcijenta u duem period. Takoe
se moe vriti poreenje sa prosenim granskim koefcijentima (ukoliko se oni
objavljuju) ili sa koefcijentima koje imaju srodna preduzea.
Koefcijent obrta sopstvenih sredstava - Sopstvena sredstva preduzea su
deo ukupne poslovne imovine koji je fnansiran iz sopstvenih izvora. Princip
izraunavanja koefcijenta obrta sopstvenih sredstava zasniva se na uspostavljanju
odnosa izmeu poslovnih prihoda i prosene vrednosti sopstvenih sredstava.
Navedeni koefcijent izraunava se na sledei nain: (Krasulja D., Ivanievi
M., str. 36.)
koefcijent obrta sopstvenih sredstava =
Poslovni prihodi (prihodi od prodaje)
Prosena sopstvena sredstva
Za izraunavanje prosenih sopstvenih sredstava koristi se obrazac:
Prosena sopstvena sredstva =
Sopstvena sredstva k.p.g+Sopstvena sredstva k.t.g.
2
Na osnovu ovog koefcijenta utvruje se koliko dinara poslovnih prihoda
ostvaruje preduzee na svaki dinar proseno angaovanih sopstvenih sredstava.
Primer 21 Izraunavanja koefcijenta obrta sopstvenih sredstava na primeru turi-
stike agencije i hotela X
1. koefcijent obrta ukupnih sopstvenih sredstava =
329680
= 2,14
180077 + 128166
2
2. koefcijent obrta ukupnih sopstvenih sredstava =
223451
= 0,59
457220 + 292020
2
Za izraunavanje ovog koefcijenta korieni su podaci iz bilansa stanja koji se
odnose na prosean iznos sopstvenog kapitala. Agencija je na svaki dinar uloen
iz sopstvenih izvora fnansiranja ostvarila poslovne prihode od 2,14 dinara, od-
nosno hotel je ostvario 0,59 dinara. Navedeni pokazatelj predstavlja parcijalnu
determinantu rentabilnosti sopstvenog kapitala i ima analitiku vrednost sa
stanovita sagledavanja sposobnosti preduzea da ostvari interni rast. Takoe
to moe biti vaan indikator za eksterne subjekte koji su potencijalni nosioci
spoljnih izvora fnansiranja.
226
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10.1.3. Pokazatelji fnansijske strukture
Ocena fnansijske strukture preduzea zasniva se na analizi odnosa izmeu
sopstvenih i pozajmljenih izvora fnansiranja u ukupnim poslovnim sredstvima
preduzea. Odnos izmeu pozajmljenih i sopstvenih izvora fnansiranja naziva
se fnansijskom strukturom preduzea i analiza se prvenstveno zasniva na po-
zicijama iz pasive bilansa stanja. Pri utvrivanju odreenih pokazatelja koriste
se odnosi izmeu osnovnih pozicija pasive bilansa stanja, ali se mogu koristiti
i podaci iz bilansa uspeha o optereenju poslovnog dobitka fksnim obavezama
na ime kamata. U analizi se koriste dve grupe pokazatelja:
Odnos pozajmljenih prema ukupnim i sopstvenim izvorima fnansi-
ranja sredstava i
Koefcijent pokria rashoda na ime kamata.
Odnos pozajmljenih izvora fnansiranja prema ukupnim ili sopstvenim
sredstvima predstavlja racio broj koji je indikator uea pozajmljenih sredstava
u fnansiranju preduzea. Ovaj odnos se moe postaviti na sledei nain:
odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima fnansiranja =
Pozajmljeni izvori
Ukupni izvori
Pored toga, za preduzee veliki znaaj ima i struktura pozajmljenih izvora
fnansiranja, zbog razliitog uticaja na fnansijsku strukturu preduzea. Vee
uee dugoronih kredita je indikator nepovoljnije fnansijske strukture, stoga
se posebno analizira i sledei odnos:
odnos dugoronog duga i sopstvenih izvora =
Dugoroni dugovi
Sopstveni izvori
Analitiki znaaj ima i pokazatelj odnosa dugoronog duga prema dugo-
ronim izvorima fnansiranja (sopstvena sredstva i dugoroni krediti) koji se
izraava formulom:
odnos dugoronog duga prema dugoronim izvorima =
Dugoroni dugovi
Dugoroni izvori
Preduzee treba da tei optimalnoj fnansijskoj strukturi na koju utie itav
niz razliitih faktora. Pri donoenju konkretnih odluka, posebno treba voditi
rauna o stepenu fnansijskog rizika kome se izlae preduzee.
227
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Primer 22 Izraunavanje za turistiku agenciju i hotel
1. odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima fnansiranja =
506290
= 0,74 < 1
686783
2. odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima fnansiranja =
0
= 0
485615
Navedeni odnos znai da je u ukupnoj strukturi poslovne imovine kod tu-
ristike agencije uee pozajmljenih izvora 74%, dok je iz sopstvenih izvora
fnansirano 26% poslovnih sredstava. (U prethodnoj godini uee pozajmljenih
izvora je iznosilo 62,8%, to govori da je dolo do pogoravanja u fnansijskoj
strukturi agencije.)
Za hotel moemo rei da nije fnansiran iz dugoronih izvora fnansiranja
ve u celini iz sopstvenih izvora fnansiranja (nema ni kratkoronih izvora).
Iako se na prvi pogled radi o relativno nepovoljnom odnosu, treba ui u dalju
analizu fnansijske strukture da bi se dolo do verodostojnih podataka. To se
pre svega odnosi na injenicu da kratkoroni i dugoroni izvori fnansiranja
nemaju istu teinu u fnansijskoj strukturi. S jedne strane se nalaze dugoroni
krediti koji predstavljaju daleko vee fnansijsko optereenje za preduzee koje
je u obavezi da plaa kamatu i glavnicu u duem vremenskom periodu. Nasu-
prot tome, kratkorone obaveze se mogu javljati u razliitim oblicima. Kada se
radi npr. o obavezama prema dobavljaima, treba rei da ove obaveze nastaju
automatski iz samog poslovanja i da nisu vezane za izdatke po osnovu kamata.
Tako se na osnovu analize navedenog bilansa stanja turistike agencije Kon
Tiki Travel d.o.o. moe zakljuiti da agencija nije imala u posmatranoj godini
dugoronih fnansijskih obaveza, a da se znaajan deo kratkoronih obaveza
odnosi na obaveze iz tekueg poslovanja.
Koefcijent pokria rashoda na ime kamata - Analiza fnansijskog optere-
enja preduzea moe se izvriti i na osnovu pozicija iz bilansa uspeha. Naime,
fnansiranje iz dugoronih i kratkoronih kredita uslovljava plaanje kamata i
to na teret poslovnog dobitka. Da bi se utvrdio stepen fnansijskog optereenja,
potrebno je utvrditi koefcijent pokria kamate iz poslovnog dobitka. (Krasulja
D., Ivanievi M., str. 36.)
koefcijent pokria kamate =
Poslovni dobitak
Rashodi na ime kamate
Navedenim pokazateljem se iskazuje sa koliko je svaka novana jedinica
rashoda na ime kamate pokrivena novanim jedinicama poslovnog dobitka.
228
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Pri analizi ovog koefcijenta treba naglasiti da ne postoje neki standardni i
opte prihvaeni kriterijumi o njegovoj veliini. Zato se pri donoenju odluke
o odobravanju kredita, analitiari slue i nizom drugih podataka, prvenstveno
zasnovanih na proceni stabilnosti poslovnih aktivnosti preduzea i sposobnosti
postizanja pozitivnih rezultata u narednom periodu.
Primer 23 Izraunavanja koefcijenta pokria kamate na primeru turistike agencije
53

i hotela
1. koefcijent pokria kamate =
20273
= 1,96
10330
2. koefcijent pokria kamate =
12931
= 0
0
Prema dobijenom koefcijentu svaki dinar rashoda na ime kamate pokriven
je sa 1,96 dinara poslovnog dobitka. Korienje samo navedenog koefcijenta u
proceni fnansijskog optereenja preduzea ne moe dati pravu sliku, a posebno
treba naglasiti da je pozitivna injenica da se ne radi o kamatama na dugorone
kredite, ve o kamatama na razliite vidove kratkoronih obaveza.
10.1.4. Pokazatelji rentabilnosti
Cilj preduzea je maksimiziranje dobitka na dugi rok, a cilj praenja indikatora
rentabilnosti je da se sagleda stepen ostvarenja postavljenih ciljeva. U osnovi
pokazatelja rentabilnosti je uspostavljanje odnosa izmeu fnansijskog rezultata
i visine angaovanih sredstava za njegovo ostvarenje. U ove pokazatelje spadaju
indikatori koji mogu izraavati parcijalnu ili globalnu rentabilnost preduzea.
Za izraunavanje pokazatelja parcijalne rentabilnosti koriste se podaci iz bilansa
uspeha, a najee se koriste:
Stopa poslovnog dobitka i
Stopa neto dobitka. (Krasulja D., Ivanievi M., str. 36.)
Stopa poslovnog dobitka izraunava se primenom sledeeg obrasca:
Stopa poslovnog dobitka =
Poslovni dobitak
x 100
Poslovni prihod
53 Podatak o visini rashoda na ime kamata preuzet je iz izvetaja Kon Tiki Travel d.o.o. - Izvetaj
nezavisnog revizora za 2009. i nansijski izvetaj,(http://www.kontiki.rs/o_nama/o_nama.11.
html, 4.02.2012.). Ukupni nansijski rashodi iznosili su 31.170.000, od toga su najvei deo bile
negativne kursne razlike, a rashodi na ime kamate iznosili su 10.330.000.
229
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dobijeni pokazatelj predstavlja uee poslovnog dobitka u poslovnim pri-
hodima.
Primer 24 Izraunavanja stope poslovnog dobitka na primeru turistike agencije
i hotela
1. Stopa poslovnog dobitka =
20273
x 100 = 6,1
329680
2. Stopa poslovnog dobitka =
12931
x 100 = 5,7
223451
U konkretnom primeru, turistika agencija i hotel imaju relativno malo uee
poslovnog dobitka u poslovnim prihodima (svega 6,1%, odnosno 5,7), a razlika
do 100% zapravo predstavlja uee poslovnih rashoda. U analizi je posebno
znaajno pratiti kretanje ove stope u nizu uzastopnih obraunskih perioda jer
tendencija njenog smanjenja ukazuje na pad u rentabilnosti preduzea. U sluaju
konkretne turistike agencije, dolo je do znaajnog pada stope poslovnog do-
bitka u odnosu na 2008. godinu kada je iznosila 33,8%. Indikativni pokazatelji
se mogu dobiti praenjem optereenosti poslovnih prihoda pojedinim vrstama
poslovnih rashoda jer se preduzee mora usmeriti na njihovo smanjenje u slu-
ajevima kada je to racionalno.
Stopa neto dobitka moe se izraunati na osnovu formule: (Stojilkovi M.,
str 104.)
Stopa neto dobitka =
neto dobitak
x 100
Poslovni prihod
Navedena stopa pokazuje uee neto dobitka u poslovnim prihodima i uko-
liko je vea stopa dobitka to je ujedno i pokazatelj vee rentabilnosti preduzea.
Primer 25 Izraunavanje stope neto dobitka na primeru turistike agencije i hotela
1. Stopa neto dobitka =
58945
x 100 = 17,9
329680
2. Stopa neto dobitka =
13398
x 100 = 5,9
223451
Stopa neto dobitka agencije u ovom sluaju iznosi 17,9%, to je povoljnije
u odnosu na stopu poslovnih dobitaka kod turistike agencije. Ovo je rezultat
injenice da je preduzee ostvarilo povoljne fnansijske efekte na pozicijama f-
nansijskih prihoda i ostalih prihoda. U 2008. godini, stopa neto dobitka iznosila
230
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
je 8,6%. Znaajne varijacije u visini ove stope u velikoj meri su rezultat rizika
kojima su organizatori putovanja izloeni zbog monetarno-valutarnih promena
i pozitivnih (ili negativnih) kursnih razlika.
Kod hotela, vidimo da je stopa neto dobitka 5,9%, odnosno ona je vea od
stope poslovnog dobitka zbog fnansijskog prihoda.
Za izraunavanje pokazatelja globalne rentabilnosti koriste se podaci iz bilansa
stanja i bilansa uspeha i to:
Stopa prinosa na ukupna sredstva i
Stopa prinosa na sopstvena sredstva.
Poslovna dobit preduzea u odnosu na proseno angaovana sredstva pred-
stavlja stopu prinosa na ukupna sredstva, a u njenom izraunavanju koristi se
obrazac:
Stopa prinosa na ukupna sredstva =
Poslovni dobitak
x 100
Ukupna sredstva (proseni iznos)
dok se prosena sredstva izraunavaju prema obrascu:
Ukupna sredstva k.t.g. + Ukupna sredstva k.t.g.
2
U literaturi se stopa prinosa na ukupna sredstva naziva Return on Investment
ROI. Ova stopa predstavlja sintetiki izraz rentabilnosti ukupnih angaova-
nih sredstava preduzea. Ona predstavlja najvaniji indikator za potencijalne
investitore koji po pravilu vre poreenje sa visinom kamatnih stopa koje bi
ostvarili ukoliko bi se opredelili za neke od oblika tednje u poslovnim bankama.
(Robinson P., str. 209.)
Primer 26 Izraunavanja stope prinosa na ukupna poslovna sredstva turistike agencije
i kod hotela
1. Stopa prinosa na ukupna sredstava =
20273
x100 = 3,9
686783 + 344805
2
2. Stopa prinosa na ukupna sredstava =
12931
= 2,3
703447 + 409446
2
Dobijena stopa pokazuje koliko je dinara prinosa u vidu poslovnog dobitka
ostvarilo preduzee u odnosu na proseno angaovana poslovna sredstva. U
ovom sluaju agencija je na svakih 100 dinara proseno angaovanih poslovnih
sredstava ostvarila 3,9 dinara prinosa, odnosno hotel je na svakih 100 dinara
231
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
ostvario 2,3 dinara prinosa. Cilj preduzea je maksimiziranje stope prinosa na
ukupna poslovna sredstva, odnosno sa to manjim ulaganjima u poslovna sred-
stva ostvariti to vei iznos poslovnih prihoda. Na visinu ove stope utiu brojni
interni i eksterni faktori koje treba imati pri oceni visine konkretne stope. Za
preduzee je posebno korisno da vri poreenje sa prosenom stopom prinosa
u grani u kojoj posluje.
Odnos izmeu ostvarenog neto dobitka i proseno angaovanih sopstvenih
sredstava predstavlja stopu prinosa na sopstvena sredstva i indikator je zara-
ivake sposobnosti sopstvenog kapitala (Stojilkovi M., str. 105). Izraunava
se prema obrascu:
Stopa prinosa na sopstvena sredstva =
neto dobitak
x 100
Sopstvena sredstva (proseni iznos)
pri emu se prosena sopstvena sredstva izraunavaju prema obrascu:
PSS =
SS(k.p.g.) + SS(k.t.g.)
2
Pri emu su:
Prosena sopstvena sredstva PSS; Sopstvena sredstva SS;
k.p.g kraj prethodne godine; k.t.g. kraj tekue godine
U literaturi se stopa prinosa na sopstvena sredstva naziva Return on Equity
ROE. Stopa na sopstvena sredstva pokazuje koliko je dinara prinosa u vidu
neto dobitka ostvarilo preduzee u odnosu na proseno angaovana sopstvena
sredstva. Za ocenu visine ovog pokazatelja korisno je vriti poreenja sa pro-
senim pokazateljima na nivou grane.
Primer 27 Izraunavanja stope prinosa na sopstvena sredstva turistike agencije
i hotela
1. Stopa prinosa na sopstvena sredstava =
58945
x
100 = 38,2
1800,77 + 12816,6
2
2. Stopa prinosa na sopstvena sredstava =
13398
x
100 = 2,4
703447 + 409446
2
Izraunata stopa pokazuje da je agencija, u obraunskom periodu, na svakih
100 dinara proseno angaovanih sopstvenih sredstava ostvarila 38,2 dinara
prinosa u vidu neto dobitka, to je daleko povoljnije u odnosu na stopu prinosa
232
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
na ukupna poslovna sredstva. Hotel je ostvario prinos od 2,4 dinara na svakih
uloenih 100 dinara sopstvenih sredstava, to je neznatno bolje u odnosu na stopu
prinosa ukupnih sredstava zato to se preduzee fnansira sopstvenim sredstvima
(da ima pozajmljenih sredstava onda bi stopa prinosa na sopstvena sredstva bila
znaajnije vea). Pri tumaenju navedenog pokazatelja, treba imati u vidu da su
na neto dobitak preduzea pozitivno uticali fnansijski i ostali prihodi. Preduzee
moe poveati stopu prinosa na sopstvena sredstva poveanjem neto dobitka i boljim
korienjem sopstvenih uloenih sredstava, odnosno ubrzanjem njihovog obrta.
10.1.5. Pokazatelji trine vrednosti
Pokazatelji trine vrednosti se po pravilu iskazuju u okviru biznis planova koji
se rade za potrebe vlasnika kapitala i putem njih se iskazuju koristi koje bi vlasnici
ostvarili od realizacije odreenih investicija. Kada se biznis plan izrauje zbog do-
bijanja odreenih kredita, obino se ne iskazuje ova grupa pokazatelja, jer davaoci
kredita mogu nekada i ograniavati vlasnike u raspodeli ostvarenih rezultata. U
pokazatelje trine vrednosti ubrajaju se:(Paunovi B., str. 251)
Neto dobitak po akciji i
Knjigovodstvena vrednost po akciji.
Neto dobitak po akciji predstavlja ostvareni neto dobitak po jednoj akciji neza-
visno od toga da li se deli vlasnicima u vidu dividende ili se akumulira u preduzeu.
Moe se izraunati prema obrascu:
neto dobitak po akciji =
neto dobitak
broj akcija
Drugi pokazatelj se odnosi na visinu sredstava po jednoj akciji i iskazuje se
obrascem:
knjigovodstvena vrednost po akciji =
Sopstveni kapital
broj akcija
Dividendna stopa pokazuje koliki prinos su ostvarili akcionari u odnosu na tr-
inu vrednost akcija. Dividendna stopa je bitan pokazatelj za investitore. Ukoliko
je vei prinos u toj meri e budui investitori biti spremni da ulau.
Dividendna stopa =
Dividenda po akciji
x 100
trina cena po akciji
Na kraju ove glave dajemo pregled najee korienih fnansijskih pokazatelja
u turizmu i hotelijerstvu
233
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 53 najee korieni fnansijski pokazatelji u turizmu i hotelijerstvu
Pokazatelji Odnosne veliine Korienje i znaenje
Pokazatelji likvidnost (liguidity ratos)
1
Pokazatelj tekue likvidnost
(Current rato)
Tekua imovina
Mera kratkorone sposob-
nost podmirivanja obaveza
Tekue (kratkorone obaveze)
2
Pokazatelj ubrzane
likvidnost
(Quick rato)
Brzo unoviva imovina
Mera kratkorone likvid-
nost
Tekue (kratkorone) obaveze
3
Koefcijent obrta
potraivanja
(Receivable turnover)
Neto prihod od prodaje
Mera relatvnog potraiva-
nja i efkasnost kreditne
politke
Prosena potraivanja
Prosean broj dana
potraivanja
(Average dayssales
uncolected)
Broj dana u godini
Mera prosenog vremena
naplate potraivanja
koefcijent obrta potraivanja
4
Koefcijent obrta zaliha
(Inventory turnover)
Cena kotanja prodath proizvoda
Mera relatvne visine zaliha
Prosene zalihe
5
Prosean broj dana
vezivanja zaliha
Broj dana u godini
Mera prosenog vremena
zadravanja zaliha
Koefcijent obrta zaliha
Pokazatelji proftabilnost (proftability ratos)
1
Proftna mara
(Proft margin)
Neto proft
Ostvareni neto proft na
jedinicu vrednost prihoda
od prodaje
Neto prihod od prodaje
2
Koefcijent obrta imovine
(Asset turnover)
Neto prihod od prodaje
Mera efkasnost korie-
nja imovine u realizaciji
prodaje
Prosena ukupna imovina
3
Rentabilnost ukupne
imovine
(Return on asstes)
Neto proft
Mera proftabilnost uku-
pno korienje imovine
Prosena ukupna imovina
4
Rentabilnost sopstvenog
kapitala (vlasnike glavnice)
(Return on equity)
Neto proft
Proftabilnost investranja
vlasnitva
Prosena vrednost sopstvenog
kapitala
5
Zarade po akciji
(Earnings per share)
Neto proft
Omoguuje komparaciju
zarade po akciji
Ponderisani prosek prodath akcija
234
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Pokazatelji dugorone solventnost (long/term solvency ratos)
1
Koefcijent zaduenost
(Debt to equity rato)
Ukupne obaveze (kratkorone i
dugorone) Mera odnosa fnansiranja
putem dugova i samof-
nansiranja
Sopstveni kapital
2
Koefcijent pokria kamata
(Interest coverage rato)
Neto proft pre oporezivanja + tro-
kovi kamata
Mera sigurnost kreditora
za naplatu kamata
Trokovi kamata
3
Koefcijent pokria
ukupnog duga
(Coverage rato of total
debt)
Poslovni dobitak
x
1
Ovaj koefcijent obuhvata
pokrie ukupnog duga-
glavnica i kamate
kamata + otplata glavnice 1 - k
Trini pokazatelji (market test ratos)
1
Neto dobitak po akciji
(Net income per share)
Neto dobitak Izraava raspoloivost neto
dobitka po akciji koji se
moe rasporeivat akcio-
narima u vidu dividende Broj izdath obinih akcija
2
Koefcijent vrednost akcije
(Price/earning rato P/E
rato)
Trina cena akcija
Koliko je trite spremno
da plat po jedinici zarade
(akciji)
Proft po akciji
3
Rentabilnost akcije
(Dividends yield)
Dividenda po akciji
Mera tekue rentabilnost
akcije za investtora
Trina cena akcije
4
Trini rizik
(Market risk)
Promena cene odreene akcije Mera intenziteta promene
cene akcije jednog predu-
zea u odnosu na ostale
akcije
Prosena promena trinih cena
drugih akcija
izvor: prilagoeno od strane autora, a na osnovu nikoli D., Poslovne fnansije u hotelijerstvu,
visoka hotelijerska strukovna kola, Beograd, 2009., str.208
1. Koji se uobiajeni standardi koriste kod tumaenja rezultata racio analize?
2. Kako se mogu grupisati racio brojevi?
3. Koje pokazatelje likvidnosti znate?
4. Kako se izraunava opti racio likvidnosti-napiite formulu i objasnite je?
5. Kako se izraunavaju neto obrtna sredstva-napiite formulu i objasnite je?
6. Kako se izraunava opti rigorozni racio likvidnosti-napiite formulu i objasnite je?
7. Koje sve pokazatelje aktivnosti znate da navedete?
8. Kako se izraunava koefcijent obrta kupaca, a kako proseno vreme naplate?
9. Kako se izraunava koefcijent obrta dobavljaa, a kako proseno vreme plaanja?
235
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10. Kako se izraunava koefcijent obrta zaliha?
11. Kako se izraunava koefcijent obrta fksnih sredstava i ta on predstavlja?
12. Kako se izraunava koefcijent obrta ukupnih poslovnih sredstava i ta on predstavlja?
13. Kako se izraunava koefcijent obrta sopstvenih sredstava i objasnite znaaj ovog racio
broja?
14. Kako se izraunava odnos pozajmljenih izvora fnansiranja prema ukupnim izvorima
fnansiranja?
15. Kako se izraunava odnos dugoronog duga i sopstvenih izvora?
16. Kako se izraunava odnos dugoronog duga prema dugoronim izvorima fnansiranja?
17. Kako se izraunava koefcijent pokria rashoda na ime kamata?
18. Kako se moe izraunati rentabilnost preduzea?
19. Kako se izraunava stopa poslovnog dobitka?
20. Kako se izraunava stopa neto dobitka?
21. Kako se izraunava stopa prinosa na ukupna sredstva?
22. Kako se izraunava stopa prinosa na sopstvena sredstva?
23. Kako se izraunava neto dobit po akciji?
24. Kako se izraunava knjigovodstvena vrednost po akciji?
25. Kako se izraunava dividendna stopa?
Avelini Holjevac I., Kontroling - Upravljanje poslovnim rezultatom, Hotelijerski fakultet Opatija,
Rijeka, 1998.
Beech J., Chadwick S., Te Business of Tourism Management, Prentice Hall, Harlow, 2006.
Hrusti H., Finansijski menadment i upravljako raunovodstvo, Fakultet za pravne i poslovne
studije Novi Sad, Novi Sad, 2007.
Kneevi G., Analiza fnansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.
Kon Tiki d.o.o. - Izvetaj nezavisnog revizora za 2009. i fnansijski izvetaj, (http://www.kontiki.
rs/o_nama/o_nama.11.html, 4.02.2012.)
Krasulja D., Ivanievi M., Poslovne fnansije, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2007.
Nikoli D., Poslovne fnansije u hotelijerstvu, Visoka hotelijerska strukovna kola, Beograd, 2009.
Paunovi B., Zipovski D., Poslovni plan vodi za izradu, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005.
Radojevi T., Finansijsko poslovanje u turizmu i hotelijerstvu, Univerzitet Singidunum, Beograd,
2011.
Robinson P., Operations Management in the Travel Industry, CAB International, Cambridge,
2009.
Stanii M., Raunovodstvo, Univerzitet Singidunum FTHM, Beograd, 2006.
Stojilkovi M., Krsti J., Finansijska analiza (teorijsko - metodoloke osnove), Ekonomski fakultet
Univerziteta u Niu, Ni, 2000.
239
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
11. BUDETiRAnJE U TURizmU i HoTEliJERSTvU
nakon itanja ove glave moi ete da:
objasnite ta je to budetiranje.
Razlikujete razliite vrste budeta.
Razumete sutinu procesa izrade budeta.
Razumete u emu je specifnost budetiranja u hotelskim preduzeima.
Razumete specifnosti procesa budetiranja u turistikim organizacijama
u Srbiji.
P
roces budetiranja u jednom preduzeu neposredno je povezan sa procesom
planiranja. Planiranje predstavlja jednu od bitnih funkcija u upravljanju
preduzeem iji je zadatak defnisanje ciljeva poslovanja i odreivanje poslovnih
aktivnosti koje treba da dovedu do realizacije planiranih ciljeva. Planiranje ima
svoju kvantitativnu dimenziju koja se ostvaruje kroz proces budetiranja. Ovim
procesom se kvantitativno predstavljaju elementi poslovnog plana tako da se
budetiranje moe analizirati u okviru planiranja kao posebna faza u procesu
poslovanja preduzea i zapravo predstavlja operacionalizaciju poslovnog plana.
Budet predstavlja fnansijski plan za odreeni vremenski period, a postupak
njegove izrade naziva se budetiranje.
54
Treba takoe naglasiti da se putem
budeta realizuje vie funkcija i da se on istovremeno koristi kao tehnika
predvianja, instrument planiranja i kontrole (Stanii M., str. 2). Postupkom
budetiranja obuhvaene su tri faze (Stanii M., str. 2):
Planiranje,
Kontrola i
Revizija.
U fazi planiranja vri se prikupljanje potrebnih podataka i defniu se ciljevi
za odreeni vremenski period. Na osnovu toga, planiraju se prihodi i rashodi,
pri emu se posebno vodi rauna o potrebi za meusobnim usklaivanjem po-
stavljenih ciljeva i planiranih aktivnosti. U ovoj fazi je neophodno:
Utvrivanje fnansijskih iznosa koje e primiti preduzee (poslovni
prihodi, donacije, krediti)
54 Sama re budet (engl. Budget) je engleskog porekla, a tako se nazivala kraljevska torba sa nov-
cem koji je ubiran da bi se nansirali javni rashodi.
240
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Utvrivanje fnansijskih iznosa koji e biti potroeni (imajui u vidu
planiranu potronju uz oekivanu infaciju i predvianje drugih faktora
koji bitno utiu na odnose na tritu)
Izrada samog budeta po pojedinim pozicijama i uz uvaavanje osnov-
nog naela usklaenosti izmeu prihoda i rashoda.
Za veinu privrednih i neprivrednih subjekata potrebno je da budet sadri
i planirane i kvantifkovane tokove gotovog novca. To obezbeuje kvalitetnije
informacije za menadere jer moe na vreme upozoriti na periode u kojima
moe doi do manjka u budetu (npr. zbog sezonskog karaktera poslovanja koji
je bitno obeleje brojnih subjekata u turizmu).
Faza praenja, odnosno kontrole budeta sastoji se u poreenju planiranih
i ostvarenih prihoda i rashoda. U tom cilju je neophodno prikupiti i analizirati
odreene informacije, a period u kome se vri kontrola zavisi od toga da li se radi
o kratkoronom ili dugoronom budetu. Kontrola se zasniva na uporeivanju
stvarnog i planiranog iznosa kod svake stavke prihoda i rashoda i na ukazivanju
na odstupanja. Svaka pojava razlike u vrednosti zahteva i posebno objanjenje.
Revizija budeta vri se najee na kraju godine. Ovim postupkom se ukazuje
na pozitivne i negativne strane tekueg budeta i stvara kvalitetna analitika
osnova za izradu novog budeta.
Po pravilu se u preduzeima izrauje vie vrsta budeta. U prvom planu je
poslovni budet, a on se u zavisnosti od perioda na koji se odnosi moe javiti kao:
Jednogodinji (kratkoroni) ili operativni budet kojim se utvruju
kratkoroni ciljevi i operativne aktivnosti i
Strateki budet za period od 1 do 5 godina.
55
Na osnovu poslovnog budeta izrauje se investicioni budet kojim se utvruju
investicije koje treba preduzeti za realizaciju dugorono postavljenih ciljeva, kao
i izvori fnansiranja (sopstveni ili spoljni).
Izmeu operativnog i stratekog budeta, kao i izmeu poslovnog i investici-
onog, mora postojati sinhronizovanost. Zahtev za meusobnom usklaenou u
procesu budetiranja predstavlja jedan od osnovnih principa, a kod velikih pre-
duzea odnosi se i na usklaivanje planiranih aktivnosti po pojedinim sektorima
ili odeljenjima. U tom cilju je potrebno ii na kreiranje veeg broja pojedinanih
budeta po sektorima, kao i na izradu tzv. master budeta koji predstavlja celinu
meusobno povezanih pojedinanih budeta. U teorijskim razmatranjima esto
se sree sledea podela na pojedinane budete
Operativni budeti:
Budet prihoda od prodaje ili pruenih usluga
Budet proizvodnje
55 Po Ratkoviu (2006), pored operativnog i stratekog, potrebno je kreirati i vektoralni budet koji
se odnosi na period od 5 i vie godina.
241
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Budet neophodan za nabavku sirovina
Budet trokova proizvodnje i prodaje
Budet administrativnih trokova
Budet trokova marketinga
Finansijski budeti:
Budet bilansa stanja i uspeha
Budet tokova gotovog novca
Kapitalni budet budet investicija.
Ovi budeti se po pravili sastavljaju na godinjem nivou i moraju biti me-
usobno usklaeni i povezani u celinu u master budet. Na osnovu toga, moe
se rei da master budet predstavlja zbir svih budeta vezanih za prodaju, pro-
izvodnju i fnansijske aktivnosti preduzea.
Prema tome, kapitalno budetiranje ili budetiranje kapitala je proces plani-
ranja i ocene predloga za investiciono ulaganje, kao to su nabavka proizvodne
opreme ili uvoenje nove proizvodne linije (Meigs F.R., str.123).
Budetiranje kapitala (capital budgeting) je postupak donoenja odluka o
dugoronim investicijama u realnu, materijalnu poslovnu imovinu preduzea.
Radi se o postupku donoenja odluka o tzv. dugoronim investicionim pro-
jektima. Postupak budetiranja kapitala (kapitalnog budetiranja) uopteno
posmatrano ukljuuje prognozu novanih tokova projekata i ocenu njihove
fnansijske efkasnosti primenom kriterijuma odluivanja ugraenih u brojne
metode budetiranja kapitala (Orsag S,str.16-28). Budetiranjem kapitala identi-
fkuju se potrebe za zamenom dugorone imovine, obnavljanjem (renoviranjem)
i proirenjem (ekspanzijom) poslovanja (Hales A.J.,str.240).
Takoe se moe uoiti razlika izmeu tzv. fksnih i feksibilnih budeta.
Kada se radi o fksnim budetima, re je o budetima koji se unapred preciziraju
pri emu se ne oekuju promene na pojedinim pozicijama. Ovakvi budeti se
kreiraju kada nema znaajnijih promena u poslovnom okruenju, pa se i rezultati
poslovnih aktivnosti mogu predvideti sa visokim stepenom tanosti.
Kod feksibilni budeta mogue su promene i pojedinano defnisanje ele-
menata. Kvantitativni planovi sadre projekciju prihoda, rashoda i rezultata za
razliite nivoe poslovnih aktivnosti. To omoguava efkasnije svoenje pro-
jektovanih vrednosti na realno ostvarene uz istovremeno ukazivanje na pojavu
odstupanja.
Proces same izrade budeta odvija se krajem poslovne godine za narednu i
u velikim kompanijama je veoma sloen. U manjim preduzeima, sam proces
nije posebno defnisan, ali kada se radi o velikim kompanijama, neophodno je
precizno defnisati nosioce ovog procesa, nain pripreme, usklaivanja, eviden-
tiranja i usvajanja budeta.
242
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Jedan od osnovnih zahteva je da budet bude donet na vreme ako se radi
o godinjem budetu, krajem poslovne godine za narednu. Pored toga, na vre-
me moraju biti kreirani i planovi na mesenom nivou (npr. obima prodaje ili
trokova poslovanja).
Dva su najee primenjena metoda u izradi budeta (Stanii M., str. 4):
odozgo na dole, po ovom metodu vii menaderi sainjavaju budete
svih organizacionih delova i prosleuju ih menaderima sektora
odozdo na gore predstavlja metod koji se zasniva na menaderima
sektora koji prave prve verzije planova, a zadatak je top menadmenta
da vri korekcije i usklaivanje parcijalnih planova.
Ve je naglaeno da budet ima znaajnu ulogu i kao instrument kontrole
u poslovanju preduzea. Kontrola predstavlja struni i sistematski nadzor nad
poslovanjem preduzea, a njenu osnovu ini poreenje planiranih i ostvare-
nih rezultata zadatih na osnovu odobrenog i prihvaenog budeta. U velikim
preduzeima se radi efkasnijeg sprovoenja kontrole defniu tzv. centri od-
govornosti. To su poslovni sektori, jedinice ili delovi organizacije preduzea,
sa precizno utvrenim odgovornostima menadera koji rukovode pojedinim
organizacionim jedinicama. Odgovornost se odnosi i na realizaciju kvantitativno
defnisanih pozicija u okviru pojedinanih budeta - prihoda, trokova i rezulta-
ta. Poreenjem planiranih i ostvarenih rezultata koje se sprovodi kroz kontrolu
poslovanja, omoguava se efkasnije planiranje za narednu poslovnu godinu.
11.1. BUDETiRAnJE U HoTElSkim PREDUzEimA
Pojam budetiranja ili sastavljanje budeta (engleski: budgeting) se ustalio u
meunarodnom hotelijerstvu. U hotelijerstvu se za plan i planiranje koristi izraz
sastavljanje budeta ili budetiranje (Ratkovi R., str, 270-281). Budetiranje
kapitala (kapitalno budetiranje) oznaava proces obezbeenja kapitala za pro-
jekte koji e biti ukljueni u kapitalni budet preduzea (Jones P.Ch., str.324)
U hotelskim preduzeima moemo govoriti o dva budeta koja su merodavna,
a to su poslovni i investicioni budet.
243
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Slika 12 merodavni budeti u hotelijerstvu
Budet preduzea
Poslovni budet Investcioni budet
izvor: (nikoli D.,2009., str.208)
Poslovni budet obuhvata planiranje prihoda i trokova za hotelsko preduze-
e. Sastoji se od budeta za pojedinana odeljenja, u skladu sa organizacionom
strukturom hotela:
Grafkon 22 Podela poslovnog budeta
56
Budet za sobe
Budet za restoranski deo
Budet za sporedne delatnost
Poslovni budet Budet za marketng
Budet trokova energije
Budet za trokove opravki
Budet uprave
Takoe, moemo i dalje formirati budete po mestima nastanka trokova i
prihoda i oni se mogu predstaviti sledeim grafkonom.
56 Hotelsko poslovanje, materijali za seminar Edukacija zaposlenih u turizmu, Univerzitet Sin-
gidunum - Fakultet za turistiki i hotelijerski menadment, Beograd, 2007., str.51-59.
244
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Grafkon 23 Podela budeta po mestima nastanka, trokova i prihoda
Budet direktne
prodaje
Budet za upotrebu
reklamnih sredstava i
medija za reklamu
Budet reklame Budet za oglase
Marketng
budet
Budet komuni-
kacione politke
Plan medija
Budet podstcaja
prodaje
Budet rada sa
javnou
izvor: nikoli D., 2009., str. 304
Uobiajeno je da hotelska preduzea donose kratkorone i dugorone
planove poslovanja i razvoja. Kratkorono planiranje se odnosi na period do
12 meseci dok dugorono planiranje podrazumeva donoenje viegodinjih
planova poslovanja do 5g , planovi razvoja se mogu bonosti i na dui rok (5,
10 pa i vie godina).
Procesa planiranja hotelskih preduzea podrazumeva da menadment moe
traiti od svakog odeljenja da dostavi tri alternativna poslovna plana za naredni
period (Nikoli D., 2009., str. 252) - odozdo na gore:
najbolji sluaj ili agresivan plan rasta koji zahteva veliku dokapitalizaciju
i brzi rast postojeih trita,
normalni plan rasta prema kome se odeljenje razvija u skladu sa tritem,
ali nita znaajnije u odnosu na konkurenciju,
plan smanjenja ako se trite frme smanji. To je plan za loa ekonom-
ska vremena.
Plan e sadravati kapitalne izdatke, potrebe za obrtnim kapitalom i strategije
za prikupljanje fnansijskih sredstava za te investicije.
Menadment moe dati i smernice (odozgo na dole) na osnovu kojih e
sektori i odeljenja predlagati i donositi poslovne planove i planove razvoja.
Jedan od najsloenijih fnansijskih odluka svakako je ona o dugoronom
investiranju, po pravilu u realnu poslovnu imovinu (radi se o kapitalnim od-
nosno investicionim ulaganjima). Najvei deo dugoronih fnansijskih odluka
ocenjuje se primenom tehnike budetiranja kapitala. Dugorone fnansijske
odluke zasnovane su na specifnoj aparaturi donoenja fnansijskih odluka. Radi
se o novanim tokovima i oportunitetnim trokovima koji svoj puni izraz
245
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
dobijaju u konceptu trokova kapitala preduzea. U skladu sa karakteristikama
dugoronih investicija (kapitalnih ulaganja, izdataka) i analitikim aparatom
ocene njihove fnansijske efkasnosti u pitanju je proces planiranja kapitalnih
ulaganja (kapitalno budetiranje).(Nikoli, D., 2009., str. 265).
U ovom delu analize budetiranja razmotri emo donoenje godinjeg bude-
ta - plana poslovanja jednog hotela analizirajui prihode i trokove hotela po
poslovnim jedinicima i sektorima .
Uzmimo za primer da se hotelsko preduzee sastoji od tri hotela i u okviru
njega restoranima, ftnes i wellnes centrima i ostalim uslugama, kao i da radi
u tri smene
57
. Neophodno je da napravimo plan prihoda i plan trokova sva tri
hotela, svakog odeljenja i na kraju da sagledamo ostvarenje tog plana. Upotre-
biemo model odozdo na gore. To znai da emo prvo doneti planove odeljenja,
zatim hotela i na kraju hotelskog preduzea.
Tabela 54 Plan poslovanja poslovnih jedinica hotela X za 2009.
Plan po organizacionim jedinicama
Objekat A Objekat B Objekat C
Prodaja 960.000,00 7.572.000,00 11.872.000,00
Sobe 60.000,00 72.000,00 72.000,00
Broj leajeva za prodaju 1.200,00 1.800,00 2.400,00
Cena po sobi 50 40 30
Restoran 600.000,00 7.200.000,00 11.500.000,00
Hrana 180.000,00 2.400.000,00 3.000.000,00
Pie 360.000,00 3.000.000,00 8.000.000,00
Ostalo 60.000,00 1.800.000,00 500.000,00
Fitnes i wellnes 180.000,00 120.000,00 60.000,00
Ostale aktvnost 120.000,00 180.000,00 240.000,00
Kao to se iz tabele vidi hotelsko preduzee ima tri objekta i u okviru njega
sobe, restoran koji prua usluge hrane i pia, ftnes i wellnes centar i ostale
usluge. Objekti su razliite kategorije i zbog toga su cene razliite. Utvrdili
smo broj leaja za prodaju (broj leajeva puta 365dana). Imamo defnisanu
cenu. Broj moguih noenja puta cena daje moguu realizaciju za godinu
dana (Objekat A 1200
x
50 = 60000 i tako za ostale objekte). Zatim smo
utvrdili mogue prihode iz poslovanja restorana prodajom hrane, pia i ostalo
(180000+360000+60000=600000). Defnisali smo prihode od ftnes i wellnes
centra (objekat A 180000) i ostale usluge (Objekat A 120000). Kad smo sve
ove prihode sabrali dobili smo prihode hotela A u visini od 960000. Isti metod
primenjujemo i kod drugih hotela.
57 Primer je uraen na osnovu predavanja Prof.dr Milovana Staniia na master studijama Univer-
ziteta Singidunum 2009. godine.
246
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Poto smo rekli da hoteli rade u tri smene neophodno je utvrditi prihode po
smenama, na osnovu istog metoda kao u prethodnom objanjenju.
Tabela 55 Plan prve smene po objektima
Plan za prvu smenu
Objekat A Objekat B Objekat C
Prodaja 320.000,00 2.546.000,00 6.271.000,00
Sobe 30.000,00 36.000,00 36.000,00
Broj leajeva za prodaju 600,00 900,00 1.200,00
Cena po sobi 50,00 40,00 30,00
Restoran 200.000,00 2.400.000,00 6.100.000,00
Hrana 60.000,00 800.000,00 1.000.000,00
Pie 120.000,00 1.000.000,00 4.800.000,00
Ostalo 20.000,00 600.000,00 300.000,00
Fitnes i wellnes 30.000,00 20.000,00 15.000,00
Ostale aktvnost 60.000,00 90.000,00 120.000,00
Tabela 56 Plan druge smene po objektima
Plan za drugu smenu
Objekat A Objekat B Objekat C
Prodaja 420.000,00 3.724.000,00 4.184.000,00
Sobe 20.000,00 24.000,00 24.000,00
Broj leajeva za prodaju 400,00 600,00 800,00
Cena po sobi 50,00 40,00 30,00
Restoran 300.000,00 3.600.000,00 4.050.000,00
Hrana 90.000,00 1.200.000,00 1.500.000,00
Pie 180.000,00 1.500.000,00 2.400.000,00
Ostalo 30.000,00 900.000,00 150.000,00
Fitnes i wellnes 60.000,00 40.000,00 30.000,00
Ostale aktvnost 40.000,00 60.000,00 80.000,00
Tabela 57 Plan tree smene po objektima
Plan za treu smenu
Objekat A Objekat B Objekat C
Prodaja 220.000,00 1.302.000,00 1.417.000,00
Sobe 10.000,00 12.000,00 12.000,00
Broj leajeva za prodaju 200,00 300,00 400,00
Cena po sobi 50,00 40,00 30,00
Restoran 100.000,00 1.200.000,00 1.350.000,00
Hrana 30.000,00 400.000,00 500.000,00
Pie 60.000,00 500.000,00 800.000,00
Ostalo 10.000,00 300.000,00 50.000,00
Fitnes i wellnes 90.000,00 60.000,00 15.000,00
Ostale aktvnost 20.000,00 30.000,00 40.000,00
247
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Plan poslovanja hotela dat u Tabeli 58 dobijen je sabiranjem relevantnih
podataka iz tabela plana rada po smenama. Sada nam predstoji da utvrdimo
sve elementi prihoda na nivou hotelskog preduzea po vrstama usluga (smetaj,
restoranske usluge, ftnes i wellnes usluge i ostalo). Rezultate prikazujemo u
narednoj tabeli.
Tabela 58 Plan prihodi na nivou preduzea za 2009.
Plan na nivou preduzea
Prodaja 20.404.000,00
Sobe 204.000,00
Broj leajeva za prodaju 5.400,00
planska prosena cena po sobi 37,78
Restoran 19.300.000,00
Hrana 5.580.000,00
Pie 11.360.000,00
Ostalo 2.360.000,00
Fitnes i wellnes 360.000,00
Ostale aktvnost 540.000,00
Kao to se iz tabele vidi, ukupnu prodaju dobili smo sabiranjem realizacije
po hotelima, prihodi od soba dobijeni su sabiranjem realizacije smetajnog
dela sva tri hotela i na isti nain za restoran(hrana, pie i ostalo), ftnes i well-
nes centar, kao i ostale usluge. Potrebno je jo razjasniti razliitost proseno
ostvarene cene soba (37,78) koja je posledica razliitih cena i razliite vred-
nosti prodaje soba sva tri objekta (izraunava se deljenjem prihoda od soba
sa brojem leajeva za prodaju (204000/5400=37,78). Kao to se iz poslovanja
vidi hotel A uestvuje u ukupnom prihodu sa 4,7%, hotel B sa 37,11% i hotel
C sa 58,18%.
Sledei korak je planiranje materijalnih i nematerijalnih trokova. Radi
uspenog poslovanja logino je da shodno prihodu i trokovi u priblino istoj
srazmeri optereuju ukupne trokove poslovanja hotelskog preduzea (mada
u praksi to nije est sluaj). Na osnovu prethodnog poslovanja znamo okvirno
uee pojedinih trokova u ukupnim trokovima a to dajemo u narednoj
tabeli. Sve ove trokove dalje moemo razraditi po smenama svakog objekta
ali to ovog puta ne inimo da se ne bi optereivao tekst knjige i ostavljamo
za vebe.
248
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 59 Plan trokovi preduzea po objektima A, B i C
vrste trokova A B C
uee
u uku.
tro.
Nabavna vrednost realizovane robe 116008,8058 11487,39 11206,04 0,84%
Trokovi materijala izrade 1856140,894 183798,3 179296,6 13,46%
Trokovi ostalog materijala 278421,134 27569,74 26894,5 2,02%
Trokovi goriva i energije 371228,1787 36759,66 35859,33 2,69%
Trokovi zarada, linih naknada i ostalih linih
primanja
4640352,234 459495,7 448241,6 33,66%
Trokovi proizvodnih usluga 394429,9399 39057,14 38100,54 2,86%
Trokovi amortzacije 928070,4468 91899,15 89648,32 6,73%
Trokovi rezervisanja za materijalne trokove 46403,52234 4594,957 4482,416 0,34%
Trokovi poreza 1322500,387 130956,3 127748,9 9,59%
Trokovi doprinosa 3248246,564 321647 313769,1 23,56%
Ostali nematerijalni trokovi 255219,3729 25272,27 24653,29 1,85%
Ostali rashodi 174013,2088 17231,09 16809,06 1,26%
Finansijski rashodi 92807,04468 9189,915 8964,832 0,67%
Vanredni rashodi 62644,75516 6203,192 6051,262 0,45%
Svega rashodi 13786486,49 1365162 1331726 100,00%
UKUPNO preduzee A+B+C 16483374,11
Sabiranjem pojedinanih trokova sva tri objekta hotelskog preduzea do-
bijamo ukupne trokove u iznosu 16.483.374, kao i trokove po navedenim
stavkama za ukupno hotelsko preduzee (naredna tabela).
Uporeivanjem trokova i prihoda videemo da hotelsko preduzee planira
do ostvari proft pre oporezivanja od 16483374,11 ili proftnu stopu od 19,2%.
Proftna stopa = (1 -
UT
) x 100 = (1 -
16.483.374,11
) x 100 = 19,2 %
UP 20.404.000,00
Na kraju, godine svako preduzee, pa i hotelsko preduzee sagledava ostva-
rene rezultate, odnosno u ovom sluaju ostvarenje plana, to moemo videti u
narednoj tabeli.
249
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 60 ostvarenje prihoda preduzea za 2009.
Ostvarenje prihoda na nivou preduzea
Prodaja 20.715.000,00
Sobe 263.329,20
Broj leajeva za prodaju 5.400,00
proseno ostvarena cena po sobi 48,76
Restoran 19.563.528,78
Hrana 8.771.726,41
Pie 7.475.129,46
Ostalo 5.710.969,49
Fitnes i wellnes 403.431,04
Ostale aktvnost 484.710,98
Ostvarenje plana prihoda 1,02
Ostvarenje prihoda soba 1,29
Prihod restorana 1,01
Prihodi od hrane 1,57
Prihodi od pia 0,66
Prihodi od Fitnes i wellnes centra 1,12
Ostale aktvnost 0,90
Na osnovu rezultata, moemo konstatovati da je preduzee prebacilo plan
prihoda za 2%, da je plan prihod soba prebaen za 29%, prihodi od restorana za
1% (prihodi od hrane za 57%, dok nije ostvaren plan prihoda pia i to za 34%),
prohodi od ftnes i wellnes centra prebaeni su za 12%, dok plan ostali izvori
prihoda nije ostvaren za 10%. Analizu prihoda moemo proiriti na objekte i
smene.
Takoe, sagledaemo i ostvarenje trokova iji pregled na nivou hotelskog
preduzee, kao i po objektima, dajemo u narednoj tabeli
250
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 61 ostvareni trokovi za preduzee i po objektima za 2009.
vrste trokova A B C
Nabavna vrednost realizovane robe 112950,19 14052,51 10614,64153
Trokovi materijala izrade 1807202,96 224840,12 169834,2646
Trokovi ostalog materijala 271080,44 33726,02 25475,13968
Trokovi goriva i energije 361440,59 44968,02 33966,85291
Trokovi zarada, linih naknada i ostalih linih primanja 4518007,40 562100,30 424585,6614
Trokovi proizvodnih usluga 384030,63 47778,53 36089,78122
Trokovi amortzacije 903601,48 112420,06 84917,13228
Trokovi rezervisanja za materijalne trokove 45180,07 5621,00 4245,856614
Trokovi poreza 1287632,11 160198,59 121006,9135
Trokovi doprinosa 3162605,18 393470,21 297209,963
Ostali nematerijalni trokovi 248490,41 30915,52 23352,21138
Ostali rashodi 169425,28 21078,76 15921,9623
Finansijski rashodi 90360,15 11242,01 8491,713228
Vanredni rashodi 60993,10 7588,35 5731,906429
Svega rashodi 13423000,00 1670000,00 1261444
Ukupno 16354444,00
Ostvarenje plana trokova 0,97 1,22 0,99
Na osnovu podataka iz tabele moemo konstatovati da je plan trokova ostva-
ren sa 99,2% na nivou preduzea, pri emu je objekat A plan trokova ostvario
sa 97%, objekat B prebacio je plan trokova za 22%, a objekat C ima ostvarenje
plana trokova sa 99%. Ovi podaci ukazuju da to se tie objekta B moraju se
izvriti dodatne analize sagledavanja razloga prebaaja plana trokova ili zbog
nerealnog plana ili zbog neadekvatne politike trokova. Dalje se analiza moe
detaljno sprovesti sagledavanjem tokova prihoda i trokova, profta i trokova i
to na nivou preduzea, objekata i smenama.
Veba - Izraunajte proft, proftnu stopu i ekonominost poslovanja.
11.2. SPECiFinoSTi PRoCESA BUDETiRAnJA U TURiSTikim
oRGAnizACiJAmA U SRBiJi
S obzirom na znaaj turistikih organizacija na razliitim nivoima kao dela
javnog sektora u turizmu Srbije, u nastavku e biti dat kratak prikaz specifnosti
u njihovom fnansiranju. U budete republika, pokrajine i lokalnih zajednica
slivaju se odreeni prihodi koji se ubiraju u turizmu. Prema Zakonu o turizmu
251
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Republike Srbije iz 2009. godine ovi prihodi se javljaju u sledeim oblicima:
Boravina taksa
Turistika naknada
Penali u turizmu.
Boravina taksa se javlja kao naknada koju plaa turista za svaki dan koji
provede u smetajnom objektu. Visinu boravine takse odreuje lokalna samou-
prava polazei od kategorije u koju je razvrstano samo turistiko mesto. Sredstva
od naplaene boravine takse predstavljaju prihod budeta lokalne samouprave
na kojoj je pruena usluga smetaja. Tako naplaeni prihodi mogu se koristiti
za turistiko - informativnu delatnost (izrada informativno-propagandnih
materijala, rad informativnog centra u turistikom mestu) i za fnansiranje
turistike signalizacije.
58
Prema Zakonu o turizmu, turistika naknada se defnie kao novani iznos
koji se plaa za korienje pogodnosti u obavljanju delatnosti na podruju
turistikog mesta. Ovu naknadu plaaju privredni subjekti iz oblasti turizma
(hotelska i ugostiteljska preduzea, turistike agencije i drugi pruaoci turisti-
kih usluga), kao i fzika lica koja turistima izdaju razliite vrste objekata za
smetaj. Obavezu plaanja ove naknade odreuju jedinice lokalne samouprave
u zavisnosti od kategorije turistikog mesta i u zavisnosti od vrste delatnosti
obveznika. Sredstva turistike naknade najveim delom predstavljaju prihod
budeta jedinice lokalne samouprave (80%) na kojoj su i naplaene, a manji
deo (20%) je prihod budeta Republike. Ovako ostvareni prihodi se u okviru
lokalne samouprave mogu koristiti za izgradnju nove turistike infrastrukture
i odravanje ve izgraenih objekata, za reavanje pitanja koja se tiu ouvanja
ivotne sredine, za izgradnju sportsko-rekreativnih i drugih prateih sadraja
javnog karaktera.
59
Penali za korienje prioritetne turistike destinacije su novi oblik naknade
uveden Zakonom o turizmu iz 2009. godine, a odnose se na privredne drutva i
preduzetnike, kao i vlasnike i korisnike smetajnih objekata i objekata nautikog
turizma koji su locirani na prioritetnim turistikim destinacijama, a nemaju od-
govarajuu namenu i kategoriju u skladu sa posebnim aktom koji donosi Vlada
Srbije. Zakonom je ostavljen period od dve godine da se izvri prilagoavanje
objekata u skladu sa zahtevima destinacije, a nakon toga predviaju se obaveze
plaanja penala koji e biti prihod republikog budeta.
58 Zakon o turizmu, lanovi 103-109.
59 lanovi 110-113 Zakona o turizmu. Izuzetak predstavljaju turistike naknade koje su naplaene
za korienje pogodnosti u okviru zatienog prirodnog ili kulturnog dobra od izuzetnog znaaja.
U tom sluaju 40% predstavlja prihod jednicice lokalne samouprave, 20% prihod budeta Repu-
blike Srbije, a 40% prihoda ostaje privrednom subjektu ili organizaciji koja upravlja zatienim
prirodnim ili kulturnim dobrom.
252
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Promotivne aktivnosti u turizmu predstavljaju najvaniji zadatak turistikih
organizacija na razliitim nivoima dravne uprave od nivoa Republike i auto-
nomne pokrajine, do nivoa jedinica lokalne samouprave. Turistike organizacije
su osnovane u skladu sa propisima koji ureuju rad javnih slubi, a i principi
fnansiranja njihove delatnosti takoe imaju obeleja fnansiranja javnog sektora.
Kao izvori fnansiranja turistikih organizacija za promociju turizma javljaju se:
60
Sopstveni prihodi od obavljanja delatnosti
Donacije, prilozi i sponzorstva domaih i stranih pravnih i fzikih lica
Sredstva republikog i pokrajinskog budeta
Sredstva budeta jedinice lokalne samouprave
Drugi izvori.
U delatnosti turistikih organizacija koje mogu obezbediti direktne izvore
prihoda ubrajaju se organizovanje turistikih, strunih, kulturnih, sportskih i
slinih manifestacija i posredovanje u pruanju usluga u domaoj radinosti.
11.2.1. Budetiranje na nivou lokalnih turistikih organizacija
Budeti turistikih organizacija imaju znaajnu ulogu ne samo sa aspekta
fnansijskog planiranja, ve i kao instrumenti kontrole koja ima i posebne zadatke
kada se radi o organizacijama javnog sektora. Sama analiza fnansijskih izvetaja
mora biti prilagoena potrebama razliitih interesnih grupa i ire javnosti. Ana-
liza fnansijskih izvetaj bi trebalo da omogui kvalitetnu ocenu namenskog
troenja planiranih fnansijskih sredstava. Cilj fnansijskog izvetavanja je da se
prue razumljive i verodostojne informacije o poslovanju turistike organizacije i
nainu raspolaganja imovinom. Osnovni fnansijski izvetaji predstavljaju, s jedne
strane, osnovni izvor informacija za komuniciranje sa eksternim korisnicima, a
s druge strane, to je osnov za kontrolu poslovnog rezultata. Analiza fnansijskih
izvetaja ujedno predstavlja i osnov fnansijskog planiranja.
Proces budetiranja zapoinje analizom rezultata dobijenih u procesu
kontrole i analize, odnosno praenja realizacije budeta u tekuoj godini, a
zatim se ukljuuju relevantni podaci, kao to su npr. podaci dobijeni na osnovu
trinih istraivanja i predvianja budueg turistikog prometa. Tako npr.
izrada budeta na lokalnom nivou poinje po pravilu poetkom drugog polugo-
dita aktivnostima koje imaju za cilj koordinaciju sa privrednim subjektima na
destinaciji (hotelima, agencijama i drugim uesnicima u turistikoj ponudi na
destinaciji). To treba da doprinese usaglaavanju stavova i efkasnijem usvajanju
budeta lokalne turistike organizacije, ali i veoj motivisanosti svih subjekata
u toku njegove realizacije.
60 lan 31 . Zakona o turizmu
253
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Pri izradi budeta, polazite predstavljaju realizovani prihodi u tekuoj
godini uz realnu procenu mogunosti ostvarenja prihoda u narednoj godini.
Kljuno pitanje se odnosi na predvianje turistikog prometa, odnosno broja
noenja turista na destinaciji to predstavlja osnovu za realizaciju prihoda od
boravine takse. Takoe, neophodno je poi od realne ocene kretanja trokova
povezanih sa planiranim aktivnostima. Kreatori budeta moraju biti realni
u proceni rizika i ansi koji e u narednoj godini uticati na prihode i rashode,
a njihov je zadatak i svoenje specifnih trokova na realne osnove, odnosno
usklaivanje sa budetskim prihodima.
Ve je naglaeno da budet ima posebno znaajnu ulogu kao instrument
kontrole, a ona se zasniva na praenju izvrenja budeta i na izvetavanju o
utvrenim odstupanjima. Pri analizi odstupanja vri se poreenje sa odreenim
veliinama, kao to su:
Poreenje ostvarenih veliina sa pozicijama predvienih budetom,
Poreenjem ostvarenog sa rezultatima prethodnog perioda ili sa re-
zultatima drugih referentnih organizacija iz okruenja.
U sluaju pojave znaajnih odstupanja, npr. kod znatno manjih prihoda od
boravine takse, neophodno je ii u dalju analizu uzroka odstupanja, ukljuujui
i preduzimanje mera da se uoeni uzroci otklone. Na turistikim destinacijama
u Srbiji, esta je pojava neprijavljivanja turista koji borave u privatnom smetaju,
to umanjuje prihode od boravine takse i upuuje na potrebu za utvrivanjem
odgovornosti i preduzimanje mera radi poveanja stepena naplate boravine
takse (npr. u saradnji sa inspekcijskim slubama).
U zavisnosti od aktivnosti konkretne lokalne turistike organizacije mogu se
planirati i prihodi iz budeta lokalnih samouprava ili razliiti vidovi donacija,
a znaajan izvor prihoda mogu predstavljati i prihodi od sopstvenih aktivnosti,
kao to su organizovanje razliitih manifestacija, posredovanje kod smetaja u
domaoj radinosti i sline.
U planiranju trokova polazi se od planiranih aktivnosti i predvianja trokova
po pojedinim pozicijama, kao to su materijalni trokovi, trokovi usluga, tro-
kovi zarada itd. Za znaajnije segmente aktivnosti rade se pojedinani budeti
(npr. za promotivne aktivnosti, za organizaciju pojedinih dogaaja, pojedinih
informativnih centara), a na nivou turistike organizacije radi se glavni budet.
11.2.2. Praktian primer fnansijskog plana Turistike organizacije Srbije
Turistika organizacija Srbije je glavni nosilac promocije turizma Srbije na
domaem i inostranom tritu i jedan je od najznaajnijih subjekata u sastavu
javnog sektora u turizmu nae zemlje. Osnivanje nacionalne turistike organi-
zacije i njeno poslovanje regulisano je zakonskim propisima i ona predstavlja
254
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
neproftnu organizaciju. U skladu sa tim, zakonom su utvreni prihodi neop-
hodni za obavljanje aktivnosti, a to su: (TOS, str. 33)
61

Prihodi od obavljanja delatnosti i drugi sopstveni izvori prihoda
Donacije, prilozi i sponzorstva iz zemlje i inostranstva
Sredstva budeta Republike Srbije i
Drugi izvori.
U procesu budetiranja polo se, pre svega, od izvrenja planiranog budeta
za 2010. godinu. U prethodnoj godini najvei deo prihoda od 220.000.000
dinara planiran je iz budeta Republike i ovaj iznos je ostvaren u celini. Pri
analizi budeta Turistike organizacije Srbije treba imati u vidu da ona posluje
po netrinim principima i da iz republikog budeta dobija sredstva po name-
nama, u visini stvarnih trokova, prvenstveno za promociju turistike ponude
Srbije. U 2010. godini, ovaj izvor prihoda uestvovao je sa preko 80% u strukturi
izvora fnansiranja planiranih aktivnosti.
Tabela 62 Bilans uspeha - Prihodi
Opis
Izvrenje
2010.
Plan za
2011.
Index
Prihodi od prodaje robe 561.492 1.034.136 184,17
Prihodi od usluga 355.267 470.000 132,29
Prihodi iz budeta subvencije 220.000.000 260.000.000 118,18
Prenet prihodi iz prethodne godine 11.944.184 7.725.000 64,67
Prihodi od donacija GTZ 4.778.408 - -
Prihodi od donacija - 1.494.613 -
Prihodi od iznajmljivanja poslovnog prostora 521.385 700.000 134,25
Prihodi od zajednikog nastupa na sajmovima
u inostranstvu
25.652.983 32.275.000 125,81
Prihodi od refundacije trokova za organizova-
nje seminara Savet Evrope
2.059.373 - -
Finansijski prihodi, kamate i pozitvne
kursne razlike kod plaanja prema inostranstvu
506.059 600.000 118,56
Ostali prihodi prihodi smanjenja obaveza
prema dobavljaima i prihodi od refakcije PDV-
a iz inostranstva
1.712.762 2.000.000 116,50
Ukupno prihodi 268.091.913 306.298.749 114,25
izvor: Turistika organizacija Srbije: Program rada sa fnansijskim planom za 2011, godinu
(www.srbija.travel/download/dokumenta/Praogram_rada_sa_fnansijskim_planom_za_2011.
godinu februar 2012.)
61 Turistika organizacija Srbije: Program rada sa nansijskim planom za 2011, godinu (www.srbija.
travel/download/dokumenta/Program_rada_sa_nansijskim_planom_za_2011.godinu februar
2012.) , str. 33.
255
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
U analizi planiranih prihoda za 2011. godinu, moe se kada se radi o naj-
vanijim pozicijama, ukazati na sledee: (TOS, str. 34)
Najznaajniji izvor prihoda je budet Republike Srbije, a planirana su sredstva
u iznosu od 260 miliona dinara, to je poveanje od 18% u odnosu na prethodnu
godinu. Poveanje prihoda je direktno povezano sa planiranim poveanjem broja
sajmova na kojima e Turistika organizacija Srbije nastupati (sa 27 sajmova u
2010., na 32 sajma u 2011. godini).
Najvee poveanje planirano je na poziciji Prihodi od prodaje robe (84%
u odnosu na prethodnu godinu), jer se oekuje znaajno poveanje prodaje u
prodavnici suvenira koja je poela sa radom 2010. godine
Prihodi od zajednikih nastupa odnose se na prefakturisane raune turisti-
kim organizacijama i agencijama sa kojima je realizovan nastup na sajmovima
u inostranstvu, a odnose se na trokove zakupa i ureenja tandova. Sredstva
za nastupe na sajmovima se obezbeuju 50% iz budeta, a preostalih 50% iz
sredstava zainteresovanih subjekata.
Tabela 63 Rashodi
Opis
Izvrenje
2010.
Plan za
2011.
Index
Trokovi materijala
Nabavna vrednost prodate trgovake robe 511.492 1.000.000 195,51
Trokovi ostalog materijala (reijskog) 1.530.809 1.810.000 118,24
Trokovi goriva 659.498 880.000 133,43
Ukupno trokovi materijala 2.190.307 2.690.000 122,81
Trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi
Trokovi zarada bruto 32.037.415 33.624.748 104,95
Trokovi doprinosa na teret poslodavca 5.734.697 6.018.836 104,95
Trokovi naknada po ugovorima o delu 3.230.000 4.838.502 149,79
Trokovi naknada po autorskim ugovorima 4.170.897 4.607.880 110,47
Trokovi naknada za omladinske zadruge 116.221 250.000 215,00
Trokovi naknada za lanove Upravnog i Nadzornog odbora 4.588.572 4.750.845 103,53
Ostali lini rashodi i naknade slubena putovanja 20.505.373 24.759.842 120,74
Ukupno trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi 70.383.175 78.850.689 112,03
Trokovi amortzacije i rezervisanja 2.900.000 2.900.000 100,00
Ostali poslovni rashodi
Trokovi izrade po uinku izdavaka delatnost 12.000.000 15.457.806 128,81
Trokovi transportnih usluga i telekomunikacija 4.629.956 4.960.000 107,12
Trokovi usluga odravanja 2.254.565 2.592.000 114,97
Trokovi zakupnina 16.120.984 - -
Trokovi sajmova
Sajmovi u inostranstvu
256
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
- Sajmovi u inostranstvu OPTI TURISTIKI SAJMOVI
(sredstva iz budeta 2010.)
(preneta sredstva iz budeta iz 2009. i 2010.)
(sredstva iz sopstvenih prihoda)
- Sajmovi u inostranstvu KONGRESNI BIRO
(sredstva iz budeta 2010. i 2011.)
(sredstva iz sopstvenih prihoda)
46.756.961
15.237.098
11.944.184
19.575.679
12.756.179
6.678.875
6.077.304
54.864.459
22.044.459
7.725.000
25.095.000
14.360.000
7.180.000
7.180.000
117,34

112,57
Sajmovi u zemlji 3.613.632 3.454.000 95,58
Ukupno trokovi sajmova 63.126.772 72.678.459 115,13
Ostale proizvodne usluge
Trokovi manifestacija u zemlji 1.326.139 90.000 6,78
Adaptacija poslovnog prostora 7.408.215 - -
Angaovanje PR agencije za promociju na ino-tritu 26.006.517 33.800.001 129,97
Oglaavanje u inostranim medijima 3.363.366 8.950.000 266,10
Oglaavanje u domaim medijima 11.636.315 21.630.000 185,88
Organizovanje studijskih putovanja novinara i turoperatora 12.173.051 13.250.000 108,84
Pokroviteljstva i podrka lokalnim TO 4.312.893 11.800.000 273,59
Promotvni materijal 941.530 2.836.000 301,21
Konferencije, radionice, internet prezentacije 11.423.205 12.967.000 113,51
Nabavka putnikog automobile 1.500.000 -
Trokovi neproizvodnih usluga 1.664.255 2.974.384 178,72
Trokovi reprezentacije 5.196.005 9.467.410 182,20
Trokovi osiguranja 370.000 370.000 100,00
Trokovi platnog prometa 1.020.402 1.050.000 102,90
Trokovi lanarina u meunarodnim asocijacijama 4.235.047 870.000 20,54
Trokovi poreza 371.093 855.000 230,40
Ostali nematerijalni trokovi 517.894 550.000 106,20
Ukupno ostali poslovni rashodi 190.098.204 218.648.060 115,02
Finansijski rashodi 1.571.343 1.760.000 112,00
Ostali rashodi 437.392 450.000 102,88
Ukupno rashodi 268.091.913 306.298.749 114,25
izvor: Turistika organizacija Srbije: Program rada sa fnansijskim planom za 2011, godinu (www.
srbija.travel/download/dokumenta/Program_rada_sa_fnansijskim_planom_za_2011.godinu
februar 2012.)
257
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Analiza rashoda ukazuje da su:
Najvea sredstva planirana za fnansiranje zarada, naknada zarada i
ostalih linih trokova (78.850.689 dinara) i nastupa na sajmovima
(72.687.459 dinara),
Najvee poveanje planirano je na pozicijama Pokroviteljstvo i podrka
lokalnim TO (index 273,59) i Promotivni materijal (index 301,21).
1. ta predstavlja budet?
2. Koje vrste budeta znate u hotelijerstvu?
3. Koje su faze obuhvaene postupkom budetiranja?
4. U fazi planiranja budeta ta je neophodno obuhvatiti?
5. U fazi kontrole budeta ta je neophodno obuhvatiti?
6. U fazi revizije budeta ta je neophodno obuhvatiti?
7. Koje se vrste budeta donose?
8. Koje su metode izrade budeta, navedite ih i objasnite?
9. Koji su najvaniji izvori prihoda turistikih organizacija u naoj zemlji?
10. Objasnite proces budetiranja na nivou lokalnih turistikih organizacija u Srbiji.
11. Objasnite osnovna obeleja procesa budetiranja u Turistikoj organizaciji Srbije.
Hales A.J.: Accounting and Financial Analisys in the Hospitality Industry, Butterworth-
Heinemann, Oxford, 2005.
Hotelsko poslovanje, materijali za seminar Edukacija zaposlenih u turizmu, Univerzitet
Singidunum - Fakultet za turistiki i hotelijerski menadment, Beograd, 2007.
Jones P.Ch.: Introduction to Financial Management, Irwin, Boston, 1992.
Meigs F.R., Meigs B.W.: Raunovodstvo: Temelj poslovnog odluivanja, Mate, Zagreb,
1999,
Nikoli D., Poslovne fnansije u hotelijerstvu, Visoka hotelijerske kola, Beograd, 2009.
Orsag S.: Budetiranje kapitala-procena investicijskih projekata, Masmedia, Zagreb,
2002.
258
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Stanii M., predavanje na master studijama Univerziteta Singidunum 2009.
Ratkovi R. - priredio, Hotelski menadment, hrestomatija, priredio Fakultet za turi-
zam, hotelijerstvo i trgovinu, Bar, 2006.
Stanii M., Radovi N., Operativno budetiranje i kontrola sa aspekta poslovanja hotel-
skog preduzea (UDK 657.47 ; 336.148 ; 005.511:640.412), XVI Internacionalni
nauni skup SM 2011, Pali-Subotica, maj 2011.g.Strategijski menadment i
sistemi podrke odluivanju u strategijskom menadmentu ,Tema skupa: Pla-
niranje i kontrola u strategijskom upravljanju
Turistika organizacija Srbije: Program rada sa fnansijskim planom za 2011, godinu
(www.srbija.travel/download/dokumenta/Program_rada_sa_fnansijskim_pla-
nom_za_2011.godinu februar 2012.)
Zakon o turizmu, lanovi 103-109., Slubeni glasnik RS, br. 36/09
259
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
12. BUDETiRAnJE DoGAAJA
nakon itanja ove glave moi ete da:
Analizirate razliite vrste dogaaja.
Razumete sloenost procesa planiranja dogaaja.
Razumete proces izrade budeta dogaaja.
odredite taku pokria trokova u procesu izrade budeta dogaaja.
Razumete znaaj planiranja novanog toka kod izrade budeta dogaaja.

D
efnisanja samog dogaaja (event) predstavlja sloeno pitanje kada se imaju
u vidu razliiti aspekti posmatranja, a posebno pojava mnotva razliitih
manifestacija koje se mogu podvesti pod ovaj pojam. U Strategiji razvoja tu-
rizma Srbije panja je dominantno usmerena na dogaaje koji privlae turiste,
pa se sa tog aspekta dogaaj defnie kao kontinuirana aktivnost koja se dogaa
jednom godinje, a promovie turizam odreene destinacije prvenstveno na
osnovu atraktivnosti samog dogaaja, podstiui turiste da postanu direktni
uesnici. Da bi postigli oekivane efekte na turistikom tritu, za takve dogaaje
je neophodno da budu atraktivni za uesnike koji nisu deo lokalne zajednice.
(Strategija razvoja turizma Srbije, str. 88)
Tipologija dogaaja ukazuje da se znaajan broj dogaaja ne zasniva na pri-
sustvu turista koji dolaze radi odmora i rekreacije (sajmovi, kongresi, politiki
skupovi i niz drugih manifestacija) to ukazuje na neophodnost ireg analiti-
kog pristupa. Takoe znaajan broj dogaaja internacionalnog karaktera ne
predstavlja kontinuiranu aktivnost koja se uvek odigrava na jednoj destinaciji,
posebno kada se radi o meunarodnim takmienjima (sportskim, muzikim i
slinim) pri emu se ne mogu osporiti znaajni ekonomski i svi drugi pozitivni
efekti za destinaciju na kojoj se odigravaju takve manifestacije. Iz tih razloga u
ovoj analizi e biti prihvaen iri pristup, uz kratko ukazivanje na razliite vrste
dogaaja koje su zapravo obuhvaeni ovim terminom.
Posle II svetskog rata dolazi do dinaminog rasta svih vrsta dogaaja to je
uslovilo i pojavu posebne privredne delatnosti koja se esto naziva industrijom
dogaaja (event industry). Proces je bio praen i pojavom specijalizovanih pri-
vrednih subjekata usmerenih ka ovom tritu, kao to su:
posebno formirane organizacije (event organizations) ili timovi u okviru
veih organizacija usmereni ka organizovanju pojedinih dogaaja,
kompanije specijalizovane za organizovanje dogaaja (event manage-
ment company) predstavljaju grupe profesionalaca koji se na zahtev
klijenta bave organizovanjem dogaaja,
260
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
specijalizovani ponuai sa programom irokog spektra opreme i usluga
potrebnih tokom organizovanja dogaaja (scenografja, ozvuenje,
svetla, ketering, obezbeenje i niz drugih usluga).
12.1. vRSTE DoGAAJA i klASiFikACiJA DoGAAJA
Analiza razliitih vrsta dogaaja ne predstavlja samo teorijsko pitanje, ve
ima poseban znaaj imajui u vidu razlike u moguim nainima fnansiranja
pojedinih dogaaja, a posebno u stepenu sloenosti same organizacije i procesa
budetiranja u celini. Imajui u vidu razliite tipove dogaaja, podele se mogu
izvriti prema razliitim kriterijumima. U nastavku e biti date podele dogaaja
prema veliini i sadraju.
12.1.1. Podela prema veliini dogaaja
Iako ne postoje precizno odreeni kriterijumi za klasifkaciju dogaaja prema
veliini, u osnovi se moe govoriti o dve osnovne grupe: lokalni dogaaji i tzv.
veliki dogaaji (major events). Kriterijumi za podelu se prvenstveno zasnivaju na
stepenu uticaja odreenog dogaaja na destinaciju imajui u vidu broj posetilaca,
ukljuenost medija i ukupne ekonomske efekte. (Bodwing A.J.G., str. 15-23)
Za lokalne dogaaje je karakteristino da su usmereni ka segmentu lokalnog
stanovnitva koje predstavlja i dominantne posetioce. Razliiti drutveni ciljevi
su u prvom planu pri organizovanju takvih dogaaja (zabava, sport, razmena
novih ideja, negovanje tradicije i oseaja pripadnosti lokalnoj zajednici i slino).
Ovakve dogaaje podrava lokalna uprava kao sastavni deo strategije kulturnog
i ukupnog drutvenog razvoja odreene zajednice.
Obeleje velikih dogaaja je sposobnost da se privue znaajan broj posetilaca,
velika prisutnost medija i brojni ekonomski efekti. U Srbiji takva obeleja ima
vei broj sportskih dogaaja, sajamskih manifestacija (Sajam turizma u Beogradu,
Sajam automobila, Sajam knjiga), a za pojedine kulturne manifestacije kao to
su FEST ili EXIT moe se rei da imaju internacionalna obeleja.
U posebnu vrstu dogaaja ubrajaju se tzv. Hallmark events, zapravo dogaaji
koji daju specifnu prepoznatljivost odreenim podrujima. Tako pojedina me-
sta, gradovi i regioni postaju poznati irom sveta po dogaajima koji se odigravaju
svake godine i koji se identifkuju sa prepoznatljivim nainima zabave, obiajima
ili sportskim takmienjima, a to je posebno znaajno obezbeuju konkurentsku
prednost i dugorone pozitivne efekte u razvoju odreenog podruja. Klasian
primer takve vrste dogaaja je Karneval u Riu ili Oktobarfest u Minhenu, a
moe se rei da je takvo obeleje u naoj zemlji dobio Sabor trubaa u Gui.
261
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Mega - events ili mega - dogaaji su usmereni ka meunarodnom turisti-
kom tritu i izdvajaju se velikim brojem posetilaca, prisustvom predstavnika
razliitih medija, posebno televizije, obimnom izgradnjom potrebnih kapaciteta,
visokim stepenom fnansijske podrke od strane javnog sektora, kao i pozitivnim
ekonomskim i politikim efektima. U ovu grupu se mogu ubrojati sportska ta-
kmienja internacionalnog karaktera, a na prvom mestu su svakako Olimpijske
igre. Beograd je nedavno bio domain jednog mega dogaaja Univerzijade
2009., a u ne tako davnoj prolosti i jedne od najveih zabavnih manifestacija
u Evropi - Evrovizije.
12.1.2. Podela dogaaja prema obliku i sadraju
Polazei od sadraja kao osnovnog kriterijuma za klasifkaciju, dogaaji se
mogu razvrstati u tri osnovne grupe: kulturne, sportske i poslovne dogaaje.
Kulturni dogaaji razliitih sadraja su vrlo esto usmereni ka razliitim
ciljnim grupama na turistikom tritu, pri emu je prisutan itav spektar ra-
znovrsnih oblika od umetnikih festivala orijentisanih ka uskom krugu uesnika,
do danas posebno popularnih komercijalnih muzikih festivala namenjenih
segmentu mladih. Novosadski EXIT predstavlja tipian primer takvog doga-
aja koji privlai mlade iz cele Evrope. U turizmu Srbije veliki znaaj imaju
manifestacije koje neguju tradiciju odreenih podruja (folklor, gastronomiju,
religiozne obiaje i slino).
Sportski dogaaji spadaju meu najstarije oblike organizovanog okupljanja
radi takmienja i bavljenja sportskim aktivnostima. Najpoznatiji takav dogaaj
i ujedno sa najduom tradicijom su svakako Olimpijske igre. Sportski dogaaji
koji okupljaju sportiste i posetioce iz celog sveta imaju velike pozitivne efekte
na destinaciju, polazei od ekonomskih efekata u delatnostima koje pruaju
usluge smetaja, ishrane, prevoza, zabave, pa do politiki pozitivne slike koja
se formira u medijima. To su i osnovni razlozi koji upuuju vlade pojedinih
zemalja na donoenje posebne strategije i marketing programa koji imaju za cilj
privlaenje velikih sportskih dogaaja. Imajui u vidu uspehe koje nai spor-
tisti postiu u nizu disciplina na svetskom nivou, kao i raspoloive kapacitete,
nesumnjivo je da organizacija sportskih dogaaja predstavlja jedan od veoma
znaajnih potencijala Srbije.
Poslovni dogaaji predstavljaju relativno heterogenu grupu dogaaja, pri
emu poslovni razlozi predstavljaju zajedniko obeleje koje je u prvom planu
kod opredeljenja uesnika za prisustvo pojedinim skupovima. esto se ukazuje
i na postojanje posebne privredne delatnosti usmerene ka servisiranju razliitih
vidova poslovnih putovanja uz korienje termina Meeting Industry. Za razli-
ite oblike organizovanog okupljanja poslovnih ljudi koristi se termin MICE
262
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
(Meetings, Incentive, Convencions and Congresses, Fairs and Exibitions).
Polazei od uobiajenih podela mogu se izdvojiti sledee grupe poslovnih
dogaaja:(Strategija razvoja turizma Srbije, str. 82)
podsticajna (incentive) putovanja, seminari, programi obrazovanja i
treninga,
konvencije i korporativni poslovni sastanci i
poslovni sajmovi i izlobe.
Ne ulazei u objanjenje pojedinih od navedenih poslovnih dogaaja, ne-
ophodno je samo ukazati da se u procesu organizovanja javljaju bitne razlike u
planiranju i budetiranju pojedinih tipova dogaaja. Vano je imati u vidu da
poslovni ljudi predstavljaju veoma vaan segment u razvoju turizma u Srbiji, a
posebno u Beogradu. Prema veem broju izvrenih istraivanja tokom protekle
dve decenije oko 80% stranih posetilaca je u nau zemlju dolazilo iz poslovnih
razloga.
Danas raste broj privrednih subjekata koji porodina okupljanja sagledavaju
kao znaajan izvor prihoda tako da se i porodini dogaaji, po pravilu sa manjim
brojem uesnika, mogu izdvojiti kao posebna vrsta dogaaja.
Potrebno je, meutim, naglasiti da je proces planiranja neophodan bez obzira
da li se radi o velikom muzikom festivalu koji moe okupiti i nekoliko stotina
hiljada posetilaca ili o venanju za 50 gostiju, a posebno je znaajno pravilno
planiranje raspoloivih fnansijskih sredstava i oekivanih trokova.
12.1.3. Planiranje dogaaja
U procesu planiranja defniu se ciljevi i naini da se postavljeni ciljevi ostvare.
Pri tom se pre svega polazi od internih (raspoloivi resursi) i eksternih (okru-
enje) faktora koji su od posebne vanosti pri donoenju niza odluka u toku
procesa stratekog i operativnog planiranja. U procesu strategijskog planiranja
dogaaja osnovna razlika se javlja u zavisnosti od toga da li se radi o dogaaju
koji se kontinuirano organizuje svake godine ili se radi o novom dogaaju koji
zahteva studiozniju pripremu, posebno u delu planiranih trokova i prihoda
(esto se ide na izradu tzv. feasibility study). Nakon defnisanja odreene stra-
tegije, neophodno je ii i na donoenje niza operativnih planova u zavisnosti od
vrste i veliine dogaaja, a uobiajeno je donoenje planova u domenima kao
to su budetiranje, marketing, sponzorstvo, transport, plan potrebnog broja
zaposlenih plaenih i volontera i drugim.(Bowdin A.J.G., str. 133)
Pored toga, kada se polazi od defnisanih ciljeva, treba imati u vidu da esto
postoji vie ciljeva koji se ele ostvariti organizacijom odreenog dogaaja, a
da se ponekad proft i ne javlja meu postavljanim ciljevima. Radi se o tzv.
263
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
neproftnim dogaajima, kao to su npr. besplatne muzike priredbe za publiku
na otvorenim prostorima ili uline parade i karnevali koje najee fnansira
javni sektor ili sponzori. U ovim sluajevima neophodno je fnansijsko plani-
ranje potrebnih sredstava, kao i praenje kretanja stvarnih trokova.
Za uspeno organizovanje dogaaja od posebne je vanosti dobro postavljen
kontrolni sistem koji omoguava praenje i konstantno uporeivanje postignu-
tih i planiranih veliina (npr. broj prodatih ulaznica u posmatranom periodu u
odnosu na broj planiranih). Kontrolni proces se zasniva na praenju izvetaja
po pojedinim segmentima, a posebno znaajnu ulogu ima praenje realizacije
budeta praenje nastalih trokova i realizovanih prihoda i uporeivanje sa
veliinama projektovanim u budetu.
Menadment dogaaja predstavlja kompleksan proces koji se po pravilu
zasniva na projektnom pristupu. Zapravo projektni menadment se ne odnosi
samo na aktivnosti koje se odvijaju tokom samog dogaaja, ve zapoinje daleko
ranije, a najvaniji deo predstavlja kreiranje samog dogaaja i obezbeivanje
integrisanja svih potrebnih aktivnosti ukljuujui planiranje, marketing, diza-
jn, kontrolu i budetiranje, menadment rizika, logistiku i na kraju evaluaciju
(Bowdin A.J.G., str. 266). Sloenost zadatka koji se postavlja pred projektni
menadment moe se sagledati iz neophodnosti da se odmah proizvede najbolji
proizvod jer ne postoji mogunost za bilo kakve naknadne korekcije.
12.1.4. izrada budeta dogaaja
Sastavni deo procesa planiranja dogaaja mora biti i izrada budeta koji na
odreeni nain predstavlja kvantifkaciju samog plana. Budetom su obuhvaeni
planirani prihodi i trokovi, a na osnovu toga izraunava se i oekivana neto dobit.
Pri izradi budeta posebno je znaajno to preciznije planiranje trokova, koje
bi trebalo da bude zasnovano na tanim cenama dobavljaa razliitih usluga i
proizvoda.(Van Der Vagen L., str. 93) Osnovna funkcija budeta je da omogui
praenje tekuih trokova i prihoda nastalih u toku pripreme samog dogaaja i
njihovo poreenje sa planiranim veliinama datim u budetu.
U cilju obezbeenja to vee efkasnosti u postizanju postavljenih ciljeva,
budet moe biti izraen u razliitim oblicima. Moe biti formirano vie pod-
budeta kada se radi o kompleksnijim dogaajima ili po pojedinim grupama
trokova, kao to su npr. logistika, ljudski resursi i slino. Formiranje budeta je
od posebne vanosti za menadment dogaaja radi efkasnog praenja trokova
jer veina operativnih trokova nastaje i mora biti plaena pre odvijanja samog
dogaaja i realizacije prihoda. Posebna panja mora biti usmerena na praenje
novanih tokova. Budet dogaaja ima znaajnu funkciju i u procesu obezbeenja
potrebnih fnansijskih sredstava (npr. kod sponzorstva, promotivnih aktivnosti
264
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
i drugih oblika osiguranja sredstava) i po pravilu se razmatra na upravnim od-
borima ili drugim odgovarajuim organima kompanija zainteresovanih za takve
oblike saradnje.
U procesu formiranja budeta mogu biti koriena dva pristupa. Izrada tzv.
master budeta obuhvata kvantifciranje pojedinih grupa trokova i prihoda
koji se odnose na dogaaj u celini, dok se funkcionalni budeti mogu formirati
za posebne programske celine ili centre trokova, kao i za pojedina odeljenja
ako se radi o kompanijama specijalizovanim za organizovanje velikih dogaaja.
Proces izrade budeta zasniva se na alociranju raspoloivih fnansijskih re-
sursa i izradi fnansijskog plana. To predstavlja osnov i za uvoenje neophodne
fnansijske discipline jer olakava proces kontrole u fazi pripreme dogaaja za
izvoenje.
Sam proces budetiranja je sloen i sastoji se iz nekoliko faza predstavljenih
na grafkonu br. 24
Grafkon 24 Proces budetiranja
Odredit kakvo
je ekonomsko
okruenje

Odredit uputstva
za budet koja
odgovaraju cilje-
vima, ukljuujui
pod-budete

Indentfkovat
i predvidet
grupe trokova
i izvore prihoda

Pripremit
nacrt budeta
za organizaci-
oni odbor radi
usvajanja

Evaluirat nacrt
budeta i pri-
premit fnalni
budet i kontrol-
ne mehanizme
izvor: Bowdin A.J.G., Allen J., Events management, str. 303.
U procesu budetiranja polazi se od predvianja delovanja najvanijih fak-
tora iz ekonomskog okruenja. U zavisnosti od veliine dogaaja, neophodno
je sagledati najvanije ekonomske (a nekada i neekonomske faktore kao to
je to npr. politiko okruenje) u odreenom podruju ili na nivou nacionalne
ekonomije. Kada se radi o mega - dogaajima svakako da je potrebno uzeti u
obzir delovanje najvanijih ekonomskih faktora na globalnom nivou. Tako se na
primer odravanje Univerzijade 2009. u Beogradu u vreme globalne fnansijske
krize odrazilo na neophodnost redukovanja prvobitnih planova u pogledu broja
uesnika i smanjivanje dela planiranih trokova da bi se odgovorilo negativnim
tendencijama u ekonomskom okruenju.
265
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Sledei korak odnosi se na dobijanje preciznih uputstava od klijenata, sponzora
ili organizacionog odbora dogaaja. Takva uputstva se mogu odnositi na elju
sponzora za fnansiranjem odreenog dela programa ili aktivnosti (npr. koktel
dobrodolice ili zavrnu sveanu veeru za uesnike skupa). Dobijena uputstva
moraju biti u skladu sa svim planiranim aktivnostima i za njihovu realizaciju je
esto potrebno ii na formiranje posebnih pod - budeta ili programskih budeta.
Ovo na izvestan nain predstavlja tzv. instruktivnu fazu u kojoj organizacioni
odbor daje instrukcije event menaderu, a istovremeno i konsultativnu fazu u
kojoj event menader obavlja konsultacije sa drugim specijalizovanim menade-
rima ili sa podizvoaima za pojedine delove programa.
Trei korak se sastoji u identifkovanju, klasifkovanju i predvianju pojedi-
nih grupa trokova i izvora prihoda. Tako grupisani trokovi i prihodi postaju
pojedine pozicije u budetu. Na taj nain nastaje zbirni (osnovni) ili budet
prvog nivoa sa grupama trokova i prihoda.
Tabela 64 zbirni (osnovni) budet prvi nivo
Prihodi Iznos Rashodi Iznos
Odobrena sredstva Administracija
Donacije Publicitet
Prihodi od sponzora Najam prostora
Prodaja karata Oprema
Prihodi od naplata Plate zaposlenih
Specijalni programi Osiguranje
Individualna davanja Dozvole
Prodaja reklama Raunovodstvo
Naplate ienje
U k u p n o Putni trokovi
Smetaj
Dokumentacija
Ugostteljske usluge
Volonteri
U k u p n o
izvor: prilagoeno od strane autora prema Bowdin A.J.G., Allen J., Events management, str 304.
Sledei nivo u ralanjavanju rashoda i prihoda na osnovne sastavne elemente
dat je u narednim tabelama 65 i 66.
266
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 65 osnovni budet drugi nivo (ralanjavanje rashoda)
Administracija Iznajmljivanje kancelarija Osiguranje Obavezno osiguranje
Fax/Fotokopiranje Osiguranje radnika
Kompjuteri Osiguranje od kie
Printeri Ostalo
Telefon Ukupno
Ostala nepokretna oprema Dozvole Pie
Potanske usluge Hrana
Zaposleni u kancelariji Parking
Ukupno Ukupno
Publicitet tampanje Obezbeenje Security check
Distribucija postera i prom. materijala Oprema
Radio Zaposleni
Press Ukupno
Ostali mediji Raunovodstvo Pre dogaaja
Ukupno Za vreme dogaaja
Oprema Prostor gde se odigrava dogaaj Nakon dogaaja
Ozvuenje Ukupno
Svetla Putni trokovi Izvoai
Transport Iznajmljivanje vozila
Toalet Ukupno
Dodatna oprema Smetaj Ukupno
Komunikacije Dokumentacija Foto/video
Stolovi i stolice Ukupno
Generatori
Ugostteljske
usluge
ator
Tehniari Hrana
Parking Pie
Uniforme Zaposleni
Ukupno Pozivnice
Plate Koordinator Ukupno
Izvoai Volonteri Hrana i pie
Radnici Party
Konsultant Nagrade i zahvalnice
Ostali Ukupno
Ukupno
izvor: prilagoeno od strane autora prema Bowdin A.J.G., Allen J., Events management, str 305.
267
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kao najznaajniji izvori prihoda mogu se navesti (Bowdin A.J.G., Allen J.,
str. 310):
prodaja karata, od posebne vanosti kod komercijalnih dogaaja
sponzorstva koja su najzastupljenija kod sportskih i kulturnih dogaaja
merchandising, reklamiranje i ustupanje razliitih prava, posebno su
znaajni kao izvori prihoda kod sportskih dogaaja
donacije od dravnih organa na lokalnom ili nacionalnom nivou
fondovi korporacija kao najvaniji izvor pri organizovanju razliitih
poslovnih dogaaja.
U narednoj tabeli data je detaljnija struktura moguih izvora prihoda:
Tabela 66 osnovni budet drugi nivo (ralanjavanje prihoda)
Prihodi
Odobrena sredstva Optna Prihodi od ulaznica Biletarnica
Republika Maloprodajna mesta
Ostali fondovi Online prodaja
Ostalo Ukupno
Ukupno Prodaja robe Majice
Donatori Fondacije Programi
Ostali Posteri
Ukupno Bedevi
Prihodi od sponzora U proizvodima Video kasete
Gotovina Ukupno
Ukupno Naplate Od prodavnica
Individualna davanja Licence
Ukupno Emitovanje
Specijalni programi Lutrija Ukupno
Aukcije Prodaja reklama Programi
Igre Sajt dogaaja
Ukupno Ukupno
izvor: prilagoeno od strane autora prema Bowdin A.J.G., Allen J., Events management, str. 306.
268
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
case study 2 Organizovanje dogaaja u Srbiji
Za Srbiju je karakteristno organizovanje mnotva razliith dogaaja. Broj dogaaja
sa epitetom tradicionalnih manifestacija samo u 2010. godini iznosio je preko 2400.
Meu njima dominiraju dogaaji lokalnog karaktera, sa vrlo malim ekonomskim
efektma na lokalnu zajednicu. Kao izvori fnansiranja preteno se javljaju sredstva iz
budeta lokalne samouprave ili republike (sredstva najee odobravaju Ministarstvo
kulture i Ministarstvo regionalnog razvoja), zatm donacije i sponzorstva. Prodaja
ulaznica ima daleko manji znaaj (sa izuzetkom Sabora trubaa u Gui ili sportskih
dogaaja), dok je uee prodaje suvenira, eksponata i slinih proizvoda kao izvora
prihoda marginalno.
U naoj zemlji ne postoje ni profesionalne kompanije za organizovanje dogaaja
(event company), a kao organizatori manifestacija su se javljali (2010.):
- centri za kulturu (18,84%)
- sportski klubovi i drutva (14,8%)
- organi lokalne samouprave (14,55%)
- nevladine organizacije (9,58%)
- turistke organizacije (6,18%)
- i kulturno-umetnika drutva (4,66%).
Samo u organizaciji turistkih organizacija u Srbiji je odrano 150 manifestacija.
(Bjeljac ., str.11)
Kada se predvide trokovi i mogui iznosi po izvorima prihoda dobija se
nacrt budeta koji po pravilu odobrava odgovarajui odbor. Predloeni nacrt
budeta ima znaajnu ulogu u procesu komuniciranja sa sponzorima i drugim
organizacijama od kojih se obezbeuju potrebna fnansijska sredstva. esto je
za dobijanje fnansijskih sredstava neophodna i izrada posebne dokumentacije
u skladu sa zahtevima davaoca sredstava.
12.1.5. odreivanje take pokria trokova
Za dogaaje koji kao osnovni izvor prihoda imaju naplatu ulaznica (kotiza-
cija ili slinih vidova naplate), za organizatore je od presudne vanosti pravilno
odreivanje take pokria trokova. Radi se o predvianju broja ulaznica koje je
potrebno prodati da bi se pokrili trokovi (fksni i varijabilni). Ova faza se zasniva
na prethodnoj analizi trokova neophodno je trokove predvideti, klasifkovati
(ralaniti na fksne i varijabilne trokove) i izvriti njihovo alociranje(Bowdin
A.J.G., str. 307). Ako se npr. radi o odravanju savetovanja (sa plaenom koti-
zacijom), u fksne trokove se ubrajaju zakup prostora, iznajmljivanje opreme,
naknade predavaima, trokovi prevoenja (ako se radi o stranim predavai-
ma), trokovi oglaavanja, naknade zaposlenim i slini reijski trokovi. U
varijabilne trokove ubrajaju se trokovi smetaja, hrane i pia koji se takoe
269
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
ukljuuju u kotizaciju, a njihov ukupan iznos e rasti sa porastom broja uesnika
na savetovanju.
Odreivanje take pokria trokova je bitno za odreivanje potrebnog broja
uesnika da bi dogaaj bio proftabilan. Istovremeno on predstavlja koristan
analitiki instrument pri donoenju odluke o formiranju cena ulaznica ili dife-
renciranja cena to je est sluaj kod sportskih ili muzikih dogaaja.
12.1.6. Analiza novanog toka
Za organizatore pitanje planiranja novanog toka je veoma znaajno, esto
i odluujue za uspenu organizaciju dogaaja. Osnove tekoe se javljaju zbog
injenice da je faza planiranja i pripreme dogaaja veoma duga, a da se prihod
ostvaruje u relativno kratkom periodu. U tom pogledu meu dogaajima po-
stoje razlike pa tako, npr. tzv. korporativni dogaaji po pravilu podrazumevaju
plaanje unapred i nema znaajnih problema u prilivu novanih sredstava. S
druge strane, kod organizovanja dogaaja iji je osnovni prihod naplata ulaznica,
moe se dogoditi da posle perioda planiranja i pripreme koji traju nekada i itave
godine, prihod ostvari u periodu od samo nekoliko dana.(Van Der Vagen, str.99)
Grafkon 25 novani tok kod dogaaja
izvor: prilagoeno od strane autora prema Shone A., Perry B., Successful Event Management,
2nd edi. london, Thomson learning, 2004., str. 107.
Kretanje novanog toka kod organizacije dogaaja dato je na grafkonu
br.25. Postojanje realne neusklaenosti izmeu neophodnih ulaganja u periodu
pripreme dogaaja i dinamike priticanja priliva namee potrebu za paljivim
planiranjem novanih tokova, posebno da bi se izbegle kritine situacije zbog
nedostatka novanih sredstava koje mogu dovesti i do otkazivanja dogaaja.
270
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
U tom cilju je potrebno precizno planiranje trokova i oekivanih prihoda po
mesecima da bi se na najbolji nain upravljalo novanim tokom i osigurao bla-
govremeni priliv novanih sredstava iz drugih izvora (sponzorstva, donacija,
pozajmica kod banaka i slino).
Ovo pitanje je posebno znaajno kod kompanija koje se profesionalno bave
organizacijom dogaaja jer problemi u plaanju prema dobavljaima negativno
utiu na njihovu buduu saradnju.
12.1.7. izvetavanje
Ve je naglaeno da je osnovna funkcija budeta kontrolna on je ivi
dokument koji omoguava stalno poreenje planiranih i ostvarenih prihoda,
oekivanih i ostvarenih trokova tokom samog procesa planiranja i pripreme
dogaaja. Za menadere je od vitalnog znaaja praenje kljunih pokazatelja i
izvetavanje o najbitnijim indikatorima koje se esto prezentira i organizacionom
odboru sa predlogom mera.
Po pravilu se organizatori suoavaju sa neplaniranim porastom trokova.
Do potrebe za rebalansom budeta moe doi i zbog neoekivanih dogaaja u
okruenju, a esto male promene u delovanju eksternih faktora, mogu dovesti
do znaajnih promena u domenu fnansija. Tekoe mogu nastati i zbog pro-
blema sa kojima se suoavaju pojedini dobavljai. Npr. u sluaju bankrotiranja
nekog od kljunih dobavljaa, organizator dogaaja se suoava sa ozbiljnim
problemom. Po nepisanom pravilu kod projektnog menadmenta, to je krai
period do realizacije samog dogaaja, to je skuplje izvriti bilo kakvu promenu.
(Bodwin AJ.G., str. 312)
62

Nakon realizacije samog dogaaja, po pravilu se izrauje raun dobitka (ili
gubitka), a u uslovima idealnog planiranja on moe biti identian sa budetom.
62 Bowdin A.J.G., Allen J...., Events management, str. 312.
271
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1. Objasnite pojam dogaaja.
2. Koje vrste dogaaja poznajete po kriterijumu veliine dogaaja?
3. Objasnite podelu prema obliku i sadraju dogaaja.
4. Koje su osnovne faze u procesu planiranja dogaaja?
5. ta je to budet dogaaja?
6. Objasnite proces izrade budeta dogaaja.
7. Koji su najvaniji koraci u izradi budeta dogaaja?
8. Navesti najvanije mogue izvore prihoda kod budetiranja dogaaja.
9. Uradite primer izraunavanja take pokria trokova organizovanja konkretnog
dogaaja.
10. U emu je znaaj analize novanog toka kod budetiranja dogaaja?
11. Objasnite znaaj izvetavanja kod budetiranja dogaaja.
Bjeljac ., Klasifkacija, kategorizacija i valorizacija manifestacija u Srbiji, IV susret
organizatora manifestacija 2010/2011., Beograd, 2011.
Bowdin G., Allen J., OToole W., Harris R., McDonnell I., Events Management,
second edition, Buttherworth Heinemann, Oxford, 2006.
Der Vagen L., Karlos B., Upravljanje dogaajima, Mate, Zagreb, 2010.
Metthews D., Special Event Production, Buttherworth Heinemann, Oxford, 2008.
Koprivica M., Menadment dogaaja, Prometej , Novi Sad, 2008.
Ljubojevi ., Andrejevi A., Menadment dogaaja, Fakultet za usluni biznis, Novi
Sad, 2002.
Pfster R., Tierney P., Recreation, Event and Tourism Business, Human Kinetics, 2008.
Strategija razvoja turizma Srbije, Ekonomski fakultet iz Beograda, Horwath Consalting
Zagreb, Beograd, 2005
272
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
13. kAPiTAlno BUDETiRAnJE
nakon itanja ove glave moi ete da:
objasnite pojam kapitalnih izdataka i investicionih projekata.
znate i izraunate isplativost investicija.
Razumete statine metode ocene isplativosti investicija.
Razumete sutinu dinamikih metoda ocene isplativosti investicija.
znate ta je to diskontovanje i izraunate vrednost novca.
znate ta je to metod neto sadanje vrednosti i izvrite proraune.
objasnite ta je to racionalizacija kapitala i izvrite proraune.
13.1. PoJAm i klASiFikACiJA kAPiTAlniH izDATAkA
Z
a razliku od operativnog budetiranja, u okviru kapitalnog budetiranja
vri se planiranje izdataka od kojih se koristi oekuju u periodu duem od
godinu dana. Koristi se mogu javiti u vidu poveanja prihoda ili sniavanja tro-
kova, ali najvaniji aspekt je vezan za injenicu da se radi o procesu analiziranja
i donoenja odluka koje imaju dugorone posledice na poslovanje preduzea.
Zadatak menadera u okviru kapitalnog budetiranja je da analiziraju potenci-
jalne investicione projekte i da donose odluke imajui u vidu oekivane efekte
u budunosti.
Osnovne komponente u kapitalnom budetiranju su: (Hrusti H., str. 207)
plan kapitalnih ulaganja,
cena ili trokovi kapitala i
metode koje se koriste za ocenu isplativosti ulaganja.
Cilj preduzea je da ostvari prinose na uloeni kapital, a izbor izmeu razliitih
investicionih projekata zasniva se na odreenim investicionim kriterijumima. Ovi
kriterijumi ili metode za ocenu isplativosti investicija zasnivaju se na utvrivanju
cene ili trokova kapitala i oekivanim prinosima od uloenog kapitala. Iako e
preduzee ostvariti poveanje kapitala u svim onim sluajevima kada oekivani
prinosi premauju cenu uloenog kapitala, preduzee e se opredeljivati za one
projekte koji mogu doneti i najvee prinose.
273
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
13.1.1. Pojam kapitalnih izdataka i investicionih projekata
Vano pitanje koje zahteva objanjenje je ta se podrazumeva pod kapitalnim
izdatkom. Za razliku od tekuih izdataka, kapitalni izdatak mora imati dva
bitna obeleja: (Krasulja D., str. 458)
1. veliinu i
2. trajnost.
Kriterijum za ocenu veliine izdatka nije jedinstven i po pravilu je razdvajanje
tekuih i kapitalnih izdataka regulisano odreenim konvencijama. Sa aspekta
trajnosti najee se kao granina veliina uzima jedna poslovna godina. Kod
tekuih izdataka koristi se iscrpljuju u toku jedne poslovne godine, dok je za
kapitalne izdatke karakteristino da se koristi javljaju u toku vie narednih poslov-
nih godina. Na osnovu toga, kapitalni izdaci se mogu defnisati kao ulaganja u
sredstva preduzea od kojih se koristi oekuju u periodu duem od jedne godine.
Jedno od obeleja kapitalnih izdataka je i reverzibilnost. Jednom uloena
sredstva ne mogu se revidirati ili je to mogue uiniti uz vrlo visoke trokove.
To su okolnosti koje ukazuju na neophodnost planiranja pri donoenju odluka
vezanih za kapitalne izdatke.
Kapitalni izdaci po pravilu za posledicu imaju poveanje fksnih sredstava
preduzea, iako se rezultati kapitalnih izdataka ne moraju uvek javiti u mate-
rijalnom obliku. Izdaci za istraivanje i razvoj ili obrazovanje kadrova mogu
obezbediti znaajne i dugorone koristi za preduzee mada se u ovim slua-
jevima ne radi o direktnom poveanju aktive. Sline efekte mogu imati i vee
promotivne kampanje koje nesumnjivo mogu doprineti poveanju prihoda u
nekoliko narednih godina.
Pri donoenju odluke o dugoronom ulaganju kapitala, preduzea u procesu
planiranja i ocene efkasnosti kapitalnih izdataka, moraju izvriti izbor izmeu
razliitih alternativa koje se mogu smatrati investicionim projektom. U teoriji
su prisutni razliiti pristupi defnisanju investicionih projekata, a prema uim
defnicijama, projekat predstavlja kompletan i samostalan program koji se
odnosi na pribavljanje kapitalnih dobara. Njegovo izvrenje ili efektivnost ne
zavise od odobravanja dodatnih kapitalnih izdataka. On je nezavisan od drugih
projekata u tom smislu da ne moe biti izveden kao faza nekog veeg programa
(Abdelsamad M., str. 25). Navedena defnicija prvenstveno obuhvata kapitalne
izdatke u fksna sredstva, a kod ovog koncepta akcenat je na jedinstvenom pri-
stupu svim dugoronim ulaganjima koja moraju da budu preduzeta zajedniki.
Prema irem pristupu, investicioni projekti se defniu kao srodna grupa
buduih aktivnosti koje se posmatraju odvojeno iskljuivo u svrhe donoenja
odluke. (Mc Farland W., str.18) Ovom defnicijom obuhvaeni su i oni izdaci
koji se ne javljaju u materijalnom obliku i ne kapitalizuju se u bilansu stanja.
274
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Investicioni projekat je kompletan i samostalan program koji se odnosi na
pribavljanje kapitala, izvrenje projekta i ostvarenje prinosa na uloen kapital.
(H. Hrusti, str. 209.)
13.1.2. klasifkacija kapitalnih izdataka
Polazei od cilja koji predstavlja polazni osnov za poslovne kapitalne izdatke,
moe se uoiti razlika izmeu kapitalnih izdataka namenjenih (Krasulja D.,
Ivanievi M., str.261-262):
pribavljanju,
zameni i
modernizaciji fksnih sredstava ili
postizanju manje opipljivih koristi za period dui od jedne godine.
Pribavljanje novih fksnih sredstava (izgradnja novih kapaciteta, nabav-
ka nove opreme i postrojenja) karakteristina je za preduzee koje sagledava
mogunost da novim ponuenim proizvodima i uslugama zadovolji tranju.
Npr. narasla tranja na odreenoj turistikoj destinaciji upuuje preduzee na
proirenje smetajnih kapaciteta postojeeg hotela i izgradnju novih sadraja
prilagoenih zahtevima postojeih i novih trinih segmenata.
Zamena fksnih sredstava obavlja se u tzv. zrelim preduzeima gde po-
stojea oprema ne moe da funkcionie efkasno zbog estih kvarova, npr. u
sluaju estih kvarova rashladnih ureaja za uvanje i zamrzavanje namirnica
u restoranima. Tada e se analizirati izdaci koji su neophodni za opravku po-
stojee opreme u alternativi sa kapitalnim izdacima za kupovinu nove opreme
i oekivanim koristima.
Modernizacija fksnih sredstava predstavlja vid kapitalnih ulaganja diktiran
potrebom za uvoenjem novih tehnolokih reenja. Danas su u turistikom po-
slovanju prisutne stalne dinamine promene koje su rezultat inovacija u domenu
informacione tehnologije, ali ne manji znaaj imaju i novi zahtevi potroaa
turistikih usluga. To su razlozi koji ukazuju da u nizu sektora koji ine turisti-
ku privredu postoji potreba za estom modernizacijom postojeih kapaciteta, a
odluka se donosi na osnovu sagledavanja oekivanih koristi u duem periodu i
neophodnih kapitalnih ulaganja koja su povezana sa pojedinim alternativama.
Kapitalni izdaci kod kojih ne dolazi do poveanja fksnih sredstava u ma-
terijalnom obliku takoe zahtevaju razmatranje moguih alternativa i sagleda-
vanje doprinosa ukupnoj rentabilnosti preduzea. Kod veine takvih projekata
ne postoji mogunost direktnog kvantifciranja oekivanih koristi, pa se odluke
o izboru donose preteno na osnovu kvalitativne analize.
Klasifkacija kapitalnih izdataka moe se vriti i na nezavisne i meusobno
iskljuive projekte, a ova podela je znaajna za menadere kod ocene i rangira-
275
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
nja projekata. Pod nezavisnim investicionim projektima podrazumevaju se oni
koji ne konkuriu meusobno, a prihvatanje jednog projekta ne mora da znai
automatsku eliminaciju drugog. Nasuprot tome, kod meusobno iskljuivih,
prihvatanje jednog projekta znai eliminisanje drugog jer su u osnovi namenjeni
istoj funkciji.
Osnovni problem za preduzee je kako da u uslovima ogranienih raspolo-
ivih izvora kapitala, izvri alokaciju kapitala na one projekte koji e na dugi rok
najvie doprineti poveanju ukupne rentabilnosti preduzea. Ocena isplativosti
ulaganja moe se vriti na bazi primene razliitih investicionih kriterijuma, a
danas su sve vie u upotrebi tzv. dinamiki metodi koji uzimaju u obzir i vre-
mensku vrednost novca na osnovu tzv. diskontovanja buduih tokova gotovine
na njihovu sadanju vrednost.
13.2. oCEnA iSPlATivoSTi invESTiCiJA
Ocena isplativosti investicija moe se vriti na osnovu dve grupe pokaza-
telja, a to su statike i dinamike metode. Osnovi kriterijum za podelu je da
li je u analizi uzeta u obzir i vremenska vrednost novca. U ekonomskoj teoriji
vremenska vrednost novca se objanjava na osnovu stava da nominalno jednaka
ista koliina novca uloena danas vredi vie od istog tog nominalnog iznosa u
buduem period. To se objanjava jednostavnom injenicom da novac moe biti
uloen u odreeni posao i da moe doneti prinos u buduem period. Zapravo, i
sutina investiranja svodi se na odustajanje od potronje danas zbog oekivanja
vee potronje u budunosti. To su razlozi koji upuuju na primenu dinamikih
metoda koje uzimaju u obzir vremensku vrednost novca i to na osnovu diskon-
tovanja buduih tokova gotovine na njihovu sadanju vrednost.
13.3. STATikE mEToDE oCEnE invESTiCioniH PRoJEkATA
Bitno obeleje statikih ili tradicionalnih metoda koje se koriste u oceni inve-
sticionih projekata je da ne uzimaju u obzir faktor vreme. To im daje odreene
prednosti jer se radi o metodama koje su jednostavne za primenu, ali predstav-
lja i ozbiljan nedostatak. Kod primene statikih metoda moe se govoriti na
izvestan nain i o nerealnom ocenjivanju alternativnih investicionih projekata
jer se zanemarivanjem vremenskog faktora ne uzima u obzir ni injenica da se
investicije odnose na budunost i da efekte daju u duem vremenskom periodu.
Relativno visoka zastupljenost ovih metoda u praksi posledica je injenice da
pruaju mogunost brze evaluacije investicionih projekata, ali da pri tom treba
imati u vidu njihovu nedovoljnu pouzdanost za ocenu isplativosti investicionih
276
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
ulaganja. Stoga je poeljno da se koriste kao dopunske metode i uz potrebne
korekcije.
U statike ili tradicionalne metode spadaju (Krasulja D., Ivaniivi M., str.
315):
period povraaja i
raunovodstvena stopa prinosa.
13.3.1. Period povraaja
Period povraaja predstavlja statiki metod zasnovan na sagledavanju trokova
i koristi od investicionog projekta iskazanih putem novanih tokova i kao to
je ve naglaeno ne uzima u obzir faktor vreme. Primenom ovog metoda meri
se brzina naknade kapitalnog izdatka iz godinjih neto novanih tokova. Na
taj nain se lako dolazi do ocene likvidnosti projekta, ali se ne moe sagledati
njegova rentabilnost u toku oekivanog veka trajanja odreene investicije (Vu-
kadinovi P., Jovi Z., str. 121)
Praktina primena ovog metoda zasniva se na utvrivanju broja godina u
kojima e dugorono uloena sredstva biti ponovo pretvorena u novani oblik.
Period povraaja je zapravo broj godina koji je potreban da bi se od oekivanih
godinjih neto novanih tokova konkretnog projekta vratilo poetno kapitalno
ulaganje. Drugim reima, period povraaja meri se brojem godina u kojima
inicijalni kapitalni izdatak treba da se otplati iz neto godinjeg novanog toka u
ekonomskom veku trajanja projekta za koji je izdatak uinjen. Period povraaja
se moe izraziti formulom:
P = I / NT
pri emu je:
P period povraaja; I inicijalno kapitalno ulaganje (izdatak); NT novani tok.
Neto novani tok predstavlja razliku izmeu ukupnih primanja i ukupnih
izdavanja gotovine u periodu tokom eksploatacije jednog investicionog projekta
(Vukadinovi, str. 90). Prema karakteru, novani tok moe biti ujednaen i
neujednaen. U analizi perioda povraaja mogua su dva pristupa u zavisnosti
od karaktera neto novanog toka, odnosno njegove ujednaenosti po godinama
eksploatacije projekta. Anuitetni novani tok je ujednaen u toku svih godina
eksploatacije projekta, dok je kod neujednaenog novanog toka razliit nomi-
nalni iznos po godinama.
Radi ilustracije izraunavanja perioda povraaja u sluaju anuitetnog godinjeg
novanog toka dat je sledei primer:
277
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Za realizaciju investcionog projekta u jednom hotelskom preduzeu potreban
je inicijalni kapitalni izdatak od 2.400.000 dinara, a pretpostavlja se da e go-
dinji anuitetni novani tok iznosit 600.000 dinara. Period povraaja se moe
izraunat na sledei nain:
P = I / NT = 240000 / 60000 = 4
U datom primeru je period povraaja inicijalnog kapitala 4 godine.
Primer izraunavanja perioda povraaja kod neujednaenog novanog toka
je neto sloeniji. Postupak se zasniva na oduzimanju godinjih neto novanih
tokova od dugoronog ulaganja sve dok se ostatak ne izjednai sa nulom, to
znai da je zapravo tako do kraja pokriveno inicijalno kapitalno ulaganje. Pe-
riod povraaja u ovom sluaju je vremenski period (n) u kome se suma novanih
tokova (suma NT) izjednaava sa ukupnim ulaganjima (I) to se moe izraziti
i putem formule (Vukadinovi, str. 122):
N
1
t 1
I NT
=
=

Sledei primer dat je uz pretpostavku da postoji neujednaen neto novani

tok po pojedinim godinama eksploatacije u jednom hotelu i da iznosi: u 1.
godini 300.000 evra, u 2. godini 100.000 evra, u 3. godini 50.000 evra, u 4.
godini 50.000 evra, u 5. godini 80.000 evra i u 6. godini 100.000 evra. Inicijalno
ulaganje potrebno za realizaciju investicionog projekta iznosi 500.000 evra.
Tabela 67 Povraaj sredstava po godinama
Vreme Godinji neto novani tokovi Ostatak ulaganja
0 500.000 500.000
1 300.000 - 200.000
2 100.000 - 100.000
3 50.000 - 50.000
4 50.000 0
5 80.000
6 100.000
Period povraaja 4 godine

Prema podacima prezentiranim u tabeli inicijalno ulaganje e biti pokriveno
nakon 4 godine i to predstavlja period povraaja. Postupak se svodi na postepeno
oduzimanje godinjih novanih tokova od nominalnog iznosa poetnog ulaganja
sve dok se nije izjednaila kumulativna vrednost godinjih neto novanih tokova
sa inicijalnim kapitalnim ulaganjem.
278
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
injenica da se navedenim metodom meri brzina naknade uloenog kapi-
tala ukazuje na to da se ne moe koristiti za utvrivanje stvarne rentabilnosti
projekata. Jedan investicioni projekat moe obezbediti bri povraaj sredstava,
ali to ne znai da je i najrentabilniji. To su osnovni razlozi koji ukazuju na ne-
ophodnost da se povraaj sredstava koristi kao dopunski metod, a da se koriste
i drugi metodi koji predstavljaju objektivnije pokazatelje rentabilnosti (Krasulja
D., Ivanievi M., str. 317)
13.3.2. Raunovodstvena stopa prinosa
Metod raunovodstvene stope prinosa predstavlja merenje efkasnosti in-
vesticionih projekata uz korienje standardnih raunovodstvenih podataka. U
osnovi ovog metoda je stavljanje u odnos projektovanog dobitka i potrebnog
kapitalnog izdatka za njegovu realizaciju. Iako postoji mogunost da se dobitak
i uloeni kapital posmatraju i kvantifkuju na razliite naine, najei je pristup
koji se zasniva na odnosu izmeu prosenog godinjeg dobitka i prosenog
inicijalnog kapitalnog ulaganja (Vukadinovi, str. 130).
Za izraunavanje raunovodstvene stope prinosa koristi se sledei obrazac
(Krasulja D., Ivanievi M., str. 330).
Raunovodstvena stopa prinosa =
Posean godinji dobitak
Proseno godinje ulaganje
U analizi prihvatljivosti odreenog investicionog projekta potrebno je uzeti
u obzir i cenu izvora fnansiranja, odnosno visinu kamate na tritu. U osnovi
se jedan projekat smatra prihvatljivim ukoliko je raunovodstvena stopa prinosa
vea od preovladavajuih kamata. Takva vea raunovodstvena stopa prinosa
omoguie otplatu projektovanih kamata, ukupnog investicionog ulaganja, a
nakon pokrivanja svih ovih trokova ostaje i neto dobitak.
Primer 28 Obrauna raunovodstvene stope prinosa:
Za realizaciju investcionog projekta u jednoj turistkoj agenciji (nabavka novog
turistkog autobusa) potrebno je inicijalno ulaganje od 250.000 evra. Oekuje se
da e ovo inicijalno ulaganje omoguit neto godinje dobitke i to: u prvoj godini
10.000 evra, u drugoj godini 15.000 evra, u treoj godini 20.000 evra i u etvrtoj
25.000 evra. Zahtevana stopa prinosa je 10%.
Za izraunavanje raunovodstvene stope prinosa potrebno je da se prvo izrauna
proseni neto dobitak koji se dobija kao prosek godinje oekivanih neto dobitaka
ili:
279
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Prosean neto dobitak =
10000 + 15000 + 20000 + 25000
=
70000
=17500
4 4
Proseno inicijalno kapitalno ulaganje se izraunava tako to se kapitalni izdatak
podeli sa 2, ili u naem primeru:
Proseano incijelno ulaganje u investicioni prijekat =
250000
=125000
2
Raunovodstvena stopa prinosa =
17500
x 100 =14 %
125000
Raunovodstvena stopa prinosa od 14% ukazuje da se projekat moe prihva-
titi jer je dobijena stopa vea od zahtevane stope od 10%. Ako se ocena vri za
vie investicionih projekata, na osnovu ovog metoda trebalo bi prihvatiti onaj
projekat koji ima veu raunovodstvenu stopu prinosa.
U literaturi se sree vei broj prigovora na korienje ovog metoda, a kao
najvanija ogranienja se navode sledea (Vukadinovi, str. 130-133):
1. Kao osnovni nedostatak javlja se odsustvo novanih tokova, kao i odsu-
stvo respektovanja vremenske vrednosti novca. Metod raunovodstve-
ne stope prinosa zasniva se na oekivanom prirastu kapitala u toku veka
eksploatacije projekta, a ne uzimaju se u obzir novani tokovi od kojih
zavisi likvidnost preduzea, pa i ukupna rentabilnost. Zanemarivanje
efektivnog priliva gotovine iz poslovanja je neprihvatljivo jer zasnivanje
ocene samo na obraunskom poveanju vrednosti sredstava, ne prua
osnov i za sagledavanje oekivanih novanih tokova.
2. Metod ima ogranienja u primeni zato to ne uzima u razmatranje
vremensku vrednost novca. Zapravo, pri analizi se zanemaruje inje-
nica da postoji razlika izmeu planiranog dobitka istog nominalnog
iznosa u zavisnosti od toga da li je ostvaren u prvoj ili poslednjoj godini
eksploatacije projekta. Metod ne primenjuje postupak diskontovanja
oekivanih dobitaka u veku trajanja projekta na njihovu sadanju vred-
nost.
Relativno esta primena metoda raunovodstvene stope prinosa objanjava
se jednostavnou u njenom izraunavanju i primeni u procesu kontrole. To je
dobrim delom rezultat i injenice da je ovo jedini metod za ocenu investicionih
projekata koji se u obraunu zasniva na raunovodstveno iskazanom proftu
(posle oporezivanja), dok se kod ostalih, kriterijumi zasnivaju na novanom toku.
280
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Navedena ogranienja upuuju da se raunovodstvena stopa prinosa koristi
kao dopunski metod u kombinaciji sa drugim metodama.
13.4. DinAmikE mEToDE oCEnE invESTiCioniH PRoJEkATA
U najee koriene dinamike metode ocene investicionih projekata spa-
daju neto sadanja vrednost, indeks rentabilnosti i interna stopa prinosa. Sva tri
metoda polaze od novanih tokova u periodu eksploatacije investicionih pro-
jekata i uzimaju u obzir i vremensku vrednost novca i zato emo prvo objasniti
problematiku vremenske vrednosti novca.
13.4.1. vremenska vrednost novca i diskontni raun
Sutina vremenske vrednosti novca zasniva se na stavu da sredstva kojima
preduzee raspolae danas nemaju istu vrednost kao isti iznos sredstava u bu-
dunosti. U objanjenju vremenske vrednosti novca najjednostavnije je poi od
pretpostavke da se sredstva mogu oroiti u banci prema vaeim kamatama.
Za isti iznos sredstava u budunosti moe se rei da vrede manje i to upravo,
u ovom sluaju, za iznos sredstava koji bi se dobio oroavanjem kod banke.
Prinos na uloena sredstva bio bi jednak kamati koja se moe dobiti njihovim
oroavanjem. Ova razlika u vremenskoj vrednosti novca bitna je kod obrauna
vrednosti investicija, a u njenom utvrivanju koriste se dva postupka (Vukadi-
novi P., str. 91):
Diskontovanje svoenje buduih vrednosti na sadanju vrednost i
Ukamaivanje (kapitalizacija) utvrivanje buduih iznosa sadanje
vrednosti.
Za vlasnike investicija je pitanje budue vrednosti novca od osnovnog zna-
aja, a ono se svodi na to koliku e sumu novca vlasnik imati na kraju perioda
ulaganja. U obraunu budue vrednosti novca koristi se tzv. sloena kamata
(compound interest). Za razliku od proste kamate kod koje se primenjuje fksan
procenat na uloeni novani iznos, kod sloene kamate se svake godine iznos
kamate za odreenu godinu pripisuje glavnici, pa se na ovaj iznos obraunava
kamata za narednu godinu sve do isteka perioda oroenja sredstava (rauna se
kamata na kamatu). Diskontinuiranje novanih tokova (DCF)
63
je suprotna
radnja od kamaenja i moemo je razumeti kao sagledavanje novane vrednosti
iz budunosti (npr. 2015. g.) u sadanjosti.
Ovaj postupak e biti jasniji na jednom jednostavnom primeru. Pretposta-
vimo da se radi o ulaganju (oroenoj tednji u poslovnoj banci) od 100 dinara
63 Discounted cash ow
281
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
uz kamatnu stopu od 10%. Na kraju godine, suma novca kojom e raspolagati
ulaga iznosie 110 dinara, odnosno:
100 * (1 + 0,10) = 100 * 1,10 = 110 din.
Na kraju prve godine, glavnica je 100 dinara, a kamata na uloena sredstva
iznosi 10 dinara. Na ovaj nain je poetni ulog uvean (kapitalizovan) za 10
dinara.
U sledeoj godini, doi e do daljeg poveanja uloga za pripadajuu kamatu,
ako ulaga donese odluku da produi period oroenja. Vrednost uloga na kraju
druge godine moe se izraunati na sledei nain:
110 * (1 + 0,10) = 110 *1,10 = 121,00 din.
To znai da e ulaga na kraju druge godine dobiti glavnicu od 100 dinara
i uveanje uloga za 21,00 dinar.
Na kraju pete godine, vrednost uloga bi se mogla izraunati na sledei nain:
100 * (1 + 0,10)
5
= (100 * 1,10)
5
= 100 * 1,61051 = 161,051
Prema tome, korienjem sloene kamate budua vrednost se moe izraunati
na osnovu matematike formule:
Vn = Vs * (1 + i)
n
,
sa sledeim znaenjem simbola u formuli: Vn vrednost uloga na kraju perioda oroenja
(budua vrednost); Vs vrednost poetnog uloga (sadanja vrednost); i godinja kamatna
stopa; n duina perioda za koji se obraunava kamata.
Za izraz (1 + i)
n
se u literaturi koristi naziv kamatni faktor ili faktor kapita-
lizacije i koristi se za izraunavanje budue vrednosti uloga.
U narednoj tabeli dat je primer budue vrednosti jedne hiljade dinara koji
su oroeni pri godinjim kamatnoj stopi od 10% na period od 1 do 5 godina.
Tabela 68 obraun kamate po stopi od 10%
God. Obraun budue vrednost K
0 1.000,00 1.000,00
1 1.100,00 x 1,10 1.210,00
2 1.210,00 x 1,10 1.331,00
3 1.331,00 x 1,10 1.464,10
4 1.464,10 x 1,10 1.610,51
5 1.610,51 x 1,10 1.771,56
izvor: vukadinovi P., Jovi z., str.95
282
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
U praksi se postupak izraunavanja pojednostavljuje korienjem fnansijskih
tablica u kojima je ve izraunat kamatni faktor.
Za razliku od budue vrednosti novca, za fnansijsku ocenu isplativosti
investicionih ulaganja, potrebno je koristiti inverzni postupak. On se naziva
diskontovanje i predstavlja metod svoenja budue vrednosti na sadanju vred-
nost. Za ulagaa to zapravo znai da bi trebalo da utvrdi koliko treba da uloi
danas da bi u odreenom periodu u budunosti ostvario odreenu sumu novca
uz vaeu kamatnu stopu. Postupak svoenja buduih vrednosti na sadanju
vrednost izraava se matematikom formulom:
V
s
=
V
n
= V
n
x
1
= V
n
x df
(1+i)
n
(1+i)
n
sa sledeim znaenjem simbola: Vn budua vrednost uloga na kraju perioda n; Vs sadanja
vrednost; i kamatna stopa; n duina perioda za koji se obraunava kamata; df - 1/(1+i)
n

diskontni faktor
Diskontni faktor (discount factor) se koristi za izraunavanje sadanje vred-
nosti na bazi budue vrednosti na kraju n-tog perioda i uz odreenu kamatnu
stopu (i). Diskontni faktor je jednak recipronoj vrednosti kamatnog faktora
i takoe objanjava koliko sada vredi novac koji e biti ostvaren za n godina.
U narednoj tabeli data je sadanja vrednost jednog dinara za odreeni broj
godina po razliitim diskontnim stopama, a uz pretpostavljenu kamatnu stopu
od 10%.
God. Obraun sadanje vrednost D
1 1000,00 : 1,1 909,0909
2 909,09 : 1,1 826,4463
3 826,45 : 1,1 751,3148
4 751,31 : 1,1 683,0135
5 683,01 : 1,1 620,9213
izvor: vukadinovi P., Jovi z., str. 95
U praksi se postupak izraunavanja pojednostavljuje korienjem fnansijskih
tablica u kojima je ve izraunat diskontni faktor.
283
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Primer 29 Izraunavanja sadanje vrednosti na osnovu diskontnog faktora
Prema planu kapitalnih ulaganja, hotelsko preduzee e ii u modernizaciju posto-
jee sale za konferencije po isteku perioda od 3 godina. U meuvremenu, doneta
je odluka da se novana sredstva oroe u banci na period od 3 godine, a oekuje se
da nakon isteka ovog perioda, preduzee raspolae iznosom od 200.000 evra. Koja
je sadanja vrednost budueg iznosa od 200.000 evra pri kamatnoj stopi od 10%?
Sadanja vrednost buduih 200.000 evra koji bi se dobili nakon 3 godine uz kamatnu
stopu od 10% moe se izraunat na sledei nain (diskontni faktor df = 0,7513 - nai
u tablici ili izraunaj u EXELU):
V
s
=
200000
= V
n
x df = 200000 x 0,7513 = 150260
(1+i)
n
Budui novani tokovi se mogu izraunat ili pronai u diskontnim tablicama. Vide-
e se da sadanja vrednost svake novane jedinice koja e se isplatt za 1, 2, 3, 4
i 5 godina iznosi za prvu godinu 0,9091 NJ, za drugu 0,8264NJ, za treu 0,7513NJ,
za etvrtu 0,6830NJ, za petu 0,6209NJ (u EXELU je data formula koju emo kasnije
kroz primer objasnit). Te se vrednost dobiju iz izraza: sadanja vrednost = 1/(1
+i)
n
, uz diskontranje za n godina po stopi i, n poprima vrednost 1, 2,3,4 ili 5, a i=
10%, odnosno 0,1
13.4.2. metod neto sadanje vrednosti
Ovaj metod zasniva se na utvrivanju neto sadanje vrednosti koja predstavlja
razliku izmeu sadanje vrednosti i uloenog kapitala. Investicioni projekat je
prihvatljiv onda kada je sadanja vrednost pozitivna, odnosno vea od nule.
Negativna sadanja vrednost projekta znai da bi realizacija takvog projekta
dovela do umanjivanja poetne vrednosti kapitala, dok dodatna vrednost koja
se ostvaruje na osnovu investiranja u projekte sa pozitivnom neto sadanjom
vrednou utie i na poveanje kapitala.
Neto sadanja vrednost (NSV, Engleski jezik NPV) se moe iskazati for-
mulom
64
:
NSV = SV I,
pri emu je NSV neto sadanja vrednost, SV sadanja vrednost, a I inicijalno kapitalno
ulaganje.
64 U stranoj literaturi neto sadanja vrednost se oznaava sa NPV (net present value)
284
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Verzija na engleskom jeziku:
NPV = PVNcF - NINV,
gdje je NPV neto sadanja vrednost, PVNcF je sadanja vrednost neto novanih tokova, a
NINV su neto investicije.
65
Metod neto sadanje vrednosti direktno je usmeren na sagledavanje porasta
sopstvenog kapitala, a svaki investicioni projekat se ocenjuje na osnovu uloenog
kapitala i oekivanog prinosa gotovine u buduem periodu koje je uvek vezano
i sa odreenim stepenom rizika. Sadanja vrednost se utvruje na osnovu nov-
anog toka koji e se ostvariti u budunosti i kamatne stope po kojoj se mogu
obezbediti potrebna sredstva za ulaganje. Za utvrivanje sadanje vrednosti
projekta primenjuje se postupak diskontovanja svih buduih novanih tokova
na osnovu realizacije odreenog projekta.
Neto sadanja vrednost (NPV) investicionog projekta moe se objasniti
i kao sa danja vrednost struje neto novanih tokova iz projekta minus neto
inve sticije projekta. Novani tokovi diskontiraju se prema stopi povratka koju
zahtevaju akcionari odnosno - prema trokovima kapitala. Trokovi kapitala
nekog preduzea defniu se kao minimalna prihvatljiva stopa povraaja za
investicije s rizikom tipinim za vrstu poslovanja kojim se preduzee bavi.
(Moutinho L., str.280)
Najbolje emo problematiku neto sadanje vrednosti objasniti kroz primer.
PRIMER: U etvrtom redu Tabele 69 procenjen je projekt koji za hteva poetni izda-
tak od 80.000 EU (novani odlivi imaju negatvan predznak). Novani tokovi za koje
se predvia da e koristt preduzeu (ulazni tokovi su pozitvni) prikazani su u go-
dinjim intervalima, poevi sa 40.000 EU po isteku godine dana. Oni bi bili iskazani
u realnim jedinica ma (usklaenima, tako da se eliminie delovanje infacije) jer se
trokovi kapitala obino iskazuju u realnim jedinicama. Ovo preduzee trai povrat
od 10 % povrh infacije, tako da je ova diskontna stopa odgovarajua.
Na osnovu podataka iz tabele moemo videt da je sadanja vrednost iznosa od
40.000 EU, predvianoga za godinu dana, posledica diskontovanja priliva za prvu
godinu i bie 40.000 x 0,9091 EU, to iznosi 36.364 EU. Ukupni NT
n
odnosno PVNCF
iznosi 193.922 EU, a dobija se sabiranjem 36.364 EU, 39.669,42 EU itd. tom broju.
Zatm se oduzme iznos investcija I odnosno NINV (80.000 EU), kako bi ostao prihvat-
ljivi NSV (NPV), u iznosu od 113.921 EU. Preostale podatke iz Tabele 69 razmotrie
se u daljem u tekstu. Glavna korist izvetaja o novanim tokovima jeste da korisnik
dobija prilino detaljnu sliku poslovnih, investcionih i fnansijskih transakcija kom-
panije koje ukljuuju novac (James C., str. 215).
65 PVNCF present value cash ow
285
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 69 Izraunavanja za potrebe procene investcije
Godina
NPV
pri 10%
IRR
Index
proftabil-
nost
0 1 2 3 4 5
-80.000 40.000 48.000 66.000 66.000 37.400 113.921 54,28% 1,4240
PV faktori 0,9091 0,8264 0,7513 0,683 0,6209
PVC 36.364 39.669,42 49.586,78 45.078,89 23.222,4575 113.921,54 nPv
Projekt ocenjujemo koristei se sa NSV (NPV), uz jednainu:
3 5 1 2 4
1 2 3 4 5
NT NT NT NT NT
NSV I
(1 i) (1 i) (1 i) (1 i) (1 i)
= 193922 - 80000 = 113921,54

= + + + + =

+ + + + +

odnosno
=

+

n
n
n
t 1
NT
NSV= I
(1 i)
Gde je: NSV - neto sadanja vrednost(NPV); NT
n
- neto godinji novani tokovi; I - inicijalni
kapitalni izdatak; i - cena kapitala (kamata); n ekonomski vek trajanja projekta
ili na engleskom jeziku
n
n
n
t 1
A
NPV NINV
(1 i) =
=
+

PV faktor = df faktor; PVC je sadanja vrednost buduih novanih tokova;

A godinji neto anuitetni novani tok
Mnogi turistiki projekti, naroito oni koji ukljuuju hotele, imae oekivani
vek trajanja koji se protee na 10,20 ili vie godina ali princip je isti. Kada se radi
o duim vremenskim razdobljima, potrebno je uoiti potrebu za povremenim
injekcijama kapitala za zamenu ili za obnovu. One e, meutim, jednostavno
smanjiti neto priliv u godi nama kada se pojave te se lako ubace u proceduru
procenjivanja. Projekte s pozitivnim NSV (NPV) trebalo bi prihvatiti, a one s
negativnim NSV (NPV) odbiti. Pri diskontovanju po stopi povrata koju predu-
zee trai (a koja je jednaka njegovim trokovima kapitala), nulti NSV (NPV)
sugerie se da investitori nee biti na gubitku ako prihvate projekt, iako nee
poveati svoje bogatstvo. U tom bi sluaju njima bilo svejedno hoe li ga pri-
hvatiti ili odbiti (indiferentnost) i takav projekat je prihvatljiv ukoliko je hotelu
neophodna dodatna ponuda koja se obezbeuje projektom.
286
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
NSV > 0 projekat je prihvatljiv
NSV = 0 indiferentnost
NSV< 0 projekat nije prihvatljiv
Pristup preko neto sadanje vrednosti NSV (NPV) bolji je od tradicional-
nih, preterano jednostavnih metoda kao to su metoda razdoblja povraaja ili
prosena stopa povraaja zato to on uzima u obzir i veliinu i vreme na stanka
novanih tokova tokom oekivanog trajanja projekta.
Interna stopa povraaja (Internal rate of return - IRR) je metod novijeg datu-
ma u odnosu na metod NSV) i predstavlja alternativni oblik DCF
66
pristupa i
mnogim praktiarima je prihvatljiviji. Ovaj metod u strunoj literaturu naziva
se i metod stope rentabilnosti, a takoe i metod dobiti i metod je novijeg datu-
ma u odnosu na metod NSV (Vukadinovi P., str.113). Interna stopa prinosa
(rentabiliteta) objanjava se kao diskontna stopa koja svodi NSV projekta (u
celom ivotnom veku) na nulu.
Ovaj metod moemo matematiki postaviti na sledei nain:
67
3 1 2 4 n
1 2 3 4 n
R R R R R
C ...
(1 i) (1 i) (1 i) (1 i) (1 i)

= + + + + +

+ + + + +

odnosno
n
t
t
t 1
R
C
(1 i) =
=
+

Gde je: c - inicijalni kapitalni izdatak; R

t
- neto godinji novani tok; i - interna stopa prinosa;
t - period kroz koji se vri diskontovanje novanih tokova; n - Ekonomski vek trajanja investici-
onog projekta
Interna stopa prinosa predstavlja onu diskontnu stopu pri kojoj je kriteri-
jum neto sadanje vrednosti jednak nuli i moe se predstaviti na sledei nain
(Vukadinovi P., str.113-114).
n
k k
t 1
NSV NP a 0
=
= =

k
k
1
a
(1 i)
=
+
NSV - neto sadanja vrednost; NP
k
- neto novani priliv (razlika novanog priliva i novanog
odliva na projektu); a - diskontni faktor
66 Diskontinuirani novani tokovi
67 Objanjenje raunskih radnji u EXELU dato je u Box tekstu br.1
287
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Iz ove jednaine, reavanjem nepoznate i dobija se interna stopa rentabilnosti.
Znai da ona predstavlja onu stopu rentabilnosti kada projekat ne donosi ni
gubitak ni dobit
68
(vidi ire Vukadinovi P., str. 114-118).
Primer 30 Obraun interne stope prinosa IRR
Pretpostavimo da investcija u hotel traje jednu godinu (zbog lakeg raunanja).
Vrednost investcije je 200000NJ i oekivana dobit posle jedne godine je 250000NJ,
kolika je interna stopa prinosa.
I =
R
1
- C
=
250000 - 200000
= 0,25 ili 25%
C 200000
Ovaj rezultat moemo proverit preko NSV
nSv = - C +
R
1
= - 200000 +
250000
= 0
(1+i)
k
1,25
Na osnovu prorauna moemo konstatovat da pri internoj stopi prinosa od 25%
navedeni projekat ima NSV=0
Kada bi imali viegodinji projekat onda bi samo primenili formulu
n
k k
t 1
NSV NP a 0
=
= =

izvor: prilagoeno od strane autora na osnovu irovi m., str.97-98

13.4.3. Racionaliziranje kapitala pomou indeksa proftabilnosti
Uprkos relativnoj popularnosti IRR-a, kriterijum za reavanje situacija ve zanih
uz racionalizovanje kapitala razvijen je iz NSV-a. Kad su sredstva za investira-
nje ograniena, projekti s pozitivnim NSV vie se ne prihvataju ili odbijaju bez
ogranienja. U kontekstu ove analize, pristup je takav da se raspoloiva sredstva
investiraju u onaj niz novih projekata (hotela) koji ima najviu neto sadanju
vrednost. Drugim reima, cilj je maksimiziranje neto sadanje vrednosti itave
tekue investicije.
Naelo planiranja gde postoji neki ograniavajui faktor glasi da se prioriteti
moraju odrediti prema uinku koji ograniavajui faktor ima po jednom euru (ili
dolaru itd.). Na taj nain, NSV po jednom euru raspoloivih sredstava predstav-
lja prikladan kriterijum rangiranja u situaciji gdje je potrebno racio nalizovanje
kapitala. Naravno, ukoliko ni jedna od investicija hotelskog preduzea ne daje
stopu povrata koja je barem jednaka trokovima kapitala (kako bi stvorila pozi-
tivni NSV), tada nema potrebe za kriterijum rangi ranja jer bi projekat trebalo
68 U skladu da dajemo i simbole na engleskom re zultat koji se dobije pri toj ograniavajuoj dis-
kontnoj stopi moe se pri kazati ovako: 0 = NPV = PVNCF - NINV
288
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
odbiti, a hotelskom preduzeu bi bilo bolje da investira (posuuje) svoja sredstva
na tritu. Ne bi trebalo prihvatiti niti jednu investiciju koja je slabija od takvih
trinih prilika.
Izraunavanje proftabilnosti kao odnos sadanje (diskontovane) vredno-
sti buduih novanih tokova prema inicijalnom novanom odlivu (inicijalnoj
investiciji) naziva se indeksom proftabilnosti (irovi M., str. 99). Tu se
primenjuje naelo ograniavajueg faktora pri pla niranju. Nakon to se projekti
rangiraju prema indeksu proftabilnosti, in vesticije se biraju u silaznom nizu,
sve dok se proraun ne iscrpi. Ta procedura odabira za prihvatanje one kombi-
nacije investicija u okviru proraunskog ogranienja koja ima najveu ukupnu
neto sadanju vrednost. Indeks proftabilnosti prikazan je u sledeem primeru.
Tabela 70 Problem racionalizacije kapitala
Projekt Poetni izdaci (EU)
Neto sadanja vrednost
10% (EU)
PI
Rangiranje
projekta
A 50.000 70.000 1,40 C
B 90.000 120.000 1,33 A
C 80.000 113.921 1,42 B
D 100.000 10.000 0,10 G
E 250.000 150.000 0,60 E
F 80.000 20.000 0,25 F
G 40.000 40.000 1,00 D
izvor: Preuzeto i prilagoeno od strane autora a na osnovu moutinho, l., Strateki menadment
u turizmu, CABi Publishing, Wallingford,2000., Hrvatsko izdanje mASmEDiA d.o.o., 2005. iSBn
953-157-467-7, str. 284
Primer 31 Racionalizacija projekata
Hotel ima sedam novih turistkih projekata koje je potrebno procenit (Tabela
70). Izraunavanje NPV-a pri kazano u tabeli zahtevalo bi punu procenu novanih
tokova predvianih u ovom sluaju; na primer, projekt C je u potpunost prikazan
u proraunskoj tabeli koji se javlja u Tabeli 69. Ako pretpostavimo: (1) da poetni
izdaci predstavljaju jedini izlazni novani tok za svaki novi turistki projekt, (2) da
projekt ne iskljuuju jedan drugog i (3) da novani tokovi projekata nisu meu-
sobno zavisni, tada:
- moemo rangirat projekte po stepenu poeljnost, a prema indeksu pro ftabilnost;
- ako hotel ima ogranieni proraun kapitala od 520.000 EU, tada moemo odredit
koje bi nove turistke projekte trebalo odabrat.
289
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kako to pokazuje Tabela 70, kolona rangiranje projekta trebali bi prihvatt C,A.B,
G i E. Za to su potrebni poetni izdaci od 510.000 EU, to je manje od 520.000 EU
koji su na raspolaganju. Da bismo proverili koliko je ovo jasno, potrebno je izvest
sledeu modifkaciju:
Podaci za projekt D su sledei: poetni izdaci: 100.000 EU; . NPV: 75.000 EU., za
projekat E poetni izdaci su 250.000 a NPV 130.000 i za projekat F poetni izdaci
80.000 a NPV 50.000. Sada tangirajte projekte koristei se novim indeksima prof-
tabilnost i odaberite one koje ete prihvatt. (Odgovor - C,A,B,G,D,F)
Box text 1 Objanjenje raunskih operacija u EXEL-u
Iako smo dali formule za diskontovanje, izraunavanje NPV i IRR, koje se rade pre-
ko tablica ili po sistemu korak po korak, u praksi je mnogo jednostavnije korist-
t kompjuterske programe. Finansijske funkcije za NPV i IRR postoje u LOTUSU
1-2-3,QUATTRO-PRO i u EXELU. Zato emo ovde objasnit postupak izraunavanja
u Exelu. Kod EXELA u izabrano polje gde elimo imat rezultat (1) unesemo =,(2)
u opadajuem meniju otvorimo Insert i izaberemo Functon F
x
,(3) u meniju or
select a category izaberemo Financijal i u meniju select funcion izaberemo NPV
i kliknemo na OK, (4) kad nam se otvorio novi meni u polju rate unesemo zadatu
diskontnu stopu 10%-odnosno unesemo 0,1, u polje value 1 unesemo sve vrednost
priliva novca po godinama(od polja B4 do F4), zatm stavimo zatvorenu zagradu iza
F4, napiemo + i kliknemo na polje A4 i kliknemo na OK. Moe da se desi da Exel
upozorava da je u formuli napravljena greka. Dovoljno je samo kliknut na OK i
dobija se rezultat. Ceo ovaj postupak se moe izvest tako da kad smo doli do take
(4), umesto unoenja u polja dovoljno je da unesemo formulu na prikazu glavnog
menija Exela u polje Fx =NPV(0,1;B4:F4)+A4
Slian je i postupak kod izraunavanja IRR. Ist je redosled za taku (1) i (2) kao i kod
NPV. Kod take (3) oznaimo IRR i kliknemo na OK, (4) u otvorenu paletu u polje
values unesemo vrednost od A4 do F4 i kliknemo na OK. Ovaj postupak takoe
moemo uradit i na drugi nain. Ponovimo take (1),(2) i (3) i kod (4) take unese-
mo formulu na prikazu glavnog menija Exela u polje Fx =IRR(A4:F4).
Index proftabilnost izraunavamo tako to u polje I4 unesemo = G4/-A4 i pokazae
se 0,42.
290
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1. ta je budetiranje kapitala?
2. Koje su osnovne komponente u kapitalnom budetiranju?
3. Koja obeleja moraju imati kapitalni izdaci?
4. Polazei od cilja koji predstavlja kapitalni izdaci mogu biti namenjeni?
5. Objasnite metod povraaja u oceni investicionih projekata i kako se izraunava,
napiite formulu?
6. Uradite zadatak: Inicijalno ulaganje potrebno za realizaciju investicionog projekta
iznosi 1.000.000 evra. U 1. godini povraaj 600.000 evra, u 2. godini 200.000 evra,
u 3. godini 100.000 evra, u 4. godini 100.000 evra, u 5. godini 160.000 evra i u 6.
godini 200.000 evra. Izraunajte period povraaja inicijalnog ulaganja
7. Kako se izraunava raunovodstvena stopa prinosa, napiite formulu mi prove-
bajte izraunavanje na bazi primera datog u knjizi?
8. Objasnite ta je su to diskontinuirani novani tokovi i napiite formulu za izrau-
navanje.
9. ta je to diskontni faktor, napiite formulu?
10. Objasnite metod neto sadanje vrednosti i napiite formulu?
11. Objasnite internu stopu prinosa i napiite formulu?
12. Znate li ta je to racionalizacija kapitala?
13. Na bazi primera u knjizi provebajte izraunavanje NSV i IRR tako to e te pred-
loiti program rekonstrukcije hotela u vrednosti od 1.000.000 EUR-a, stime da
postoje programi A, B i C. Program A iziskuje ulaganje u sobe od 600.000 EUR-
a, program B u welnes centar od 400.000 i program C u restoran od 300.000.
Kamatna stopa je 10%, potrebni period povraaja je 5 godina. Sobe u ukupnom
prihodu uestvuju sa 60%, welnes centar sa 10% i restoran sa 30%. Oekuje se priliv
novanih sredstava hotela u 1. god. 100.000 EUR-a, u drugoj 200.000 EUR-a, u
treoj 250.000 EUR-a, u etvrtoj 300.000 EUR-a i u petoj 200.000 EUR-a. Prvo
izraunajte NSV za investiciono ulaganje u sobe, a onda na bazi racionalizacije
kapitala kojem im projektima treba dati prioritet.
irovi M., Finansijski menadment, Nauno drutvo Srbije, Beograd, 2008.
Hrusti H., Finansijski menadment i upravljako raunovodstvo, Fakultet za pravne i
poslovne studije, Novi Sad, 2007.
James C., Van Horne, John M.Wachowicz,JR., Osnovi fnansijskog menadmenta, Data
Status Beograd, ISBN 978-86-7478-014-5, 2007.
Krasulja D., Ivanievi M., Poslovne fnansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2007.
Moutinho, L., Strateki menadment u turizmu, CABI Publishing, Wallingford,2000.,
Hrvatsko izdanje MASMEDIA d.o.o.,2005.ISBN 953-157-467-7
Vukadinovi P., Jovi Z., Investicije, Univerzitet Singidunum, Beograd, Prvo izdanje,
2012.
291
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14. izRADA BizniS PlAnA U PREDUzEimA U
HoTEliJERSTvU i TURizmU
nakon itanja ove glave moi ete da:
objasnite pojam biznis plana.
Defniete sadraj biznis plana.
znate ta je to operativni plan, marketing plan i fnansijski plan.
napravite konkretan biznis plan preduzea u turizmu i hotelijerstvu.
14.1. PoJAm BizniS PlAnA
N
ajire posmatrano, biznis plan predstavlja svaki dokument o planiranim
poslovnim aktivnostima i fnansijskim efektima tih aktivnosti. U naoj
poslovnoj praksi je ira upotreba pojma poslovni plan ili business plana novi-
jeg datuma, mada su se planski dokumenti slinog sadraja, ali pod razliitim
nazivima izraivali i u prethodnim periodima. Danas poslovni plan predstavlja
pretpostavku uspenog rada i poslovanja preduzea, koja prethodi donoenju
odluke o uvoenju novih proizvoda, poveanju proizvodnje postojeih proizvoda,
izgradnji novih objekata za proizvodnju ili pruanje usluga, kupovini opreme
i slinih odluka. Poseban znaaj izrada ovog dokumenta ima kada se proces
investiranja vezuje za spoljne izvore, bilo da se radi o obezbeenju sredstava iz
kreditnih izvora ili privlaenjem kapitala domaih i inostranih partnera.
Prema uobiajenom pristupu biznis plan se direktno povezuje sa novim in-
vesticionim ulaganjima i polazei od toga odreuje se njegova namena i sadraj.
Obezbeivanje sredstava za nova investiciona ulaganja esto namee potrebu za
podnoenjem kreditnih zahteva bankama ili fnansijskim institucijama, a to vodi
i odreenim oblicima standardizacije pri izradi biznis planova. Stoga je u naoj
privrednoj praksi uobiajeno da se pod biznis planovima podrazumevaju planovi
investicionih ulaganja koji se izrauju za potrebe kreditnih institucija. U Srbiji
se primenjuje zajednika metodologija za ocenjivanje opravdanosti investicija
iz 2005. godine, a vano je napomenuti da je ona identina metodologiji koju
primenjuje Svetska banka.
Veina autora se slae da biznis plan sadri evaluaciju poslovne ideje i prua
odgovor na tri sutinska pitanja:
292
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Gde je preduzee sada?
Gde ide? i
Kako e tamo stii? (Paunovi B., str. 8)
Polazei od sadraja samog biznis plana, on se moe defnisati kao integralni
plan poslovanja u okviru kojeg je integrisano vie razliitih, meusobno pove-
zanih celina (plan prodaje, fnansijski plan, plan lokacije, plan ljudskih resursa
i sl.). (Paunovi B., str. 9)
Iako je izrada biznis plana diktirana potrebom za obezbeenjem neophod-
nog kapitala, on je veoma znaajan za preduzee i kao instrument koji treba
da olaka upravljanje rastom i razvojem preduzea. Za preduzee je od velike
vanosti praenje realizacije planiranih poslovnih ciljeva i zato je neophodno
vriti kontrolu tekuih aktivnosti (periodino, obino meseno) kroz elemente
bilansa uspeha, novanog toka ili obima i kvaliteta proizvodnje.
Izrada biznis plana predstavlja veoma sloen posao i poverava se menader-
skom timu preduzea, a nekada se poverava spoljnim konsultantskim institu-
cijama (u celini ili u pojedinim delovima kada su neophodna ekspertska znanja
koje ne poseduje preduzee). Samoj izradi poslovnog plana moraju prethoditi
aktivnosti na prikupljanju neophodnih podataka, a pored toga, potrebno je ra-
zreiti jo neka pitanja, koja su bitna za dalji proces izrade samog plana. Jedno od
takvih pitanja jeste cena koje e se koristiti za iskazivanje fnansijskih rezultata,
imajui u vidu da nestabilnost cena moe dovesti do pogrenih poslovnih odlu-
ka. Jedan od osnovnih principa pri izradi biznis plana je iskazivanje vrednosti u
stalnim cenama, to u skladu sa Zajednikom metodologijom koja se primenjuje
u naoj zemlji znai primenu konvertibilnih valuta, najee evra (EUR).
Takoe, neophodno je defnisati vremenski period za koji se vri projekcija i
najee se pri izradi poslovnih planova za investiciona ulaganja kao standardni
period uzima rok od 10 godina
14.2. SADRAJ BizniS PlAnA
U ovoj fazi donosi se i odluka o formi i sadrini biznis plana, a na to utie
vei broj faktora meu kojima su najznaajniji osnovna delatnost preduzea i
namena poslovnog plana.
Prema uobiajenom pristupu, svaki biznis plan treba da sadri minimum
sledeih elemenata:(Bara S., Staki B., Hadi M., Ivani M., str. 116)
1. Uvodni deo
2. Izvrni rezime
3. Analizu razvojnih mogunosti investitora
293
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4. Analizu trita za dodatnu proizvodnju
5. Plan prodaje
6. Marketing strategiju
7. Plan proizvodnje
8. Organizacione aspekte plana
9. Finansijsku analizu
10. Analizu rentabilnosti
11. Senzitivnu analizu.
Poreenja radi navodimo i sadraj biznis plana prema vaeoj metodologiji
u Republici Srbiji:
69
1. Uvod
2. Opis objekta
3. Analiza i ocena razvojnih mogunosti investitora
4. Analiza prodajnog trita
5. Prikaz idejnih projekata
6. Analiza nabavnog trita
7. Prostorni i lokacijski aspekti
8. Analiza ivotne sredine i zatite na radu
9. Analiza organizacionih i kadrovskih aspekata
10. Analiza izvodljivosti i dinamike realizacije projekta
11. Ekonomsko fnansijska analiza
12. Finansijsko-komercijalna ocena
13. Drutvena ocena
14. Ocena u uslovima neizvesnosti
15. Zakljuak
Navedeni elementi na izvestan nain ilustruju maksimalni broj elemenata
koji moe da ima jedan biznis plan, a konkretna reenja e prvenstveno zavisti
od njegove namene. Tako, kada se radi o biznis planovima koji se izrauju za
potrebe obezbeenja spoljnih izvora fnansiranja i dostavljaju kreditnim insti-
tucijama, postoje i tzv. formalno nezaobilazni delovi poslovnih planova, kao to
su: (Paunovi B., Zipovski D., str. 23)
Osnovni podaci o investitoru
Osnovni podaci o autorima poslovnog plana
Analiza razvojnih mogunosti investitora
Rezime i
Dodatak.
69 Slubeni glasnik Republike Srbije, 39/99
294
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Pored toga, biznis planovi sadre delove od sutinskog znaaja kao to su:
plan proizvodnje, plan lokacije, plan radne snage, marketing plan, fnansijski
plan i drugi.
Polazei od toga, moe se uoiti razlika izmeu delova biznis plana ija je
izrada u nadlenosti strunjaka ekonomskih profla (marketing plan i fnansijski
plan) i delova za iju su izradu zadueni strunjaci tehnikih profla. Sobzirom
da se u ovom drugom sluaju radi o operativnim aktivnostima planiranih inve-
sticionih ulaganja, najee se i govori o izradi tzv. operativnog plana. U ovom
radu, teite analize e biti na ekonomskim aspektima izrade biznis plana, ali
je neophodno sagledati i sam mehanizam funkcionisanja budue proizvodnje.
14.3. oPERATivni PlAn
U operativnom planu moraju se dati odgovori na pitanja kao to su:
Kako e funkcionisati budue preduzee?
Kakva e biti formirana organizaciona struktura?
Gde e se odvijati proces rada?
Ko e obavljati poslove?
Koje su projektovane zatitne mere? (Paunovi B., Zipovski D., str. 53)
Sam operativni plan mora se, pre svega, sastojati od tehniko - tehnolo-
ke analize koja sadri obrazloenja za prihvaena tehnoloka reenja, analizu
graevinskih objekata koje treba izgraditi, sa potrebnom infrastrukturom i
instalacijama, projektovanim kapacitetima i planiranim obimom proizvodnje u
narednom periodu, potrebnom opremom i planiranim standardnim utrocima
materijala. Projektovana reenja u ovoj fazi u direktnoj su sprezi sa informacijama
koje su date u marketing planu ili fnansijskom planu. Tako se npr. pri plani-
ranju obima proizvodnje po pojedinim godinama mora poi od plana prodaje
jer zapravo tek analiza trita moe da da odgovor na mogui plasman i obim
proizvodnje u buduem periodu.
Posebno je sloena procedura (i zakonska) regulativa predviena za analizu
reenja koja se odnose na graevinske objekte. Nekada se moe raditi o izgrad-
nji vie graevinskih objekata ili objekata razliite namene, kao to su glavni,
pomoni, objekti opte namene i objekti infrastrukture.
Sredstva za rad se prikazuju po grupama kao to su: tehnoloka oprema,
sredstva unutranjeg i spoljnjeg transporta, sredstva za zatitu okoline, sredstva
za skladitenje sirovina itd.
Utvrivanje standardnih (normiranih) utroaka materijala je vano jer se
zajedno sa cenom materijala i planiranim plasmanom, izraunavaju trokovi
295
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
materijala u fnansijskom planu. Standardni ili normirani utroci materijala su
koliine materijala koje se moraju utroiti u odreenim tehniko tehnolokim
uslovima proizvodnje da bi se proizveo proizvod odreenog kvaliteta.
U operativnom planu se, polazei od tehnolokog procesa, odreuje potre-
ban broj zaposlenih, kao i njihov stepen strunosti i kvalifkaciona struktura.
Ukoliko radna snaga predstavlja ograniavajui faktor, potrebno je naglasiti i
kako e se vriti obuka radnika potrebnih za realizaciju planiranih aktivnosti.
Kod izrade biznis planova za kompleksnije projekte potrebno je posebno dati
prikaz organizacione strukture koju e imati novo preduzee ili deo preduzea.
Pitanje izbora lokacije ima poseban znaaj kod izgradnje objekata namenjenih
turistima, a u velikom broju sluajeva presudno utie na uspenost poslovanja
u buduem periodu. Ovo se pitanje moe posmatrati sa aspekta makrolokacije
- izbor odreenog regiona, gradskog ili turistikog centra opredelie i samu
vrstu hotelskog objekta, npr. gradski hoteli namenjeni poslovnim putnicima,
tranzitni hoteli ili resort hoteli u letnjim i zimskim turistikim centrima. Blizina
turistikih atraktivnosti (prirodnih ili izgraenih) od presudnog je uticaja na
izbor mikrolokacija kod objekata kao to su vizitorski centri, skijalita, objekti
namenjeni nautikim turistima, peake i biciklistike staze itd. Zapravo, ova se
pitanja moraju reavati u sklopu kompleksnog pristupa prostornom planiranju
u turizmu, pri emu poseban znaaj ima i analiza uticaja na ivotnu sredinu,
to je od velike vanosti na zatienim podrujima ili prostorima sa turistikim
atraktivnostima velike vrednosti. Za ovakve objekte, brojni faktori moraju biti
razmotreni pre donoenja odluke o izboru mikrolokacije, a naveemo samo
neke, kao to su izgraena saobraajna i komunalna infrastruktura, karakteri-
stike zemljita i drugi.
Za obavljanje odreenih turistikih aktivnosti ne mora se uvek ii na izgradnju
sopstvenih objekata, nego se moe ii i na iznajmljivanje ve izgraenih prostora.
To je est sluaj pri otvaranju poslovnica turistikih agencija ili rent-a-car slubi,
restoranskih i drugih ugostiteljskih objekata. Prednost ovog reenja je to na
poetku poslovanja preduzetnik ne mora angaovati velika fnansijska sredstva,
ali negativne strane su posledica injenice da uslovi zakupa u narednom periodu
budu znatno nepovoljniji ili da se zakupoprimac mora seliti na novu lokaciju
to esto ima negativne posledice na poslovanje.
Pitanjima zatite ivotne sredine se poslednjih godina u turizmu pridaje
veliki znaaj, a pri izradi konkretnog biznis plana moraju se uzeti u obzir i
zakonski propisi kojim je regulisana ova materija. Zapravo, neophodno je dati
ocenu ekoloke podobnosti objekata ija se izgradnja ili rekonstrukcija planira.
Kod objekata namenjenih turistima treba imati u vidu da bezbednost i zatita
turista predstavljaju jedno od vrlo bitnih obeleja pri oceni karakteristika pro-
296
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
izvoda odreene destinacije i da se ovim pitanjima u zakonodavstvu Evropske
Unije, ali i u okviru konkretne prakse evropskih turoperatora, pridaje posebna
panja (npr. mere zatita od poara u hotelima). Na alost kod nas jo uvek
nije dovoljno shvaen znaaj ovog pitanja (na to ukazuju i nesreni sluajevi na
akim ekskurzijama na pojedinim turistikim lokalitetima, kao to su Golubac
i Soko banja).
14.4. mARkETinG PlAn
Marketing plan predstavlja jedan od najvanijih delova biznis plana koji sadri
plan aktivnosti na stvaranju i isporuci proizvoda i usluga u skladu sa potreba-
ma potroaa. U okviru kompletnog biznis plana, na osnovu marketing plana
dobijaju se podaci koji se koriste za izradu fnansijskog plana i to za planiranje
ukupnog prihoda i osnovnih kategorija trokova. Na osnovu marketing plana:
(Paunovi B., Zipovski D., str. 101)
Utvruju se zahtevi i potrebe potroaa na osnovu istraivanja trita,
Odreuju se ciljni segmenti potroaa,
Utvruju se konkurentske prednosti i na osnovu njih defniu i odre-
ene marketing strategije
Vri se izbor optimalne kombinacije instrumenta marketing mixa, a u
skladu sa potrebama i zahtevima potroaa.
Marketing plan sadri plan prodaje i plan nabavke.
Plan prodaje treba da prui odgovor na pitanje - koliki e biti obim prodaje
proizvoda i usluga po odgovarajuim cenama i da li se na osnovu toga moe
obezbediti proftabilno poslovanje preduzea. Na osnovu planiranog obima
prodaje u okviru fnansijskog plana utvruje se ukupan prihod preduzea. Uo-
biajeno je da plan prodaje sadri: (Paunovi B., Zipovski D., str. 104)
Analizu trita (defnisanje ciljnog trita i asortimana proizvoda i
usluga, procena tranje)
Analizu i procenu konkurencije
Analizu i procenu instrumenata marketing mixa i
Projekciju plasmana prodaje.
Po pravilu plan prodaje sadri SWOT analizu. Korienjem ove metode
kvalitativne analize identifkuju se snage i slabosti preduzea, odnosno interni
faktori, kao i anse i pretnje koje su rezultat dejstva eksternih faktora iz okruenja.
U analizi trita treba poi od defnisanja budue ponude preduzea, odnosno
asortimana proizvoda i usluga koje e se ponuditi na tritu. Pri oceni buduih
297
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
tendencija neophodno je poi od predvianja vezanih za samu delatnost u kojoj
posluje preduzee. Takve informacije mogu biti opredeljujue za budue po-
slovanje jer se pojedine delatnosti mogu nai u fazi zrelosti, pa i opadanja zbog
ugroenosti klasinih modela poslovanja. Tipian primer na tritu putovanja i
turizma moe biti prodaja avio karata kao klasian posredniki posao u turisti-
kim agencijama. Ekspanzija interneta dovela je do bitnih promena u kanalima
prodaje avio-karata i do ugroavanja ovog dela prihoda turistikih agencija.
Bitno obeleje turistike tranje savremenih turista predstavlja i izrazita
heterogenost, tako da je neophodno na osnovu strategije segmentacije trita
izvriti podelu trita na homogene grupe polazei od demografskih, geograf-
skih, psiholokih i drugih kriterijuma. Preduzee mora defnisati i ciljne trine
segmente ije e turistike potrebe imati u vidu pri odreivanju obeleja svojih
proizvoda i pri izboru instrumenata marketing mixa.
U ovoj fazi, osnovni cilj preduzea je da predvidi ukupan nivo tranje za
proizvodom ili uslugom na ciljnom tritu i to za period koji je obuhvaen
projektom, kao i da odredi svoje trino uee imajui u vidu postojeu, ali i
novu konkurenciju. Ovo predstavlja jedan od najsloenijih zadataka, pri emu
se mogu koristiti sekundarni izvori informacija (interni koji postoje u samom
preduzeu i eksterni, prikupljeni od strane razliitih institucija i javno objavljeni).
Po pravilu, polazi se od prikupljanja podataka koji ve postoje, pa se na osnovu
toga utvruje potreba za informacijama iz primarnih izvora i defnie potreba
za istraivanjem na terenu ili fled research. Na turistikom tritu esto se
istraivanje trita vri metodom anketiranja pri emu je od sutinske vanosti
pitanje reprezentativnosti uzoraka jer moe dovesti do pogrenih zakljuaka i
greaka u predvianju kretanja tranje u buduem periodu. Pri oceni prikupljenih
podataka, preduzee mora polaziti od faktora koji se nazivaju relevantni faktori
tranje, a oni zapravo predstavljaju najvanije podsticajne ili ograniavajue
faktore u kretanju tranje u narednom periodu. Kada se radi o turistikim pro-
izvodima, kao grupe relevantnih faktora tranje mogu se izdvojiti:
Ekonomski faktori, meu kojima je najvaniji pokazatelj visina neto
plata, ali treba imati u vidu i mogunosti kreditiranja turistike potronje
od strane poslovnih banaka;
Demografski faktori, kao to su broj stanovnika, starosna struktura,
veliina porodice, udeo gradskog stanovnitva;
Regulatorni faktori koji su rezultat propisa ili mera kojima drava utie
na nain obavljanja odreene delatnosti (npr. fskalna optereenja poje-
dinih proizvoda ili defnisanje standarda u obavljanje akih ekskurzija);
Psiholoki faktori mogu imati veoma znaajno dejstvo u zavisnosti od
stila ivota buduih potroaa. U turizmu pojedini proizvodi imaju
298
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
obeleja statusnih simbola (ekskluzivna putovanja ili usluge hotela
najviih kategorija) i o tome treba voditi rauna pri predvianju tranje,
ali posebno pri diferenciranju takvih proizvoda i kreiranju dodatne
vrednosti za potroae.
U marketing planu je potrebno na osnovu analize korienih instrumenata
marketing mixa u prethodnom i sadanjem periodu, kao i na osnovu analize
marketinkih aktivnosti konkurencije, dati i plan budueg korienja instru-
menata kao to su promocija, distribucija i cena. U planu za naredni period treba
pre svega poi od oekivanih promena relevantnih faktora tranje, a rezultat bi
trebalo da bude optimalna kombinacija navedenih instrumenata.
Analiza konkurencije predstavlja posebno znaajan deo u planu prodaje pre-
duzea i potrebno je na osnovu analize sadanjeg stanja ponude projektovati
budue odnose na tritu. Takvo predvianje skopano je sa velikim stepenom
neizvesnosti posebno zbog injenice da se uvek moe oekivati ulazak novih
konkurenata na trite u periodu za koji se vri projektovanje. Ova analiza se
zasniva i na sagledavanju najvanijih faktora ije se delovanje moe oekivati u
buduem periodu, kao to su ulazne barijere za ulazak u granu, procesi vertikalne
i horizontalne integracije, intenziviranje procesa globalizacije i slini faktori. Kada
se radi o ulaznim barijerama, u pitanju je kompleksno dejstvo razliitih faktora
kao to su, potreban poetni kapital, know - how, pristupanost atraktivnih
lokacija, izgraenost potrebne infrastrukture. Znaaj ovih faktora je relativan na
turistikom tritu, to se moe ilustrovati razlikom izmeu potrebnih ulaganja
kod kapitalno intenzivnih delatnosti (veliki hotelski objekti, skijalita, marine)
i relativno malih ulaganja za otvaranje turistikih agencija ili fast food restora-
na. Globalna konkurencija je bitno obeleje turistikog trita i predvia se da
e dobiti na intenzitetu u budunosti, posebno je karakteristina za hotelsku
ponudu, restorane brze ishrane, rent-a-car, a treba je uvaavati pri planiranju
budue prodaje proizvoda i usluga.
Nakon analize svih navedenih faktora koji mogu delovati na prodaju pre-
duzea u narednom periodu, neophodno je dati projekciju mogueg plasmana
proizvoda i uobiajeno je da se plasman iskazuje u naturalnim koliinama.
Takoe se projektuju i prosene neto cene to daje elemente za izraunavanje
ukupnog prihoda.
Plan nabavke - obuhvata plan obezbeenja najvanijih sirovina i repromate-
rijala, pri emu se moraju imati u vidu specifnosti svake delatnosti, a posebno
limitirajui faktori koji mogu u narednom periodu ugroziti realizaciju planiranog
obima prodaje proizvoda. Planom nabavke obuhvataju se vaniji materijalni
inputi u zavisnosti od tehnolokih karakteristika konkretne delatnosti, kao
to su energenti (nafta ili drugi energenti) ili poljoprivredno - prehrambeni
299
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
proizvodi kod restorana i vri se defnisanje i klasifkacija osnovnih inputa. Za
vanije inpute neophodno je kvantifcirati potrebne koliine u vremenu za koji
se radi projekat. U analizi se polazi od postojeih i potencijalnih dobavljaa i
oekivane ponude u narednom periodu, prognoze nabavnih cena, ali i uslova
nabavke. Na osnovu plana nabavke odreuju se i osnovni trokovi koji ulaze u
rashodnu stranu bilansa uspeha.
Polazi se od mogunosti nabavke od domaih proizvoaa, ali kada je to
potrebno projektuje se i obezbeenje neophodnih materijala iz uvoza. Osim
rizika koji mogu biti posledica mogueg odsustva kontinuiteta u snabdevanju
trita, znaajan izvor rizika predstavlja i kretanje cena najvanijih inputa na
svetskom tritu. Dobar primer predstavlja cena nafte i naftnih derivata iji su
skokovi dovodili do znaajnog poskupljenja avio-arter prevoza i dramatinog
ugroavanja poslovanja turoperatora orijentisanih na avio-arter aranmane.
Poskupljenje cene energije uticalo je i na zatvaranje velikog broja hotelskih
objekata tokom zimskih meseci na podruju Mediterana.
14.5. FinAnSiJSki PlAn
Kao deo biznis plana, fnansijski plan predstavlja dokument koji sadri kvan-
titativne pokazatelje i na osnovu njega se donosi konana odluka o isplativosti
ili neisplativosti ulaganja u odreeni projekat. Zadatak fnansijskog plana je da
smanji rizik pri donoenju investicionih odluka jer obezbeuje verodostojne
ocene koje su potrebne za donoenje takvih odluka.
Prvi korak u izradi fnansijskog plana predstavlja utvrivanje strukture i
dinamike investicionih ili kapitalnih ulaganja, zapravo ulaganja sredstava od
kojih treba oekivati efekte u duem vremenskom periodu. Potrebno je odvojeno
iskazati ulaganja u stalnu imovinu i ulaganja u trajna obrtna sredstva. (Paunovi
B., Zipovski D., str. 169)
Ulaganjem u stalnu imovinu obuhvaena su sva ulaganja u osnovna sredstva
kao i nematerijalna ulaganja, kao to su koncesije, patenti i licence. Osnovna
sredstva se javljaju u materijalnom obliku, a preduzee ih koristi za obavljanje
svoje poslovne aktivnosti u periodu duem od godinu dana. U biznis planu se
ova sredstva razvrstavaju po grupama kao to su objekti, oprema, saobraajnice,
zemljite, transportna sredstva, raunarska i kancelarijska oprema i iskazuje se i
vrednost ulaganja. Pri utvrivanju nabavne vrednosti ulaganja posebno bi trebalo
imati u vidu da je potrebno pored fakturne vrednosti dobavljaa ukljuiti i zavisne
trokove nabavke, kao i trokove dovoenja u stanje funkcionalne pripravnosti
(npr. trokove montae opreme). Takvi dodatni trokovi mogu biti posebno
veliki kod izgradnje objekata jer sadre i izdatke za pribavljanje lokacije i dobijanje
300
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
graevinske dozvole, ureenje graevinskog zemljita, izradu projektne dokumen-
tacije, izdatke za dobijanje dozvole za prikljuke na vodovodnu, kanalizacionu,
elektro i PTT mreu, daljinske sisteme grejanja itd. Potrebno je takoe odrediti i
rok trajanja osnovnih sredstava jer se na osnovu toga odreuju stope amortizacije.
Trajna obrtna sredstva predstavljaju deo investicionih ulaganja i javljaju se
kao razlika izmeu poslovanjem uslovljenih obrtnih sredstava i izvora obrtnih
sredstava. Poslovanjem uslovljena obrtna sredstva se mogu defnisati kao pro-
sena obrtna sredstva koja su vezana u preduzeu tokom veka trajanja projekta,
a sastoje se od prosenog nivoa zaliha, prosenog nivoa potraivanja od kupaca
i vezane gotovine. Izvori obrtnih sredstava odnose se na proseni deo obaveza
koje preduzee odloeno plaa tokom godine tako da je u poziciji da umanji
iznos potrebnih obrtnih sredstava. Tu spadaju proseni nivo obaveza prema
dobavljaima i proseni nivo obaveza po osnovu plata. (Paunovi B., Zipovski
D., str. 178)
Vrednosno odreivanje ulaganja u trajna obrtna sredstva predstavlja komplek-
san zadatak i mora se poi od analize pojedinih delova poslovanjem uslovljenih
obrtnih sredstava i odgovarajuih izvora i izraunavanje se vri po obrascu:
Vrednosno iskazane godinje potrebe/koefcijent obrta
Koefcijent obrta se moe izraunati na osnovu obrasca:
360 / Broj dana vezivanja
Prema usvojenoj metodologiji, 360 predstavlja broj dana u godini, dok se broj
dana vezivanja posmatra kao proseno vezivanje za proces reprodukcije pojedi-
nih delova poslovanjem uslovljenih obrtnih sredstava i izvora obrtnih sredstva.
Pri izraunavanju godinjih potreba za trajnim obrtnim sredstvima preduzee
polazi od prosenog nivoa zaliha. Uobiajeno je da se posebno posmatraju zali-
he sirovina, repromaterijala i ambalae, zalihe nedovrene proizvodnje i zalihe
gotovih proizvoda. Imajui u vidu specifnost uslunih delatnosti u turizmu
i hotelijerstvu, zalihe nedovrene proizvodnje ili gotovih proizvoda nemaju
gotovo nikakav znaaj, tako da e analiza biti usmerena na zalihe sirovina,
repromaterijala i ambalae. Za preduzee je potrebno da poe od defnisanja
optimalnog nivoa zaliha koji predstavlja nivo zaliha potreban za redovan tok
procesa proizvodnje i pruanja usluga uz najnie trokove. Optimalne zalihe se
mogu iskazati na sledei nain:
Optimalne zalihe = Stalne zalihe + Zalihe neophodne za redovno poslovanje
301
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
pri emu se pod stalnim zalihama podrazumevaju koliine koje se ne menjaju i
koriste se kada postoje problemi u nabavci, dok se zalihe neophodne za redovno
poslovanje menjaju koliinski i vrednosno u zavisnosti od duine vremenskog
perioda izmeu dve nabavke.
Obrtna sredstva koja se nalaze u vidu potraivanja odnose se na sredstva
kojima se kreditiraju kupci preduzea, a utvruju se na osnovu plana prodaje
gde se iskazuje i duina perioda odloene naplate.
Za preduzee je takoe potrebno da utvrdi gotovinu vezanu u trajnim obrtnim
sredstvima koja e stalno biti na raspolaganju preduzeu i obezbediti kontinuitet
u poslovanju. Odreivanjem ovog oblika gotovine preduzee smanjuje rizik u
poslovanju jer se po pravilu ne moe pouzdano predvideti priliv i odliv sredstava.
Uobiajeno je da se broj dana vezivanja gotovine odreuje na nivou od 3 do 15
dana (turoperatori su posebno suoeni sa ovom vrstom rizika tokom poslovanja
i to predstavlja est uzrok ekonomskog kolapsa).
Gotovinom se isplauju obaveze preduzea, tako da vrednosno iskazana
godinja potreba za gotovinom jednaka godinjem odlivu gotovine. Godinja
potreba za gotovinom utvruje se u zavisnosti od:
Obaveza prema dobavljaima, gde se iz plana nabavke sagledava kre-
ditiranje preduzea od strane dobavljaa,
Obaveze po osnovu plata jer se plate isplauju jednom u mesecu i to
nakon obavljenog rada. (Paunovi B., str. 213)
U narednoj fazi potrebno je ii na iskazivanje rezultata poslovanja. U tom
cilju je potrebno u fnansijskom planu iskazati s jedne strane prihode, a sa druge
rashode, pri emu e se grupisanje odreenih pozicija vriti prema tome ko e
biti korisnici konkretnog plana.
Pri izradi biznis plana potrebno je projektovati samo prihod iz redovnih
aktivnosti i pri tom se koriste informacije iz plana prodaje.
S druge strane rashodi predstavljaju smanjenje ekonomske koristi koje se
odraava kroz odliv, odnosno smanjenje sredstava ili poveanje obaveza, to
dovodi do smanjene visine kapitala, osim smanjenja kapitala koje nastaje po
osnovu povlaenja iz poslovanja dela kapitala od strane vlasnika i raspodele
dobitka vlasnicima. Grupisanje i prikazivanje rashoda u konkretnom biznis
planu zavisie od delatnosti i specifnosti odreenog projekta, a obino se kod
preduzea u turizmu posebno navode:
Trokovi sirovina i repromaterijala
Trokovi plata
Amortizacija
Trokovi energenata
302
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Trokovi investicionog odravanja
Trokovi marketinga
i drugi.
Trokovima plata se mora posvetiti posebna panja i najee se na osnovu
podataka iz operativnog plana izrauje posebna tabela koja sadri:
Radno mesto
Broj radnika
Prosenu mesenu neto platu po radniku i
Godinji troak plata. (Paunovi B., Zipovski D., str. 213)
Troenje osnovnih sredstava tokom njihovog veka trajanja i sniavanje nji-
hove vrednosti iskazuje se u raunovodstvu kroz amortizaciju. Za izraunavanje
amortizacije potrebno je znati kolika je osnovica za obraun amortizacije i pred-
vieni vek trajanja osnovnog sredstva. Osnovica za obraun je nabavna vrednost
odreenog osnovnog sredstva. Korisni vek trajanja nekog sredstva najee je
odreen vremenski, ali se moe primeniti i funkcionalni metod kada se polazi od
oekivanih uinaka koji se mogu ostvariti tokom njegovog korienja. Kada se
radi o transportnim sredstvima mogue je primeniti ovaj metod prema preenim
kilometrima. Kada se polazi od vremenskog perioda u kome je neko sredstvo
korisno, u biznis planu se obino koristi proporcionalni metod amortizacije.
To znai da se godinji iznos amortizacije utvruje kao kolinik osnovice za
amortizaciju i broja godina korisnog veka trajanja konkretnog sredstva.
Biznis plan sadri projektovanu fnansijsku analizu koja se zasniva na pro-
jekciji bilansa uspeha i bilansa stanja, a na osnovu toga oekivanim tokovima
gotovine. Ovi fnansijski izvetaji na odreeni nain sintetiki prikazuju sve
vrednosti date u prethodnim delovima biznis plana (Bara S., str. 121). Pro-
jektovani novani ili fnansijski tok predstavlja dokument na osnovu koga se
moe proceniti sposobnost preduzea da stvara gotovinu, a istovremeno se mogu
utvrditi potrebe preduzea za korienjem stvorene gotovine.
U biznis planovima novani tok je po pravilu jednak neto proftu u bilansu
uspeha, a do razlika moe doi u odreenim sluajevima. Tako se npr. razlika
javlja kod otplate kredita koja predstavlja stvarni odliv novanih sredstava, ali
ne predstavlja rashod u bilansu uspeha.
Zadatak planskog bilansa stanja u biznis planu je da prui uvid u strukturu
aktive i pasive i to: (Bara S., str. 121)
70
Vrednost imovine kojom raspolae preduzee
Visina zaliha i potraivanja
Iznos najlikvidnijih sredstava gotovine
70 Isto, str. 232
303
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Vrednost kapitala
Visina obaveza
Ronost obaveza itd.
Period za koji se vri projektovanje zavisi od veeg broja faktora, a ako se
radi o potrebi za obezbeenjem kreditnih sredstava, uobiajeno je da se obu-
hvati ceo period otplate (najee 3 do 5 godina). To znai da se praktino na
osnovu planiranih rezultata poslovanja, projektuju bilans uspeha i bilans stanja
i na osnovu toga novani tok za svaku godinu.
Cilj fnansijske analize je da se utvrdi oekivana rentabilnost i proftabilnost
planiranih ulaganja. U analizi rentabilnosti planiranog investicionog ulaganja
uobiajeno se akcenat stavlja na najvanije grupe pokazatelja kao to su:
Pokazatelji likvidnosti
Pokazatelji aktivnosti
Pokazatelji fnansijske strukture
Pokazatelji rentabilnosti i
Pokazatelji trine vrednosti.
Pri izradi poslovnog plana, za donoenje odluke je posebno znaajno imati
u vidu isplativost planiranih investicija tako da se u analizi najznaajnije infor-
macije dobijaju na osnovu pokazatelja efkasnosti investicija.
14.6. PRimER izRADE BizniS PlAnA TURiSTikE AGEnCiJE
ETnoTRAvEl iz PAnEvA
U svrhu analize osnovnih principa izrade biznis plana, u ovom delu rada
je prezentiran relativno jednostavan primer osnivanja nove turistike agencije
bez kreditnog zaduenja, imajui u vidu da po pravilu i nisu potrebna znaajna
fnansijska sredstva za osnivanje agencije.
304
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 71 Primer izrade biznis plana turistike agencije Etno travel iz Beograda
Osnovni podaci o preduzeu:
Pun naziv preduzea: Akcionarsko drutvo turistka agencija Etnotravel
Skraeni naziv preduzea: Turistka agencija Etnotravel
Sedite: Panevo
Adresa: Glavna ulica br. 5
Oblik organizovanja: Akcionarsko drutvo
Matni broj: //////////////////////
ifra i naziv delatnost: 63300 - Delatnost putnikih agencija i slino
Broj zaposlenih: 4
Telefon: /////////////////////
Faks: /////////////////////////
Godina osnivanja: 2012.
Banka: Banca Intesa, Beograd
A. Rezime Biznis plana
Osnovni podaci o kompaniji koja donosi biznis plan:
Pun naziv kompanije: Akcionarsko drutvo turistka agencija Etnotravel
Adresa: Glavna ulica br. 5
Matni broj: /////////////
ifra delatnost: 63300
Osnovna banka: Banca Intesa, Beograd
Podaci o biznis planu:
Pun naziv biznis plana: Biznis plan turistke agencije Etnotravel
Lokacija: Panevo
Cilj: Osnivanje nove turistke agencije
Godina osnivanja: 2012.
Banka: Banca Intesa, Beograd
B. misija
Misija agencije Etnotravel je da se pozicionira na tritu Vojvodine i Beo-
grada sa ponudom novih proizvoda iz domena ruralnog turizma, a na osnovu
zadovoljavanja potreba razliitih segmenata potroaa.
305
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
C. Ciljevi za 2012. godinu
1. Osnivanje nove agencije;
2. Formiranje novih proizvoda i razvoj marketing aktivnosti;
3. Ostvarivanje, proirivanje i jaanje poslovnih odnosa sa kolama i dru-
gim prioritetnim segmentima;
4. Poveanje prodaje.
Tabela 72 Predviena ulaganja
R. b. Ulaganja: u evrima
1. Osnovna sredstva 7.900
2. Obrtna sredstva 10.000
Ukupno: 17.900
Tabela 73 Finansiranje
R.b. Ulaganja: u evrima
1. Sopstvena sredstva 17.900
2. Pozajmljena sredstva
Ukupno: 17.900
Tabela 74 oekivani poslovni rezultat u prvoj godini poslovanja
1. Ukupan promet u evrima: 405.000
2. Ukupan prihod u evrima 63.500
3. Zaposlenost 4
4. Vreme povratka uloenih sredstava u godinama 2,5 godina
D. AnAlizA DElATnoSTi TURiSTikE AGEnCiJE
Osnovna delatnost preduzea ETNO TRAVEL a.d. Panevo je delatnost
organizovanja turistikih putovanja i obavljanje posrednikih poslova iz domena
turistikih putovanja. U skladu sa lanom 43. Zakona o turizmu Srbije osnovna
delatnost preduzea obuhvata:
Organizovanje i realizovanje turistikih putovanja u zemlji; u ovom
sluaju kao organizator putovanja formira sopstveni proizvod turi-
stiki aranman s kojim nastupa na tritu u svoje ime i za svoj raun,
Ponudu, prodaju i posredovanje u prodaji turistikih putovanja,
Organizovanje izleta, turistikih razgledanja i zabavnih programa.
306
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Sporedne delatnosti koje e biti obuhvaene u buduem poslovanju predu-
zea su:
Posredovanje u izdavanju soba i drugih kapaciteta za smetaj u svojini
graana (prvenstveno u seoskim domainstvima)
Pruanje, odnosno posredovanje u pruanju usluga turistikih vodia,
turistikih pratilaca, lokalnih turistikih vodia i turistikih animatora
prodaja autobuskih i eleznikih karata u ime i za raun preduzea iz
oblasti drumskog i eleznikog saobraaja
zastupnitvo u osiguranju putnika i prtljaga.
Poslednjih nekoliko godina javila se potreba za postojanjem domaeg orga-
nizatora putovanja sa specijalizovanom ponudom u oblasti ruralnog turizma.
Imajui u vidu sve vee ukljuivanje ruralnih podruja u turistiku ponudu Srbije,
kao i potrebu za formiranjem proizvoda koji bi bili usmereni ka gradskoj popu-
laciji, ocenjujemo da postoji potreba za razliitim oblicima grupnih putovanja,
kao to su vinske ture ili organizovane posete brojnim manifestacijama, kao
i potreba za organizacijom putovanja iz oblasti kolskog turizma koja bi bila
usmerena ka ruralnim podrujima.
Na domaem tritu (prvenstveno na podruju Vojvodine) postoji nekoliko
organizatora putovanja koji se, pored ostalog bave i seoskim turizmom, ali po-
sebno kada se radi o kolskom turizmu, ukljuivanje ruralnih podruja u ake
ekskurzije ili rekreativnu nastavu je veoma skromno.
Smatramo da e i ubudue rasti tranja gradske populacije, posebno na po-
druju Beograda i veih gradova u Vojvodini, za razliitim vidovima putovanja
i odmora u seoskim sredinama, te da e se formiranjem i ponudom grupnih i
individualnih putovanja sa ruralnim obelejima zadovoljiti potrebe razliitih
trinih segmenata.
E. lokACiJA PREDUzEA
Sedite preduzea e biti u ul. Glavnoj br. 5 u poslovnom prostoru veliine 32
m
2
. Poslovni prostor je u vlasnitvu preduzea NOVI DANI iz Paneva sa kojim
je sklopljen Ugovor o zakupu poslovnog prostora na period od godinu dana.
Vrednost Ugovora je 3.000 EU.
Poslovni prostor se nalazi u uem gradskom centru i sastoji se od dve pro-
storije i to: prostorije veliine 20 kvadratnih metara (pogodna za prodajni alter)
i manje prostorije veliine 12 kvadratnih metara (kancelarija) i mokrog vora.
U navedenom prostoru ve postoji telefonski prikljuak kao i prikljuak za
daljinsko grejanja.
307
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
F. PRoFil i BRoJ zAPoSlEniH RADnikA
Tabela 75 Potreban broj zaposlenih radnika
R.b. Radno mesto - funkcija Broj radnika Struna sprema
1. Direktor 1 VSS
2. Komercijalista 1 VSS ili VS
3 alterski radnici 2 VS ili SSS
Rad zaposlenih bi se odvijao u dve smene za alterske radnike od 08.00 do
15.00 i od 13.00 do 20.00 asova dok bi radno vreme za direktora i komercija-
liste bilo od 09.00 do 17.00 asova. Preduzee bi radilo i subotom od 09.00 do
16.00 asova. Komercijalista bi trebalo da ima i poloen kurs za turistike vodie,
odnosno licencu odgovarajueg republikog Ministarstva nadlenog za turizam.
Tabela 76 Ukupna primanja zaposlenih na godinjem nivou
R.b. Radno mesto - funkcija Bruto plate u EUR
1. Direktor 12.000
2. Izvrni menader formiranje programa 9.000
3 alterski radnici 9.600
UKUPNO 30.600
G. invESTiCionA UlAGAnJA
Tabela 77 Potrebna oprema
R.b. Naziv Koliina Cena u EUR
1. Radni sto 4 800
2. Ormar 2 500
3. Stolice 4 400
4. Raunar Pentjum 4 3.500
5. Printer Fax Kopir 1 700
6. UPS - APC BackUPS 1 100
7. Prikljuak ADSL paket 1 80
8. ISDN 1 150
9. Telefon Panasonik hibridni 1 200
10. Telefon Panasonik obini 3 70
11. Telefonska centrala 3 ulaza 1 400
UKUPNO 6.900
308
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Za funkcionalnost i estetski izgled poslovnog prostora potrebno je izvriti
investiciona ulaganja u iznosu od 1.000 EUR, i to
Tabela 78 Potrebni radovi
R.b. Naziv Cena u EUR
1. Kreenje prostora 500
2. Postavljanje parketa 500
Ukupno 1.000
Poslovna sredstva
Osnovna sredstva
Za obavljanje planirane delatnosti, pored ve postojeih uslova koje
poseduje poslovni prostor, neophodna su i osnovna sredstva za rad,
i to po specifkaciji sa cenom kotanja od 6.900 evra, kao i potrebni
radovi na adaptaciji prostora od 1.000 evra.
Obrtna sredstva
Obrtna sredstva preduzea su u iznosu od 10.000 EUR deponovana
na posebnom raunu kod Banke Intesa.
H. mARkETinG PlAn
Istraivanjem trita na podruju grada Paneva i Beograda, pa i sagleda-
vanjem ukupnog trita Srbije, dolo se do zakljuka da je ponuda ruralnog
turizma Srbije veoma malo zastupljena u turistikim agencijama. Na osnovu
analize trita, identifkovana su tri osnovna trina segmenta:
uenici osnovnih kola usmereni ka razliitim vidovima kolskog tu-
rizma,
turisti zainteresovani za grupna putovanja u oblast ruralnog turizma
(najee su tzv. ture)
individualni turisti zainteresovani za boravak u ruralnom podruju.
kolski turizam - Kada su u pitanju uenici osnovnih kola kao izvor turistike
tranje, planirano je da se na trite izae sa precizno uraenim programom
putovanja, pri emu bi u prvom planu pri kreiranju programa bila edukativna
komponenta, odnosno potreba da aci steknu znanja o seoskim domainstvima
i nainu ivota na selu. U ponudu bi bili ukljueni dnevni i viednevni progra-
mi, a sa posebnom panjom bi se vrio izbor prevoznih kapaciteta autobusa.
Posebno bi se kreirali programi za due boravke tokom letnjih i zimskih ras-
pusta. Ako su u pitanju viednevni programi, odabrani smetajni kapaciteti u
potpunosti odgovaraju potrebama uenika. U samoj realizaciji programa bie
309
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
angaovani turistiki pratioci sa licencom, ali je posebno vano da se ukljue i
seoski domaini koji bi pruili autentinu priu o ivotu na selu.
Obrada trita e biti zasnovana na direktnom marketingu, odnosno planira
se da kreirani programi budu marketinki predstavljeni putem prezentacija koje
e biti organizovane u svim zainteresovanim kolskim ustanovama prvenstveno
na podruju Paneva i Kovina, a postepeno bi se vrila obrada trita u Beogradu
koje se procenjuje kao potencijalno veoma znaajno.
Ture u ruralnim podrujima - Kada se radi o grupnim putovanjima u ruralna
podruja, formirani programi bi se prvenstveno oslanjali na posete manifestacija-
ma. U Srbiji se godinje odrava preko 1000 takvih manifestacija, meu kojima
je najpopularnija Gua, ali veliku privlanost za posetioce imaju i mnoge druge
manifestacije sa dugom tradicijom kao to su Kosidba na Rajcu, obanski dani
u Kosjeriu i druge. Po pravilu bi se formirali vikend programi (trodnevni aran-
mani) na bazi autobuskog prevoza i smetaja u objektima u ruralnom podruju.
Pored toga, formirale bi se i tzv. vinske ture, jer se radi o proizvodu koji je
ve prisutan na domaem tritu. Programi sa takvim sadrajima ve se nalaze u
ponudi nekoliko turistikih agencija, ali rastua ponuda novih vinskih podruma i
kvalitetnih restorana sa tradicionalnim jelima, prua mogunost za ukljuivanjem
novih ruralnih podruja koja do sada nisu bila otkrivena.
Planirano je da se trite upozna sa novom ponudom putem Interneta i web
stranice na kojoj e biti detaljno predstavljeni svi programi putovanja. Poto
je ciljno trite prvenstveno vezano za podruje Paneva i Kovina, planirana
je i promotivna kampanja na lokalnim televizijskim stanicama. Pored toga, u
promotivnim aktivnostima poseban znaaj bi imali i razliiti vidovi unapreenja
prodaje koji bi se realizovali pri uspostavljanju saradnje sa udruenjima pen-
zionera, sindikalnim organizacijama ili zaposlenim u pojedinim preduzeima.
Individualna putovanja u ruralna podruja - Tranja za uslugama u oblasti
seoskog turizma po pravilu ima individualni karakter jer dominiraju putovanja
na blie destinacije i krai boravci. Procenjuje se da, i pored toga, postoje dodat-
ne usluge koje bi mogla da ponudi turistika agencija. Iako postoji mogunost
individualne rezervacije preko specijalizovanih sajtova (npr. www.selo.co.rs),
injenica je da nema dovoljno informacija na osnovu kojih bi se stekla kompletna
slika o ponudi. Turistika agencija tu moe odigrati znaajnu ulogu na osnovu
rezervacije uz garantovanje odreene kategorije smetaja i ukupnog kvaliteta
usluga na konkretnom ruralnom podruju. Takoe, agencija moe pruiti dra-
gocenu pomo i pri realizaciji putovanja za turiste koji koriste sopstveni prevoz
zahvaljujui detaljnim uputstvima i izraenim mapama podruja. To olakava
snalaenje turistima, posebno kada se ima u vidu nivo saobraajne i turisti-
ke signalizacije u Srbiji koji je posebno nizak u veini ruralnih podruja. Na
310
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
osnovu toga postii e se visok stepen lojalnosti potroaa i obezbediti rastui
broj klijenata. Ocenjuje se da izdaan segment za putovanja u planinska ruralna
podruja Srbije postoji na tritu Vojvodine.
Pri uvoenju proizvoda individualna putovanja u ruralna podruja - na
trite planirana je ista promotivna kampanja kao i kada se radi o grupnim
putovanjima, dok bi u kasnijim fazama vei znaaj bio dat razliitim vidovima
direktnog marketinga.
Rezime marketing plana
Profl korisnika turistikih aranmana i drugih usluga turistike agencije
Primarni profl korisnika turistikih aranmana su uenici osnovnih kola
u okviru kolskog turizma, a pored toga su klijenti razliitih starosnih
doba i platenih mogunosti. irok dijapazon usluga je mogue ponuditi
zahvaljujui injenici da postoje i objekti sa vrlo kvalitetnom ponudom (vile
i apartmani visokih kategorija, sa ergelama konja) koji se mogu ponuditi
klijenteli visokih platenih mogunosti u vidu formiranih vikend programa.
S druge strane, sedmodnevni boravak na selu ili posete manifestacijama
mogu se ponuditi i klijenteli sa malim platenim mogunostima (penzi-
oneri).
Smatramo da e potreba za korienjem usluga u seoskim sredinama
konstantno rasti zbog ubrzanog tempa ivota u urbanim sredinama i
potrebe za odmorom, zdravom hranom i novim iskustvima u seoskim
sredinama. Takoe e sve vie rasti znaaj edukacije dece o ivotu na selu
i tradicionalnim obiajima.
Analiza konkurencije
Na tritu Srbije posluje veliki broj agencija sa ponudom akih ekskur-
zija. U njihovoj ponudi zastupljeni su relativno slini programi, a malo i
nedovoljno su zastupljeni programi koji ukljuuju ruralna podruja Srbije.
Pored toga, ocenjujemo da, sa malim brojem izuzetaka, sami programi
ne sadre dovoljno planiranih i kvalitetno izvedenih aktivnosti koje bi
pruile prava iskustva uenicima o ivotu u seoskoj sredini.
U ponudi programa putovanja u domenu seoskog turizma u Srbiji prisutno
je svega nekoliko agencija iz Beograda, Novog Sada i jedna iz Kovina.
Veina agencija, pored seoskog turizma, nudi i druge vrste programa,
tako da se ne moe govoriti o usko usmerenoj specijalizaciji ka ovoj vrsti
turizma. Smatramo da emo specijalizacijom u oblasti ruralnog turizma
postii prednosti i postati prepoznatljiva turistika agencija na podruju
Srbije.
311
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Konkurencija bi takoe mogla ii na specijalizaciju, ali smatramo da bi
daljim razvojem i uvoenjem novih proizvoda mogli da obezbedimo
prednosti u odnosu na konkurenciju.
Analize i prognoze ostvarenja prihoda
Planiramo da neto proft u prvoj godini poslovanja iznosi 6.673 evra.
Svake naredne godine neto proft bi trebalo da bude uvean za 10%.
Osnovni razlog ove optimistike procene jeste mogunost postepenog
poveanja plasmana na tritu Beograda sa ve formiranim proizvodima,
kao i uvoenje novih proizvoda.
Akcenat u poslovanju jeste kvalitet ponuenih programa i njihovo kva-
litetno izvoenje. To je razlog zbog koga verujemo da e u narednim
godinama doi do poveanja profta jer se u sluaju kolskih ustanova radi
zapravo o poznatim kupcima i mogunostima ponovljenih kupovina, a
takoe smatramo da emo i kod ostalih trinih segmenata obezbediti
veliki broj lojalnih potroaa.
Strategija cena
Strategija cena je usmerena ka razliitim trinim segmentima i prilagoena
njihovim platenim mogunostima. U prvi plan se stavlja kvalitet usluga,
zapravo nivo cena mora pre svega polaziti od kvaliteta usluga ponuenih
u pojedinim programima.
Kada se radi o kolskom turizmu i grupnim putovanjima na manifesta-
cije, agencija e voditi strategiju niskih cena sa ciljem da ostvari uspean
prodor na trite. Polazei, pre svega od pokria direktnih trokova prema
dobavljaima i minimalnim zaraunatim iznosima za pokrie trokova
organizacije samih putovanja, a izvor dodatnih prihoda predstavlja fa-
kultativni izleti i obilasci koji e biti ponueni uesnicima putovanja.
Promotivne aktivnosti
U promociji e biti korieni razliiti instrumenti promotivnog mixa u
zavisnosti od obeleja ponuenih proizvoda i ciljnih trinih segmenata.
Promocija ponude u domenu kolskog turizma imae obeleja direktnog
marketinga, pri emu e posebno znaajnu ulogu imati prezentacija for-
miranih programa u osnovnim kolama.
Za ostale trine segmente planirana je promocija putem medija (lokalnih
radio i televizijskih stanica, plaenih oglasa u lokalnim novinama). Najvei
znaaj u upoznavanju ciljnog trita sa novom ponudom imae internet i
web sajt na kojima e biti detaljno predstavljeni svi programi putovanja.
Saradnja sa ve afrmisanim web sajtovima, kao to je to npr. www.selo.
co.rs moe predstavljati znaajnu prednost u fazi uvoenja novih proizvoda
na trite, tako da je planirano uspostavljanje saradnje.
312
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
i. oRGAnizACioni PlAn
ETNO TRAVEL a.d. Panevo je privatno vlasnitvo.
Veinski vlasnik je i direktor preduzea.
Preduzee, pored direktora, zapoljava jo 3 radnika: dva alterska radnika i
komercijalistu.
Direktor preduzea je odgovoran za upravljanje poslovanjem preduzea, a
zadatak komercijaliste je da formira programe putovanja, da ugovara potrebne
smetajne i prevozne kapacitete, kao i druge potrebne usluge, kao i da uestvuje
u izvoenju pojedinih aranmana. Kada bude bilo potrebno, angaovae se
turistiki vodii i turistiki pratioci. Obavljanje raunovodstvenih poslova bie
povereno posebnoj agenciji.
alterski radnici su na poslovima direktne prodaje korisnicima usluga te su
odgovorni za adekvatno davanje traenih informacija, poslove prodaje i napla-
te. Takoe e po potrebi biti angaovani na poslovima promocije programa u
kolama
Tabela 79 Ukupna primanja zaposlenih na godinjem nivou
R.b. Radno mesto funkcija Bruto plate u EUR
1. Direktor 12.000
2. Komercijalista 9.000
3 alterski radnici 9.600
UKUPNO 30.600
J. FinAnSiJSki PlAn
Cilj osnivanja preduzea i bavljenja delatnou turistikih agencija je ostvari-
vanje profta.
Tabela 80 oekivani promet i prihod u prvoj godini poslovanja
R.b. Ukupan prihod od usluga po segmentma Promet u EUR
Prihod u
EUR
1. Prihod od kolskog turizma 200.000 30.000
2. Prihod od grupnih putovanja 100.000 15.000
2. Prihod od individualnog turizma 50.000 5.000
3. Prihod od fakultatvnih izleta 20.000 10.000
4. Prihod od prodaje autobuskih i eleznikih karata 20.000 2.000
5. Prihod od prodaje osiguranja 15.000 1.500
UKUPNO 405.000 63.500
313
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 81 Planirani fksni trokovi u prvoj godini poslovanja
R.b. Fiksni trokovi na nivou godine Iznos u EUR
1. Bruto plate zaposlenih 30.600
2. Zakup poslovnog prostora 3.000
3. Struja,voda 500
4. Grejanje 600
5. Trokovi telefona 3.500
6. Potarina 100
7. Kancelarijski materijal 1.300
8. Odravanje i popravke 300
9. Osiguranje radnika 200
10 Slubena putovanja 1.000
11. Amortzacija 1.000
12. Reprezentacija 300
13. Ostali trokovi 500
14. Trokovi promocije i izrade web sajta 2.000
15. Raunovodstvene usluge 1.500
UKUPNO 46.400
Tabela 82 Poetna projekcija bilansa stanja
AKTIVA PASIVA
rb R.b. Element Iznos EU R.b. Element Iznos u EUR-ima
1 1. Osnovna sredstva 7.900 1.
2 2. Obrtna sredstva 10.000 2. Sopstveni kapital 17.900
UKUPNO 17.900 UKUPNO 17.900
Tabela 83 Projekcija bilansa uspeha u prvoj godini poslovanja
71
R.b. ELEMENTI Iznos u evrima
I PRIHODI 405.000
II DIREKTNI RASHODI 341.500
III BRUTO REZULTAT 63.500
IV OSTALI RASHODI
1. Bruto plate 30.600
2. Zakup poslovnog prostora 3.000
3. Struja,voda,grejanje 1.100
4. Amortzacija 1.000
5. Odravanje i popravke 300
6. Slubena putovanja 1.000
7. Trokovi reklame i izrade web sajta 2.000
8. Ostali nespecifrani poslovi 7.400
9. Porez na dodatnu vrednost
69
9.686
V REZULTAT 7.414
VI POREZ NA DOBIT 741
VII NETO REZULTAT 6.673
71 raeno po proraunatoj stopi PDV na maru od 15,2542
314
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 84 novani tokovi (u evrima) u prvoj godini poslovanja
72
PRILIVI 422.900
I FINANSIJSKI PRILIVI 17.900
Emisija akcija
Kredit
II INVESTICIONI PRILIVI
Prodaja osnovnih sredstava
II PRILIVI IZ POSLOVANJA 405.000
Prodaja proizvoda 405.000
Naplata potraivanja
ODLIVI
I FINANSIJSKI ODLIVI
Isplata dividendi
Otplata kredita
II INVESTICIONI ODLIVI
Kupovina osnovnih sredstava
Adaptacija poslovnog prostora
III ODLIVI IZ POSLOVANJA 398.327
Isplata obaveza dobavljaima 341.500
Isplata trokova 46.400
Porez na dodatu vrednost
70
9.686
Porez na dobit 741
NOVANI TOK 6.673
Gore generisani novani tok bie sasvim dovoljan za izmirenje svih dospelih
obaveza po svim planiranim osnovama.
Kao pokazatelj neto rentabilnosti koristi se stopa prinosa na sopstvena sredstva
koja u ovom sluaju iznosi u prvoj godini poslovanja:
neto dobit
=
6.673
= 37,3
Sopstvena sredstva 17.900
Na osnovu pretpostavljenog poveanja neto dobiti po stopi od 10%, povraaj
uloenih sredstava vlasnika moe se oekivati u periodu od 2,5 godine. U ovom
sluaju nije raena projekcija bilansa uspeha, bilansa stanja i novanih tokova za
dui period jer se radi u ulaganju sopstvenih sredstava, pa je u prvom planu bila
ocena rentabilnosti investicije i odreivanje perioda povraaja uloenih sredstava.
72 raeno po proraunatoj stopi PDV na maru od 15,2542
315
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14.7. PRimER izRADE BizniS PlAnA REkonSTRUkCiJE SmETAJniH
kAPACiTETA oBJEkTA U GUi
Ovaj primer daemo u neto skraenoj formi i uraen za potrebe preduzetnika
koji konkuriu za dodatna sredstva kod kreditnih institucija.
14.7.1. Uvodne napomene
Zahvaljujui dosadanjem poslovnom uspehu, vlasnik je doneo odluku da
investira odreena sredstva u izgradnju smetajnih kapaciteta u Gui. Cilj je
da poboljanjem poslovanja, diversifkacijom poslova i na bazi sinergije ostvari
poveanje profta, broja zaposlenih, vei nivo usluge putem menadmenta to-
talnog kvaliteta a da se u skladu sa savremenim tendencijama odrivog razvoja
turizma sauva eksterno okruenje od daljeg unitenja i tako ga predodredimo i
sledeim generacijama. U skladu sa etikim kodeksima poslovanja bie primeran
privredni subjekt koji e pomoi dalji razvoj celokupnog regiona.
14.7.2. misija preduzea
Unapreenje ukupnog poslovanja, razvoj turizma i ugostiteljstva regiona,
usklaen razvoj turizma, unapreenje i razvoj komplementarnih delatnosti,
poveano i bre zapoljavanje, unapreenje kvaliteta rada.
14.7.3. Ciljevi poslovanja
1. Osnovni cilj svakog preduzea je poveanje profta koji emo ostvariti
poveanjem uea na postojeem tritu, otvaranjem novih trita i
razvojem postojeeg turistikog proizvoda, kao i njegovom inovacijom
i dodavanjem novih atributa.
2. Poveanje broja zaposlenih i unapreivanje menadmenta ljudskih
resursa.
3. Poveanje zarade zaposlenih za preko 20% u narednih etiri godine
ne ukljuujui faktor infacije.
4. Reinvestiranje profta u proirenje smetajnih kapaciteta
5. Unapreivanje i zatita prirodnih vrednosti i njihova adekvatna valo-
rizacija.
14.7.4. Analiza trita
Zahvaljujui naim dosadanjim preduzetnikim aktivnostima kao i naim
kontaktima sa poslovnim partnerima u mogunosti smo da realno i adekvatno
sagledamo ciljne grupe i izvrimo segmentaciju trita i na bazi toga opredelimo
potrebnu diferencijaciju naeg postojeeg i budueg turistiko - ugostiteljskog
316
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
proizvoda. Na bazi diferencijacije proizvoda opredeljeni su sledei trini se-
gment:
poslovni gosti visoke i srednje platene sposobnosti iz Crne Gore i
Srbije,
poslovni gosti visoke i srednje platene sposobnosti iz inostranstva
(Rusija, Ukrajina, Slovaka, eka, Nemaka, Hrvatska, Velika Bri-
tanija, Grka itd.)
saradnja sa domaim i stranim putnikim agencijama i turoperatorima
na organizovanom dovoenju domaih i stranih gostiju.
putem menadmenta totalnog kvaliteta privlaenje lokalnih gostiju.
jasno diferenciranje u odnosu na konkurenciju unapreivanjem i istica-
njem naih specifnosti (prirodni ambijent, zdrava hrana, mogunosti
za sport i aktivnu rekreaciju, preventivno - zdravstvena zatita itd).
posebno animiranje gostiju treeg doba iz inostranstva u vansezonskim
mesecima.
organizovanje posebnih programa u skladu sa zahtevima savremenog
turiste (usamljeni bogati ljudi, sreni mladi parovi, dame na dijeti, kole
jezika i informatike, avanturisti u obilasku ouvane i divlje prirode itd.).
privlaenje naih graana iz dijaspore
poseban naglasak na mlade, ake ekskurzije i rekreativnu nastavu.
14.7.5. Strategije
U ostvarivanju nae misije i postavljenih ciljeva koristiemo sledee strategije:
Generike strategije - strategija usredsreenosti na posebne segmente koja
e se sprovoditi diferenciranjem i vostvom u trokovima
Strategije razvoja
strategija penetracije proizvoda u smislu poveanja uea na tritu,
strategija razvoja proizvoda u smislu unapreenja postojeeg proizvoda
dodavanjem novih atributa proizvodu, inovacijom - u smislu renovi-
ranja celokupnog hotelsko - ugostiteljskog prostora i obogaivanja i
ureenja eksternog prostor,
strategija razvoja trita u pravcu izlaska na nova trita i podsticanje
novih segmenata trita.
Polazna osnova ovog Plana je proirenje i unapreenje ugostiteljske delatnosti
u Gui u smislu izgradnje smetajnih jedinica u skladu sa strategijom razvoja
Gue. Naime postojei smetajni kapaciteti pokazali su se nedovoljnim za bri
razvoj turizma - posebno etnoturizma. Sve vie je zainteresovanih posetilaca -
317
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
turista kulturnih i drugih manifestacija koji bi provodili svoje slobodno vreme
u Gui.
U pravcu sprovoenja ovih strategija (posebno strategije razvoja proizvoda)
uloie se znaajna fnansijska sredstva i izvriti renoviranje postojeeg objekta
po dinamici koju dajemo u narednim izlaganjima
Tabela 85 Rezime Poslovnog plana
1. Poslovni plan
naziv i sadraj:
Rekonstrukcija ugostteljskog objekta - Brvnare i nabavka
opreme
2. Investtor: Poljoprivredno gazdinstvo,Vojvode Vlahovia 11b - Beograd
3. Lokacija: Gua-naselje Smonica
4. Predraunska
vrednost
investcije:
Ukupna ulaganja 8.074.276 din.
- osnovna sredstva 5.875.708 din.
- u obrtna sredstva
5. Izvori fnansiranja:
- sopstveni izvori 4.074.276 din.
- tui izvori 4.000.000 din.
6. Upotreba kredita: Nabavka opreme 238.770din
7. Poetak ulaganja: VI 2008. godina
8. Zavretak
ulaganja:
XII 2008. godina
9. Projektovani obim
proizvodnje:
Izdavanje soba po godini 365 dana x 40 (leaja) x 40% = 5.840
noenja
Cena sobe 1.200,00 dinara
Prihod od izdath soba 5.840 x 1.200 dinara = 7.008.000,00
dinara.
Dodatni prihod 250.000,00 din.
Ukupan prihod:7.258.000 u prvoj godini i ukupno za 5 godina
36.490.000
Ukupan proft za 5 godina 13.355.421,88
10. Ekonomski vek
projekta:
30 godine
11. Finansijski
pokazatelji:
- likvidnost: pozitvna
- ekonominost: 2,21
- neto rentabilnost proseno za 5 god.:36,6 %
- vreme povraaja investcije u treoj godini
12. Drutvena
opravdanost:
Pozitvna-nakon zavretka investcionog ulaganja zaposlie se 4
radnika
13. Valuta: 82 din = 1
318
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 86 identifkacioni podaci:
Podnosilac zahteva: Milan Milojkovi - vlasnik
JMBG: 2509956783211
Godina osnivanja agencije: 2008 god.
Adresa: Beograd,Vojvode Putnika 120
Telefon: 063/220-888
Osnovna delatnost: Poljoprivredno gazdinstvo
Osoba za kontakt: Milan Milojkovi
Vrsta i struktura vlasnitva Privatno 100 %.
14.7.6. Projekcija i razvojni planovi
Raunamo da do kraja ove godine nabavimo svu neophodnu opremu (zamena
postojee) radi uvoenja novih smetajnih kapaciteta
Plan preostalih koraka
Realizacija kredita;
nabavka opreme;
opremanje soba;
obezbediti i osposobiti kadrove za montiranje, korienje opreme.
lokacija
Gua-naselje Smonica KO Gua
mEnADmEnT Tim
Glavni menader: Milan Milojkovi roen 25.09.1956. godine u Gui.
Ima srednje struno obrazovanje (zavrenu srednju tehniku kolu
za genetiku i oplemenjivanje bilja) i veliko iskustvo u ugostiteljskoj
delatnosti. Vlasnik je samostalne trgovinske i ugostiteljske radnje u
Beogradu. Oenjen je i ima dvoje dece.
Budui planovi: Angaovanje po Ugovoru o radu: jednog efa domain-
stva, jednog recepcionera, jedne sobarice, jednog konobara i jednog
kuvara.
oPiS i SvRHA invESTiRAnJA
Vlasnik poljoprivrednog gazdinstva je Milan Milojkovi
U poslednjih 14 godina bavi se trgovinom na malo i ugostiteljskom delatnou.
pre investicionih ulaganja 3 radnika
posle investicionih ulaganja 8 radnika
319
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14.7.7. Trini aspekti projekta
lokACiJA PRoJEkTA
Realizacija projekta predviena je u Gui-Smonica na KP i KO Gua
Turistiki potencijali
Lepa sela sa ouvanom zdravom prirodom (povoljna klima, vazduh,
voda, hrana), prirodnim turistikim resursima (planine, reke, mine-
ralne vode, ume), starim zanimanjima (umurdije, kreari, tkalje) i
tradicijom seoskog turizma,
Zatiena prirodna dobra: Ovarsko-kablarska klisura zajedno sa
optinom aak, Ranska peina, ume i retka stara stabla drvea,
Kulturna dobra: arheoloki lokaliteti, manastiri, crkve, nadgrobni
spomenici i krajputai, kulturno-istorijski spomenici, spomen obeleja,
Kulturne i turistike manifestacije: Dragaevski sabor trubaa u Gui,
Sabor tkalja u Donjem Dubcu,
Izgraeni sportski tereni, prirodni tereni za rekreaciju, jezero u Vu-
kovii, vuni ski lift u Kaoni (250 m), ribolovake staze,
Prisustvo divljai u umama, ribe u vodama,
Povoljan turistiko - geografski poloaj: blizina magistralnih puteva
iz pravca Beograda prema Uicu, Kraljevu, mogunost ukljuenja na
eleznike pravce Beograd - Bar i Poega - aak - Kraljevo - Stala;
blizina poznatih turistikih krajeva i mesta (Zlatibor, Divibare, Iva-
njica, Ovar Banja, Mataruka Banja);
Dragaevo je regionalnim putevima povezano sa akom, Kraljevom,
Ivanjicom; iako su sva sela povezana autobuskim linijama sa Guom i
Luanima, mrea lokalnih puteva ne zadovoljava (potrebno je obnav-
ljanje asfalta, popravka makadama).
Hoteli u Gui (do 90 leajeva),
Evidentirane sobe u domaoj radinosti u selima Kaona i Vlasteljice
(10 domainstava 60 leaja, sa mogunou prijema gostiju tokom cele
godine, kao i 25 domainstava 110 leaja za prijem gostiju vikendom i
u vreme Sabora trubaa), Milatovii (11 domainstava 70 leaja), Donji
Dubac (11 domainstava 60 leaja), Goraii (24 domainstva 120
leaja), Via (10 domainstava 60 leaja), Kotraa i Rti (10 domain-
stava 50 leaja) i varoici Gua (107 domainstava 800 leaja); ukupno:
209 domainstava sa 1275 leaja; sva evidentirana domainstva, osim
pomenutih 10 u Kaoni, imaju mogunost za prijem gostiju vikendom
i za Sabor trubaa,
320
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Potencijalni kapaciteti u navedenim i jo nekim selima iz svih optinskih
podruja (koji treba da se zvanino evidentiraju): 462 domainstava
sa oko 3000 leaja.
Usluni kapaciteti:
Hoteli, restorani u varoicama Gua i Luani, kafane, prodavnice u
selima (uglavnom postoje, mada nemaju vei asortiman ponude),
Zanatske radnje (frizerske, kozmetike i sl.) samo u varoicama,
Javni servisi (pota, banka, ambulanta...) postoje u varoicama, nema
ih u svim selima,
Kulturno-zabavni sadraji nedovoljni: programi domova kulture, pe-
vake grupe, trubaki orkestri, Udruenje samoukih slikara i vajara,
biblioteke, diskoteke u Gui i Luanima
Ocena sadanjeg stanja
Nedovoljna iskorienost raspoloivih turistikih potencijala, sma-
njen broj gostiju u seoskom turizmu u odnosu na period pre desetak
godina, mali broj gostiju u hotelima (seminari, savetovanja, sportske
pripreme...), mali broj poseta, izleta zanemarljiv ekonomski efekat,
Za vreme Sabora trubaa broj gostiju je veliki, u Gui i selima, nedo-
voljna aktivnost na prezentaciji turistikih mogunosti i propagandi,
Gosti su, uglavnom, zadovoljni prijemom i uslugama,
Nema potpunih podataka o broju gostiju (poznato je da znaajan broj
domainstava prima goste za Sabor trubaa, ali bez prijavljivanja, bez
boravine takse),
Nije postojala, osim turistikog drutva u Kaoni, organizacija koja se
organizovano bavi turizmom turistika organizacija optine je osno-
vana 2004. godine, sada e ovu aktivnost preuzeti Centar za kulturu,
sport i turizam optine Luani.
Ciljevi turistikog razvoja optine Luani
Planski razvoj turizma u optini, u skladu sa propisima o planiranju i
ureenju prostora za teritoriju optine Luani,
Podizanje nivoa kvaliteta turistikih i komplementarnih sadraja i
stvaranje atraktivnog turistikog ambijenta,
Programiranje i organizovanje turistikih informativnih centara u cilju
obavetavanja posetilaca o turistikim i kulturnim vrednostima,
Organizovanje informativno-propagandnih i promotivnih delatnosti,
kulturnih, sportskih i drugih (privrednih, lovakih, ribolovakih...)
manifestacija od interesa za unapreenje turizma,
321
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Formiranje i razvijanje jedinstvenog informativnog sistema u turizmu
optine i povezivanje sa informativnim sistemima u zemlji i inostran-
stvu,
Saradnja sa turistikim organizacijama optina i gradova u zemlji i
inostranstvu,
Unapreenje uslova za prihvat i boravak turista,
Poboljanje kvaliteta usluga u turizmu, razvijanje turistike svesti,
turistike kulture i zatite i unapreenja ivotne sredine.
U Makroprojektu Agro-Ekoloko-Turistiki razvoj Dragaeva sadrani
su programi turizma u optini Luani, koji treba da obezbede jaanje turistike
ponude, poveanje broja turista sa produenim boravkom, time i poveanje
prihoda optine od turizma:
Program obuke u pripremi zdrave hrane,
Program kole dizajna, tkanja i veza proizvoda domae radinosti,
Program uenja srpskog (i drugih) jezika, za decu naih graana u
dijaspori,
Program kole trube u Gui,
Program pripreme sportista,
Program lovnog i ribolovnog turizma,
Program poslovnog turizma
Makroprojekat sadri i programe razvoja postojeih turistikih manifestacija
sa aspekta razvoja turizma:
Dragaevskog sabora trubaa,
Raspevanog Dragaeva,
Sabora tkalja,
Sabora lovaca,
Sabora ena lovaca,
Saborsko leto se dodaje, poto nije bilo organizovano u vreme izrade
projekta.
Svi programi zahtevaju izgradnju odgovarajue infrastrukture i potrebnih
(nedostajuih) turistikih kapaciteta, predvieno je utvrivanje prostorne distri-
bucije turistikih kapaciteta primarna i sekundarna zona. Istaknuta je potreba
agresivnog marketinga - izrada posebnog programa promotivne strategije i
aktivnosti, kao i uvoenja funkcije turistikog inspektora za podruje optine.
Konkurentnost projekta
Projektnim reenjem predviena je dogradnja bungalova u etno stilu sa
smetajnim kapacitetom od 40 leaja i malim restoranom. Smetajni
prostor bi se izgradio po sledeoj strukturi: 6 apartmana (1x6 i 5x4);
3 sobe sa 4 leaja i 2 sobe sa po dva leaja
322
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ovakav tip objekta predstavlja dopunu sadraja pored postojeih ka-
paciteta u Gui
Sutinska razlika izmeu ve postojeih kapaciteta je u rentabilnosti
i ekonominosti kapaciteta sa kojima e se raspolagati po zavretku
projekta, a ogledae se u sledeem:
- rad u sezoni i van nje
- feksibilni kapaciteti
- savremeni pristup turizmu
- prihvatanje manjih grupa za raznorazne treninge
- ponuda specijalnih programa itd.
Pored ve postojeih hotelskih i privatnih smetajnih kapaciteta u
Gui svoje e investicione aktivnosti usmeriti u zavretak izgradnje
ovog objekta jer e ovi kapaciteti biti razliiti od drugih kako po svom
izgledu tako i nivou, a smatramo da e biti vrlo rentabilni.
Opravdanost ove investicije sastoji se prvenstveno u samostalnom
nastupu na tritu sa mogunou pruanja najvieg nivoa usluga i
primarnog punjenja iz razloga najvieg kvaliteta.
Kao instrument obezbeenja vraanja kredita investitor daje pod hipo-
teku vlasnitvo na nekretninama i zemljitu u vlasnitvu Milana Protia
Investitor je u mogunosti da kao sredstvo obezbeenja kredita da
hipoteku na sopstvenu nepokretnost koja je u visini viestruke vred-
nosti kredita.
Usklaenost graevinskog objekta izgledom i veliinom sa okolinom
Glavni graevinski projekat uraen je od strane optine Luani te svojim
izgledom i eksterijerom uklapa se u ambijent Gue koji je u stilu secesije.
14.7.7.1. Podruje projekta
Projekat se realizuje na podruju Optine Luani - Gua
Realizacija projekta obuhvata:
a) zavretak objekta za smetaj 40 leaja
b) administracija i recepcija sa prihvatnim holom i zajednikim prostorom
za goste
c) oprema za apartmane i ostale prostore
d) restoran i oprema
323
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Specifkacije opreme i materijala planirano za realizaciju projekta
Radovi na objektu, enterijer i eksterijer su priveden kraju, da bi investicija
potpuno bila zavrena investicija nedostaje oprema, te se po osnovu toga i trai
ovaj kredit u iznosu od 5.000.000,00 dinara.
1. Gradjevinsko - instalaterski radovi
2. Enterijer
3. Eksterijer
14.7.8. Ekonomska opravdanost projekta
Ekonomsko fnansijski deo programa uraen je na bazi trinih tehniko
- tehnolokih pretpostavki uz uvaavanje osnovnog zahteva metodologije za
izradu investicionih projekata.
Svi prorauni su iskazani u dinarima u stalnim cenama u momentu
izrade programa, a imajui u vidu relativnu stabilnost monetarnih i
fnansijskih tokova.
Realizacija programa odnosno predvienih ulaganja planira se do
01.06.2008 godine, tako da bi prema tome prva godina ekonomskog
veka projekta bila 2008. godina.
izvori i uslovi fnansiranja
Za realizaciju predvienih ulaganja planirani su sledei izvori:
1. Ministarstvo ekonomije
2. Sopstvena sredstva
Uslovi korienja kreditnih sredstava Ministarstva za ekonomiju i regionalni
razvoj Srbije su :
- Rok otplate: 5 godina
- Grejs period: 1 godina
- Nain otplate: jednaki tromeseni anuiteti.
- Visina kredita: 4.000.000 dinara
Planirani obim i vrednost smetajnog ugostiteljskog kapaciteta po
realizaciji investicionog programa.
Planirani obim pruanja ugostiteljsko smetajnih usluga izveden je u ovoj
ekonomskoj analizi uz realne popunjene kapacitete prema kategoriji i cenama
adekvatnim istom.
324
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
365 dana x 40 (leaja) x 40% = 5.840 noenja
Cena sobe 1.200,00 dinara
Prihod od izdath soba 5.840 x 1.200 dinara = 7.008.000,00 din..
Dodatni prihod : 250.000,00 din.
Ukupan prihod: 7.258.000,00 din.
14.7.8.1. Finansijski tok nove investicije
Plan otplate kredita sa iznosima otplate kamate, glavnice i anuiteta
Iznos kredita: 4.000.000,00 dinara
Kamatna stopa :1%
Obraun kamata : kvartalno
Rok otplate: 5 godina
Grace period : 1 godina
Interkalarna kamata se obraunava i naplauje u grace periodu
Tabela 87 vreme povraaja investicija
godina osnovica duga
kamatna
stopa
kamata
otplata
duga
prosena
kamata za 5
god.
akumulacija
po god.
0 4000000 0,01 40000,00 0,00
1 4040000 0,01 40400,00 1035368,64 40501,29 3169384,064
2 3045031 0,01 30450,31 1035368,64 40501,29 2660951,384
3 2040113 0,01 20401,13 1035395,64 40501,29 2579025,824
4 1025119 0,01 10251,19 1035368,64 40501,29 2505451,904
5 1 0,01 0,01 1035368,64 40501,29 2440608,704
0
Ekonomski tok nove investicije
325
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 88 Projekcija bilansa uspeha
B I L A N S U S P E H A
Iznos u din.
god.1 god.2 god.3 god.4 god.5
(A)Prihodi i rashodi iz redovnog
poslovanja
I.Poslovni prihodi 7258000 7288000 7298000 7308000 7338000
1.Prihodi od prodaje 7008000 7008000 7008000 7008000 7008000
2.Prihodi od aktviranja uinaka i robe 250000 280000 290000 300000 330000
3.Poveanje vrednost zaliha uinaka 0 0 0 0 0
4.Smanjenje vrednost zaliha uinaka 0 0 0 0 0
5.Ostali poslovni prihodi 0 0 0 0 0
II.Poslovni rashodi 3280695,836 3781273,836 3867054,836 3943545,836 4033525,836
1.Nabavna vrednost prodate robe 1500000 1800000 1850000 1870000 1920000
2.Trokovi materijala 410240 450000 470000 480000 487000
3.Trokovi zarada,naknada i ost.
li.rashodi
1115160 1285660 1300000 1350000 1380000
4.trokovi amortzacije 217656 217656 217656 217656 217656
5.Ostali poslovni rashodi 37640 27958 29399 25890 28870
III.Poslovni dobitak I-II 3977304 3506726 3430945 3364454 3304474
IV.Finansijski prihodi 0 0 0 0 0
V.Finansijski rashodi 1040501,29 1040501,29 1040501,29 1040501,29 1040501,29
VI.Ostali prihodi 0 0 0 0 0
VII.Ostali rashodi 2188 2381 2457 4090 4150
VIII.Dobit pre oporezivanja 2934614,87 2463843,874 2387986,87 2319862,874 2259822,874
IX.ND poslovanja koje se obustavlja 0 0 0 0 0
X.NG poslovanja koje se obustavlja 0 0 0 0 0
(B) D. PRE OPOREZIVANJA III-IV+V-
VI+VII-VIII
2934614,874 2463843,874 2387986,874 2319862,874 2259822,874
(C)Porez na dobit 234769,1899 197107,5099 191038,9499 185589,0299 180785,8299
1.Poreski rashod perioda 1648 213 0 0 0
2.Odloeni poreski rashod perioda 877 950 0 0 0
3.Odloeni poreski prihod perioda 0 0 0 0 0
(D)Isplaena lina primanja poslo-
davcu
0 0 0 0 0
(E)PROFIT 3169384,064 2660951,384 2579025,824 2505451,904 2440608,704
(F)ND koji pripada manjinskim akc. 0 0 0 0 0
(G)ND koji pripada vlasnicima mat.
prav.lica.
0 0 0 0 0
(H)Zarada po akciji 0 0 0 0 0
1.Osnovna zarada po akciji 0 0 0 0 0
2.Umanjena zarada po akciji 0 0 0 0 0
326
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 89 Bilans stanja
AKTIVA
A.Stalna imovina 19794432,6 19794432,6 20794432,6 21794432,6 22794432,6
I.Neuplaeni upisani kapital 11796052 11796052 11796052 11796052 11796052
II.Goodwill 0 0 0 0 0
III. Nematerijalna ulaganja 0 0 0 0 0
IV.Nekret.,postroj.,opr.bio.sred. 7998380,6 7998380,6 8998380,6 9998380,6 10998380,6
1.Nekret.,postr.,oprema 651560 402241 417081 425498
V.Dugoroni fnansijski plasman. 0 0 0 0 0
B.Obrtna imovina 3169384,064 2710951,384 2437986,874 2555451,904 2309822,874
I.Zalihe 0 50000 50000 50000 50000
II.Stal.sred.namenjena prodaji 0 0 0 0
III.Kratk.potra.-plasmani i gotov. 3169384,064 2660951,384 2387986,874 2505451,904 2259822,874
IV.Odloena poreska sredstva 0 0 0 0 0
C.POSLOVNA IMOVINA(A+B) 22963816,66 22505383,98 23232419,47 24349884,5 25104255,47
D.GUBITAK IZNAD VISI. KAP. 0 0 0 0 0
E.UKUPNA AKTIVA(C+D) 22963816,66 22505383,98 23232419,47 24349884,5 25104255,47
F.VANBILANSNA AKTIVA
PASIVA
A.KAPITAL 21928448,17 21420015,49 22147050,83 23264515,86 24018886,83
I.Osnovni kapital 6963012,11 6963012,11 7963011,96 8963011,96 8963011,96
II.Neuplaeni upisani kapital 11796052 11796052 11796052 11796052 12796052
III.Rezerve 0 0 0 0 0
IV.Revalorizacione rezerve 0 0 0 0
V.Nerasporeeni dobitak 3169384,064 2660951,384 2387986,874 2505451,904 2259822,874
VI.Gubitak 0 0
VII.Otkupljene sopstvene akc. 0 0
B.DUG.REZERVISANJA I OBAV. 1035368,64 1085368,64 1085368,64 1085368,64 1085368,64
I.Dugorona rezervisanja 0 0 0 0
II.Dugoroni obaveze 1035368,64 1035368,64 1035368,64 1035368,64 1035368,64
III.Kratkorone obaveze 0 50000 50000 50000 50000
1.Kratkorone fnans.obaveze 0 0 0 0
IV.Odloena poreska sredstva 0 0 0 0 0
C.UKUPNA PASIVA(A+B) 22963816,81 22505384,13 23232419,47 24349884,5 25104255,47
D.VANBILANSNA PASIVA 0 0 0 0 0
327
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14.7.8.2. Produktivnost projekta
Produktivnost kao kriterijum ocene projekta zasniva se na poreenju veli-
ine proizvodnje sa uloenim radom za tu proizvodnju. Drugim reima, to je
ostvareni prihod projekta u odnosu na uloena sredstva.
Produktivnost projekta =
Ukupan prihod
bruto zarade
Produktivnost projekta =
7.258.000
= 6,51
1.115.160
to objanjava de se na svaki uloeni dinar za radnu snagu kod ovog projekta
stvara 6,51 dinara bruto prihoda, to je zadovoljavajue.
Akumulativnost projekta
Akumulativnost kao kriterijum ocene projekta zasniva se na poreenju odre-
enog kapaciteta dobiti i njemu odgovarajuih sredstava.
a. Poslovnog operativnog dobitka sa ukupno angaovanim sredstvima
b. Neto dobitka sa sopstveno angaovanim sredstvima
Naredni pokazatelji uraeni su za ceo ekonomski vek projekta.
Prinos na ukupna sredstva = 11,56%
Prinos na sopstvena sredstva = 12,47%
Neto rentabilnost =36,61%
Korigovana akumulativnost =24,5%
Na osnovu pokazanih pokazatelja moe se konstatovati da preduzee ima
zadovoljavajuu akumulativnost to govori da je odabrani projekat akumulativan
i rentabilan.
14.7.8.3. Ekonominost projekta
Ekonominost kao pokazatelj na osnovu koga se ocenjuje da li odabrani
projekat ima pozitivne efekte prihoda u odnosu na rashode.
Ekonominost
1
=
Ukupan prihod
uloena sredstva
Ekonominost
1
=
7.258.000
= 1,70
3.280.695
Naredni pokazatelj uraen je za ceo ekonomski vek projekta po istom principu.
Ekonominost = 1,96
328
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Znai da se na ukupno utroena sredstva ostvaruje neto prihod u iznosu od 96
% godinje.
14.7.8.4. nPv investicije za izgradnju smetajnih kapaciteta
Tabela 90 neto sadanja vrednost investicije za period od 5 god.
Godina 0 1 2 3 4 5
NPV
pri 1%
IRR
Index
proftabil-
nost
-8.074.276 7.258.000 7.288.000 7.298.000 7.308.000 7.338.000 27.812.269 86,11% 3,4446
PV faktori 0,990 0,980 0,970 0,961 0,951
Prethodna tabela nam pokazuje da e izvedena NPV investicije, sa oekivanim
prihodom, za pet godina iznositi 27.812.269 , a IRR 86,11% to je izuzetno po-
voljno.
14.7.8.5. Status investicije
Ukupna investiciona ulaganja
A) REkonSTRUkCiJA PoSToJEEG oBJEkTA (BRvnARE) i UGoSTiTElJSki
oBJEkAT SA izRADom PlAToA zA BATU i PokRivAnJE BATE
U ovom delu uobiajeno je da se daje specifkacija svih radova, za nae potrebe
smatrali smo da nema razloga da se svi radovi daju pojedinano ve smo ih dali
samo po vrstama radova.
i RUEnJE i DEmonTAA
Tabela 91 Rekapitulacija A radova
I Ruenje i demontaa 110.052,00
II Zemljani radovi 75.699,00
III Betonski radovi 273.564,00
IV Zidarski radovi 89.512,00
V Kamenorezaki radovi 372.644,00
VI Tesarski radovi 1.596.197,00
VII Krovopokrivaki radovi 216.464,00
VIII Izolatorski radovi 187.324,00
IX Limarski radovi 161.896,00
X Stolarski radovi 374.522,00
329
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
XI Molersko farbarski radovi 177.024,00
XII Bravarski radovi 62.220,00
XII Vodovod, kanalizacija i sanitarije 36.144,00
XIV Grejanje, VENTILACIJA I KLIMATIZACIJA 188.950,00
XV Elektroinstalacije 129.272,00
XVI Razni radovi 706.124,00
Ukupno radovi na rekonstrukciji 4.712.608,00

B izRADA oBJEkTA zA ToAlETE
Tabela 92 Radovi izrade toaleta B
I Zemljani radovi 38.165,00
II Betonski radovi 109.970,00
III Zidarski radovi 275.985,00
IV Kamenorezaki radovi 157.360,00
V Tesarski radovi 161.210,00
VI Krovopokrivaki radovi 25.056,00
VII Izolatorski radovi 15.744,00
VIII Limarski radovi 43.792,00
IX Stolarski radovi 137.073,00
X Molersko farbarski radovi 29.464,00
XI Vodovod, kanalizacija i sanitarije 152.022,00
XII Elektroinstalacije i rasveta 17.260,00
Ukupno izrada objekta za toalete 1.163.100,00
Tabela 93 zbirna rekapitulacija radova A i B
A
Ukupno radovi na rekonstrukciji postojeeg objekta (Brv-
nare) u ugostteljski objekat sa izradom platoa za batu i
pokrivanje bate
4.712.608,00
B Ukupno izrada objekta za toalete 1.163.100,00
UKUPNO SVI RADOVI 5.875.708,00
Tabela 94 Ukupna ponuda po ovim radovima
Predraun za izvoenje radova preduzea PPMARKETd.o.o 130.235.00
Nabavka opreme po predraunu preduzea SZRREKORD
Oprema 749.070,00
PDV 135.832,00
UKUPNO 883.902,00
Nabavka opreme po predraunu preduzea T.R.GRADINA 238.770,00
Svi predrauni bi se dali u Prilogu Biznis plana
330
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14.7.8.6. zakljuna ocena efkasnosti projekta
Na osnovu izvrenih prorauna i ocene ekonomsko - trine efkasnosti
Poslovnog plana, mogue je izvesti sledee zakljune ocene:
Ispunjeni su svi neophodni uslovi za dobijanje potrebnih kreditnih sredstava.
Ova konstatacija se zasniva na oceni ovog projekta, odnosno:
realizacijom ovog projekta zapoljava se novih 5 radnika
povraaj uloenih sredstava je u treoj godini
u pogledu zatite ovekove okoline projekat je prihvatljiv jer nema
negativnih ekolokih efekata
poto su kreditna sredstva koja su traena u iznosu od 4.000.000,00 din.,
a ostala sredstva su obezbeena iz viegodinjih sopstvenih izvora, te poto
dobit za 1 godinu znaajna, smatramo da je celishodno realizovati ovaj
kredit jer su pored ovih zadovoljeni i svi ekonomsko fnansijski kriterijumi.
projekat je ekonomian (efekti su vei od ulaganja)
akumulativnost vea nego to je u grani
postoji tranja za ovakvim tipovima objekta
rizici ne postoje, a osetljivost projekta je zadovoljavajua
Iz svega izloenog izvoenje investicije po ovom programu je po svim kri-
terijumima ekonomski opravdano.
1. Predmet investicionog projekta je izgradnja smetajnih kapaciteta u
Gui.
2. Investitor je Milan Milojkovi
Kredit se trai za izgradnju 5.875.708,00din i za nabavku opreme u iznosu od
238.770,00 din.
1. U prvoj godini projektovano je da ovaj projekat ostvari sledee ekonomsko
fnansijske rezultate, sve iskazano u hiljadama dinara:
ukupan prihod: 7.258.000
ukupan rashod: 3.280.695
bruto dobit: 2.934.614
porezi: 234.769
neto dobit: 3.169.384
2. Najvaniji pokazatelji iz ocene projekta:
a) statistika ocena
neto rentabilnost: 36,61 %
ekonominost: 93,98%
331
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
b) dinamika ocena
vreme povrata investicije: u treoj godini
projekat je likvidan u celom toku ekonomskog veka
1) drutvena opravdanost je prepoznatljiva u realizaciji ovog Investicionog
projekta.
2) Zakljuna ocena: Projekat je sa ekonomskog (trinog i fnansijskog) i
drutvenog aspekta opravdan i zasluuje kreditnu podrku.
Na osnovu lana .....uraenog Poslovnog plana
Donosim sledeu:
O D L U K U
Usvaja se investcioni program izgradnje smetajnih kapaciteta u Gui na KP br.1430 i
1431/1 KO Gua sa ukupnim ulaganjem od:

8.000.000 dinara
Prihvata se zaduenje kreditom kod Ministarstva ekonomije Republike Srbije kao ue-
e za investranje dogradnje u iznosu od :

4.000.000,00 dinara
prema uslovima iz vae poslovne politke za ove namene i na ovom podruju.
Ovlauje se Milan Milojkovi da vri svu korespondenciju u vezi dokumentacije po
ovom kreditu do njegove realizacije

Beograd ________ 2008 godine
Vlasnik
________________
Milan Milojkovi
332
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
VERIFIKACIJA POSLOVNOG PLANA
Nakon preispitvanja uraenog Poslovnog plana sa autorom saglasan sam da je ist
usaglaen sa projektnim zadatkom i raspoloivom tehniko - tehnolokom dokumen-
tacijom. Kao osniva i preduzetnik Poljoprivrednog gazdinstva u Gui - saglasan sam i
verifkujem konanu verziju Poslovnog plana i potvrujem:
1. Predmetna investcija je ekonomski - drutveno opravdana i nisko - rizian.
2. Podloga za podnoenje zahteva za kredit kod Ministarstvu za ekonomiju i regionalni
razvoj - Sektoru Turizam
3. Podloga za investcione aktvnost je predviena Poslovnim planom.
4. Ovaj Poslovni plan e sluit kao podloga za izradu detaljnih Poslovnih planova za
sve godine u svrhu voenja poslovanja agencije u toku veka projekta.
Autor Poslovnog plana Vlasnik
_______________________
............. Milan Milojkovi
333
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1. Kako bi ste defnisali biznis plan?
2. Navedite ta sve obuhvata sadraj biznis plana?
3. Koji su formalno nezaobilazni delovi biznis plana kada se izrauje za potrebe
obezbeenja spoljnih izvora fnansiranja?
4. Na koja pitanja je neophodno dati odgovore u operativnom planu?
5. ta sadri marketing plan?
6. ta je uobiajeno da sadri plan prodaje?
7. Kod prikazivanja rashoda u biznis planu, kod preduzea u turizmu i hotelijerstvu
se uglavnom navode koje vrste trokova?
8. U analizi rentabilnosti planiranog investicionog ulaganja uobiajeno se akcenat
stavlja na koje najvanije grupe pokazatelja?
9. Na bazi iznete metodologije, kao i nauenog gradiva u prethodnim glava knjige,
uradite primer biznis plana za izabrano turistiki, hotelsko ili restoransko predu-
zee.
Bara S., Staki B., Miroljub Hadi, Ivani M., Praktikum za bankarsko poslovanje,
Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007.
Kukolea S., Ekonomika preduzea, Savremena administracija, Beograd, 1978.
Meunarodni standardi fnansijskog izvetavanja
Paunovi B., Zipovski D., Poslovni plan: vodi za izradu, Centar za izdavaku delatnost
Ekonomskog fakulteta, Beograd, 2005.
Slubeni glasnik Republike Srbije, 39/99
335
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Primer 1 Primer proporcionalnog metoda 86
Primer 2 Obraun amortizacije 87
Primer 3 Funkcionalnog metoda obrauna amortizacije 88
Primer 4 Ponovne procene vrednosti sredstava 90
Primer 5 Relativno fksnih trokova 102
Primer 6 Broj noenja Hotela X 111
Primer 7 Analiza tri vodea ski centra u Srbiji Kopaonik, Zlatibor i Stara Planina 113
Primer 8 Hotelsko preduzee X je u dva posmatrana perioda imalo
sledee rezultate i ulaganja: 134
Primer 9 Izraunavanje prelomne take rentabiliteta 150
Primer 10 Obraun ostvarene mare 156
Primer 11 Kalkulacije za olju kafe 156
Primer 12 Izraunavanje cene jednokrevetne i dvokrevetne sobe 158
Primer 13 Odreivanje cena prema trinim segmentima 159
Primer 14 Izvetaja o zadranom proftu hotelskog preduzea X 194
Primer 15 Analiza fnansijskih izvetaja na primeru turistike agencije
Kon Tiki Travel d.o.o. iz Beograda 200
Primer 16 Izraunavanja opteg racia likvidnosti 212
Primer 17 Izraunavanje neto obrtnih sredstava : 213
Primer 18 Rigorozni racio likvidnosti turistike agencije, turoperatora i hotela 214
Primer 19 Izraunavanja koefcijenta obrta kupaca na primeru turistike agencije i hotela 216
Primer 20 Izraunavanja koefcijenta obrta ukupnih poslovnih sredstava
na primeru turistike agencije i hotela X 220
Primer 21 Izraunavanja koefcijenta obrta sopstvenih sredstava na primeru
turistike agencije i hotela X 221
Primer 22 Izraunavanje za turistiku agenciju i hotela 223
Primer 23 Izraunavanja koefcijenta pokria kamate na primeru turistike agencije i hotela 224
Primer 24 Izraunavanja stope poslovnog dobitka na primeru turistike agencije i hotela 225
Primer 25 Izraunavanje stope neto dobitka na primeru turistike agencije i hotela 225
Primer 26 Izraunavanja stope prinosa na ukupna poslovna sredstva
turistike agencije i kod hotela 226
Primer 27 Izraunavanja stope prinosa na sopstvena sredstva turistike agencije i hotela 227
Primer 28 Obrauna raunovodstvene stope prinosa 274
Primer 29 Izraunavanja sadanje vrednosti na osnovu diskontnog faktora 279
Primer 30 Obraun interne stope prinosa IRR 283
Primer 31 Racionalizacija projekata 284
SPiSAk PRimERA, GRAFikonA, TABElA i SlikA

336
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Grafkon 1a Kriva individualne tranje 24
Grafkon 1b Kriva agregatne tranje 25
Grafkon 2 ivotni ciklus proizvoda 36
Grafkon 3 Evolucioni ciklus turistike destinacije 39
Grafkon 4 Funkcija prosenog i marginalnog prihoda kod pada tranje 52
Grafkon 5 Kriva ukupnog prihoda 52
Grafkon 6 Kretanje ukupnih trokova i ukupnih fksnih trokova 98
Grafkon 7 Kretanje prosenih ukupnih i prosenih varijabilnih trokova 99
Grafkon 8 Ukupni apsolutno fksni trokovi 101
Grafkon 9 Proseni apsolutno fksni trokovi 101
Grafkon 10 Relativno fksni trokovi 102
Grafkon 11 Proseni relativno fksni trokovi 102
Grafkon 12 Popunjenost kapaciteta za periode 2008/2009. i 2009/20010. godine 111
Grafkon 13 Broj noenja po mesecima od 01.01.-31.12.2009. i 01.01.-01.07.2010 111
Grafkon 14 Rashodi hotela za 2009. i 2010. 112
Grafkon 15 Prihodi hotela za periode 2008/2009. i 2009/2010. 112
Grafkon 16 Funkcija prihoda i rashoda za 2009/ 2010. 113
Grafkon 17 Grafkon rentabilnosti 143
Grafkon 18 Prag rentabilnosti 145
Grafkon 19 Analiza prelomne take 149
Grafkon 20 Analiza prelomne take pri poveanju cena 150
Grafkon 21 Predmet fnansijske analize 174
Grafkon 22 Podela poslovnog budeta 239
Grafkon 23 Podela budeta po mestima nastanka, trokova i prihoda 240
Grafkon 24 Proces budetiranja 260
Grafkon 25 Novani tok kod dogaaja 265
Tabela 1 Tranja za sobama (individualna tranja)- trine situacije 24
Tabela 2 Agregatna tranja 25
Tabela 3 Koefcijenti cenovne elastinosti turistike tranje 32
Tabela 4 Prihod po sektorima TUI-a 46
Tabela 5 Kretanje tranje i ukupnog prihoda u zavisnosti od promene cena 48
Tabela 6 Struktura prihoda J.P. Skijalita Srbije za period 1.1.-31.12.2009. 49
Tabela 7 Ukupan i marginalni prihod 51
Tabela 8 Primer za srednji hotel sa 100 soba 55
Tabela 9 Struktura prodaje turistikih agencija u SAD 1995. i 2005. godine 56
Tabela 10 Normativi utroka namirnica za jednu porciju 71
Tabela 11 Primer kala, rasipa, kvara i loma nekih namirnica 74
Tabela 12 Primer za rasporeivanje (alokaciju) optih trokova primenom kljua 77
Tabela 13 Primer proporcionalnog metoda 86
Tabela 14 Primer degresivnog metoda 87
Tabela 15 Obrauna amortizacije 87
Tabela 16 Struktura trokova i kretanje profta primer promene obima prodaje 104
Tabela 17 Primeri turistikih delatnosti sa tipinom strukturom trokova 105
Tabela 18 Primeri delatnosti sa niskim fksnim i relativno visokim ueem
varijabilnih trokova (radno intenzivne delatnosti) 105
337
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 19 Broj aranmana i ukupni i proseni fksni trokovi 106
Tabela 20 Broj aranmana u ukupni i proseni proporcionalni trokovi 107
Tabela 21 Broj aranmana i ukupni i proseni degresivni trokovi 108
Tabela 22 Broj aranmana i ukupni i proseni progresivni trokovi 108
Tabela 23 Popunjenost kapaciteta po mesecima u periodu od 01.10. 2008. do 31. 10. 2009 110
Tabela 24 Standardni broj osoblja u kuhinji 123
Tabela 25 Analiza prelomne take 148
Tabela 26 Analiza prelomne take pri poveanju cena 149
Tabela 27 Cena izgradnje hotelske sobe u SAD 157
Tabela 28 Hubarttova Formula za odreivanje cene sobe 160
Tabela 29 Nastavak Hubarttova formule za odreivanje cene sobe. 161
Tabela 30 Utvrivanje prihod po m
2
hotelskog smetaja 162
Tabela 31 Izraunavanje minimalne cene soba 162
Tabela 32 Kriterijum sistematizacije pozicija aktive i pasive 177
Tabela 33 Bilans stanja na osnovu rastue likvidnosti i opadajue dospelosti 178
Tabela 34 Bilans stanja po principu opadajue likvidnosti i rastue dospelosti 178
Tabela 35 Struktura bilansa stanja 180
Tabela 36 Bilansa stanja kod preduzea u hotelijerstvu SAD prema USALI 181
Tabela 37 Bilans stanja hotela X 182
Tabela 38 Bilans stanja u obrascu fnansijskih izvetaja 185
Tabela 39 Bilans stanja (Balance Sheet) hotela X 186
Tabela 40 Bilans uspeha po metodi trokova prodatih uinaka 189
Tabela 41 Bilans uspeha po metodi ukupnih trokova 190
Tabela 42 Bilans uspeha hotelskog preduzea Y 191
Tabela 43 Bilans uspeha dat u obrascu fnansijskih izvetaja 192
Tabela 44 Bilans uspeha (income statment) hotela X 193
Tabela 45 Izvetaj o novanim tokovima - direktan metod 196
Tabela 46 Izvetaj o promenama na kapitalu 199
Tabela 47 Bilans stanja turistike agencije Kon Tiki travel d.o.o. iz Beograda
na dan 31. decembra 2009. godine (u 000 din.) 201
Tabela 48 Horizontalna analiza bilansa stanja u 000 din. 202
Tabela 49 Vertikalna analiza bilansa stanja 203
Tabela 50 Bilans uspeha turistike agencije Kon Tiki travel d.o.o. iz Beograda
na dan 31. 12.2009. u 000 din 204
Tabela 51 Vertikalna analiza bilansa uspeha turistike agencije Kon Tiki Travel d.o.o. 205
Tabela 52 Izvetaj o tokovima gotovine turistike agencije Kon Tiki Travel d.o.o.
na dan 31. 12.2009. u 000 din. 205
Tabela 53 Najee korieni fnansijski pokazatelji u turizmu i hotelijerstvu 229
Tabela 54 Plan poslovanja poslovnih jedinica hotela X za 2009. 241
Tabela 55 Plan prve smene po objektima 242
Tabela 56 Plan druge smene po objektima 242
Tabela 57 Plan tree smene po objektima 242
Tabela 58 Plan prihodi na nivou preduzea za 2009. 243
Tabela 59 Plan trokovi preduzea po objektima A, B i C 244
Tabela 60 Ostvarenje prihoda preduzea za 2009. 245
Tabela 61 Ostvareni trokovi za preduzee i po objektima za 2009. 246
338
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tabela 62 Bilans uspeha-Prihodi 250
Tabela 63 Rashodi 251
Tabela 64 Zbirni (osnovni) budet prvi nivo 261
Tabela 65 Osnovni budet drugi nivo (ralanjavanje rashoda) 262
Tabela 66 Osnovni budet drugi nivo (ralanjavanje prihoda) 263
Tabela 67 Povraaj sredstava po godinama 273
Tabela 68 Obraun kamate po stopi od 10% 277
Tabela 69 Izraunavanja za potrebe procene investicije 281
Tabela 70 Problem racionalizacije kapitala 284
Tabela 71 Primer izrade biznis plana turistike agencije Etno travel iz Beograda 300
Tabela 72 Predviena ulaganja 301
Tabela 73 Finansiranje 301
Tabela 74 Oekivani poslovni rezultat u prvoj godini poslovanja 301
Tabela 75 Potreban broj zaposlenih radnika 303
Tabela 76 Ukupna primanja zaposlenih na godinjem nivou 303
Tabela 77 Potrebna oprema 303
Tabela 78 Potrebni radovi 304
Tabela 79 Ukupna primanja zaposlenih na godinjem nivou 308
Tabela 80 Oekivani promet i prihod u prvoj godini poslovanja 308
Tabela 81 Planirani fksni trokovi u prvoj godini poslovanja 309
Tabela 82 Poetna projekcija bilansa stanja 309
Tabela 83 Projekcija bilansa uspeha u prvoj godini poslovanja 309
Tabela 84 Novani tokovi (u evrima) u prvoj godini poslovanja 310
Tabela 85 Rezime Poslovnog plana 313
Tabela 86 Identifkacioni podaci: 314
Tabela 87 Vreme povraaja investicija 320
Tabela 88 Projekcija bilansa uspeha 321
Tabela 89 Bilans stanja 322
Tabela 90 Neto sadanja vrednost investicije za period od 5 god. 324
Tabela 91 Rekapitulacija A radova 324
Tabela 92 Radovi izrade toaleta B 325
Tabela 93 Zbirna rekapitulacija radova A i B 325
Tabela 94 Ukupna ponuda po ovim radovima 325
Slika 1 Meusobna povezanost poslovnih funkcija 15
Slika 2 Finansijski menadment u organizacionoj strukturi 17
Slika 3 Finansije u organizacionoj emi preduzea u hotelijerstvu i turizmu 17
Slika 4 Faktori koji utiu na tranju 27
Slika 5 Kljuni interni faktori produktivnosti 120
Slika 6 Sintetiki izraz rentabilnosti 140
Slika 7 DuPont sistem analiza 142
Slika 10 Zadrani proft 194
Slika 11 Povezanost Bilansa stanja i Bilansa uspeha i Izvetaj o zadranom dobitku (proftu) 195
Slika 12 Merodavni budeti u hotelijerstvu
Case study 1 - Nacionalni park Plitvika jezera 167
Case study 2 - Organizovanje dogaaja u Srbiji 264
339
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Prof. dr vesna Spasi
Dr Vesna Spasi je roena 1955. godine u Kragujevcu. Osnovnu i srednju kolu
zavrila je u Beogradu. Na Ekonomski fakultet u Beogradu upisala sa 1973., di-
plomirala 1977. godine, a 1986. godine je odbranila magistarski rad pod nazivom
Organizovanost jugoslovenskog turizma na nivou drutveno-politikih zajednica
i Federacije. Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 2002. godine odbranila je
doktorsku disertaciju pod nazivom Transfer tehnologije kao razvojna strategija
preduzea u turizmu.
Nakon diplomiranja 1978. godine, zaposlila se u Udruenju turistike privrede
Privredne komore Jugoslavije i tu radila do 1992. godine. Na poslovima u ovom
Udruenju vezanim za analize, referate i informativne publikacije o razliitim pro-
blemima u poslovanju turistikih agencija i hotelskih preduzea, stekla je zvanje
vieg savetnika za sistemska pitanja i znaajno radno iskustvo. Takoe, od 1989. do
1991. godine radila je i kao sekretar Grupacije nautikog turizma Jugoslavije, gde
je obavljala poslove na izradi analiza o nautikom turizmu, praenju i predlaganju
propisa od znaaja za razvoj nautikog turizma i druge.
Dr Vesna Spasi na Vioj turistikoj koli u Beogradu zasniva radni odnos
1992. godine kada je izabrana za vieg predavaa na predmetima Raunovodstvo i
Turistiko ugostiteljstvo, Poslovanje turistikih agencija i organizatora putovanja
i Poslovanje hotelskih preduzea. Od 1995. godine obavljala je posao pomonika
direktora Politehnike akademije za Viu turistiku kolu, a 2001. godine je izabrana
za v. d. direktora Vie turistike kole.
o AUToRi mA

340
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Krajem 2003. godine birana je na Fakultetu za turistiki i hotelijerski menad-
ment Univerziteta Singidunum u zvanje docenta za naunu oblast Ekonomika i
menadment u turizmu i hotelijerstvu. Na akademskim studijama predavala je na
predmetu Menadment turistikih agencija i organizatora putovanja. Na posledi-
plomskim studijama uestvovala je u izvoenju nastave na predmetima Turistike
agencije i trine promene i Savremeni oblici distribucije u turizmu, Politika proi-
zvoda u turistikim agencijama i organizatorima putovanja i Upravljanje turistikim
agencijama i organizatorima putovanja. Na Univerzitetu Singidunum, tj. njegovom
Fakultetu za turistiki i hotelijerski menadment zasnovala je radni odnos sa punim
radnim vremenom 2007. godine i iste godine je izabrana za vanrednog profesora.
Dr Vesna Spasi je u dosadanjem radu imala znaajne rezultate u svojim na-
stavnim aktivnostima, a zapaeno je i njeno angaovanje u obuci turistikih vodia
koje je realizovano za potrebe resornog ministarstva. Pored toga, radila je i u okviru
razliitih oblika permanentnog strunog usavravanja zaposlenih u turizmu, meu
kojima se izdvaja njena uloga rukovodioca dela projekta Edukacija zaposlenih u
turizmu koji je Fakultet za turistiki i hotelijerski menadment realizovao tokom
2007. godine iz Poslovanja turistikih agencija u etiri klastera Srbije, a u saradnji
sa resornim ministarstvima.
U toku svog dugogodinjeg naunog i strunog rada objavila je vei broj radova
prvenstveno iz domena poslovanja turistikih agencija i organizatora putovanja
(udbenici, prirunici, referati na strunim i nauno - strunim skupovima, lanci
u strunim i nauno - strunim asopisima). Uestvovala je u izradi vie planskih
dokumenata koji su se odnosili na razvoj turizma u Srbiji, kao to Osnove za du-
goronu strategiju razvoja turizma Srbije i njegov plasman na domaem i inostra-
nom tritu, Program razvoja turizma optine Majdanpek (2005.), Master plan
razvoja destinacije Zlatibor - Zlatar, Strategija razvoja turizma Beograda (2008.)
a u saradnji sa konsultantskom organizacijom iz panije radila je na dokumentu
Strategy for Sustainable Rural Tourism Development in Serbia. Kao predava
na Vioj turistikoj koli 2004. godine napisala je udbenik za predmet Poslovanje
turistikih agencija i organizatora putovanja. Udbenik je imao vie inoviranih izda-
nja i na Fakultetu za turistiki i hotelijerski menadment Univerziteta Singidunum
Beograd koristi se od 2006. godine do danas.
341
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Prof. dr Slobodan erovi
Roen 30.03.1955. godine u Beogradu. Osnovnu kolu i X Beogradsku gimnaziju,
takoe je zavrio u Beogradu. Ekonomski fakultet u Beogradu upisao 1973. i na
istom diplomirao 1977. odbranom diplomskog rada na temu Kulturno- istorijske
pretpostavke razvoja turizma optine Dubrovnik. Poslediplomske studije upisao
1978. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i iste zavrio odbranom ma-
gistarskog rada Samoupravno organizovanje i udruivanje turistike privrede
Srbije 1981. godini.
Doktorsku disertaciju odbranio marta 2002g. na Univerzitetu u Novom Sadu
- Fakultetu za geografju, turizam i hotelijerstvo, na temu Strategijsko prila-
goavanje turistike privrede Srbije trinim promenama.
Odmah nakon diplomiranja na Ekonomskom fakultetu zaposlio se u GK SK
Beograda. Nakon toga, 1985., prelazi u R.O.Beogradgradnja na mesto pomo-
nika generalnog direktora za plan i razvoj. Takoe, iste godine prelazi u HP
Metropol na mesto direktora OOUR-a hotel Metropol, na kome se zadrava
do 1987., a nakon toga postaje generalni direktor HPMetropol. Na tom mestu
ostaje do 1998. , nakon ega je izabran za ministra turizma Vlade Republike Srbije
i istovremeno razreava se dunosti generalnog direktora i kolektiv HP Metropol
d.d. bira ga za Predsednika Upravnog odbora HP Metropol. Takoe, obavlja i
funkciju Potpredsednika kompanije Dunav osiguranje zaduenog za Turizam.
Na PMF - departmant za geografju, turizam i hotelijerstvu u Novom Sadu, iza-
bran je za docenta na predmetu Menadment u turizmu marta 2003. Izabran je u
zvanje vanrednog profesora novembra 2007. na Univerzitetu u Novom Sadu, PMF
- departman za geografju, turizam i hotelijerstvo. Na Univerzitetu Singidunum,
Fakultet za turistiki i hotelijerski menadment je od 1.03.2008. u zvanju vanrednog
profesora na predmetima: Menadment u hotelijerstvu, Kontrola i revizija hotelskog
poslovanja i Projektovanje izgradnja i zatita prostora u hotelijerstvu, Upravljanje
ljudskim resursima. Takoe, predavao je i predmete Ekonomija, Makroekonomija i
Strategijski menadment na Univerziteti Singidunum i to na Poslovnom Fakultetu
i Fakultetu za inenjerski menadment. U zvanje redovnog profesora izabran je
septembra 2012. na Univerzitetu Singidunum.
342
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Na Prirodno - matematikom fakultetu u Novom Sadu i Niu predavao je
predmete : Menadment u turizmu, Menadment turistike privrede, Menadment
u restoraterstvu, Menadment u hotelijerstvu, Marketing u turizmu i Istraivanje
trita i zatita potroaa.
U toku svog petnaestogodinjeg rada u turistikoj privredi obavlja i razne druge
dunosti. Tako je u dva mandata obavljao funkciju predsednika Udruenja turisti-
ko - ugostiteljske privrede Srbije, u dva mandata bio lan predsednitva turistike
organizacije Beograda, u dva mandata lan Republike privredne komore i odbora
za ugostiteljstvo i turizam; u dva mandata lan Privredne komore grada Beograda
i Komisije za ugostiteljstvo i turizam, takoe, u Privrednoj komori Jugoslavije lan
Komisije i odbora za turizam, kao i odbora za marketing i menadment. Funk-
ciju lana predsednitva turistike organizacije Aranelovac obavljao je u jednom
mandatu.
U okviru nastupa turistiko - ugostiteljske privrede u Izraelu 1989. Godine
Predsednik je ureivakog odbora za izradu kataloga Investicije u turizmu Srbije.
Na funkciji ministra turizma u Vladi Republike Srbije nalazi se od 1998. godine, i
shodno toj funkciji, aktivno je uestvovao u izradi Strategija razvoja turizma Repu-
blike Srbije usvojene januara 1999. godine, Izmena i dopuna Zakona o turizmu
Republike Srbije, usvojene decembra 1999. godine, kao i u nizu drugih zakonskih
i podzakonskih akata koji su doprineli ekonomskom jaanju ove privredne grane.
Na Univerziteta Singidunum Beograd predavao je predmete: Ekonomija, Ma-
kroekonomija, Strategijski menadment i Kontrola i revizija hotelskog poslovanja.
Trenutno predaje: Poslovanje hotelskih preduzea, Upravljanje ljudskim resursima
u hotelijerstvu, Projektovanje i izgradnja hotela i Ekonomsko - fnasijska analiza
u hotelijerstvu.
Dobitnik je priznanja Turistiki cvet Srbije za 1987.
U toku svog profesinalnog, strunog i naunog angaovanja objavio je 130
nauno - strunih radova iz oblasti ekonomike preuzea poslovanja, turizma, me-
nadmenta u turizmu itd., dva projekta o investicionom ulaganju oko kupovine
hotela za partnera iz Engleske, uestvovao u izradi 6 projekta, kao i 2 monografje,
Strategijski menadment turistike privrede Srbije.-2002. i Strategijski menad-
ment u turizmu 2009., udbenike Menadment u turizmu i Istraivanje
turistikog trita koji je udbenik za redovne i poslediplomske studije na PMF
iz Novog Sada. Takoe, napisao je udbenike Upravljanje ljudskim resursima u
hotelijerstvu i Projektovanje i izgradnja hotela 2011., a koji su udbenici na Fa-
kultetu za turistiki i hotelijerski menadment Univerziteta Singidunum Beograd.
Na osnovu lana 23. stav 2. taka 7. Zakona o porezu na dodatu vrednost (Slubeni
glasnik RS, br. 84/04... i 61/07), Odlukom Senata Univerziteta Singidunum, Beograd,
broj 260/07 od 8. juna 2007. godine, ova knjiga je odobrena kao osnovni udbenik na
Univerzitetu.
CIP -
,
640.4(075.8)
338.486.3(075.8)
, , 1955-
Ekonomsko-finansijska analiza poslovanja preduzea u hotelijerstvu i turizmu /
Vesna Spasi, Slobodan erovi. - 2. izd. - Beograd : Univerzitet Singidunum, 2014
(Loznica : Mladost Grup). - IX, 342 str. :
graf. prikazi, tabele ; 24 cm
Na nasl. str.: Fakultet za turistiki i
hotelijerski menadment. - Slike autora. - Tira 800. - O autorima: str. 339-342. -
Napomene i bibliografske reference uz tekst.
- Bibliografija uz svako poglavlje.
ISBN 978-86-7912-533-0
1. , , 1955- []
a) - -
b) - -
COBISS.SR-ID 204253964
2014.
Sva prava zadrana. Nijedan deo ove publikacije ne moe biti reprodukovan u bilo
kom vidu i putem bilo kog medija, u delovima ili celini bez prethodne pismene saglas-
nosti izdavaa.