1.

Organi za meunarodno predstavljanje

Delatnost drava u meunarodnoj zajednici odvija se preko nadlenih organa vlasti koji predstavljaju dravu kao subjekta meunarodnog prava .Prema nekim autorima organi za voenje i odravanje meunarodnih odnosa se dele na unutranje(efovi drava i vlada,ministri poslova,skuptine u nekim zemljama) inostranih

spoljanje(stalne diplomatske misije,specijalne misije,konzulati

Funkcije pojedinih organa su se odvijale uz potovanje i primenu pojedinih pravila.Ta pravila su kasnije postojala obavezna putem obiaja i ugovora .Pravila o rangu diplomatskih predstavnika prvi put su se utvrdila na BEKOM KONGRESU 1815.godine...

2. ef drave

Kada

po predlogu ili uz saglasnost vladeili organa,izdaje im akredativna i opozivna pisma prima akredativna predstavnika i opozivna pisma

parlamentarnog diplomatskih

stranih

ratifikuje meunarodne ugovore po ustavu ef drave esto pred inostranstvom predstavlja dravu polaganje venaca
se

imenuje novi ef drave uz prethodnu saglasnost vlade,diplomatsko konzularno predstavnitvo u zemlji akreditacije ,notom notifikuje promenu "uz naglasak elje da se dobri odnosi meu zemljama nastave,,.Obino se odgovara estitanjem i eljom za nastavkom dobrih odnosa. ef drave zastupa dravu u

meunarodnim odnosima i tokom slubenog boravku u inostranstvu uiva privilegije i imunitete .Drava u kojoj se nalazi duna je da mu prui punu bezbednost i zatitu.U TOJ DRAVI UIVA SUDSKI IMUNITET i ne moe biti pozvan pred sud te drave ak i u sluaju da je zateen u vrenju krivinog dela(apsolutni krivini imunitet).Prema najnovijimtendencijama ef drave nije u mogunpsti da izbegne odgovornost za zloine protiv mira i ovenosti,ratne zloine i genocid. I U GRAANSKIM SPOROVIMA TAKOE UIVA IMUNITET.Pred graanskim sudom se moe pojaviti jedino ako dobrovoljno prihvati nadlenost suda i to ukoliko je u piotanju spor u vezi sa nepokretnosti iji je on vlasnik.U tim prilikama ef drave se pojavljuje kao privatna linost.Privilegije i imuniteti efova drava se odnose na sve efove drava bez obzira na oblik vladavine i karaktervlada u njihovim dravama. efovima drava i vlada nije potrebna posebna punomo za pregovore i potpis ugovora ali se njihova delatnost mora kretati u okviru ovlaenja koja proizilazu iz najveeg ustavnog akta, drave koju predstavljaju.Teoretiari su podeljeni oko imuniteta i privilegija lica koja prate efove drava na njihovim putovanjima u inostranstvu. Vlada i ministri inostranih poslova neposredno i operativno su zadueni u najveem broju drava za vcoenje spoljnih poslova.

3.Vlada
Vlada je obino najvei organ izvrne vlasti u nekoj dravi.Operativne zadatke vri pod raznovrsnim nazivima.U MEUNARODNOM SMISLU pod tim organom se podrazumevaju institucije vlasti sposobne da preuzimaju meunarodna prava i obaveze u ime svoje drave.Funkcionisanje vlade je predvieno ustavnim propisima svake drave .personalno u ime vlade po pravilu nastupa predsednik.

4.Ministar inostranih poslova

Po pravilu,funkcija voenja spoljnih poslova u personalnom smislu se preputa ministru inostranih poslova.On obavlja sledee funkcije: vodi pregovore sa drugim zemljama odrava neposredne kontakte akreditovanih u njgovoj zemlji sa predstavnicima drava

stara se o blagovremenom iznalaenju reenja za probleme koji se neposredno javljaju

daju upustva i smernice za rad diplomatskim agentima u misijama kao i predstavnicima svoje zemlje koji uestvuju na meunarodnim skupovima i meunarodnim konferencijama.

Poznato je da izjave koje javno daje ministar inostranih poslova obavezuju vladu iji je lan.(Tako e presuditi Stalni sud meunarodne pravde kao to je bio sluaj kada je ministar norveke izjavio da nee protestovati ako danska proiri svoj suverinitet na jedan deo istonog grenlanda).Ministru inostranih poslova nije potrebna punomo da bi uestvovao u poslovima spoljnopolitikog predstavljanja sa svim subjektima meunarodnog prava.To pravo se stie na osnovu same funkcije- ipse jure. Postavljanje ministra inostranih poslova se takoe notifikuje svim dravama ireg .

7.Kratask istorijat diplomatskog prava

Diplomatsko-konzularno pravo je deo meunarodno javnog prava.ine ga pravila koja reguliu diplomatske i kionzularne odnose u meunarodnoj zajednici.To su odnosi : drava drava i meunarodnih organizacija
meunarodnih organizacija meu sobom

Ova pravila predstavljaju jedan od najranijih izvora meunarodnog javnog prava.Deavalo se da su grupe nezavisnih drava meusobno odravale odnose u nekoj vrsti koegzistencije(Prava poslanstva- ius legationus imaju suverene drave .One jedino mogu prema shvatanjima nekih autora ,da primaju ili alju diplomatske predstavnike to ini sadrinu tog prava).Diplomatija kao vetina komuniciranja izmeu razliizih subjekata ukljuuje pregovore izmeu priznatih diplomatskih agenata. Diplomatija je veoma stara institucija.Rudimente meunarodnog prava nalazimo gotovo u svim periodima ljudske istorije(biblija-Saul alje glasnike Jiaju,Ilijada,Drevne imperije istoka,,Veliki kineski kan,Kraljevstvo padiaha Persije,Asirije,Carstvo Hetita i Egipta...sve u svrhu spoljne politike).Pod diplomatijom u irem smislu podrazumeva se nauka o spoljnim odnosima drave ,a u uem smislu nauka o zastupanju interesa drave u odnosima izmeu subjekata meunarodnog prava.Potie od grke rei " diploma ,,to znai isprava.Tehnoloki i opti napredak uinio je da spoljna politika postane izuzetno znaajna delatnost i da sediplomatija osavremeni tako to se savremenom korpusu spoljnih poslova pridodaju novi elementi a naputaju

se stari i preiveli.Prisutan je trend deformalizacije i dezinstitucijalizacije diplomatije.Tkoe se u spoljno politike delatnosti ukljuuju i mnogi drugi netipini fakzori kao to su predstavnika tela,parlamentarne grupe,nevladine organizacije.Diplomatija predstavlja jedan od znaajnih instrumenata preko koga se titu dravni intersi,odreuje se sprovoenje odreene politike,utie se na javno mnjenje, u drugim dravama i meunarodnoj zajednici u celini.Ovim putem se afirmie poltika zemlje koju predstavlja.To je nunost opte meuzavisnosti politokratije i mondijalizacije svetske trgovine.Diplomatija moe da egzistira izmeu drava u ratui i oruanim sukobima.U svakom sluaju re je o komunikaciji nezavisno od toga da li je prijateljska ili neprijateljska svrha kontakta.O na podrazumeva razmenu stalnih diplomatskih misija.Ipak pored svega diplomatija je podvrgnuta izvesnim procedurama koje se moraju kretati u okvirima meunardnog prava.Za diplomatiju je potrebno ogromno znanje,iroka kultura,iznad svega poznavanje prilika u sredinama u kojima borave.Stvaranje meunarodnih organizacije uslovilo je poveanje multilateralne diplomatije.Klasini diplomatski odnosi se vode uglavnom na ambasadorsko nivou.Razvoj komercijalnih odnosa veoma je uticao da se ojaa USTANOVA KONZULA. Nastanak brzih komunikacija stimulisao je kreiranje specijalnih misija koje se stvaraju ad hoc da bi obavile pojedine specijalne zadatke.esto u njima uestvuju ef drave ili predsednik vlade.Uobiajena podela diplomatije je na :

bilateralnu multilateralnu

17.Diplomatske funkcije
Smisao postojanja diplomatske misije jeste unapreenje(prijateljskih,dobrosusedskih) odnosa i intenziviranje saradnje u svim oblastima i to:politike, kulture, ekonomije, obrazovanja ,nauke,u najpotpunijoj konzularnoj zatiti,u radno -pravnoj zatiti i u svim drugim oblastima kao to je regulisano Bekom konvencijom o diplomatskim odnosima i Bekoj konvenciji o konzularnim odnosima. Osnovne diplomatske funkcije su: predstavljanje drave

zatita interesa pregovaranje osmatranje i izvetavanje unapreenje odnosa i saradnje

sve druge funkcije koje ne predstavljaju povredu suveriniteta i meanje u unutranje stvari drave prijema Po Bekoj kovenciji o diplomatskim odnosima,jedna od osnovnih funkcija diplomatsko-konzularnog predstavnitva je zatita.Zatita interesa drave,fizikih lica(graana),zatita interesa pravnih lica.Zatita ide u skladu sa meunarodnim pravom.Ona mora da potuje sledee principe: nepovredivost suveriniteta zemlje, nemeanje u unutanje poslove d.p. ne pretiti silom potovati ustav i zakone d.p. uopte voditi rauna o osetljivosti

lan 41. Beke konvencije o diplomatskim odnosima izriito zahteva da sva lica koja koriste imunitete i privilegije,moraju potovati gornje principe. A sada da vidimo koji su objekti zatite interesa drave prijema i gde su najee povrede: zatita suveriniteta i teritorijalnog integriteta povreda granica,pretnja silom meanje u unutranje poslove i nedopustivo ponaanje postrekivanje manjina na separatizam,na pobunu diverziju i graansku neposlunost spreavanje teroristikih aktivnosti(Helsinka povelja,lan 6),

zatita politike stabilnosti zatita razvijenih odnosa i saradnje napadi na efa drave podstrekivanje(finansiranje)opozicije protiv vlade, kampanja u medijima,kao vrlo efikasno sredstvo ruenja vlade

Potovanje suveriniteta i nemeanjebu unutranje stvari zemlje prijema je vodee pravilo ponaanja za sve slubenike diplomatskokonzularnog predstavnitva bez obzira na rang i diplomatski imunitet.Ponaanje svakog lana porodice i uopte mora biti u skladu sa njihovom funkcijom.Na zvaninom prijemu na ulici,privatno na sportskim terenima,odreene slube zemlje domaina "dre pod lupom,,stalno ili povremeno strane diplomatske slubenike i pod vrlo strogim kriterijumima ocenjuju da li njihovo ponaanje i postupci vreaju suverinitet i predstavljaju meanje u unutranje stvari zemlje prijema. Pravilo je da se diplomatski slubenici moraju uzdravati da bilo gde kritikuju vladu drave prijema i njenu politiku.Takoe svaka zemlja je osetljiva kada se stranci sa potcenjivanjem izraavaju o njihovoj istoriji,kulturi,obrazovanom sistemu,nivou univerzitetskih diploma,sportu,svim drugim dostignuima,pa se o tome mora voditi rauna.Na dan velikih nacionalnih ili verskih praznika diplomatsko-konzularno predstavnitvo ne teba da radi ako je preka poreba dolazi i interno radi samo pojedinac.Graani d.p.zaposleni u predstavnitvu imaju slobodan dan.Kontakti sa opozicijom moraju biti u skladu sa meunarodnim propisima,bez meanja sa strane bez prevazilaenja granice koja bi mogla da iritirati vladine krugove bdrave prijema.

20.Diplomatska intervencija
i drava prijema obavljaju preko-diplomatsko konzularnog predstavnitva slubene poslove raznog karaktera.Ta raznovrsnost u odnosima dve drave stvara mogunost da bilo koje pitanje iz tih odnosa moe biti predmet diplomatske intervencije.Za
Drava imenovanja

pokretanje diplomatske intervencije neophodno je imati ovlaenje i instrukcije saveznog ministarstva inostranih poslova.Istovremeno ,od diplomatsko-konzularnog predstavnitva se oekuje inicijativa i sugestije dobro pripremljeni materijal i puna odgovornost za demar. Demar se moe obaviti u Beogradu,preko predstsavnitava odnosno strane drave i to najee biva kada su stvari neprijatne.Poziva se ef njihovog predstavnitva i uruuje mu se protest.Ako demar ide preko naeg predstavnitva,ef ili mlai diplomata,zavisno od odluke na kom nivou e se intervenisati,ide u MIP-a i uruuje demar.Kao i za svaki susret i ovom prilikom se vre dobre pripreme.Osnovno je da se dobro proue instrukcije.Sadraj intervencijce mora imati tano i provereno injenino stanje i jasno formulisan zahtev. Meritum,sutinski deo demara mora biti argumentovan i onako akcentovan i onog stepena otrine kako je dogovoreno sa ministrom spoljnih poslova ili efom misije.Formalni delovi su standardni ,mirni ljubazni i sa diplomatskim stilom,jezikom, i tonom.Sve to dobro sroeno i jasno,jer dokument ostaje kao trajni dokument,na koji se suprotna strana moe pozivati i vie decenija.Intervencija odnosno demar se moe vriti i usmenim putem za koji se treba dobro pripremiti. Treba dobro poznsvati temu demara ,odabrati tane formulacije,prilagoditi diplomatski jezik i ton i ni u emu ne biti ispod traenog nivoa.U arhivi DKP-a mora ostati pisani trag o sadraju inervencije,o nainu kako je sagovornik reagovao,kao i informacija da je nae ministarstvo inostranih poslova o tome obaveteno.Primer nekorienja demara kao preventive sa vrlo ozbiljnim posledicama po nae dobre i prijateljske odnose sa Belgijom.Nemarnim ponaanjem prvenstveno efa misije nae zemlje ranjena su dvojiaca a poginuo jedan na diplomata,1981 . godine od stane iptarskih terorista.Posle ovih napada uruene su etiri protesne note koje nisu mogle postii ono to je postigao preventivni demar.Demar se moe uruiti najee lino ali se on moe poslati po kuriru ili potom.Ako se uruuje lino ,poeljno je da se usmeno obrazloe glavne poruke.
Ako d.p. vri demar i izlazi sapozitivnom inicijativom i predlogom koji vodi jaanju,proirivanju i obogaivanju saradnje,inicijativu treba pohvaliti a sa partnerom dogovoriti kakav ete publicitet dati u tampi kog dana i sve drugo to bi doprinelo da i naa i njihova javnost dobiju uvid o naim odnosima i saradnji.Takav isti postupak je neophodan i kad su dve vlade u potpunosti saglasne po odreenom pitanju i o toj saglasnosti ele da obaveste svoju ili

iru javnost. Ako se odbije demar(kopiju ipak uzeti sa sobom),onda se objavi da je demar odbijen i navedu razlozi odbijanja.est razlog odbijanja demara su vreajui ton i renik,ali najee sadrina protesta.Kod normalnh,tekuih radnih problema moe proitati i dva puta da bismo dobili vie vremena da bolje shvatimo sadraj note i pripremimo na komentar.Na kraju sledi izjava da e nota najhitnijim putem biti poslati u Jugoslaviju Koja e dati merotvorni odgovor.Odmah po prijemu demara (ili uruenju naeg d.p.) obavetava se savezno ministarstvo inostranih poslova,sa ocenom i svim potrebnim objanjenjima kako je partner obrazloio svoj demar,kojim argumentima je nastupao,kojim tonom i otrinom pokrenuo dotino pitanje. Ako je demar nastavak i ponavljanje ranijih intervencija,i u dokumentu i u naem obrazloenju to treba istai.Kasnije emo videti primer za demar.Za vreme razgovora najpre se detaljno upoznati sa sadrajem njihovog demara.Naglasiemo da emo njhov demar preneti naoj vladi.Ako je stvar negativna (otkazivanje posete,suavanje odnosa i saradnje,pokuaj meanja u nae unutranje stvari,neosnovano optuivanje za pisanje nae priliku natampe,diskriminacija,restrektivno tumaenje Beke konvencije ili drugog meunarodnog ugovora,povreda istih.treba odmah ali mirno reagovati.Obino se kae da e naa vlada dati merodavan i konaan odgovor,ali da mi poznajui problem stiemo utisak,da intervencija nije najsrenije pokrenuta(navesti razloge).Mi pokuavamo objasniti da se jednom mirnom pitanju posveuje preveliki znaaj,da je po sredi neobavetenost i nesporazum,da e to u naoj zemlji izazvati negativnu reakciju,itd.Ako nam je problem dobro poznat,moemo argumentovati moemo odbiti sadraj note ili prijem note(zbog uvredljivog tona i renika,zbog pokuaja grubog meanja u unutranje poslovenae zemlje i slino.Posle primljenog ili neprihvaenog demara,ministarstvu inostranih poslova najhitnije preneti sadraj protesta,nae argumente za odbijanje ili prihvatanje,komentare.U radno pravnoj oblasti najei problemi su diskriminacioni postupci prema naim radnicima,rad na crno,mafijako ucenjivanje,zatita naih klubova od terorista,,napadi ekstremne emigracije,itd.Diplomatsko konzularno predstavnitvo je esto pozivano da mu se urui protest ili da da odgovor na na protest.Za tu priliku najee se poziva ef predstavnitva. On se paljivo upoznaje sa sadrajem demara. Ako je potrebno on trai dodatna objanjenja.Istovremeno zahvaljuje to je odgovor stigao brzo.Ako je pozitivan,zahvaljujemo,izjavljujemo da emo najbrim putem preneti naoj vladi odgovor,ako je odgovor negativan,izjavljujemo aljenje.

22.Retorzija u diplomatiji
Klasini primer grubog krenja Beke konvencije navodimo vreme informbiroa,kada su masovno proterivali efove misija i drugih diplomata,prostorije mnogim misija su bile okupirane,namerne saobraajne nesree,,otmice, nasilno drogiranje,vreanje diplomatskih porodica,neizdavanje viza,ak i u smrtnim sluajevima u najblioj rodbini i mnogo drugo.Ipak treba reagovati dostojanstveno u skladu sa diplomatskim normama.U Sovjetskom Savezu je decenijama bila praksa da se strani diplomatski predstavnici ne smeju kretati van"zacrtanog kruga,,oko Moskve(Priblino oko 20-30km prenika.Ali ipak mali broj drava je primenio retorzivne mere u ovoj oblasti.Jugoslavija nije primenjivala retorzivne mere,s obrazloenjem da je to krenje konvencija,da je postupak primenjivan jednako prema svima.Glavni razlog neprimenjivanja mera retorzije jeste da bi takve mere mogle prouzrokovati jo vei pritisak celog sovjetskog bloka a moda i povod za oruani napad .Jugoslavija ni sa jednim istonim susedom,ak ni saAlbanijom,koja je u mnogo emu preterivala,nije prekidala diplomatske odnose,ali je smanjivala broj slubenika u diplomatskim misijama.Najslabiju zatitu smo manifestrovali,nedavno kada je Jugoslavija ruena i spolja i iznutra,kada se otvoreno radilo na razbijanju .Nae granice su bile otvorene za sve neprijatelje a mi smo se hvalili da smo najotvorenija zemlja na svetu.Naa diplomatija je bila u potpunoj blokadi da ita preduzme u cilju zatite suveriniteta zemlje i njenih vitalnih interesa,a u skladu s meunarodnim pravom i Poveljom UN.Na brojne povrede naih granica sa strane naih suseda nije se reagovalo.Na izjave zvaninih linosti ,u susednim zemljama nije se reagovalo,koje su znaile otvorene teritorijalne pretenzije na delove nae zemlje,nismo ulagali proteste.

23.Uspostavljanje odnosa

diplomatskih

Diplomatski odnosi se uspostavljaju sporazumom dveju vlada.Istovremeno sa uspostavljanjem diplomatskih odnosa preciziraju se rang i veliina diplomatske misije.MEUSOBNI INTERESI ODREUJU ZNAAJ I KARAKTER MISIJE. U poetku se pojavljuju mlai diplomatski

slubenici i neophodna tehnika lica a onda se predstavnitvo postepeno popunjava predvienim brojem kadrova.ef drave na predlog vlade odnosno ministra inostranih poslova odreuje najpodesnije linosti koje e struno i najkompetentnije predstavljati zemlju rukovoditi diplomatsko-konzularnim predstavnitvom inaravno celokupnom svojom linou imponovati vladu drave prijema U velikim zemljama,kod suseda i kod znaajnih partnera DKP su redovno najvieg ranga a kadrovski i u svakom pogledu najopremljenija.DKP je organ drave.Ono je uvek u seditu zemlje prijema.Tipovi diplomatskih predstavnitava su ambasade i poslanstva.Srbija nema diplomatskih predstavnitava u rangu poslanstva.Procedura otvaranja diplomatsko-konzularnih predstavnitava je dosta sloena, pa se zbog razliite prakse u pojedinim zemljama treba pridravati lokalne prakse i obratiti se za pomo o protokolu i drugim organima zemlje prijema.

25.Agreman
Dobar izbor efa misije predpostavlja da e predloeni kandidat dobiti agreman i da e se za sve vreme svoje misije uspeno saraivati sa vladom,kod koje je akreditovan.Agreman se trai putem note ili pismeno uz priloeni "curiculum vitae,,predloene linosti i na agreman se moe ekati i do dva meseca.Praksa u pojedinim temljama varira.Za agreman se ne urgira niti intervenie,ve preputa dotinoj vladi da odlui o kandidatu.Posle tih par meseci ekanja ve se interno moe postaviti pitanje da li je kandidat zaista dobro odabran ili treba saekati jo koju sedmicu da bi se odustalo od pomenutog kandidata.Doputeno je da se diskretno prijateljski kae da je prolo ve par meseci kako je traen agreman ali razlog ne davanja agremana ili odugovlaenja moe biti razliite prirodeAko je traen agreman za lice koje je javno istupalo ili pisalo o dotinoj zemlji sa kritikim tonovima ili se na bilo kji drugi nain zamerilo toj zemlji moe se oekivati ocena da to lice nije podesno za saradnju.Uzrok nedavanja agremana moe biti i trenutna zategnutost ili neki nesporazum meu dravama pa je kandidat unapred proglaen kao nepodesno lice.Neiskustvo kadra takoe moe biti razlog.Za ostale lanove diplomatske slube Beka konvencija o diplomatskim odnosima ne predvia traenje saglasnosti,osim za vojnog izaslanika tzv.Consentiment ali je obavezna prethodna notifikacija o

dolasku lana diplomatske misije o lanovima porodice koja ga prati o dolasku privatne posluge u slubi pomenutog lica, koje e radno mesto pokrivati u misiji i na ije mesto ide.Radna viza se trai notom Ministarstvu inostranih pioslova drave prijema.Notom se takoe obavetava konani odlazak diplomatskog slubenika i prestanak funkcije u misiji.

Mnoge

zemlje praktikuju da se iz veih svetskih ili regionalnih centara,gde je stalno sedite diplomatske misije,akredituju ambasadori u susednim zemljama.Najei razlozi za ovu praksu su racionalnost i tednja.U tom sluaju redosled traenja agremana je sledei:Tek poto se dobije agreman zemlje u kojoj je stalno seditediplomatske misije trai se agreman u drugim zemljama.Takav je i redosled predavanja akredativnih pisama.Velika je olakica ako u tim zemljama imamo bar jednog mlaeg diplomatskog slubenika(otpravnika poslova a.i.) ili jedan biro(stalno predstavnitvo Trgovinske komore,Turistiki savez,JAT i slino.)koji bi prilikom ambasadorove posete mogli biti od kopristi.Ambasador ih poseuje prilikom potpisivanja nekih znaajnih ugovora,odravanja velikh meunarodnih konferencija ,ako je potrebno da ambasador lino prenese poruku svoje vlade ,da obavi neki razgovor sa visokim funkcionerima te drave prijema i sl.esti odlasci u te zemlje zavise od stepena i inteziteta saradnje sa naom zemljom a pre svega od stepena razvijenosti ekonomskih veza.Posebno se vodi rauna o prisutnosti visokg broja stalno prisutnih strunjaka,te za vreme kulturnih,sportskih i drugih manifestacija i festivala.Ponekad se za nae graane koji ive tamo organizuju kozularni dani.

Naa iskustva u traenju agremana

Naa zemlja kada je neka zemlja kasnila sa davanjem akredativa iako se dobijao naposletku ,ipak posle kraeg vremena zameni drugim ambasadorom,iz razloga to je zemlja prijema ocenila da ta osoba nije podesna a zbog tradicionalno dobrih odnosa dve zemlje ipak dala agreman ili da se nebi pogorali meusobni odosi koji su ionako loi. U TAKVIM PRILIKAMA SU LOI REZULTATI SARADNJE.Agreman o dotinoj osobi se predaje ambasadi te zemlji.

27.klase diplomatskih funkcionera

IZVANREDNI I OPUNOMOENI ambasadori i poslanici predstavljaju efa drave kod efa drave prijema,dok je stalni otpravnik poslova,sa pismom vlade,akreditovan kod vlade drave prijema.

28.Ambasador

Polazei od definicije da je " diplomatija vetina ,okretnost i snalaljivost u voenju spoljne politike i vetina predstavljanja drave i voenja pregovora,,jasno proizilazi kakve kvalitete mora imati svaki diplomatski slubenik za obavljanje poslova u ime drave.Odiplomatsko-konzularnog predstavnitva,njegove umenosti ,irine i inicijativnosti u mnogome zavisi kako e i koliko interesi drave i njenih fizikih i pravnih lica biti efikasno tieni.Kod diplomata postoje dve krajnosti:cepidlake(koji protestvuju za svaku sitnicu,dok drugi su pristalice da se ne"pravi buka oko sitnica,,da se"voda ne talasa bez potrebe,,.Mi smo uglavnom imali efikasnu zatitu naih interesa,naroito za vreme Staljina kada je pretio da e vojnomagresijom slomiti Jugoslaviju,tada smo na svaku izjavu ulagali proteste i sveAkreditovani ef misije: predstavlja dravu koja ga je akreditovala esto govori u ime te drave u svakodnevnoj praksi po konkretnim pitanjima nastupa u ime vlade on mora za stranog partnera,biti"uvaeni sagovornik,,koji na kvalifikovani nain ,kurtoazno,znalaki i dostojanstveno predstavlja svoju dravu uz sve poasti koje im prua zemlja domain

zatita interesa drave i njenih graana u skladu sa meunarodnim pravom i odvija se putem diplomatskih intervencija .Dunost diplomatsko konzularnih predstavnitava je permanentna zatita naih graana a posebno ako se u inostranstvu nau u raznim neprilikama(hapenja,kada im treba odmah nai advokata,izgubljeni ili ukradeni dokumenti,verc oruja,droga,kriminal i dr.)Sve je to posao konzularne zatite ali ona esto ne uspeva da prui pravu zatitu,pa je neophodno da se ta zatita prenese na vii politiki nivo,gde se u teim

sluajevima mora angaovati lino ef diplomatske-konzularne misije.Praksa diplomata zapada je da svaki sluaj odmah podiu na politiki nivo(pretres njihovih graana na granici ili uobiajena kontrola isprava i slino.esto se nai konzuli ogluuju o ove obaveze.Stvar je ipak vrlo vana jer sve to ulazi u oblast ljudskih prava.Treba se voditi rauna da pri osmatranju ne sme povrediti osetljivost drave prijema i da se osmatranje vri svim dozvoljenim sredstvima, a nedozvoljena sredstva su: pijunaa korupcija sakupljanje vojnih,politikih,dravnih, privrednih ili naunih tajni

U mnogim zemljama su zakonom predviene sankcije za takve prekraje.Ima zemalja koje su prema diplomatskim predstavnitima primenjivale takve mere da se i novinski lanci smatraju "poverljivim,,materijalom(Sovjetski Savez i ceo tadanji istoni blok,Iran,Saudi Arabija,Izrael,Albanija,vajcarska).U nekim zemljama zabranjen je svaki kontakt sa stranim slubenicima ili stranim graanima i za takve prekraje sud ih je osuivao.U Iranu diplomatski slubenici nisu mogli mesecima da dobiju adekvatnu medicinsku pomo.

29.Otpravnik poslova
Otpravnik poslova ili ad interim je privremeni ef misije,on zamenjuje ambasadora samo ako je ambasador van drave prijema.

35.Prekid diplomatskih odnosa

esta je pojava u nesporazuma u politikim odnosima dveju drave ali se oni mogu smirenom ,tolerantnom promiljenom politikom spreiti i otkloniti.Prekid diplomatskih odnosa ipak predstavlja najtei poremeaj u odnosima dveju drava.Svaka drava ini napore da se poetni nesporazumi i zahlaenja odnosa u poetnoj fazi ,zaustave i usmere u pozitivnom pravcu.Umesto drastinih mera koriste se oprobane diplomatske metode

skretanje panje i upozorenja protesti pa otri protesti privremeno povlaenje konsultacije), otkazivanje poseta smanjenje broja diplomatskih slubenika smanjenje ili potpuno zamrzavanje bilateralne saradnje otkazuju se ugovori odugovlai se sa izdavanjem viza tampa uveliko negativno pie o dotinoj dravi i primenjuju se sve druge poznate metode koje najavljuju najgori potez,tj.prekid odnosa ambasadora(na due vremenske

Razlozi za prekid mogu biti raznovrsni.To su najee ishitrene odluke jer se zna da do ponovnog uspostavljanja odnosa ne dolazi ni brzo ni lako.Do uspostave diplomatskih odnosa dolazi se voljom i saglasnou obe strane a odluku o prekidu donosi samo jedna.Na primer 1938. Urugvajska publika je pretukla Argentinske igrae zbog ega su prekinuti diplomatski odnose.Prekid je trajao skoro tri godine.Savezna Republika Nemaka je prekinula diplomatske odnose sa Jugoslavijom pozivajui se na Haltajnovu doktrinu,koja je nalagala prekid diplomatskih odnosa sa zemljama koje priznaju i uspostavljaju diplomatske odnose sa DR Nemakom,ali to se ipak nije odnosilo na sve drave .Za vreme Nato agresije 1999. godine Jugoslavija je prekinula diplomatske odnose sa SAD,V.Britanijom,Nemakom,Francuskom.Zatvorena su diplomatska predstavnitva sa ovim dravama kao i one sa Jugoslavijom.One su odredile drave koje e ih predstavljati i tititi njhove interese.Jugoslavija je odredila Kinu kao silu zatitnicu koja je trebalo da titi interese Jugoslavije u SAD.Amerikanci iz nepoznatih razloga nisu dozvolili iako po Bekoj konvenciji nigde ne pie da ta zemlja treba da bude trdicionalno neutralna tako da ni Jugoslavija nije dopustila da Ameriku zastupa vedska

40.Privilegije lanovadiplomatske misije

&

41.Imuniteti lanova diplomatske misije

Da bi diplomatsko-konzularno predstavnitvo moglo da obavi sve poslove koji su predvieni diplomatskim funkcijama ,dati su specijalni tretman i olakice koje obezbeuju neprikosnovenost i zatitu diplomatskog optenja.Potrebno je diplomatsko-konzularnom predstavnitvu obezbediti punu slobodu . slobodu kretanja slobodu komuniciranja sa svojom vladom dostupnost informacijama i sve drugo

Privilegije i imuniteti obezbeuju punu nezavisnost i slobodu u vrenju diplomatskih funkcija.Specijalni tretman i olakice se daju svim onim koji predstavljaju dravu prema inostranstvu.ef drave,predsednik vlade,ministar inostranih poslova,lanovi vlade ,lanovi specijalnih misija i delegacija na meunarodnim konferencijama,skuptinskiposlanici,lanovi diplomatsko-konzularnih predstavnitava ,svi uivaju zatitu predvienu privilegijama i imunitetima i to su precizno definisale status Beka konvecija o diplomatskim odnosima iz 1961.god. i Beka konvencija o konzularnim odnosima iz 1963.godine.Diplomatski predstavnici i d.p. uivaju pun sudski imunitet.Odreene mere protiv njih mogu biti preduzete samo u izuzetnim sluajevima.Konzularni predstavnici mogu biti uhapeni ili preventivno pritvoreni samo u sluaju teeg krivinog dela i to po donoenja odluke kompetentnog sudskog organa. Slubene prostorije diplomatskih i konzularnih predstavnika kao injihova rezidencija,uivaju punu nepovredivost i mogu da nose zastave i grbove svoje zemlje.

Takoe su nepovredive njihove arhive i slubena prepiska Diplomatska pota ne moe biti otvarana niti zadrana Svi diplomatski slubenici su izuzeti od plaanja poreza,nacionalnih,regionalnih,lokalnih taksi,osim onih koje su direktno inkoorporirane u cene kotanja roba i usluga.

Privilegije i imuniteti su sistem zatite ali razliitog obima,ima i restriktivnih prilaza.Brojni su prmeri takvog tumaenje diplomatskog imuniteta i restriktivne prakse pojedinih vlada.Meutim skoro sve drave obezbeuju efu strane drave obezbeuju pravo na poast,zatitu linog dostojanstva,potpunu bezbednost,nepovredivostprostorija,pravonaoptenje,imunitet ukrivinom,graanskom,upravnom,sudskom i fiskalnom domenu.Ipak trba biti oprezan i treba poznavati lokalnu praksu i izbegavati nepotrebne sukobe. Principijelnim dranjem i maksimalnom panjm diplomata ne sme da doe u situaciju prekraja.Ako se to dogodi,kao to su parkiranje,brza vonja ili neki drugi sitni saobraajni prekraji,ljubazno se izviniti licu koje vam ukazuje na prekraj.Ukoliko stigne mandatna kazna,ne treba je platiti jer se diplomata ne moe sam odrei svog imuniteta i uz ljubazno objanjenje poslati sve protokolu drave prijema.Postoje nekada prie o drogama, vercu cigaretama,to treba argumentovano demantovati.Ako je to uzelo ire maha,intervenisati preko doajena diplomatskog kora.